Novak Đoković: "Sa ramenom je sve u redu"

Na konferenciji za medije uoči početka takmičenja Novak je govorio o velikim uspesima u proteklom periodu, situaciji sa povredom ramena, potvrdio je da će verovatno igrati u Dejvis kup meču sa Argentinom, rekao je u kom aspektu je najviše napredovao, a govorio je i o vladavini Federera i Nadala, kao i o Endiju Mariju.

Da li je došlo vreme u sezoni, možda posle Australijan opena, kada si znao da je tvoja igra na višem nivou nego prethodnih godina?

„Očigledno je da sam na drugom niovu trenutno, u poslednjih devet meseci. Iza mene su najboljih devet meseci u karijeri i osećam da sam se poboljšao na terenu. Znam tačno šta treba da radim, a i sazreo sam. Ima napretka u mojoj igri i sve kockice se slažu“.

Jesi li imao vremena da treniraš zbog lošeg vremena?

„Da, trenirao sam, čak sam i u nedelju bio na terenu, sat-sat i po, tako da je sve u redu“.

Kako ti je rame, ima li nekih tragova od prošle nedelje?

„Rame mi je u redu. Mimao sam malih nevolja u Sinsinatiju tokom cele nedelje i vukao sam ih do finala. Nesrećno je što sam predajom završio meč sa Marijem, ali misllim da je to bila prava odluka jer mi nije bilo potrebno da rizikujem ozbiljniju povredu. Tako d asam rešio da uzmem mali odmor, otišao sam na rendgenski snimak i sve je uredu. Servirao sam prethodnih dana, igram maksimalnom snagom i spreman sam za turnir“.

Na koji način je prošlogodišnji US open bio odskočna daska za tvoje rezultate posle toga, šta si naučio iz prošlogodišnjeg iskustva?

„Odigrao sam odlično US open 2010. Kao što ste rekli, to je bila odskočna daska za moje ovogodišnje rezultate. Imao sam meč sa Troickim u prvoj rundi, kada sam imao gubio 2-1 u setovima i imao brejk zaostatka, a uspeo sam da se vratim i dođem do finala, a pri tom sam dobio Federera u uzbudljivom polufinalu. Posle tog turnira počeo sam više da verujem da mogu da pobeđujem najbolje tenisere i time sam dobio neophodno samopouzdanje za sledeću sezonu. Dejvis kup takođe je bio izvanredno iskustvo koje mi je dalo mnogo pozitivne energije. Posle toga sam jedva čekao da se vratim na teren, iako je pauza između sezona veoma kratka. Na kraju krajeva, ovo je sport koji mnogo zavisi od mentalnog aspekta, igrajući na najvišem nivou poslednjih nekoliko godina postao sam svestan koliko je psihološki pristup važan. Nužno je imati visok stepen samopouzdanja i veru da možeš da dobijaš najbolje, mislim da sam upravo tu, u glavi, napredovao najviše u poslednjih 12 meseci“.

Kako ti se ovde tačno promenila vera u sebe?

„Kao što sam rekao, posle turnira sam više verovao da mogu da dobijam mečeve, kao protiv Federera npr, kada sam spasao dve meč lopte i nisam odustajao. Odigrao sam dobro i finale sa Rafom. Osvojio sam svoj prvi Grend slem turnir 2008. godine, igrao sam sjajno šest meseci, a onda sam imao mnogo uspona i padova. Mučio sam se, pogotovo mentalno. Uvek bih došao do kasne faze GS turnira, do polufinala, ali nisam uspevao da učinim taj dodatni korak jer nisam imao pozitivni mentalni sklopo kada sam igrao sa najboljima. Sada se to promenilo“.

Bio si pod velikim pritiskom u poslednjih devet meseci, ali svejedno deluje da se zabavljaš. Snimio si reklamu u kojem kažeš: „Ne brini, budi srećan“. Da li je to tvoja tajna?

