Doktor koji je 'izlečio' Novaka

U ranoj fazi karijere Novak je često predavao mečeve iz različitih razloga – problema sa disanjem, žuljeva, nesvestice, vrućine... Danas je Đoković najspremniji čovek na ATP turu – momak koji je 2012. u polufinalu Australijan opena igrao četiri sata i 50 minuta sa Marijem, a zatim 5 časova i 53 minuta sa Nadalom. I osvojio je titulu.

Svedoci smo da su mnoge Đokovićeve kolege eksplicitno ili implicitno prebacivali srpskom teniseru da preteruje, da glumi povrede, a jedan od upečatljivijih takvih ispada imao je Endi Rodik. Pred njihov četvrtfinalni meč Novak se žalio na povredu skočnog zgloba u duelu sa Robredom, a Amerikanac je prokomentarisao:

„Đoković ima 16 različitih povreda. Skočni zglob? Leđa. Kuk. Žuljevi, ptičji grip, antraks, SARS, kašalj, prehlada“, rekao je tada Rodik.

Nije bio jedini, žalili su se i Robredo, Monfis i još neki, a posle Novakove predaje Rodiku 2009. na Australijan openu oglasio se i Federer:

„Nije baš da je on momak koji ranije nije odustajao. To je jako razočaravajuće“.

Osim tenisera, na Novaka su se još jače obrušavali gledaoci i posebno pojedini strani novinari i kolumnisti, koji su pronalazili načine da Novakove predaje ’ubace’ u svoje tekstove i dugo nakon što je Đoković rešio sve probleme.

U jednom trenutku činilo se da će Novaka disajni i drugi problemi sputati da do kraja iskoristi nesumnjivi teniski talenat. Međutim, telo mu je vremenom sazrevalo, a kockica koja je nedostajala, po mišljenju mnogih, bio je upravo doktor Igor Četojević.

A kako je sve počelo? Januar je 2010. godine, Đoković igra četvrtfinale Australijan opena sa Žo-Vilfredom Congom. Vodio je sa 2-1 u setovima, ali onda su počele poteškoće sa disanjem. U Australiji se odigravala drama, a u toplini svoga doma dr Četojević je gledao zemljaka.

„Nisam imao ništa pametnije da radim toga dana“, kaže Četojević, koji nije bio teniski zaljubljenik. Novak je izgubio naredna dva seta i meč, a iskusni majstor alternativne medicine zapazio je stvari koje su promakle skoro svima ostalima.

„Komentator meča sve vreme je govorio: ’Novak se ponovo muči sa astmom’. Ali sudeći po mojim zapažanjima i iskustvu koje sam imao sa kineskom tradicionalnom medicinom, mogao sam da zaključim da astma nije problem. Svaki put kada bi komentator to spomenuo, ja bih mu naglas odgovorio: ’Nije astma!’ Generalno gledan, najveći deo simptoma astme javlja se ujutru, a meč se igrao popodne. Takođe, da je zaista u pitanju bila astma, Novak ne bi bio u stanju onako dobro da odigra prva dva seta pre pojave disajnih problema“, kaže Četojević u intervjuu za Gulf News.

Usledila je munjevita dijagonoza, koja će promeniti Đokovićevu karijeru i svetski tenis.

„Posumnjao sam da su u Novakovom slučaju problemi sa disanjem posledice neravnoteže u njegovom sistemu za varenje, naročito gomilanja toksina u njegovom debelom crevu. U tradicionalnoj kineskoj medicini, pluća su povezana sa debelim crevom“, otkriva Četojević.

Jul 2010. godine, u Splitu na meču Dejvis kupa Hrvatske i Srbije dogodio se sudbonosni susret Novaka i doktora Četojevića. Prvim analizama doktor je želeo da proveri nivo stresa i toksina iz okruženja u Đokovićevom organizmu, kao i rad moždanih talasa i moguće alergije na hranu.

„Otkrio sam da je veoma osetljiv na gluten, protein prisutan u pšenici, jedan od najčešćih sastojaka na Novakovom meniju. Kao i mnogi mladi ljudi, Novak je odrastao jedući često hranu kao što je hleb, pica, testenina i palačinke“.

To je bio krizni period u Novakovoj karijeri – promena reketa koja je dobrim delom uzrokovala lošiji servis, gubitak samopouzdanja i, kao kulminacija, poraz od Jirgena Melcera u četvrtfinalu Rolan Garosa, iako je Đoković vodio sa 2:0 u setovima i imao brejk viška u četvrtom setu. Taj poraz i Đokovićev trener Marjan Vajda ističe kao jednu od prekretnica u Novakovoj karijeri.

