Novak Đoković – na putu ka najvećima

Novak Đoković igrao je najduže Grend slem finale i najduži meč na Australijan openu u istoriji. I dobio ga je.

Saša Ozmo
Podeli

Da je neko pre dve-tri godine tvrdio nešto slično, proglasili bi ga ga nerealnim i teniskom neznalicom.

Međutim, Novak je prevalio ogroman put od momka koji je predavao mečeve u Melburnu zbog velike vrućine do čoveka koji u skoro šest sati dugom dvoboju nadmašuje Rafaela Nadala, fizički možda i najspremnijeg tenisera koje je tenis ikada video.

Ono što je temelj za jednu kuću, to je ritern za Đokovićevu igru. Njime direktno osvaja dosta poena ili momentalno preuzima inicijativu u poenima na servis protivnika. Time stavlja i dodatni pritisak na servis rivala, naročito na drugi koji mora da bude jako dubok.

Čak i kada tokom meča prolazi kroz krizu, ritern je udarac koji Novaka maltene uvek sluša i tako pravi razliku u njegovu korist.

Sve to se, baš kao i prošle godine na US openu, pokazalo u duelu sa Nadalom. Španac je na konferenciji za medije priznao da se nikada nije susreo sa teniserom tako moćnog riterna i proglasio je Đokovićev povratni udarac za jedan od najboljih u istoriji. I u pravu je.

U prvom setu zahvaljujući riternu je vratio brejk, i u drugom setu je ritern bio ključan za brejk, a nije ga izneverio ni u najvažnijem momentu meča – setite se načina na koji je Novak vratio brejk u petom setu: riternom pod noge iznudio je grešku Nadala.

Jedan od prelomnih momenata meča zbio se u drugom setu. Đoković je poveo sa 5:2, zatim je propustio tri set lopte, a u gemu u kojem je servirao za izjednačenje nije pogodio nijedan prvi servis. Ipak, dvama spektakularnim riternima Novak je utro put ka novom brejku, koji je i dočekao nakon duple greške Nadala. Da je epilog tog gema bio drugačiji, ceo meč verovatno bi poprimio bitno drugačiji tok. Tada se jedini put osećalo da bi finale potpuno moglo da isklizne iz Novakovih ruku.

Ostali elementi Đokovićeve igre manje ili više su oscilirali u finalnom okršaju. Servis nije bio pouzdan u drugoj polovini prvog i skoro ceo drugi set, ali je od trećeg pa do kraja funkcionisao izvrsno.

Servis je bio ključan posle brejka u trećem setu jer je naredna dva gema na svoj servis dobio isključivo njime, čime je suzio prostor Nadalu za povratak, da bi onda još jednim brejkom dokusurio suparnika.

Ono što je za posebnu pohvalu jesu drugi servisi Novaka, koji su bili vrlo duboki i najčešće sa nezgodnom rotacijom, pa je Nadal vrlo retko dolazio u priliku da nametne svoj ritam na startu poena. Uz takve servise, srpski teniser imao je samo dve duple greške na celom meču.

Đoković je najviše problema imao sa Rafaelovim slajsom. Španac je njime postizao dva cilja. Prvi, kada je u totalnoj defanzivi, izuzetno niskim slajsom naterao bi Đokovića da se spusti skroz do zemlje i da pokuša da izvuče neverovatan spin ako želi da osvoji poen. Drugi, kada bi Novak bio tek u fazi izgradnje poena, Nadal bi dubokim slajsom usporio tempo poena, čime bi sebi pripremao teren za kontru ili bi naterao Đokovića da ispočetka konstruiše poen.

Odbrambeni forhend slajs udarac je koji nije bio na zadovoljavajućem nivou – ili je bio predug i završavao u autu ili je bio i suviše kratak, čime bi omogućio Nadalu laku realizaciju. Taj udarac Federer je doveo do perfekcije, a Đokoviću je mnogo bolje funkcionisao prošle godine. I to pokazuje da je Novakova izvorna orijentacija napadačka igra, mada su njegovi trkački i defanzivni kvaliteti takođe u samom vrhu.

