Večito pitanje – Federer ili Nadal?

Rivalstvo Federer-Nadal više ne dobija toliko medijske pažnje kao ranije, ali ono je i dalje među najvećima, možda i najveće u istoriji tenisa.

Šta se promenilo, šta će se promeniti i ko će na kraju biti bolji i veći teniser?

Na to pitanje ne može se ponuditi definitivni odgovor, ali možemo da ponudimo presek sadašnjeg stanja, u avgustu 2011. godine, kao i različite uglove gledanja na to rivalstvo.

Trofeji

Federer, koji osmog avgusta puni 30 godina, do sada je u karijeri osvojio 16 Grend slem titula – šest puta na Vimbldonu, pet puta na US openu, četiri puta u Melburnu i jednom na Rolan Garosu (2009). To je najviše u istoriji tenisa.

Nadal je početkom juna napunio 25 godina, a do sada je uzeo 10 GS trofeja – šest puta najbolji je bio na Rolan Garosu, dva puta na Vimbldonu (2008, 2010) i po jednom na Australijan openu (2009) i US openu (2010).

Obojica su ušli u istoriju kao teniseri koji su osvojili sva četiri Grend slem turnira – Federeru je to pošlo za rukom sa nepunih 28 godina, a Nadalu sa 24.

Rodžer je u karijeri osvojio 17 titula na turnirima iz Masters serije, a Rafael u toj kategoriji ima 19 trofeja. Međutim, Španac još nijednom nije osvojio završni turnir u sezoni, ima samo finale iz 2010. godine, dok je Federer na tom takmičenju bio najbolji pet puta.

Sa druge strane, Nadal je u tri navrata osvajao Dejvis kup sa selekcijom Španije, uzeo je i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama, a Federer nema medalju sa OI u singlu, kao ni trofej Dejvis kupa.

Ukupno, Federer je do sada osvojio 67 titula, a Nadal 46.

Međusobni skor

Nadal je dobio 17 od 25 međusobnih okršaja i to je glavni argument „nadalovaca“ zašto Federer ne može da bude najbolji teniser svih vremena. I zaista, ne zvuči lepo da najbolji svih vremena sa najvećim konkurentom svog doba ima negativni skor (8-17).

Međutim, postoji i druga, jednako validna strana medalje – čak 14 od 25 mečeva odigrano je na šljaci (12-2 za Nadala), Špančevoj omiljenoj podlozi. U ranijoj fazi karijere Nadal je bio specijalista za šljaku i nije često uspevao da se probije do završnice turnira na betonskim podlogama. Razumno je pretpostaviti da bi Federer na vrhuncu karijere dobio još nekoliko puta Nadala na betonu, samo da mu je Maljorčanin bio sa druge strane mreže.

Ipak, na betonskim podlogama rezultat je 4-4, a najvažniji okršaj dobio je Nadal – u finalu Australijan opena 2009. godine.

Tri puta su igrali na travi u finalu Vimbldona – prva dva puta slavio je Federer, ali je Nadal uspeo da ga savlada 2008. godine u jednom od najboljih mečeva svih vremena.

Možda se upravo u tom trijumfu krije preimućstvo Nadala u međusobnom okršajima – uspeo je Federera da savlada u njegovoj kući i da na najteži mogući način dođe do trofeja. Rodžer jeste osvojio Rolan Garos, ali nikada nije uspeo da pobedi Nadala na pariskoj šljaci.

Svi dueli Nadala i Federera:
Majami (2004): Nadal – Federer 6:3, 6:3
Majami (2005): Federer – Nadal 2:6, 6:7, 7:6, 6:3, 6:1
Rolan Garos (2005): Nadal – Federer 6:3, 4:6, 6:4, 6:3
Dubai (2006): Nadal – Federer 2:6, 6:4, 6:4
Monte Karlo (2006): Nadal – Federer 6:2, 6:7, 6:3, 7.6
Rim (2006): Nadal – Federer 6:7, 7:6, 6:4, 2:6, 7:6
Rolan Garos (2006): Nadal – Federer 1:6, 6:1, 6:4, 7:6
Vimbldon (2006): Federer – Nadal 6:0, 7:6, 6:7, 6:2
Masters kup (2006): Federer – Nadal 6:4, 7:5.
Monte Karlo (2007): Nadal – Federer 6:4, 6:4
Hamburg (2007): Federer – Nadal 2:6, 6:2, 6:0
Rolan Garos (2007): Nadal – Federer 6:3, 4:6, 6:3, 6:4
Vimbldon (2007): Federer – Nadal 7:6, 4:6, 7:6, 2:6, 6:2
Masters kup (2007): Federer – Nadal 6:4, 6:1
Monte Karlo (2008): Nadal – Federer 7:5, 7:5
Hamburg (2008): Nadal – Federer 7:5, 6:7, 6:3
Rolan Garos (2008): Nadal – Federer 6:1, 6:3, 6:0
Vimbldon (2008): Nadal – Federer 6:4, 6:4, 6:7, 6:7, 9:7
Australijan open (2009): Nadal – Federer 7:5, 3:6, 7:6, 3:6, 6:2
Madrid (2009): Federer – Nadal 6:4, 6:4
Madrid (2010): Nadal – Federer 6:4, 7:6
Završni turnir (2010): Federer – Nadal 6:3, 3:6, 6:1
Majami (2011): Nadal – Federer 6:3, 6:2
Madrid (2011): Nadal – Federer 5:7, 6:1, 6:3
Rolan Garos (2011): Nadal – Federer 7:5, 7:6, 5:7, 6:1

