Monako – svi sanjaju da tamo pobede

Ako za jednu trku u kalendaru Formule 1 možemo da kažemo da na njoj svaki vozač sanja pobedu, to je Velika nagrada Monaka. Šansu da to učini na ulicama Monte Karla ne može da dobije svako, zato što je za trijumf potrebna kombinacija precizne vožnje, tehničkog savršenstva i ogromna želja za uspehom. Kočnice moraju stalno da rade, tunel zna da bude prepreka, a uska staza i problematične krivine uvek znaju da unesu uzbuđenje...

Svet, Monako
Podeli

Dosadašnji deo sezone nagoveštava da ćemo u nedelju videti borbu vozača Mercedesa Luisa Hamiltona i Nika Rozberga. Njihove greške će čekati Sebastijan Fetel i Kimi Raikonen, koji brane boje Ferarija, isto kao i dvojac Vilijamsa Valteri Botas i Felipe Masa.

Na prvih pet trka ovogodišnjeg šampionata na podijumu su se smenjivala samo četvorica vozača, a zanimljivo je da su svi oni već pokorili ulice Monte Karla. Rozberg je jedini među njima slavio dva puta, i to u prethodne dve sezone, Hamilton je do trijumfa došao 2008, Fetel 2011, a Raikonen pre tačno deset godina.

Prvi treninzi pred šestu trku sezone protekli su u promenljivim uslovima, koji su nekako i karakteristični za Azurnu obalu u ovo doba godine. U slučaju da se tako nastavi tokom vikenda, i taj faktor bismo morali da uračunamo pri prognozama ko bi mogao da dobije pehar iz ruku Princa Alberta u nedelju popodne.

Najprestižnija trka na svetu

Velika nagrada Monaka u Formuli 1 smatra se jednom od tri najprestižnije trke na svetu, a tu titulu još nose i 24 časa Le Mana i Indijanapolis 500, koji se sasvim slučajno vozi istog vikenda. Prva trka ulicama Monte Karla vožena je 1929. godine, daleko pre osnivanja šampionata, a jedna je od retkih koja se u kalendaru Formule 1 našla svake godine od njenog nastanka.

Trka u Kneževini se smatra duhovnim domom Formule 1, a njen sastavni deo je i glamur, zbog čega predstavlja društveni događaj sezone na Azurnoj obali. Zbog toga je magnet za svetske zvezde u mnogim oblastima, a dodatni plus za njih je i to što se filmski festival u Kanu održava u isto vreme.

Krug ulicama Monte Karla je dug 3.340 metara, što tu stazu čini najkraćom u Formuli 1, a na njoj vozači tokom trke pređu 78 krugova, odnosno ukupno 260.520 metara. Iako je to najkraći krug u poređenju sa ostalim stazama, veoma je zahtevan za bolide i zahteva jedinstvena podešavanja. Razlog za to je što krivine kao što su Raskas, Tabak i St. Devot stavljaju veliki pritisak na kočnice, a uz to i broj promena brzina doseže 3.300, što je za 500 više nego na ostalim stazama.

Na ulascima u pojedine krivine kao što su Portije, brzine se smanjuju na 50 km/h, samo 45 odsto kruga se vozi pod punim gasom, od čega je najduži period devet i po sekundi u tunelu, koji je dug 360 metara. U tom delu staze vozači dostižu i brzinu od 280 km/h, a zanimljivo je da u Monaku tako beleže najnižu prosečnu brzinu u sezoni, pa motori nisu pod velikim opterećenjem.

Aerton Sena – ’princ Monaka’

Trka u Monte Karlu je ona na kojoj je legendarni Aerton Sena apsolutno vladao. Za sedam godina šest puta je trijumfovao na ulicama Monte Karla, a još na svom debiju na toj stazi pokazao je da ima posebnu vezu sa njom. Od 1987. do 1993. godine u Kneževini nije slavio 1988, a tih godina, kako mnogi vole da kažu, uopšte nije bilo pitanje da li će se on naći na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, već na koji način će doći do trijumfa.

