Sport / Spasoje Veselinović 30

Srećna Premijer liga: "Veliki" od nule, "mali" od Lestera

Posle sezone u kojoj se titulom šampiona okitio autsajder i potpisan novi, brutalno izdašni sponzorski ugovor, ništa u Premijer ligi neće biti isto. U subotu nas očekuje početak novog takmičenja u kolevki fudbala, nove sezone u koju prebogati velikani ulaze iz debelog minusa, onog bodovnog za Lesterom iz maja ove godine i finansijskog posle bahatog trošenja novca dobijenog na osnovu najboljeg sistema finansiranja fudbala na svetu.

Spasoje VeselinovićIzvor:
Getty Images

Sasvim je jasno da nam se sezona poput prethodne neće ponoviti u narednih nekoliko godina, ali da iznova sve postaje zanimljivije, apsolutno je sigurno.

Posebno sada, kada su se velikani toliko naoštrili da svako na svoj način proba da “vrati na staro”, ali i kada “mali” znaju da ništa nije nemoguće i da “samo” treba složiti kockice da bi san postao java.

U elitu su iz Čempionšipa ušli Hal, Barnli i Midlzbro, mesta su im ustupili Njukasl, Norič i Aston Vila, a Srbiju će u Premijer ligi naredne sezone predstavljati šestorica fudbalera. Sezonu će u utorak od 13 sati otvoriti novajlija Hal i šampion Lester.

“Cash rules everything around me!”

Dobro zapamtite šta je Old Dirty rekao… To su već učinili čelnici Premijer lige koji su prošle godine “prodali” svoj trogodišnji proizvod televiziji Skaj i kompaniji Britiš telekomunikejšn za 5,1 milijardi funti, pritom odstupivši od ustanovljene “vikend” varijante fudbala, uz minimalni dodatak ponedeljka.

Premijer ligu ćemo od ove sezone gledati i petkom, što samo po sebi produžava “radnu nedelju” proizvodu i čini ga prisutnijim u životima konzumenata – svih nas, fudbalskih fanatika, obožavalaca magične igre u pravougaoniku.

Getty Images

Upravo je ono što se dešava na Ostrvu jedan od razloga za to, istorija nas obavezuje na to, konstantne inovacije, bile one dobre ili loše, transferi od kojih zaboli glava, događaji koji nas ostavljaju u šoku, na kraju krajeva i kompletna atmosfera koju kraljičini podanici stvaraju oko fudbala.

Procenjeno je da taj proizvod toliko vredi, a “izvođači radova” – fudbalski klubovi će zarađivati daleko više novca nego do sada, a samo jedna utakmica će koštati preko deset miliona funti, skoro duplo više nego do sada.

Samo u Mančesteru je potrošeno 380 miliona evra, a u “plusu” u ovom prelaznom roku su ostali samo Sautempton, Everton, Svonsi i Hal, dok je Lester ostao sa “malim” minusom od nešto manje od dva miliona funti.

Pre nego što se krenulo sa rasipanjem novca na raznorazne igrače sa različitih meridijana, najbogatiji klubovi su se odlučili da krenu sa temeljem na vreme, Žoze Murinjo je “viđen” na klupi Junajteda još zimus, ali je stigao tek sada, Pep Gvardiola se odavno dogovorio sa Sitijem, a Italija je ostala bez selektora, pošto je Antonio Konte krenuo stopama Roberta Di Matea, Karla Ančelotija, Klaudija Ranijerija i Đanluke Vijalija i stigne na Stamford Bridž.

Ako uzmemo u obzir i činjenicu da u Engleskoj već rade menadžeri poput Maurisija Poćetina, Jirgena Klopa, Slavena Bilića, pa na kraju krajeva Klaudija Ranijerija, Dejvida Mojsa, Ronalda Kumana, pomenućemo svakako i Arsena Vengera, ove sezone ćemo u Premijer ligi imati verovatno najbolju ligu igrača menadžera u stvarnom životu.

Još kad novca ima koliko ‘oćeš…

Getty Images

Svakako najveća trenerska zvezda lige je Žoze Murinjo, čovek koji ima veliki pritisak na leđima, uprkos slici koju želi da nam pošalje.

Stamford Bridž je čekao da vidi nešto njegove magije, ali Čelsi sa izrazito španskim prizvukom nije bio pravo mesto za njega. Čini se da u ovom momentu to nije ni Old Traford, ali, znate već odgovor na pitanje kako se postaje pravi šampion.

