Rosol – Nadal, šta se uopšte dogodilo?

Dok je Mario Baloteli slao Nemce kući na meču u Varšavi, u Londonu se događalo nešto nepojmljivo, neki bi rekli i nemoguće.

Saša Ozmo
Podeli

Rafael Nadal, čovek koji je igrao bar finale na svojih pet prethodnih nastupa na Vimbldonu, delovao je uplašeno za svoju sudbinu, a svaki iole značajniji poen proslavljao je kao da je u pitanju meč za titulu. Rafin strah bio je opravdan – 100. teniser sveta Lukaš Rosol pobedio ga je gromovitim udarcima i tako priredio jedno od najvećih iznenađenja u istoriji Vimbldona.

Kako se nezamislivo dogodilo, kako je Nadal ispao već u drugom kolu, najranije na nekom od Grend slem turnira još od 2005. godine?

Ruku na srce, brojni su oni koji poraz neće svrstati pod „nezamislivo“ jer je Rafael i ranijih godina igrao 'na ivici noža' u početnim kolima Vimbldona.

Setimo se 2006. godine, kada je malo poznati Robert Kendrik u drugom kolu vodio sa 2:0 u setovima i potom izgubio. Ili 2007. godine kada je Nadal u trećem i četvrtom kolu 'preživeo' uzastopne maratone sa Soderlingom i Južnim.

Vremenski najbliže slične slučajeve videli smo 2010. kada su Hase i Pečner u drugom i trećem kolu vodili sa 2:1, ali su relativno lako gubili preostala dva seta. Nadal je te godine osvojio i titulu.

Opšte je poznato da Nadal nešto sporije počinje Vimbldon, da retko kada melje od početka kao na Rolan Garosu i da mu je forma svakim novim mečom u usponu, da bi dostigla kulminaciju u završnici turnira. Tu svakako treba dodati i činjenicu da vimbldonska trava protokom vremena sve više postaje zemlja, što i te kako pogoduje Nadalu.

Ta njegova strategija sada je doživela potpuni krah. Kako? Deo uzroka treba tražiti u samom Nadalu – slično kao u meču sa Soderlingom na Garosu 2009. godine, Rafael je slao i suviše kratke loptice, idealne za Rosolove ravne napade. Tako kratke loptice Nadal šalje isključivo kada mu nedostaje samopouzdanja, a na Vimbldonu još nije stigao da ga generiše i tu očigledno nije mnogo pomogao trijumf iz Pariza.

Ipak, kada je Španac osvojio prvi set, očekivalo se da ćemo biti svedoci toliko puta viđenog šablona u tenisu po kojem autsajder pruža jak otpor favoritu u prvom setu, a onda izgubi set i potpunio padne.

Međutim, tada Nadal čini nešto potpuno atipično – poklanja protivniku brejk (bez dobijenog poena, dupla greška za kraj) i vraća ga u igru. Tada niko još nije mogao naslutiti epilog kakav ćemo dobiti u kasno veče, ali videlo se da Nadal neće imati lak meč.

I tu dolazimo do ključnog uzroka Nadalovog poraza – Lukaša Rosola. On je imao potrebnu mentalnu stabilnost koja je nedostajala svima onima koji su „samo namučili“ Rafu prethodnih godina u Londonu.

Od tog brejka početkom drugog seta Rosol je zaigrao autoritativno i bukvalno je ishod skoro svakog poena zavisio od njega – hvatao je loptice u penjanju, pogađao je izuzetno duboko, a prave servise pronalazio je gotovo uvek kada je bilo najpotrebnije.

Posle pobede nad Nadalom na Australijan openu 2008. godine, Conga je izjavio da se osećao kao da „igra igricu na kompjuteru i da može da pogodi šta hoće“. Isto je bilo i sa Rosolom – 196cm visoki Čeh igrao je kao u transu, nije dozvolio sebi nijedne sekunde da razmišlja o Centralnom stadionu, publici, rivalu preko puta mreže i neponovljivosti prilike koja mu se pruža.

U tom, psihološkom smislu naročito se ističe peti set. Rosol nije vremenski maksimalno koristio pauze između gemova, stalno je trčkarao od klupe i ka njoj, pred poene je zamahivao – uopšte govoreći, njegov govor tela odavao je utisak čoveka koji je došao po pobedu i koji ne oseća ni trunku straha. A to je sigurno video i Nadal.

Čeh je u petom setu izgubio samo tri poena na svoj servis, a poslednji gem odigrao je spektakularno – tri asa i kombinacija 'jedan-dva' za pobedu nad dvostrukim šampionom (6:7, 6:4, 6:4, 2:6, 6:4). Kao da to nije ništa.

Rosol je odigrao partiju života, na neki način je obezbedio sebi i mesto u istoriji jer je njegov trijumf jedna od najvećih senzacija u istoriji Vimbldona, uz Bekerovu eliminaciju 1987, Hjuitovu 2003. i još neke. Imaće Lukaš šta da priča deci i unucima, moći će da uživa gledajući snimak meča, ali takvu igru teško da će ponoviti ikada više u karijeri. Verovatniji je 'sindrom Gulbis' i poraz od Kolšrajbera u sledećem kolu nego novo iznenađenje, ali tenis nas je u četvrtak po ko zna koji put naučio da ništa nije nemoguće.

Poznajući Nadalov mentalitet, on neće biti predugo razočaran, već će nastaviti još vrednije da radi kako bi maksimalno spreman psihički i fizički dočekao Olimpijske igre. Iako ovaj poraz sigurno boli kao retko koji, Rafael je tokom karijere pokazao da iz svih nedaća obično izlazi jači nego ranije.

A šta njegova eliminacija znači za ostatak turnira? Mari i Conga verovatno se slade mišlju o novom Grend slem finalu, Federerovi snovi o sedmoj tituli i povratku na broj jedan sada deluju realnije, možda u Đokovićevom taboru imaju najmanje razloga za olakšanje, ali svakako je put ka titulu jednostavniji bez Rafaela Nadala.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu