Masters: Rodžer kao nekada, a ostali?

U vrhunskom izdanju prikazao se i Žo-Vilfred Conga, a Ferer i Berdih bili su solidni.

Đoković i Nadal, prva dva reketa sveta, bili su na ovaj ili onaj način iscrpljeni i završili su takmičenje u grupi, a Janko Tipsarević je potvrdio da je deo svetskog teniskog vrha.

Rodžer Federer

Apsolutno zasluženo osvojio je 70. titulu u karijeri pri tom ne izgubivši nijedan meč. Ne računajući prvo kolo, u kojem tenis ni na jednom meču nije bio dostojan završnog Mastersa, Rodžer je igrao napadački i sa mnogo samopouzdanja.

Iako mu je celokupna igra bila na gornjoj granici, faktori koji su bili ključni jesu servis i autoritet.

Rodžer je servirao kao nekada – sa visokim procentom prvog servisa i sa mnogo varijacija. Naročito ubojit bio je kik-servis, koji je zadavao mnogo muka svim Federerovim protivnicima, pogotovo Congi. Većinu ’svojih’ gemova osvajao je lako, što je zatim stavljalo dodatni pritisak na rivale.

Drugo, možda još važnije, jeste što je Federer trofejima u Bazelu i Parizu povratio autoritet u očima drugih igrača, koji u okršaje sa njim ponovo ulaze sa izvesnom dozom straha.

Kada je neko bio superioran tako dugo kao Rodžer, samo nekoliko dobrih rezultata dovoljno je da povrati oreol nepobedivog. To je bio slučaj sa Federerom u Londonu, što se najbolje videlo na kraju prvog seta duela sa Fererom i u završnici meča prvog kola sa Congom.

Velika sigurnost u sebe omogućila je Rodžeru da igra slobodno, a najbolju partiju pružio je u meču sa Nadalom. Hvatao je loptice u penjanju, forhend mu je bio brz, oštar i precizan, pa je potpuno uvukao Nadala u svoju mašinu.

Federer je uživao u kreiranju poena, kao da je moglo da se vidi kako razmišlja tokom poena, a samopouzdanje i umeće omogućili su mu da skoro sve zamisli sprovede u delo i da napada svaku iole kratku lopticu.

Bekhend, najlabilniji segment Rodžerove igre, funkcionisao je zadovoljavajuće. Niskim lopticama iz slajsa terao je rivale da ’izvlače’ teške spinove sa zemlje, što je posebno teško palo Congi, a i ’obični’ bekhend uglavnom ga ne bi izneverio. U gemu u kojem je napravio odlučujući brejk u prvom setu finala, Federer je sva četiri poena dobio zahvaljujući udarcima iz bekhenda.

Bilo je i grešaka, što je i logično kada se zna da mu je bekhend najslabiji deo igre, ali nikada toliko da bi ugrozile meč i da suparniku pruže sigurnu, dobitnu taktiku.

Nije mali broj onih koji omalovažavaju Rodžerove uspehe u poslednje vreme govoreći da Đoković i Nadal (a sada i Mari) ili nisu bili tu ili nisu bili spremni. Osim što nije korektno, to je i potpuno besmisleno. Fizička sprema jedan je od aspekata igre, i to veoma bitan, a Federer je u završnici sezone bio skroz fit i to mu je bila jedna od prednosti u odnosu na rivale. Kao što je to forhend ili neki drugi deo igre. Zato nema realne osnove da se Federeru ’oduzme’ nešto od zasluženo osvojenih trofeja u finišu sezone.

Žo-Vilfred Conga

Na Vimbldonu i u Montrealu Žo je izgleda ’ispucao’ ovogodišnje pobede nad Federerom. Francuz je igrao odlično u Londonu i dobio je sve mečeve osim onih sa pobednikom turnira.

Conginu igru već dobro poznajemo – izrazito napadački stil, snažni servis i agresivni forhendi kada god se ukaže i najmanja prilika.

Ono što je novo jeste vidno poboljšana igra na mreži. I ranije je Conga jurišao napred, ali ne tako često i ne tako efektno kao u Londonu. Posebno impresivan u tom pogledu bio je u okršaju sa Nadalom – imao je 27 uspešnih od ukupno 36 izlazaka na mrežu, a neretko su to bili vrlo teški voleji, pod noge ili sl. Upravo igra na mreži bila je presudan faktor u tom meču, a voleji su bili značajni i u ostalim Conginim duelima.

Uprkos svim kvalitetima koje je pokazao na Mastersu, Žo će neke stvari morati da popravi ukoliko želi da osvoji Grend slem trofej ili da se češće penje na postolje na turnirima iz Masters 1000 serije (jedina titula u Parizu 2008).

