Sport / Jelena Trajković 11

Srebro za novi početak

Amerikanci imaju zanimljivu izjavu koja u prevodu znači da se legende nikad ne povlače, već samo nalaze novi izazov. Pravi primer za tu tvrdnju može da bude Nikola Grbić, sudeći po tome kako je započeo taj svoj novi izazov – srebrom u Svetskoj ligi. Mnogi su možda i očekivali zlato, ali je u ovom trenutku ono nerealno, ali je srebrno odličje bez sumnje savršeno za novi početak odbojkaške reprezentacije Srbije.

Izvor:
fivb.org

Kada biste pitali ljubitelje odbojke da li je Nikola Grbić najbolji tehničar u istoriji, malo ko bi rekao da nije. Osvojio je sve što je mogao, kako sa klubovima, tako i sa reprezentacijom, a o njegovim dizanjima i kuvanjima svi su pričali superlativima, a i danas je takav slučaj. To što je istog dana kada se povukao seo na klupu samo oslikava njegov karakter, isto kao i odluka da se kao trener početnik prihvati mesta selektora srpskih odbojkaša.

Debi je imao u Svetskoj ligi, a na klupi je izgledao kao sve, samo ne kao početnik. Možda to nije bilo toliko jasno tokom takmičenja u grupi, ali na finalnom turniru u Rio de Žaneiru, definitivno jeste. Jer, on živi odbojku i tako se ponaša. Vršio je prave izmene u pravom trenutku, tražio je čelendž kada bi se mnogi već predali, kao u duelu sa Poljskom, od kojeg je zavisio plasman našeg tima u polufinale.

Ako pogledamo realno, da je neko srpskim odbojkašima ponudio srebro pre početka takmičenja u Svetskoj ligi, sigurno je da bi ga svi redom oberučke prihvatili. Sada je normalno da postoji žal za zlatom, ali kada se vratimo ne tako daleko u prošlost, shvatićemo da naša reprezentacija ni u jačem sastavu nikada nije osvojila Svetsku ligu. Srebro je ovoga puta dovoljno za početak, a za dalje, videćemo. Svi znamo Nikolu kao igrača, sigurno je da se ni kao selektor neće zadovoljiti prosekom.

fivb.org

Finalni turnir u Riju pokazao je da je našoj reprezentaciji očajnički bila potrebna promena, a upravo Grbić joj je to i doneo. Igor Kolaković je odlično osam godina vodio tim, ali je bilo jasno da je došlo do zasićenja. Nikola se pokazao kao idealno rešenje, jer nije ništa menjao preko noći, samo je uneo nešto novo u rad sa istim onim odbojkašima koje je Kolaković godinama birao, uz nekolicinu debitanata.

Iza srebra koje su srpski odbojkaši osvojili proteklog vikenda stoji mnogo veći rad i trud nego što iko može da zamisli. Stoji i neverovatna želja za uspehom, koju su upravo Grbić i njegovi saigrači pre sada već 20 godina počeli da šire svojim rezultatima, ali iznad svega igrom. Grbić je vratio igračima veru u reprezentaciju, iako ona nije ni toliko bila izgubljena, a na terenu su mu se odužili za priliku koju im je pružio.

Jer, svaki igrač koji je i makar jedan poen bio na terenu u Riju, iskovao je to srebro, peto za našu zemlju u istoriji Svetske lige. Srbija tokom Svetske lige nije briljirala, što je i očekivano, jer igrači tek dva i po meseca rade sa Grbićem, ali je igrala lepo. To, ipak, nije ono što najviše hrabri, već činjenica da naš tim samo može da bude bolji u budućnosti.

fivb.org

U odnosu na tim koji je igrao prethodnih godina, koji je vodio Kolaković, Grbić nije mnogo menjao, ali je uneo novi pristup. Uz to, imao je petlju da u ključnim trenucima iz igre izbaci najboljeg igrača, a na servis stavi momka koji je ovog leta debitovao u reprezentativnom dresu. Kombinacija pristupa, želje i razmišljanja da nema predaje dok postoji i najmanja šansa doneli su srebro, kao i veliko odbojkaško znanje.

Uz sve to, pobeđivali su i gubili kao tim. Bilo je trenutaka kada je pojedinac zasijao, ali svi zajedno su iskovali zlato. Uvek raspoloženi Aleksandar Atanasijević je oduševljavao svojim poenima, Srećko Lisinac svojim blokovima, a Saša Starović svojom lucidnošću u trenucima kada se utakmica lomila.

Ne treba zaboraviti ni sjajan servis Aleksandra Okolića, koji je bio junak trijumfa na dve odlučujuće utakmice, pribranost starijeg Kovačevića i ludost mlađeg. Neverovatne skokove i smeč udarce Marka Podraščanina, kapitensku igru Dragana Stankovića, koji nije mnogo ni igrao u Riju. Tu su, naravno, i dizanja Ivana Kostića i Nikole Jovovića, kao i prijemi Nemanje Petrića, Marka Ivovića i odlična igra dvojice libera Nevena Majstorovića i Nikole Rosića.

fivb.org

Međutim, uprkos tome što su dali sve od sebe u Riju, srpski odbojkaši moraju da isprave određene stvari da bi mogli dugo da vladaju ne samo evropskom, već i svetskom odbojkom. Prijem je prva stvar na kojem mora da se radi, jer je jasno da je to najslabija tačka naše reprezentacije, a zna se da od njega polazi veliki deo igre svake ekipe. Iz lošeg prijema potom dolazi do problema u dizanju, pa samim tim i napad ne može da bude idealan.

Tehničari barem ne moraju da brinu, jer na klupi Srbije sedi najbolji igrač na toj poziciji u istoriji, ali prijem je slabija tačka. Mnogo puta se desilo da naši rivali imaju prednost baš zbog toga što se postaraju da dvojica naših igrača odu na istu loptu. Više puta se tokom meča sa Francuskom dešavalo da naši igrači ne budu na pravom mestu, pa se dvojica čak i sudare. Na tome posebno mogu da rade, a srećom, imaju koga i da pitaju za savet. Prisustvo Vladimira Grbića na nekom od treninga verovatno bi moglo da se pokaže od neprocenjive važnosti za naš tim.

Sada je najvažnije da momci proslave srebro jer su ga apsolutno zaslužili, potom se odmore, i kako je rekao jedan od njih, ne treba da gledaju nazad samo napred. Ispred njih je sada Evropsko prvenstvo u Italiji i Bugarskoj, koje se igra tek u oktobru, pa imaju dovoljno vremena i za odmor i za dobru pripremu. I tamo treba da ciljaju najviši plasman i, ako se dogodi, osvetu Francuzima za poraz u Svetskoj ligi...

Jelena Trajković (@zvezdica)

Komentari 11
Čitajte
Pošalji komentar