„Upravo tako, to je moj najbolji prijatelj. Mislim da su poslednjih deset meseci bili kao vožnja na roler-kosteru u svakom smislu te reči. Na terenu i van njega iskusio sam neke stvari koje ranije nisam. Imao sam fantastičnihe deset meseci na terenu, neke neverovatn serije, ali prošao sam i kroz pritisak velikih očekivanja zbog te serije pobeda. Ali uspeo sam psihički da ostanem stabilan, posle poraza na Rolan Garosu ustao sam, oporavio se i odigrao najbolji tenis na Vimbldonu u trenutku kada mi je to bilo najpotrebnije. Postao sam broj jedan na svetu i, iskreno govoreći, uživam u svakom trenutku. Ne želim da razmišljam o tome koliko ću biti na prvom mestu, kada će se to završiti ili slično, samo pokušavam da sve što me čeka u budućnosti prihvatim kao veliki izazov“.

Danas je bio aktuelan tekst u kojem piše da koristiš hiperbaričnu komoru za oporavak, šta možeš da nam kažeš o tome?

„Sve što mogu da kažem jeste da sam je koristio nekoliko puta prošle godine, ali od tada nisam. To je vrlo zanimljiva tehnologija, ali ne znam njen efekat i to nema nikakve veze sa mojim uspesima u poslednjih deset meseci“.

U tekstu je pisalo da si je koristio u poslednjih nekoliko dana.

„Pa, bilo bi divno kada bi mašina imala krila i letela gde god ja igram“.

A gde je mašina?

„U jednom od sportskih centara u Nju Džersiju“.

Jesi li bio srećan kada je Conga dobio Federera u četvrtfinalu Vimbldona ili bi više voleo da si igrao sa Rodžerom?

„Zadovoljan sam i srećan načinom na koji se sve odigralo, haha“.

Ponekad u Monte Karlu uzmeš svoju torbu i odeš u planine da igraš. Koje sve stvari radiš da bi poboljša izdržljivost?

„Imam različite vrste treninga koje radim sa svojim timom. Ne mogu da kažem šta je sve to što radimo, ali trudimo se da uvek ubacimo nešto novo u treninge jer je raspored turnira manje-viši isti svake godie. Putujemo u ista mesta, idemo na iste turnire i veći deo priprema za te turnire je identičan, tako da se trudimo da budemo inovativni na treninzima kako bismo ih učinili interesantnijima. Volimo da se bavimo drugim sportovima i da to bude trening, npr. bicijlizam, vožnja kajakom ili različite vrste vežbi za snagu i izdržjivost. Uglavnom zavisi od toga za koji turnir se spremamo“.

Kada smo razgovarali sa Federerom, uvek bismo ga pitali šta ga motiviše i ima li još snova. Sada kada si ti broj jedan, imaš li ti snove i koji je prvi na listi?

„U svom životu imam mnogo snova, ali i u teniskoj karijeri. Ostvario sam snove kojima sam težio tokom cele svoje teniske karijere, ali još imam mnogo toga da dokažem, pre svega sebi. Ako nastavim da igram ovako, mogu da osvojim još najvećih turnira. To je jedan od mojih ciljeva u narednih nekoliko godina, da pokušam da ostanem zdrav i da osvojim koliko god mogu Grend slem turnira. Uz to, medalja sa OI i još jedna pobeda u Dejvus kupu bili bi sjajni“.

Jedna stvar je cilj, a san sasvim druga.

„Pa, ja ih nekako stavljam zajedno“, rekao je Đoković uz smeh.

Hoćeš li igrati u Dejvis kupu protiv Argentine?

„Kako stvari sada stoje, hoću, igraću“.

Šta misliš o tom meču?

„Igramo kod kuće, a to je po mom mišljenju uvek mala prednost u Dejvis kupu jer je to specifično takmičenje. To je timsko takmičenje i veoma je važno da imate podršku svojih ljudi. Ali Argentina je vrlo uspešan ekipa, ima sjajne igrače poput Del Potra, Monaka i Nalbandijana, a imaju i druge opcije. Ali US open je pred nama i prvo želim da se koncentrišem na to, a tek onda na Dejvis kup“.