Možda i najveća Congina mana jeste brzopletost, koja se ogleda u pogrešnim taktičkim rešenjima. Recimo, u prvom setu meča sa Federerom imao je veliku prednost u poenima koji su se igrali duže sa osnovne linije. Ipak, u dva različita gema na poenima koji su mogli da mu donesu brejk šanse Conga je dva puta pokušao da napravi ’viner’ već riternom. I oba puta je promašio.

Naravno, Žoov atraktivni i nepredvidljivi stil igre podrazumeva i takve poteze, ali on mora da obavi vrlo delikatan posao i da pronađe pravu ravnotežu između „sve ili ništa“ pristupa i malo strpljivije igre. Utisak je da mu malo racionalnosti u igri ne bi škodilo, naprotiv.

Kada bi napravio te sitne korekcije, uz forhend i servis kakav je imao u Londonu, Conga bi bio ozbiljna pretnja i u završnici Grend slem turnira.

David Ferer

Španac je turnir započeo briljantno – pobedama nad Endijem Marijem i Novakom Đokovićem. Osim svoje standardne igre, koju je Novak najbolje opisao rekavši da je Ferer ’zid’, David je na početku izvrsno servirao i nešto češće napadao.

Ipak, u mečevima sa Berdihom, a naročito u polufinalu sa Federerom, stare boljke ponovo su isplivale na površinu. U duelu sa Čehom dva puta je ispustio brejk viška u drugom setu, a zatim je treći set izgubio praktično bez borbe, što inače nije karakteristično za požrtvovanog momka sa jugoistoka Španije.

Na Fererovom slučaju najbolje se vidi o čemu stručnjaci govore kada ističu „tanku razliku između dobrog i vrhunskog tenisera“. Ferer je u prvom setu polufinala sa Federerom vodio 5:4, a Švajcarac je servirao.

Bio je to jedan od retkih loših Rodžerovih gemova na turniru – mučio se sa prvim servisom i izbacivao je forhende u aut. Umesto da zgrabi priliku koja mu se ukazala, Fereru se stegla ruka – teniser koji je poznat po tome što ’doveka’ može da drži lopticu u igri (a to je činio i u prethodnom delu istog meča), tada je tri puta poslao prilično lake loptice u mrežu.

Usledio je šablon tipičan za mečeve najboljih sa ostalima – brejk Federera posle propuštene šanse Ferera, a zatim još jedan na startu drugog. Kao da je preko puta neko znatno niže rangiran nego peti teniser sveta, sa takvom rutinom je Rodžer odradio meč do kraja posle tog desetog gema.

Zato Ferer, uprkos svim svojim kvalitetima i odricanjima, teško da, kao npr. Conga, ima materijal da bude ozbiljan takmac na najvećim turnirima. Istina, dva puta se ušunjao u polufinale GS turnira, ali oba puta je relativno lako poražen.

Suma sumarum, David je dobar teniser i veliki radnik kojem je uvek nedostajala i kojem će uvek nedostajati magija najvećih igrača.

Tomaš Berdih

Čeh je dva puta bio na ivici provalije – protiv Tipsarevića je spasavao meč loptu, a protiv Ferera je imao set zaostatka i dva puta po jedan brejk zaostatka. Ipak, nekako je uspeo da se provuče do polufinala, ali bilo je jasno da tamo nema mnogo šansi sa Congom.

U duelu dvojice tenisera sa sličnim stilom igre najčešće odlučuje kontinuitet, a Berdih je u Londonu išao od sjaja do očaja u toku mečeva.

Zato su iskusni kladioničari znali da je Conga ’fiks’, ali daleko od toga da se Čeh obrukao u Londonu. Pokazao je da ume da igra i da se ne plaši nikoga, ali kao da mu je nedostajalo malo goriva u rezervoaru i motivacije da zaigra još bolje. Polufinale je za njega veliki uspeh.

Novak Đoković

Posle poraza od Tipsarevića Novak je svoje trenutno psihološko stanje opisao rekavši da je „pomalo isceđen“. Đoković je pogodio pravo u centar, baš tako je delovao tokom celog turnira.

Bio je demotivisan, a nedostajala mu je i glad za pobedama, prema sopstvenom priznanju. To se najbolje videlo na konferenciji za medije posle trećeg meča, kada se prema odgovoru i mimici videlo da mu je manje-više svejedno hoće li Ferer pobediti Berdiha i poslati Novaka u polufinale.

S obzirom na spektakularnu sezonu koju Đoković ima iza sebe, to je sasvim razumljivo i niko ne bi trebalo da mu zameri.

Ono što ohrabruje jeste da je fizički sve u redu sa Novakom, što je bilo očigledno u prvih set i po duela sa Tipsarevićem. To je jedini period na Mastersu kada je Đoković ličio na sebe iz najvećeg dela ove sezone – stizao je sve loptice i ne samo to, uspevao je da iz nemogućih situacija jednim udarcem pređe u ofanzivu, što smo tako često viđali ove godine. Ali ovoga puta kratko je trajalo.