Novak je u prvom delu meča imao mnogo muke sa forhendom, ali i taj udarac posle je proradio. Spinovi forhendom na bekhend Nadala bili su pristupnica za odlučujući napad u skoro svakom poenu u kojem je Đoković diktirao ritam. Nekada bi ga izdao, kao u većem delu prvog seta i prelomnim poenima u taj brejku, ali na kraju se pokazalo da se ofanzivna taktika i te kako isplatila, a forhend je imao najznačniji udeo u njoj.

Bekhend paralela, baš kao tokom celog turnira, retko je služila kao napadačko oružje, mada je upravo njome Novak prošao Nadala na mreži za brejk loptu u poslednjem gemu drugog seta. Ipak, dijagonalom je znatno češće probijao Nadala. Takav izbor Đoković je patentirao 2011. na mečevima na šljaci i od tada ga neprestano koristi u mečevima sa Špancem. Na taj način osvojio je mnogo poena, recimo tako je spasao brejk loptu u poslednjem gemu petog seta.

Dalje, Đoković je sa iskustvom naučio da prepoznaje važne momente koji samo naizgled nisu toliko bitni. To se videlo po njegovim reakcijama u prvom gemu četvrtog seta, kada nije želeo da ispusti ’momentum’ i da dozvoli Nadalu da uradi ono što je Novak učinio Mariju u četvrtom setu, tj. da sa lakoćom osvoji set.

Iako je na kraju taj set izgubio, ponovo smo videli da Đoković ništa ne poklanja. Jedini set koji je Novak u poslednje vreme olako izgubio na najvećim turnirima bio je treći u finalu Vimbldona sa Nadalom (tada je vodio sa 2-0). On to rivalima čini mnogo češće – drugi set protiv Marija prošle godine, četvrti set protiv Marija ove godine, drugi set sa Nadalom na Vimbldonu, treći u nedeljnom finalu sa Nadalom, kao i četvrti set sa Federerom na US openu.

Upravo tako osvojeni setovi u konačnom bilansu mogu da budu i često jesu presudni.

Fizičku spremu nije potrebno komentarisati – kada neko trijumfuje u meču dugom pet sati i 53 minuta, jasno je da je bio u besprekornom stanju.

Posebno raduje činjenica da nije bilo intervala u kojima je Novak delovao izmoždeno i sa lošim govorom tela, kao u prethodna tri okršaja. Jedini blaži pad tog tipa imao je na najviše pet minuta u odlučujućem setu, što je savršeno razumljivo kada se uzme u obzira da je u tom trenutku igrao deset sati tenisa za tri dana.

Završnica petog seta ponovo je demonstrirala da je Đoković čovek sa gvozdenim živcima i veoma odvažan teniser. Baš kao i na meču sa Federerom na US openu prošle sezone, Novak je imao brejk zaostatka, ali to ga nije pokolebalo.

Bravurozni ritern ponovo mu je bio najbolji drug, a do kraja se pokazalo da ovakve mečeve najčešće dobija teniser koji igra agresivnije, koji 'ide po vinere'. U četvrtom setu Novak je platio danak takvoj taktici, ali je istrajao u njoj, što mu se isplatio u odlučujućem setu.

Polufinale i finale Australijan opena faktički su dokaz da je Đoković psihički najstabilniji teniser na ATP turu. „Čovek od čelika“, kako su ga brojni mediji okarakterisali. Ova i ovakva pobeda može samo da nadgradi Novakovo ionako džinovsko samopouzdanje. Zato će prevashodno Nadalu, a zatim i ostalima, svaki sledeći put biti teže da savladaju Đokovića.

Na kraju, treba istaći da je Novak ponovo pobedio Nadala, a da nije igrao neki vanzemaljski tenis. I on je imao propusta, zabeležio je 69 neiznuđenih grešaka, ali je uspeo da bude uporniji od najupornijeg. Tu opet do izražaja dolazi gorenavedeno samopouzdanje i zapanjujuća snaga volje.

Đoković je u nedelju osvojio petu Grend slem titulu, čime je prestigao veličine poput Giljerma Viljasa i Džima Kurijera, a ima samo jednu manje od Borisa Bekera i Stefana Edberga. Novak je osvojio četiri od poslednjih pet GS turnira i sve učestalije se u raspravama spominje kao jedan od deset najboljih tenisera svih vremena. Videćemo kako će se stvari dalje razvijati, ali ako nastavi da igra kao u poslednjih 12-13 meseci, za Đokovića 'nema zime'.