Dva davljenika su udružila snage i žele da se ispenju na vrh Premijer lige, vera da će Junajted zaigrati kao nekada polako je počela da iščezava, a kako bolje nabudžiti samopouzdanje nego dobrom, kvalitetnom i skupom kupovinom.

Da li Pol Pogba zaista vredi više od stotinu miliona evra i da li je ser Aleks Ferguson bio u pravu kada je vižljastom momku pokazao da može da napusti Mančester 2012. godine, videćemo već verovatno do kraja ove kalendarske.

Ipak, jedno je sasvim sigurno, ovakav transfer ponovo stavlja Junajted u centar pažnje, posle nekoliko godina Van Galovih eksperimenata koji nisu uspeli. Povrh svega, igraće se Liga Evrope, ne toliko atraktivno, ali opet, evropsko takmičenje čije osvajanje vodi direktno u Ligu šampiona. A i donosi jedan trofej u vitrine.

A Junajted sa pomenutim Pogbom, Henrihom Mhtarjanom plaćenim 42 miliona evra, te četiri miliona jeftinijim defanzivcem Erikom Bailijem i majstorom fudbala posebne klase Zlatanom Ibrahimovićem, može sve to, a na kraju, može i do titule kod kuće.

Getty Images

Druga strana Mančestera nije bila u tolikom problemu, ali je rapidni uspon započet novcima onih čika sa belim plaštovima morao da bude održan, tako da je angažovan Pep Gvardiola, za mnoge najveći fudbalski inovator savremenog doba, koji započinje novo poglavlje svoje kratke, ali izuzetno burne trenerske karijere.

Siti se nakupovao prethodnih godina, svakako da je bilo mnogo, ali zaista mnogo promašaja, tako da je ovaj prelazni rok, bar što se tiče velikih promena, nastavio tradiciju. Saga oko Džona Stonsa je okončana potpisom vrednim 55 miliona evra, a ozbiljne cifre su izdvojene za Liroja Sanea (50 miliona), Ilkaja Gindoana (27 miliona) i Nolita (18 miliona).

Sasvim je sigurno da će posao u Sitiju biti najteži do sada za Gvardiolu, prethodno je radio u ozbiljnim klubovima sa ozbiljnim tradicijama i još ozbiljnijom organizacijom, a imao je i već veliki deo materijala spreman, samo je trebalo da sve to ukomponuje.

U prethodnoj sezoni su se videle velike slabosti, od tandema Fernando – Fernandinjo se ljubiteljima pravog, lepog, kreativnog fudbala, dizala kosa na glavi, Jaja Ture je već počinjao da se gasi, godine stižu i Davida Silvu, a kloniranje još nije dozvoljeno, tako da je Manuel Pelegrini morao da igra sa samo jednim Serhiom Aguerom, koji je pola tima.

Kreativnost je nešto što je bila glavna odlika Gvardiolinih timova, nije da uopšte nema umetnosti u timu Sitija, ali je njen nivo upitan. Takođe, pitanje je može li Katalonac da stane na rep pojedinim usijanim glavama i da od njih izvuče najbolje.

Moraće, uostalom, zbog toga je i doveden, da zavede disciplinu i iscedi drenovinu koja je počela da se suši i to na dva fronta, svom snagom, pošto Siti želi ove sezone da konačno “vidi” finale Lige šampiona, a od poslednje titule u Premijer ligi je prošla koja godina…

Getty Images

“Suvo” je kod još jednog kluba sa rapidnim usponom i prilično bolnim padom. Samo dve uzastopne sezone dominacije i po jedna kasnija titula sa četiri, odnosno pet godina pause, ne zadovoljavaju do kraja Romana Abramoviča.

Kad nije pomogao ni Murinjo, nađeno je prelazno rešenje i konačno je “snaga argumenata” londonskog kluba ubedila Antonija Kontea da izađe iz svoje konforne zone u kojoj mu leđa čuva četvorka u sastavu Bufon, Barzalji, Bonući, Kjelini…

Upravo je odbrana stvar koja najviše problema pravi simpatizerima “plavaca”. Pored golova koje dozvoljavaju protivnicima, svojim navijačima iz sezone u sezonu Džon Teri, Branislav Ivanović, pa i Geri Kejhil izgledaju sve gore i rado bi im videli leđa.