Jednostavno, između Sene i Monaka uvek je postojao znak jednakosti, a tako je i danas. Za Senu su ulice Monte Karla bile ono što je za Najdžela Mensela “Silverston”, a za Alana Prosta i Kimija Raikonena “Spa Frankoršamp“. Na toj stazi je pored šest pobeda još dva puta bio na podijumu, zbog čega je i dobio nadimak ‘Princ Monaka’.

U Monte Karlu Seni niko nije bio ravan, a to se videlo još na njegovoj prvoj trci u Kneževini, 1984. godine. Tada je u bolidu Tolemana, tiima koji se borio na začelju, startovao sa 13. pozicije i po kiši došao do drugog mesta i prvog podijuma u karijeri. Mogao je i do trijumfa, ali o tome više u delu o legendarnim trkama u Monaku.

Legendarni Brazilac je u Monte Karlu prvi put trijumfovao 1987. godine, pa je momentalno postao popularan u Kneževini. Zanimljivo je da je dan posle trke uhapšen jer je vozio motor bez kacige, ali je pušten kada su policajci shvatili ko je on. Možda svoju najbolju trku u Monaku, Sena je odvozao 1992. godine, kada je izjednačio rekord po broju pobeda u Kneževini koji je do tada držao Grejem Hil. Kada je naredne godine došao i do šestog trijumfa, Dejmon Hil, koji je trku završio na drugom mestu, rekao je da je njegov otac živ sigurno bi prvi čestitao Aertonu.

Priliku da po osmi put pobedi u Kneževini Sena nije imao, a trka 1994. godine je održana samo dve nedelje posle njegove pogibije na stazi “Enco i Dino Ferari” u Imoli. Svetska automobilska federacija je zato odlučila da prvi startni red u Monte Karlu ostane prazan u čast Sene i Rolanda Racenbergera, koji je život izgubio dan pre Brazilca.

Najbolje trke u Monte Karlu

Ulice Monte Karla bile su tokom godina mesto legendarnih okršaja, koje ljubitelji Formule 1 pamte. Ipak, postoje trke koje se izdvajaju među njima, svi čitaoci su slobodni da u komentarima ostave svoje predloge koje trke u Monte Karlu su na njih ostavile najveći utisak.

Peto mesto – 1970.

Trka ulicama Monte Karla te 1970. godine ostala je upamćena po jednom od najneizvesnijih finiša u Kneževini, u kojem je Austrijanac Johen Rindt naterao Džeka Brebama da napravi grešku i to u poslednjoj krivini.

Posle starta sa pol pozicije te 1970. godine Džeki Stjuart je uspeo da se odvoji od rivala, dok su Brebam i Rindt bili daleko. Dok je Brebam uspeo da se probije do druge pozicije u 24. krugu, Škot je već imao 14 sekundi prednosti, ali mu je u roku od tri kruga ‘pukao’ motor, i vozač Brebem-Forda je nasledio vođstvo. Do polovine trke, Austrijanac je bio četvrti, ali je serijom brzih krugova u svom Lotusu uspeo da dođe do drugog mesta 15 krugova kre kraja.

Iako je tada bio 13 sekundi iza Brebama, Rindt se nije predavao i iz kruga u krug smanjivao je svoj zaostatak, da bi razlika na startu poslednjeg kruga iznosila samo jednu i po sekundu. Australijanac je tada pred sobom imao dvojicu vozača koje je morao da obiđe za ceo krug, a da bi sprečio Rindta da ga obiđe odlučio je da u poslednju krivinu uđe sa unutrašnje strane. Ipak, tako je otišao na prljavu stranu staze i udario pravo u zaštitni zid, da bi Austrijanac samo projurio pored njega, preuzeo vođstvo i trijumfovao prvi i poslednji put u Monte Karlu.

Četvrto mesto – 1992.

Kao i 1970. godine, finiš trke 1992. godine, bio je ispunjen dramom, ali ovoga puta nije bilo promena na vrhu kao tada. Te sezone je Najdžel Mensel u Vilijamsu trijumfovao na prvih pet trka posle starta sa pol pozicije i nadao se da će taj niz nastaviti i u Kneževini, ali se oko toga pitao i Sena.