Rafael Nadal, čovek sa deset Grend slem titula koga pojedini smatraju za najboljeg igrača svih vremena, već sedam uzastopnih finala ne može da pronađe rešenje za Đokovića.

Baš kao i na US openu, velika razlika bila je u tome što Nadalovi riterni, iako su duboki, nisu ni približno agresivni kao Đokovićevi. Španac je osvojio za sedam procenata manje poena na servis rivala od Novaka.

I Rafael je imao dosta uspona i padova u igri, a generalno se opredelio za odbrambenu taktiku. Ona je Nadalu prirodna na isti način kao što je Đokoviću prirodan napadački stil igre. Španac se izvanredno branio, u pojedinim periodima delovalo je kao da Novak igra protiv zida, ali nije bilo dovoljno – opet je izgubio.

Iako su zaista odlučivale nijanse, Nadal će morati da bude još agresivniji u okršajima sa Đokovićem. Osim već spomenutim slajsom, Rafael je pokušavao da poremeti Novakov ritam i povremenim napadima iz bekhenda, naročito u drugom setu.

Na napade se, ipak, Nadal uglavnom odlučivao forhendom, i to u dva slučaja. Prvi, iz kontre kada odbije nalet Đokovića u poenu. Drugi, u periodima izuzetno dobre igre i posle osvojenih poena u dugim razmenama udaraca, tj. kada ima veliko samopouzdanje kao potporu.

I Nadal je pokazao da je mentalno stabilan, pogotovo u četvrtom setu kada je gubio sa 4:3 i imao 0:40. Tada je Rafael podigao nivo igre, odservirao je dva asa i napravio tri direktna poena. Sve do pred kraj meča Nadalov prvi servis bio je fantastičan, podsetio je na finale US opena iz 2010. godine, ali Đokovićev ritern bio je i suviše dobar.

Rafael je i sada igrao agresivno za svoje standarde, ali najveći broj ključnih poena odigrao je pasivno računajući na Novakove greške.

Ipak, Nadal je bio bliži pobedi nego u prethodnih šest duela i, uz malo sreće, mogao je i da slavi. Ovako, ostaje mu da smisli neku inovaciju ili barem blagu promenu kojom će iznenaditi Đokovića sledeći put. Hoće li to biti još agresivnija igra, više rizika pri drugom servisu ili nešto treće, to je na Nadalu i na njegovom štabu da odluče.

Kada se sve sabere i oduzme, bili smo svedoci veličanstvenog okršaja sa mnogo preokreta, vrhunskih poena i drame u završnici. Uzevši u obzir sve te parametre, ovo finale zasigurno ulazi u Top 5 najboljih mečeva u protekloj deceniji, uz finale Vimbldona iz 2008. godine (Nadal – Federer) i još neke očaravajuće duele.

Statistika meča, Đoković – Nadal 5:7, 6:4, 6:2, 6:7 (5-7), 7:5:

Procenat ubačenog prvog servisa: Đoković 99/66 (59%), Nadal 137/203 (67%)
Asovi: Đoković 9, Nadal 10
Duple greške: Đoković 2, Nadal 4
Neiznuđene greške: Đoković 69, Nadal 71
Procenat osvojenih poena posle prvog servisa: Đoković 67/98 (68%), Nadal 90/137 (66%)
Procenat osvojenih poena posle drugog servisa: Đoković 43/68 (63%), Nadal 30/66 (45%)
Direktni poeni: Đoković 57, Nadal 44
Poeni osvojeni na servis protivnika: Đoković 83/203 (41%), Nadal 56/166 (34%)
Realizacija brejk lopti: Đoković 7/20 (35%), Nadal 4/6 (67%)
Izlasci na mrežu: Đoković 23/31 (74%), Nadal 16/19 (84%)
Ukupno osvojeni poeni: Đoković 193, Nadal 176
Najbrži servis: Đoković 202 km/h, Nadal 204 km/h
Prosečna brzina prvog servisa: Đoković 190 km/h, Nadal 183 km/h
Prosečna brzina drugog servisa: Đoković 150 km/h, Nadal 136 km/h