Revolucionar bez trofeja

To je klub koji Ligu šampiona više ne doživljava kao ambiciju, već kao nešto što se jednostavno podrazumeva.

To je klub koji se sada ponaša baš kao i ostali velikani – strpljenja nema, a pad se ne toleriše.

Teško da će sve ovo argentinskom stručnjaku biti neka uteha, ali jedno je sigurno – koliko je njegov učinak sa londonskom ekipom veliki, najbolje opisuju okolnosti pod kojima je otišao, a krajnji dokaz uspeha je njegova zaostavština.

Totenhem je ubrzo našao zamenu u vidu Žozea Murinja, tim je zaigrao nešto bolje i ostvario četiri trijumfa na poslednjih pet mečeva.

Photo by Alex Livesey/Getty Images

Ipak, o budućnost ekipe iz Severnog Londona nepravedno je i nemoguće pričati, a da se u tom pogledu ne spomene ogroman dug koji klub i njihovi navijači imaju prema bivšem menadžeru. Za nešto više od pet sezona, Poćetino je postigao sve što je ovaj klub od početka veka zaobilazilo u širokom luku.

Maurisio je Totenhemu "za oko" zapao još dok je bio trener Sautemptona, sa kojim je razvio prepoznatljiv, ofanzivan, na gol više fudbal.

Argentinac je sa "svecima" u sezoni 2013/14. stigao do 8. pozicije, najboljeg premijerligaškog plasmana ove ekipe u istoriji.

Sa druge strane, te godine, "pevci" su završili na mestu koje vodi samo u Ligu Evrope. U to vreme menadžer je bio Tim Šervud, a Totenhem ekipa, recimo, u rangu Evertona, koja je uvek bila "tu negde", pri vrhu, ali nikada u borbi za titulu.

Predsednik Danijel Levi, svestan veće finansijske moći i očekivanja navijača, u leto 2014. donosi važnu odluku i dovodi Poćetina, čiji je zadatak bio da svoj stil i viziju implementira na tadašnji Vajt Hart Lejn, a rezultate kluba podigne na viši nivo.

Photo by Tony Marshall/Getty Images

To mu je već u prvoj sezoni uspelo. Plasman u Premijer ligi je poboljšan (5. mesto), prvo finale obezbeđeno (poraz od Čelsija 1:2), a osnova ekipe izgrađena.

U klub su stigli igrači poput Dele Alija, Erika Dajera, Hjong-min Sona, Tobija Aldervejrelda i Bena Dejvisa, Hari Kejn je odigrao prvu "veliku" sezonu – postigao 21 pogodak, dok je Kristijan Eriksen imao dvocifren broj asistencija.

Novi iskorak je napravljen već naredne sezone, “pevci” su završili na 3. mestu, sa kog nisu "silazili" do kraja Poćetinovog mandata.

Ta, 2015/16 je bila sezona kada su Spursi najavili svoj dolazak. Takođe, koncept "velike šestorke" bio je zamenjen idejom "velike četvorke".

Totenhem je karakterističnim stilom, napadačkom igrom i presingom uspeo da se etablira kao "klub budućnosti", primoravajući ostatak lige da "sedi i uči".

Poćetinova revolucija i transformacija bili su irevezibilni, nazad se nije moglo, a kandidatura za titulu zvanično je bila objavljena.

Photo by Mike Hewitt/Getty Images

Ipak, Lesterovo čudo, Čelsijeva taktičnost i Sitijeva nepobedivost, bili su dovoljni da snovi o premijerligaškom trofeju "pevaca", prvom od 1961, ostanu nedosanjani. Ipak, tokom tog trogodišnjeg perioda, Totenhem je konačno igrao u kontinuitetu.

Budžet londonske ekipe bio je svakako manji od, primera radi, mančesterskih rivala i Liverpula, ishod prelaznih rokova često je glasio – "više zaradili, nego potrošili".

Poćetino se, kad god je bio u prilici, trudio da šansu i minute ukazuje mladim snagama, pa je tako Hari Kejn postao prva “devetka” i kapiten reprezentacije Engleske, a Dele Ali i Kristijan Eriken igrači bez kojih je dobra igra "pevaca" nezamisliva.

Naredna sezona, poslednja kompletna Poćetinova na klupi Totenhema, bila je najsupešnija tokom njegovog mandata u Londonu.

Argentinac je uspeo da, samo nekoliko nedelja posle otvaranja novog, velelepnog stadiona, Spurse odvede do finala Lige šampiona.

Photo by Dan Mullan/Getty Images

Ova dva događaja bila su dokaz da klub pripada eliti, kremu evropskog fudbala. Deo zasluga svakako ide predsedniku Leviju i igračima, ali je Poćetino bio taj koji je u javnosti predstavljen kao čudotvorac i revolucionar.

I to je zapravo bio problem, a možda i prelomna tačka. Dan nakon finala Lige šampiona i poraza od Liverpula, Poćetino se nije vratio u London sa ekipom, već je ostao u Španiji, Barseloni, gradu koji je smatrao svojim domom i mesto u kom je mogao polako da sumira utiske.

"Pet godina je mnogo u fudbalu", rekao je Poćetino letos, izgledavši kao čovek kome su potrebni novi izazovi, ljudi i sredina. To se samo nekoliko meseci kasnije obistinilo i postalo realnost.

Očigledna zasićenost, kako trenera, tako i igrača, samo 14 bodova iz prvih 12 mečeva u novoj sezoni, naterala je upravu Totenhema da povuče radikalan potez i otpusti Maurisija Poćetina.

Photo by Laurence Griffiths/Getty Images

Ovakav rasplet u mnogome podseća na rastanak Arsena Vengera i Arsenala. Klub je prvo doveden do samog vrha, zatim je napravljen novi stadion, novca za velike transfere nije bilo, a izostali su i trofeji.

Napravivši od Totenhema veliki klub, deluje kao da se Poćetino u neku ruku "samouništio".

"Pevci" sada u svim takmičenjima "pucaju" na najviši plasman, a svaki rezultat koji je ispod očekivanja se surovo kažnjava.

Argentinac je iz kluba otišao mirno, bez neke velike pompe, u atmosferi baš kao i kada je dolazio. Trenutno odmara u domovini, a za njegov potpis se bore mnogi evropski velikani.

Ali, da li je ikome potreban revolucionar bez trofeja?

Milan Tomić