Kako je produkcija igrača u instant klubovima uglavnom zaboravljena kategorija, sve se svodi na kupovinu, a Konte u prelaznom roku nije pazario nijednog defanzivca. Problem je video na sredini terena, tako da je angažovan N’Golo Kante, dok Nemanja Matić traži šansu da ode u Juventus…

Sve to, uz “španski klan” koji je veoma zastupljen u igračkom kadru Čelsija, uz dobro poznato defanzivno opredeljenje italijanske škole fudbala, daje jednu totalnu papazjaniju u kojoj se ni ne nazire kako će stvari funkcionisati.

Osim ako Konte odbrambenu liniju naprasno ne nauči disciplini, “španskom kadru” na čelu sa Seskom Fabregasom da ne može Čelsi da igra “tiki-taku”, već da mora da se trči, ali ako otkrije kod sebe neki novi ofanzivni talenat koji je dosadašnjoj trenerskoj karijeri bio u potpuno drugom planu.

Činjenica jeste da sa onim šta mu se da u ruke može da uradi dobar posao, videli smo to na Svetskom prvenstvu u Francuskoj, samo je pitanje da li će svoj manir taktičke perfekcije uspeti da primeni u Premijer ligi, toliko brzoj da su se i veći taktičari od njega saplitali.

Getty Images

Da li treba uopšte pisati o Arsenu Vengeru? Verovatno da ne… Toliko toga je rečeno proteklih sezona, a pored želje jednog dela navijača Arsenala da Francuz konačno kaže “Au revoir”, postoji i ona druga strana, koja i dalje veruje da “tobdžije” mogu da odigraju celu sezonu u dobrom ritmu, bez naglih bljesaka i još naglijih gašenja.

Oči će biti uprte i u Jirgena Klopa, koji kreće u prvu pravu sezonu sa Liverpulom, a harizmatični Nemac je već pokazao da ume da napravi pravi potez, pokrene ekipu, unese energiju kojom treba nadoknaditi određeni manjak kvaliteta na terenu.

Hitovi prošle sezone su bili Klaudio Ranijeri i Slaven Bilić, koji su sa slabašnim ekipama napravili čudo, s tim što Italijan ima veoma male šanse da to ponovi, dok je pred hrvatskim stručnjakom da navede svoj Vest Hem da nastavi u istom ritmu, zadržao je tim, stigao je i Endru Aju, tako da je sada sve na njemu.

Ranijeri nema lažne nade, zna da je titula osvojena prošle godine presedan svoje vrste i da ne treba da se nada reprizi, naročito kada su porasli apetiti pojedinih pulena, koji bi “nešto više”. Srećom po njega, Džejmi Vardi nije takav, ostao je tu, klub nije hteo da ga proda ni za velike pare, a sada je glavni zadatak da zakrpi rupu nastalu odlaskom Kantea, ali da uklopi Ahmeda Musu, plaćenog 19 miliona evra.

Kako raste Bilić, tako je već narastao Maurisio Poćetino, koji, kako pišu engleski mediji, ima nameru da napravi dinastiju u Totenhemu, poput one Fergusonove u Junajtedu. Poređenje, naravno, nije toliko umesno, ali da Argentinac zna šta radi, ne treba sumnjati. Totenhem je u poslednjim sezonama ušao u krug velikana i tu bi želeo da ostane.

Veoma značajan je i prelazak Ronalda Kumana iz Sautemptona u Everton. Holanđanin je sjajno rukovodio “svecima”, a “karamele” su ga izabrale pošto im je propao pokušaj dovođenja Unaija Emerija, nakon, pomalo neočekivanog, odlaska Roberta Martinesa.

“Novi kolačić” u Premijer ligi je zbog svih tih rokada postao Klod Ruel, u protekle četiri sezone trener Nice, koju je doveo do četvrte pozicije u Ligi 1 prošle sezone. “Stari kolačić” se vratio posle nekoliko burnih godina, Dejvid Mojs je u Sanderlendu, odakle je otišao Sem Olerdajs, pravo na mesto selektora Engleske.

Getty Images

Mnogo buke se podiglo, po ko zna koji put, nakon debakla Engleske na Mundijalu. Kao po nekom pravilu, redom se povezuju reprezentacija i nacionalna liga, iako su ta dva dela fudbalskog života na Ostrvu potpuno različita i nemaju nikakve dodirne tačke.