Šta će se dalje događati?

Španac jeste pet godina mlađi, ali čini se da je ranije dostigao zenit karijere. Federer je prvi najveći trofej uzeo 2003. na Vimbldonu, sa nepune 22 godine, dok je Nadal prvi put na Garosu slavio 2006. godine, kada je imao 19 godina.

Nadal je i te kako sklon povredama, prevashodno kolena, i već je nekoliko puta tokom karijere bio duže vreme odsutan sa terena. Prema mišljenju velikog broja stručnjaka, to je delom posledica stila igre u kojem se mnogo polaže na fizikalije. Naročito je to bio slučaj u ranijoj fazi karijere kada je Rafael bio pretežno orijentisan na defanzivu. Upravo sklonost povredama mogla bi da učini da Nadalova karijera traje kraće nego Federerova.

Sa druge strane, Rodžer se mnogo manje trošio u duelima sa slabijim rivalima, njegov način igre je lepršaviji i iziskuje manji utrošak energije. Uz to, Federer je retko kada tokom karijere imao poteškoća sa povredama, što mu je i omogućilo neverovatni kontinuitet u vrhu – bio je prvi na ATP listi 237 nedelja uzastopno, a imao je i niz od 23 polufinala na Grend slem takmičenjima.

Federer je nesumnjivo u padu, više nije ni izbiliza superioran kao ranije i izgubio je auru „nepobedivog“. Međutim, i dalje je motivisan da igra na najvišem nivou i vrlo je verovatno da će do kraja karijere osvojiti još jednu ili dve GS titule. Šampioni takvog kalibra ne odlaze tiho u istoriju.

Tema koju pristalice Nadala vrlo rado otvaraju jeste pitanje konkurencije. Kažu da Federer do pojave Španca nije imao adekvatnog rivala i da mu je to olakšalo put do brojnih titula. Njegovi glavni rivali na početku dominacije bili su Rodik, Hjuit, Safin, Ferero itd.

Međutim, to pitanje podložno je i suviše proizvoljnom tumačenju – na koji način se može izmeriti da li su protivnici bili nedorasli ili je Federer jednostavno bio previše dobar? Ko zna kakvo bi mesto Rodik ili Hjuit danas zauzimali u istoriji tenisa da se nije pojavio Federer? Uostalom, nije ni korektno raspravljati na taj način, niko nije mogao da bira koji će mu biti konkurenti. Osim toga, i Federerovu karijeru zahvatio je novi talas – Đoković ga je dva puta dobio u Melburnu, a Del Potro u finalu US opena.

Nadal je veliki šampion i ima čeličnu volju koja ga odvaja od drugih. Trenutno mu je najveći problem Novak Đoković, od koga je ove godine izgubio pet puta, ali Španac se sigurno neće predati tako lako i trudiće se da dočeka svoj novi ciklus. Ipak, Federer još nije ni otišao, a Nadal je već dobio novog velikog rivala. To je vrlo ozbiljna prepreka.

Na Rolan Garosu će Nadal biti glavni favorit bar još dve-tri godine, a tokom karijere je pokazao da ima igru za sve vrste podloga, mada su mu taj kvalitet godinama osporavali. Na osnovu svega toga, realno je pretpostaviti da će Nadal osvojiti još nekoliko najvećih titula, a moguće je i da se vrati na prvo mesto na ATP listi.

Na kraju, ne treba smetnuti sa uma da, osim Đokovića, planove Federeru i Nadalu mogu povremeno da poremete i ostali poput Del Potra, Marija, Soderlinga, Conge itd.

Ko je najveći?

Lično, trenutno bih malu prednost dao Federeru, isključivo zbog većeg broja Grend slem trofeja, mada bi i oni koji tvrde da je Nadal bolji imali sasvim solidnu argumentaciju na raspolaganju.

Iako Nadala muče povrede, pred njim je više vremena nego pred Federerom i ukoliko uspe da ga sustigne po broju GS pehara, moglo bi se zaključiti da je Španac najbolji teniser svih vremena.

Ko je najveći – Federer ili Nadal? Podelite svoje mišljenje sa ostalima putem komentara!