Britanac je i u Monte Karlu zaradio najbolju startnu poziciju, koju je iskoristio, dok je Sena uspeo da se domogne druge pozicije pretekavši Rikarda Patrezea u prvoj krivini. U prvom delu trke izgledalo je da Mensela niko neće moći da izazove u borbi za trijumf, da će još jednom dominirati, pošto se za sekundu po krugu odvajao od Sene.

Ipak, sedam krugova pre kraja Britanac je počeo da gubi ritam zbog probušenog pneumatika, pa je neplanirano morao u boks. Sena je to iskoristio i preuzeo vođstvo tik ispred Mensela, koji je na novom setu pneumatika postavio najbolji krug, skoro dve sekunde brži od Brazičevog. Njih dvojica su se tokom poslednja četiri kruga borili na ulicama Monte Karla, ali Britanac nije mogao da pretekne tada još aktuelnog šampiona i trku je završio sa zaostatkom od dve desetinke, dok je Sena zabeležio svoju petu pobedu na ‘svojoj’ stazi.

Treće mesto – 1984.

Iako nije trijumfovao u Monte Karlu te 1984. godine, Sena je bio junak te trke. Pred sam početak trke u Monaku je pljuštala veoma jaka kiša, koja nije prestala da pada ni kada je dat znak za start. Od prvog kruga viđeno je mnogo udesa, a uprkos lošoj vidljivosti, Prost je došao do vođstva, dok je Mejdžel bio odmah iza u svom Lotusu, da bi ga pretekao u 12. krugu, ali je pet krugova kasnije udario u ogradu i oštetio bolid.

Sena, koji je startovao kao 13, već se probio do trećeg mesta, a potom i drugog, kada je pretekao Nikija Laudu. Brazilac je u tim trenucima bio oko 30 sekundi iza Prosta, ali je neverovatno brzim krugovima počeo da ga sustiže, pošto je bio za tri do četiri sekunde bo krugu brži od njega. Do tada su se vremenski uslovi dodatno pogoršali, a Prost je organizatorima na sve načine organizatorima pokušao da pokaže da prekinu trku.

Sena je u 33. krugu uspeo da pretekne Francuza, ali je odmah potom prekinuta zbog nemogućih uslova za vožnju, a pobeda mu je izmakla zbog pravila da se prilikom prekida trke računa poredak iz prethodnog kruga.

Drugo mesto – 1996.

Velika nagrada Monaka iz te godine ostala je upamćena po najmanjem broju vozača u istoriji koji su uspeli da završe trku, pošto su se samo trojica domogla cilja. To je ujedno bila jedina pobeda koju je Olivije Pani zabeležio u Formuli 1, a vozač Ližijea je tada trijumfovao ispred Dejvida Kultarda i Džonija Herberta.

Pani je na startu bio tek 14. i odlučio se za podešavanje za promenljive uslove, a ne za kišu, što se ispostavilo kao pun pogodak. Takođe, imao je sreću što su favorite za trijumf u Kneževini ili odustali zbog udesa ili problema sa svojim bolidima, zbog čega je napredovao kroz poredak. Već u prvom krugu viđeno je pet odustajanja, dok je nedugo Dejmon Hil završio trku zbog kvara motora.

Vođstvo je tako nasledio Žan Alezi, ali je on 15 krugova pre kraja naišao na probleme pa se parkirao u boksu, dok se Pani do tada probijao, da bi posle odlaska u boks bio šesti. Ubrzo se domogao četvrte pozicije, ali je umalo i on odustao, pošto je imao kontakt sa Edijem Irvajnom u Ferariju, a potom se okrenuo na stazi. Tada je imao 30 sekundi zaostatka u odnosu na Alezija, da bi posle njegovog odustajanja preuzeo vođstvo, a potom došao do nezaboravne pobede.

Prvo mesto – 1982.

