Gavrančić:"Revolucija u Ukrajini traje..."

Ex fudbaler Čukaričkog, koji je direktno sa Banovog Brda otišao u Kijev na poziv legendarnog Valerija Lobanovskog, postigao je možda i najvažniji gol u sezonu u Trabzonu ( kada je tim bio na ivici eliminacije posle 1:2 u Kijevu), a potvrdu dobrih igara doneo je i gol u Rimu, kao i potpisivanje novog ugovora.

Igor Vujičin B92
Podeli

Gavrančićeve najave utakmica Dinama u Ligi šampiona možete čitati redovno na B92, a ovom prilikom naš igrač je govorio o novom treneru Jožefu Sabu, novom ugovoru i revoluciji u ukrajinskom fudbalu...

Šta se promenilo u igri Dinama od trenutka kada je ekipu posle katastrofalnog poraza od Trabzona u Kijevu preuzeo Sabo ?

U igri se nije toliko toga promenili i u taktici. Igrači su dobili na samouverenosti, znate da promena trenera donese neku nadu, razmrda tim. Dobili smo neku novu želju za dokazivanjem. Sabo je uspeo sve to nekako da uklopi, jer nas je dobro znao. On je bio potpredsednik kluba i dobro je upoznat sa svim dešavanjima. Sama promena donela je dobro i veru da ćemo uspeti da prebrodimo probleme i pobedimo Trabzon u Turskoj. Sada smo na pravom koloseku, postoji samouverenost kod igrača da možemo u drugi krug iako nemamo pritisak ni kod rukovodstva ni kod navijača da moramo to da uradimo“.

Potpisao si novi ugovor sa Dinamom i to u trenutku kada je prema pisanju štampe bilo ozbiljnih evro ponuda ?

Bilo mi je jako teško da sada odem u 26.godini u punoj igračkoj snazi kao slobodan igrač iz kluba u kome sam postao reprezentativac. U decembru mi se završaovao ugovor, imao sam neke ponude, ali mislim da bih sam sebi bio neozbljan da sam iz Kijeva otišao kao slobodan igrač. Sa druge strane, klub je hteo da me zadrži po svaku cenu. Ovde mi je mnogo lepo, prezadovoljan sam, a čak i da sam hteo da odem, nije bilo varijante da i moj Dinamo dobije nešto od obeštećenja. Mislim da sam napravio pravu odluku“.

Svedoci smo strašnog razvoja ukrajinskog, i uopšte fudbala na istoku“. Gde to može da se završi ?

Revolucija traje od kada sam ja ovde, i to krupnim koracima. Ne znam gde može da se završi - mnogo daleko. U budućnosti možda i sa 3-4 kluba  u Ligi šampiona, ili ujedinjenom ligom bivših sovjetskih republika. Ovde imamo 5-6 mnogo jakih klubova, i po igračima i finansijski, ali ima ih koji su nestabilni, ali i kao takvi organizovaniji od naših. Nije sve u novcu, kod nas se ljudi „vade“ da nema novca. Znam da sam igrao za 100 dolara ili eura, ali su to bili najlepši dan. Ukrajinci moraju sve da kupe, i svesni su toga. Nemaju takve talente, nisu se slučajno prebacili na naše tržište i okrenuli našim igračima  jer su jednostavno  jeftiniji. Naše igrače možeš da kupiš za manji novac nego što zaista vrede, ali se kupuju oni za koje znaju da mogu da igraju u najjačim evropskim klubovima. Ukrajinci i ceo istok lakše ulaze u trku, cene nas, i nije slučajno da nas ima mnogo“ rekao je Gavrančić za B92.