Razlog je jasan – produkcija mladih igrača je katastrofalna, a kada se pojavi neki mladi Englez sa barem nagoveštajem da može da postane zvezda, on već biva okačen na fudbalsko nebo uz obavezni transfer od nekoliko desetina miliona funti.

Kada se posle nekoliko sezona ispostavi da se zvezda ugasila i pre putnog sjaja, nastane problem, uloženi su novci bez rezultata, talenat je propao, pa tako imamo likove poput nekada Luka Čedvika, a potom razne penante, dženase, dajere, rajt – filipse, kolove, verovatno i sterlinge…

Lakši put sa težim koferom – isprsiti se za dokazanog fudbalera koji će napraviti razliku sad i odmah i tako iz godine u godinu, iz prelaznog roka u prelazni rok…

Ovaj je bio posebno spektakularan.

Već je navedeno koliko su mančesterski rivali “pukli”, a Junajted se potrudio da “pukne” i stotka i to za svoje dete koga se pre četiri godine glatko odrekao. Procenjivanje talenta nije baš toliko cenjena kategorija na Ostrvu ovih godina, Čelsi je slično uradio sa Matićem, pa sa Lukakuom, koga navodno ponovo želi u svojim redovima…

Getty Images

Čini se da je rukovodstvo kluba sa Old Traforda bilo spremno da izdvoji neograničenu sumu novca za Pogbu, čiji je transfer fenomen na nekoliko nivoa. Najpre, jedan od najcenjenijih evropskih veznjaka je pristao da provede sezonu u Ligi Evrope, Junajted u poslednjim godinama nije najprivlačniji klub, a i ceo projekat je prilično klimav, ako se uzme u obzir Murinjov “pad forme”.

Za novac koji je Junajted dao za Pogbu, Siti je kupio dvojicu, uslovno rečeno, klinaca, koji bi trebalo da provedu narednih nekoliko sezona u klubu, ali i da postanu oslonac – Džona Stonsa kao podršku Mangali i Kompaniju, te Liroja Sanea, momka od 20 godina koji ima nestvaran talenat.

Da Siti gleda u budućnost svedoči i obezbeđivanje potpisa mladog brazilskog napadača Gabrijela Žezusa, ali će on u Mančester tek sledećeg leta, u transferu vrednom 32 miliona evropskih novčanica.

Venger se retko “otvara”, ali kad to učini, učini sa razlogom. Mesut Ezil je opravdao svaki milion, a sada je na Granitu Džaki da dokaže da je vredan 45 miliona evra. Ispod albansko-švajcarskog veziste u top pet transfera “plasirao” se Henrih Mhtarijan, koga je Junajted platio tri miliona manje.

U klub timova koji su izdvojili više od 40 miliona za jednog igrača ušao je i Liverpul, Sadio Mane je plaćen 41 milion, dvostruko više od procenjene cene na tržištu, a u krug ozbiljnih transfera treba upisati i dolazak Žoržinja Vajnalduma, koji je stigao na Enfild za 27 miliona, iako nije uspeo da spasi Njukasl ispadanja iz elitnog ranga.

Svakako, transfer koji je sve stavio u drugi plan, pa čak i celu sagu oko Pogbe, je delo Zlatana Ibrahimovića. Godine mu ne mogu ništa, a lidersku ulogu u Pari Sen Žermenu je ostavio kako bi zaigrao u Premijer ligi i bio “devetka” Junajteda. Murinju je već doneo jedan trofej i čini se da je ekipi dao snagu, čvrstinu, bezobrazluk i snalažljivost koja nije bila prisutna proteklih sezona.

Getty Images

Filip Đuričić se nije proslavio u Sautemptonu, tako da će Dušan Tadić ove sezone biti jedini Srbin u ekipi “svetaca”.

Premijer liga zaista veoma dobro leži bivšem fudbaleru Vojvodine, a njegova lucidnost je do sada nailazila na pravu reakciju, naročito je to demonstrirao Gracijano Pele, međutim, nećemo ih gledati više zajedno jer je Italijan otišao u Kinu.

Bez sumnje, Tadić je jedan od lidera Sautemptona, a pored talenta i veštine ima već dovoljno premijerligaškog iskustva koje bi moglo da mu donese još kvalitetnije rezultate, a potom i transfer u neki od timova koji se bore za trofeje.