Najneizvesnija trka ulicama Monte Karla vožena je te godine, iako je do tri kruga pre kraja to nije izgledalo tako. Od starta je poveo Rene Arnoa, koji je već posle nekoliko krugova ostvario veliku prednost, ali je sve to izgubio posle 15 krugova. Prvu poziciju je tada nasledio Prost, ispred Patrezea i niko nije verovao da će doći do promene na vrhu, ali je u samom finišu došlo do velikog obrta.

U 74. od 76. krugova, Prost je udario u zaštitnu ogradu i trka je bila gotova za njega, dok je Patreze preuzeo prvu poziciju. Ipak, tu nije bio kraj drami, pošto je Italijan proklizao i izgubio kontrolu nad svojim Brebamom, zbog čega mu je motor stao, a Didije Pironi u Ferariju i vozač Ferarija Andrea de Cezaris proleteli pored njega i preuzeli prve dve pozicije.

Ipak, pošto je stao u opasnom delu staze, redari nisu imali drugu opciju osim da ga pomere u bezbedniji položaj, što je Patreze iskoristio i pokrenuo motor. Zanimljivo je da bi u drugim situacijama sigurno bio diskvalifikovan zbog pomoći sa strane.

U poslednji krug, Pironi je ušao kao vodeći, ali mi je nestalo goriva na polovini kruga, a iako je De Cezaris imao šansu da pobedi, i njemu je bolid stao. Patreze je tako došao do trijumfa, iako to nije znao u trenutku kada je prošao kroz cilj, a saznao je tek kada je na podijumu dobio pehar za pobednika. Pironi je bio klasifikovan kao drugi, a De Cezaris kao treći, pošto su jedini imali manji zaostatak od jednog kruga od Italijana.

Šta nas čeka ove godine?

Na prvim treninzima pred ovogodišnju Veliku nagradu Monaka Hamilton je bio dominantan, a akcija u Monte Karlu se nastavlja u subotu. Poslednji slobodan trening zakazan je za 11 časova, kvalifikacije se voze od 14 časova, a u istom terminu dan kasnije startuje šesta trka sezone.

Jelena Trajković (@zvezdica)

Sport

EL: Voleli ih ili ne, oni su prvaci Evrope

Da je Real Madrid prošle ili pretprošle sezone osvojio Evroligu, niko ne bi mogao da kaže da je to nezasluženo. Naprotiv, ’kraljevski klub’ bio je košarkaški moćan i tada, ali nije pronašao način da se psihički izbori sa teretom favorita.

Saša Ozmo ponedeljak 18.05. 18:35 Komentara: 35

Novak u Rimu – autoritet i sigurnost pred RG

Na prvi pogled ništa novo u 2015. godini – Novak Đoković ponovo je osvojio turnir. Ono što trofej u Rimu razlikuje od ostalih jeste to što je Novak odigrao poput Serene Vilijams – mučenje sa slabijim teniserima na početku, a onda savršena završnica.

Saša Ozmo ponedeljak 18.05. 11:30 Komentara: 101

Trijumf Zvezde nad demonima prošlosti

Prvi put od 1998. godine Crvena zvezda osvojila je trofej koji nije nacionalni kup. U najuspešnijoj sezoni u novijoj istoriji crveno-beli su na superioran način uzeli titulu u ABA ligi, uz 30 pobeda i samo četiri poraza, a uspeh je upotpunjen trofejom u Kupu, plasmanom u Top 16 fazu Evrolige i trijumfima nad ekipama kao što su Makabi, Panatinaikos, Valensija... Iako je ostalo još nacionalno prvenstvo, jedna stvar je jasna – navijači Crvene zvezde napokon imaju razlog da se i u maju zadovoljno smeju.

Saša Ozmo sreda 6.05. 10:30 Komentara: 156

Kratak put od "fenjeraša" do plej-of tima

Za svega godinu dana Milvoki Baksi su prošli put od trnja do zvezda, od ekipe koja služi kao topovsko meso protivnicima, do plej-of tima i ne tako jednostavnog zalogaja za najbolje sastave u ligi. Sezona iz snova je završena u prvoj rundi doigravanja, međutim “Jeleni“ su skupo prodali kožu favorizovanim Bulsima.