Protiv Ferera Đokovića kao da nije ni bilo na terenu, a meč sa Berdihom dobio je na autoritet uprkos igri bez oštrine. A ni Čeh nije imao svoj dan – u taj brejku odlučujućeg seta napravio je čak pet grešaka forhendom, svojim omiljenim udarcem.

Novak je izjavio da će biti spreman za Melburn i prvi Grend slem naredne sezone. Nema razloga da tako i ne bude, ipak je Đoković najbolji teniser na svetu.

Janko Tipsarević

Tipsarevića je nedostatak sreće koštao plasmana u polufinale, ali jednoglasna je ocena da je Janko zaslužio mesto u svetskom vrhu.

Iako je izgubio od Berdiha, Janko je generalno gledano u tom meču bio bolji teniser. U prvom setu je bio nadmoćan, u drugom ga je jedan loš gem koštao seta, a u trećem mu je fortuna okrenula leđa.

Tipsarević je ukupno imao 32 ’vinera’ i 21 neiznuđenu grešku, dok je Berdih zabeležio 28 direktnih poena i 34 greške. To nas vodi ka drugom uglu pogleda na celu priču, a to je da je Berdih bolje igrao ključne poene i da je zato slavio.

Međutim, Janko je zadovoljio ukuse i najoštrijih kritičara. Na jedinoj brejk lopti u trećem setu odigrao je solidan poen, ali je Berdih bekhendom očistio liniju. Imao je Tipsarević i meč loptu, odigrao je hrabro, rezonski napao, ali je za malo promašio volej.

Potom je na 6:6 u taj brejku odservirao duplu grešku, ali prethodno je u taj brejku tri puta rizikovao pri drugom servisu i pogodio. Zato se Janku ništa ne može uzeti za zlo i zaista preovlađuje utisak da bi samo delić sreće bio dovoljan za trijumf nad Berdihom.

Već posle tog poraza Tipsarević nije imao nikakve šanse za prolaz dalje zbog pravila ATP-ja po kojima je igrač koji npr. ima skor 1-1 (kao što je imao Janko na kraju) automatski niže rangiran od tenisera koji npr. ima 1-2. A srpski teniser odigrao je meč manje jer je ušao kao rezerva umesto povređenog Endija Marija posle prvog kola.

Iako bi Tipsarević potom svakako ispao jer je Berdih dobio Ferera, čelnici ATP-ja morali bi da porazmisle o promeni pravila koja rezerve stavljaju u izuzetno težak položaj.

Janko se nije dao pokolebati i dobio je Đokovića prvi put u četvrtom međusobnom okršaju.

Kada se podvuče crta, Tipsarević je imao fantastičnu sezonu i nadajmo se da će tako nastaviti i u 2012. godini.

Rafael Nadal

U Nadalovoj igri mnogo zavisi od samopouzdanja, koje se generiše odigranim mečevima, a Rafael ih nije imao. Zato su dobre strane odmora pred Masters bile obezvređene.

Nadal se tokom celog turnira veoma loše kretao i bio je bez energije, što je stanje u kojem smo ga već nekoliko puta videli na kraju sezone. Nije smeo da gađa linije čak ni iz pozicija iz kojih bi inače to učinio, slao je i suviše kratke lopte i to mu je, uz loš servis, ’presudilo’ u meču sa Federerom.

U duelu sa ’polovnim’ Fišom Nadal se izvukao i takvom igrom, a jedini dobar period imao je u drugom setu duela sa Congom, i to najviše zahvaljujći poboljšanom servisu. To nije i ne treba da bude dovoljno za prolaz dalje.

Međutim, Rafaelovi navijači ne bi trebalo previše da brinu jer loše odigran Masters nije ništa novo za Španca. Recimo, posle ispadanja u grupi 2009. godine osvojio je tri Grend slem turnira naredne sezone.

Endi Mari i Mardi Fiš

Mari je smatran za jednog od najvećih favorita za titulu, ali povreda prepona pokazala se kobnom po njegove ambicije i Škot se povukao sa turnira posle poraza od Ferera.

Fiš je plasman na Masters video kao veliku nagradu za sve dobro što je uradio tokom sezone i nije ni po koju cenu želeo da odustane, iako je bilo evidentno da ne igra ni blizu svog maksimuma. Utisak je da je sva tri puta izgubio relatvno glatko, iako je Nadalu i Federeru uzeo po set.

Naredna godina biće veliki test za Fiša jer će morati da dokaže da igre iz tek okončane sezone nisu bile slučajne. Videćemo da li će se Amerikanac ustaliti u Top 10 ili mu predstoji pad na ATP listi.