Novak Đoković – Vimbldon prilika za novi list

Rafaelu Nadalu, prema sopstvenim rečima, bilo je potrebno oko dva meseca da preboli poraz u finalu Australijan opena.

Saša Ozmo
Podeli

Novak Đoković toliki luksuz nema – samo dve nedelje posle poraza u finalu Rolan Garosa, drugi reket sveta mora da se koncentriše na Vimbldon, treći Gren slem turnir u sezoni, turnir na kojem je prošle godine stigao do finala. Šta možemo da očekujemo od Novaka na terenima Ol Ingland Klaba?

Posle finala Rolan Garosa napisao sam da je pitanje kada će se Novak psihički oporaviti. Ako je suditi prema pređašnjim sličnim iskustvima, velike su šanse da Đokovića vidimo u pravom izdanju na Vimbldonu.

Za razliku od prošle sezone, kada je akcenat i u svom ponašanju na terenu i u izjavama za medije stavljao na Rolan Garos, ove godine to nije bio slučaj – Novak je veliku važnost pridavao i ostalim turnirima (Rimu npr) govoreći kako je prošle godine zanemario sve ostalo fokusirajući se na Pariz.

Sada ta greška nije ponovljena, Đoković nije svu energiju usmerio jedino ka Rolan Garosu, pa je razumno pretpostaviti da će se lakše napuniti motivacijom i snagom posle nesumnjivog pražnjenja u Parizu.

Dalje, Novak je već veoma iskusan igrač, a sa tim iskustvom često ide i uspešnije izlaženje na kraj sa teškim porazima – Garos će sigurno stajati u zadnjem delu mozga kao gorčina koju želimo da odagnamo iz misli svaki put kada nam prostruji kroz glavu, ali Đoković je naučio da iz kratkoročnog pamćenja izbriše negativnost i da se usmeri na ono što ga čeka u budućnosti, uprkos razočaranju iz bliže prošlosti.

Adekvatan primer je i prošla godina, kada je posle poraza u Parizu od Nadala 9:7 u petom setu otišao na Vimbldon i postao vicešampion.

Iako je trava podloga koja po karakteristikama verovatno najmanje pogoduje Đokovićevom stilu igre, jedan od razloga što je Novak godinama u samom vrhu jeste i njegova fascinantna sposobnost da igru brzo prilagodi podlozi. U tom aspektu verovatno je jedino Nadal bolji od njega.

Npr, kik-servis, koji Đoković često koristi, nije naročito efektan na travi zbog niskog odskoka, pa smo prošle sezone na Vimbldonu videli Novakov usavršen slajs servis, posebno sa ’djus’ strane. Uopšte, servis srpskog tenisera prošle godine je izvrsno funkcionisao, a i sada će biti preduslov za zapažen rezultat.

Trava jeste najnezgodnija podloga za kretanje i promene pravca, a upravo je izuzetno pokrivanje terena jedna od Đokovićevih najistaknutijih vrlina.

Ponekad se vidi da se Novak na travi ne oseća kao svoj na svome, ali možemo očekivati da će se njegovo kretanje poboljšavati iz meča u meč i da će doći do optimalnog nivoa. Takođe, Đoković je jedini teniser na planeti koji i na travi sa uspehom kliza i tako sebi kupuje još malo vremena.

Na travi, na kojoj sve može da se odigra brže nego na drugim podlogama, ritern dodatno dobija na značaju, a Đokovićev je jedan od dva najbolja na svetu.

To su plusevi koji nam daju razloga za optimizam, ali sa druge strane postoje i udarci vrlo bitni za igru na travi u kojima najveći konkurenti (Mari, Federer, Nadal) imaju komparativnu prednost – to su bekhend slajs i igra na mreži.

Iako je kod Novaka u oba navedena aspekta igre bilo poboljšanja, Marijev i Federerov slajs najbolji su na svetu, a Nadalov tek malo zaostaje. Takođe, i odabir trenutka za juriš napred, kao i celokupna igra na mreži, prirodnije ’dolaze’ ostalim članovima “velike četvorke“.

Međutim, jedan od Đokovićevih atributa jeste i to što taktikom i razmišljanjem često uspeva da sakrije svoje slabosti i da učini da meč zavisi od segmenata igre u kojima on ima prednost.

Ono što Novaku može da ide u prilog jeste i što će na Vimbldonu delovati pomalo iz drugog plana. Na Rolan Garosu on je bio “glavna priča“, neprestano se govorilo i naširoko se pisalo o tome hoće li uspeti da kompletira Gren slem.

Sada svetlost reflektora neće biti toliko na Đokovića iz razumljivih razloga – Mari brani titulu kod kuće i tempirao je formu za Vimbldon, svet željno iščekuje Nadalov nastup posle samo jedne pobede u prethodne dve godine, a Federer je solidnom igrom u prvom delu sezone dao nadu svojim obožavaocima da može da se uključi u trku za trofej na mestu na kojem je već sedam puta bio šampion.

Ne bi štetilo ni malo sreće u žrebu – pre svega da se izbegnu sumanuti serveri u ranim rundama kako bi Novak imao vremena da se adaptira, uđe u željeni ritam i da postepeno diže formu do završnice.

Na kraju, za nekoga kome je trava “najslabija podloga“, Đokovićevi rezultati na Vimbldonu prilično su impresivni – titula (2011), finale (2013) i tri polufinala (2007, 2010, 2012).

Novaka je u poslednje dve godine pritisak u samoj završnici Gren slem turnira sputavao da iskaže maksimum – sada se ne igra na ’njegovom’ betonu, sada ne juri istoriju i sada nije prvi favorit. Zato Vimbldon i jeste idealna prilika da se okrene novi list, rastereti um i pusti ruka. Pa šta bude.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)