Koliko si godina imao kada si prvi put počeo da klizaš na betonu, jesi li to naučio ili je to urođeno?

„Mislim da se to razvilo na treninzima i mečevima, nije to nešto što sam planirao da naučim. Mislim da nema trenra koji će ti reći da je dobro klizati se na betonu, zar ne? To nije dobro za telo. Ali tu sposobnost sam razvio kroz svoju igru. Uvek sam igrao sa osnovne linije, a na početku karijere radio sam sa trenerima koji su mi govorili da ne smem da dozvolim nijednoj loptici da prođe pored mene. Čak i na treningu, čak iako je aut, pokušaj da se boriš za svaki poen i svaku lopticu. Zato sam pokušavao da stignem svaku lopticu i klizao bih ukoliko bi mi bila predaleko“.

U tekstu o hiperbaričnoj komori pisalo je da ti odsedaš i Nju Džersiju prethodnih nekoliko godina, da li je to i sada slučaj?

„Ponovo sam u Nju Džersiju sa Gordonom jer je on moj prijatelj već godinama. U teniskom svetu je već 15-20 godina i bio je igrač. Odsedamo u Nju Džersiju jer je veoma mirno, imamo privatnost i tu možemo da se opustimo posle napornog dana“.

Hoćeš li koristiti komoru s obzirom da ćeš biti u Nju Džersiju?

„Ne, nisam je koristio ove godine jer zaista ne nameravam da menjam sopstvenu rutinu. Imam svog terapeuta koji je deo mog tima i sve se odvija po planu, tako da nema razloga da pokušavam druge stvari“.

Postoji li bojazan da će ti se upala vratiti zbog dugih mečeva na GS turniru? Hoćeš li pokušati da početne mečeve završiš što je brže moguće?

„Mislim da svaki igrač pokušava da pobedi u tri seta na Grend slem turniru i da provede na terenu što je moguće manje vremena. Vidite, ne mogu ništa da prognoziram, nikada ne znate šta će se dogoditi. Ali ono što mogu da kažem sada jeste da mi je rame u zaista dobrom stanju. Ne osećam nikakv bol, trenutno nemam nikakvu upalu i nadam se da će ostati tako“.

Imaš li osećaj da je borba Rodžera i Rafe oko prvog mesta okončana za svagda ili misliš da bi situacija mogla da se promeni u 2012. i da ti ponovo budeš treći?

„Ne mislim da je gotovo, oni i dalje igraju neverovatan tenis. Iako Rodžer ove godine nema toliko uspeha kao u prethodnih 5-6 sezona, mislim da i dalje igra jako dobro. Siguran sam da je veoma motivisan kako bi se vratio na prvu poziciju i od svih nas on najbolje zna kako se osvajaju GS titule jer tu drži rekord, ima ih 16, ima fantastičnu karijeru, ali uveren sam da želi ponovo da se vrati. I Rafa je neverovatan teniser, kompletan, može da igra jednako dobro na svim podlogama, što je i dokazao. Igrali smo pet finala ove godine, pobedio sam, al to ne znači da ću dobiti svaki sledeći meč sa njim. Činjenica je da su oni bili dva dominantna tenisera na svetu, čak i sada kada sam ja broj jedan, oni su dvojica najuspešnijih aktivnih igrača“.

Igrao si u svom poslednjem meču sa Endijem Marijem, kako bi procenio njegovu igru sada i kako bi bilo da igraš sa njim ovde?

„Endi je pobedio u Sinsinatiju i on je definitivno teniser na kojeg bi sada svi trebalo da se ugledaju. U poslednjih četiri-pet godina sjajno je igrao US open seriju i uvek je sa nekom titulom iz Masters 1000 serije dolazio na US open i siguran sam da je sada rešen da osvoji svoj prvi Grend slem turnir. Svi smo savršeno svesni njegovog potencijala i velikog talenta koji poseduje. Mora samo neke stvari da složi u glavi. Dokazao je da može da pobedi bilo koga na bilo kojoj podlozi i jedan je od favorita za titulu“.