MK: Nadal prekinuo seriju, šta dalje?

Jednom je i taj dan morao da dođe – posle sedam uzastopnih pobeda nad Rafaelom Nadalom, Novak Đoković poražen je od Španca u finalu turnira u Monte Karlu.

Saša Ozmo
Podeli

Uprkos teškoj emotivnoj situaciji Novak je stigao do borbe za titulu, ali za više nije imao snage.

Šta je bilo presudno za Nadalov trijumf? Koliko je meč u Kneževini značajan za njihove buduće okršaje? Odgovorima na ta pitanja bavićemo se u ovom tekstu.

Prva, nesporna činjenica jeste da je Đoković bio potpuno van ritma, a to je i sâm priznao na konferenciji za medije rekavši da je „bio odsutan“.

Upravo tako, ništa nismo videli iz njegovog prepoznatljivog repertoara iz prethodnih mečeva sa Nadalom, ali posebno je zakazao bekhend. Novak je ranije imao veliku prednost baš zato što je i tim udarcem mogao kvalitetno da napadne i po paraleli i po dijagonali, dok Nadalov bekhend, mada stabilan, nije ubojito napadačko oružje.

U nedeljnom finalu nije bilo tako – Đoković se nije najbolje kretao, pa često i nije bio adekvatno namešten za udarac, što je za posledicu imalo veliki broj grešaka iz bekhenda.

Retko je servisom osvajao poene ili preuzimao inicijativu u poenu, mnogo je oscilirao i pri forhendu. Bez previše mudrovanja, Novak je igrao znatno ispod svog nivoa, bez oštrine i naboja kakve iziskuje duel sa Nadalom na šljaci.

Odgovor na pitanje zašto je delovao tako demotivisano i emocionalno ispražnjen jasan je svima koji su nekada izgubili dragu osobu. Nakon smrti svog dede Vladimira, Đoković je smogao snage i eliminisao je Dolgopolova, Hasea i Berdiha. Međutim, svaki čovek ima svoje granice i Novaku jednostavno nije ostalo dovoljno goriva u rezervoaru za finalni dvoboj sa Nadalom.

Ne treba mu zameriti, naprotiv, treba mu odati priznanje i gledati pozitivnu stranu – uvećao je prednost na prvom mestu ATP liste i pokazao je da može da savlada Top 10 igrača (Berdiha) i u situaciji kada mu doslovno ni najmanje nije do tenisa.

Ipak, ne bi bilo pošteno omalovažavati Nadalovu pobedu i pitanje je kakav bi ishod bio čak i da je Novak igrao onako kako ume. Razlika u odnosu na prethodne mečeve videla se prevashodno na servisu – Španca je odlično služio početni udarac, lepo je kombinovao servise u telo, na T liniju i slajs sa prednost strane, čime je uspeo da osujeti Novakov ritern.

Recimo, u drugom gemu pri rezultatu 15:30 Nadal je vezao tri neodbranjiva servisa i osvojio gem. Uopšte, servis je ključna stavka za Rafaela u mečevima sa Novakom – najviše zavhaljujući tom udarcu došao je i do trofeja na US openu 2010. godine.

Takođe, očigledno je da je Nadal planirao da igra i na momente je igrao vrlo agresivno i stajao je blizu osnovne linije. To ilustruje njegov viner bekhendom pri rezultatu 30:15 iz četvrtog gema – Rafael najčešće takve bekhende šalje po dijagonali, a sada je rešio da prvi preuzme inicijativu i smestio je paralelu veoma blizu linije. Nakon toga usledile su dve greške Đokovića, pa se može reći da je to bio jedan od presudnih trenutaka u meču.

Ako je negde Novak morao da izgubi od Nadala, možda je baš u Monte Karlu bio pravi trenutak. Bolje nego u Melburnu, u svakom slučaju. Međutim, postavlja se pitanje koliko duel u Kneževini može da okrene sitaciju u njihovom rivalstvu.

Neki su skloni da duel u Monte Karlu „bace kroz prozor“ i tvrde da zbog Đokovićevog i suviše bledog nastupa ne treba ovaj meč ni uzimati u obzir. Drugi smatraju da je Nadal trijumfom povratio psihološko preimućstvo i da postoji realna mogućnost da je u Kneževini započeo niz trijumfa nad Novakom. Istina je, kao i obično, negde na sredini.

Rafaelu će ova pobeda zasigurno biti izuzetno značajna sa psihološkog i motivacionog stanovišta – sledeći put neće imati na sebi teret serije poraza i moći će da igra rasterećenije i sa više samopouzdanja. A ono je, kako je nebrojeno puta i sâm Nadal izjavio, ključno za njegovu igru. Samopouzdanje mu je naročito važno kada mora da bude agresivan, tj. kada ne igra svoju prirodnu igru, a upravo takav, agresivan i napadački orijentisan, mora da bude u mečevima sa Novakom.

Sa druge strane, Nadal temeljno analizira svoje mečeve i ne sme da zaključi da je ovom pobedom pronašao lek za Novaka. Razlog je jednostavan – zato što nije tako. Đoković neće svaki put biti tako indisponiran i neće poklanjati rivalu toliko poena neiznuđenim greškama.

Iste stvari svestan je i Đoković, a samopouzdanje koje je izgradio u prethodnih sedam trijumfa neće nestati preko noći. I Novak zna da je dovoljna pobeda u njihovom sledećem meču kako bi teniska javnost zaključila da je Monte Karlo bio samo Đokovićev loš dan, pod za njega do sada nepoznatim, veoma teškim okolnostima.



Koje je Vaše mišljenje – šta Nadalova pobeda u Monte Karlu znači za nastavak njihovog rivalstva? Podelite svoj stav sa ostalima putem komentara.

Prati B92 na Viberu

Analize

strana 1 od 13 idi na stranu