Za sada, srpski tandem u Čelsiju ostaje na okupu. Branislav Ivanović je odavno na zubu navijača Čelsija, više se raduju njegovoj povredi nego pobedi svog tima, ali se čini da uprava kluba ima veliko poverenje u njega, što je, objektivno gledano, i zaslužio, uprkos gomili gluposti koje je umeo da napravi.

Pitanje Nemanje Matića je već komplikovanije, kao što je u ostalom i kroz celu njegovu karijeru. Čelsi ga nije hteo, pa ga je hteo, a sada izgleda da srpski reprezentativac neće svoj aktuelni klub, pre svega nakon dovođenja Kantea i velikog interesovanja Juventusa, da baš njim popuni rupu nastalu odlaskom Pogbe.

Getty Images

Istini za volju, nije Matić oduševio prošle sezone, kao u ostalom i ceo tim Čelsija, a sasvim je sigurno da neće želeti da bude igrač za klupu, posle svega što je prošao i reputacije koju je stekao, da se razumemo, svojim trudom i radom na terenu.

Jirgen Klop je rešio da pruži još jednu priliku Lazaru Markoviću. Koliko su stvari u srpskom fudbalu i oko njega poremećene govori i činjenica da o 22-godišnjem momku već pričamo kao o propalom talentu, a nije ni da nam je preterano zanimljivo kada uradi nešto dobro.

Pozajmica u Fenerbahčeu je mogla i bolje da prođe, Markec se nijednom nije upisao u strelce na 14 utakmica, ali je stekao iskustvo igranja u čvrstoj atmosferi, što značajno može da mu pomogne u borbi za mesto pod liverpulovskim suncem.

Kartu za to traži i Marko Grujić, odlično se pokazao u pripremnom periodu, ali treba videti da li će uspeti da “preskoči” jaz između naše Superlige i Premijer lige, koji je velik, dubok, širok i kome se kraj ni ne nazire. Duge su Markove noge, a i Klopu su zanimljive jer umeju da urade gotovo sve na terenu.

Aleksandar Kolarov iza sebe ima najefikasniju sezonu u Premijer ligi, postigao je tri gola na 29 utakmica, ali njegova pozicija u Sitiju nije toliko sigurna. Pep Gvardiola ga za sada drži u timu, ali nije isključeno da ga se odrekne, s obzirom na to da je već ušao u ozbiljne igračke godine.

Getty Images

Premijer liga je Premijer liga, najzanimljivije fudbalsko takmičenje na svetu, bez obzira na to što je kvalitet igre, kao i igrača koji dolaze za velike novce svake godine sve manji, nema sumnje da nas očekuje spektakl za spektaklom.

Favorite za titule ne treba proglašavati, videli smo prošle sezone da se prognoziranjem nije baš najpametnije baviti, sigurno je da će “velikani” zapeti kao nikada pre, baš zbog toga jer svi kreću od početka.

Opet, sve ono što je uradio Lester nam daje za pravo da se nadamo nekom novom čudu, ako ne baš lesterovskom, onda bar vesthemovskom, sa nekim možda srećnijim krajem.

Ipak, čini se da su mančesterski rivali najbliži trofeju, iako u sezonu ulaze sa mnogo nepoznanica. Old Traford nije bio mesto na kome se mnogo radovalo, FA Kup jeste trofej, ali ne nosi tu težinu kada znate da nećete videti Ligu šampiona.

Sa druge strane, Gvardiola će se suočiti sa prvim ozbiljnijim trenerskim zadatkom, prvi put u timu nema igrače sa kojima deli filozofiju igre, prvi put nije apsolutni favorit i prvi put seda na klupu kluba čiji vlasnici ne mare previše za lepotu fudbala – žele trofeje sad i odmah.

U poslednjim godinama klub sa najboljim sistemom je Totenhem, Maurisio Poćetino radi fenomenalan posao iz godine u godinu, Spursi su svake nove sezone sve bliži samom vrhu tabele, uprava pametno troši novce, tako da konfuzija među “velikanima” može da bude šansa za londonsku ekipu.

Nije baš najzahvalnije ni procenjivati ko će se provesti samo godinu dana u eliti, mnogima je Lester bio prvi favorit za “fenjer”, pa smo videli šta se desilo. Ovoga puta situacija je nešto čistija, Hal je u rasulu, Barnli nema ambicije da se duže zadrži u Premijer ligi, a na ivici bi mogli da se nađu Sanderlend i Svonsi.

Spasoje Veselinović

Komentari 30
Čitajte
Pošalji komentar