Nešto nije štimalo, a dr Četojević pojavio se na sceni u pravom trenutku – Novak je znao da nešto mora da menja. Đoković je radikalno promenio ishranu, sada su na njegovom jelovniku bili voće, žitarice bez glutena, biljni čajevi i sl. Nije baš ono što uobičajeno jedu momci u dvadesetim godinama, pa makar oni bili i profesionalni sportisti?

Đoković je izgubio nekoliko kilograma, ali Četojević ga je hrabrio, govorio mu je da bude uporan i ubeđivao ga je da će mu se zdravlje uskoro poboljšati.

Osim na ishranu, doktor je uticao i na Đokovićevu psihu – usadio je u njega svest o značaju dobrog noćnog sna i naučio ga je tehnikama opuštanja koje su mu pomogle da ostane miran i koncentrisan tokom mečeva.

Četojević mu je objasnio važnost dubokih udisaja i apostrofirao je da mora da ignoriše prošlost kako ne bi osećao unutrašnji nemir, prisutan naročito u mečevima sa Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom.

„Bilo je potrebno da mi Novak poveruje. Kada je to učino, napredak je bio rapidan. Naučio sam ga i nekim tehnikama disanja koje su mu pomogle da bolje spava. Pomogle su mu i da se koncentriše na sadašnjost, na svaki sledeći poen, a ne da misli o nekom prethodnom promašaju ili o budućem udarcu koji može da reši ishod duela. Ključ je ostati u sadašnjosti, a to je lakše reći nego učiniti“, pojašnjava Četojević.

Godina 2010. bližila se kraju, a Đoković je na US openu pobedio sebe i pobedio Rodžera Federera u polufinalu US opena.

Novak je prethodne tri godine gubio od Švajcarca u Njujorku, jednom u finalu i dva puta u polufinalu, a sada je spasao dve vezane meč lopte i slavio sa 3:2 u setovima. To je takođe bila jedna od prekretnica i uvod u jednu od najboljih sezona u istoriji tenisa.

„On je veoma dobar učenik, prateći moje savete ostvario je odlične rezultate“, kaže Četojević

Ne odlične, Đoković je u 2011. ostvario čudesne rezultate – osvojio je deset titula, od toga tri Gren slem trofeja, a godinu je počeo sa 43 uzastopne pobede. Ostvario je i svoj dečački san, osvojio je Vimbldon i postao najbolji teniser na svetu.

Upravo na terenima Ol Ingland Klaba okončana je saradnja Četojevića i Đokovića. Doktor, po svom habitusu povučen čovek, bio je umoran od silnih putovanja koje život sa profesionalnim teniserom neminovno donosi.

„U kontaktu smo s vremena na vreme otkad smo prestali da radimo zajedno nakon što je osvojio Vimbldon“, kaže Četojević.

Doktorova misija bila je obavljena, i to jako uspešno – od ’momka koji stalno predaje mečeve’ Novak Đoković postao je ’Terminator’ svetskog tenisa, čovek koji je u stanju da se u rekordnom roku oporavi od napornih mečeva i da izađe na teren kao nov.

Poslednji primer Novakovih neverovatnih regenerativnih sposobnosti videli smo na ovogodišnjem Australijan openu, kada je posle skoro petočasovne borbe sa Vavrinkom potpuno neokrnjen izašao na duel sa Berdihom i pobedio.

Četojević je naročito zadovoljan zato što je Novak proširio reč o svemu što je naučio.

„Ja sam mogao da pričam doveka o tome koliko je važno da ljudi smanje obroke sa glutenom, da ne konzumiraju često šećer i gazirana pića, ali ta poruka dospela bi do svega nekoliko ljudi. Ali kada Novak govori o tome, još kada se i njegovo zdravlje očigledno popravilo posle promene ishrane, tu poruku čuće hiljade ljudi, ako ne i milioni“.

U razgovoru za Gulf News Četojević je podelio sa svima jednu anegdotu posle Đokovićeve titule u Dubaiju 2011. godine.

„Njegov tim i ja čekali smo ga napolju u zvaničnim kolima koja je trebalo da nas odvezu do hotela. Pored vrata nalazio se ogroman poster sa Novakovim likom. Njegov fizioterapeut Miljan Amanović izvadio je nešto iz torbe, a Novak na posteru ubrzo je dobio brkove. Rekao sam mu: ’Znaš li ovog momka na posteru?’ Novak je video sebe i počeo je da se smeje: ’Stani malo’, rekao je, a onda je izvadio marker i nacrtao sebi bradu. Sledećeg jutra zvaničnici turnira sigurno su proklinjali vandale koji su skrnavili poster šampiona. Nisu znali da je to uradio upravo šampion“.

Umesto našeg zaključka, možda je najbolje da reč prepustimo upravo doktoru Četojeviću, koji je u centar pogodio suštinu.

„Osim što je šaljivdžiija, Novak je vredan i veoma odlučan čovek. Ne bi bio tu gde je da nije takav“.

I ne bi. A tek mu je 25 godina.