Ko je Igor Kokoškov i šta sa njim Srbija dobija?

Sportsku javnost u Srbiji obradovala je vest da je Igor Kokoškov preuzeo kormilo košarkaške reprezentacije.

Stefan Nikolić
Podeli
Photo by Christian Petersen/Getty Images
Photo by Christian Petersen/Getty Images

Njegov prethodnik, Aleksandar Đorđević, ostavio je dubok trag i sigurno je da Kokoškova čeka naporan rad i težak posao koji će nadamo se biti pun uspeha, što je krasilo i mandat Aleksandra Saše Đorđevića.

Igor Kokoškov je u dva navrata ispisao istoriju NBA lige, verovali ili ne. On je, naime, bio prvi neamerički trener koji je postao asistent u najjačoj ligi sveta, a u sezoni 2017/18 je postao prvi neamerikanac koji je samostalno vodio neku NBA ekipu.

On trenutno radi kao asistent u Sakramento Kingsima, ali to ne bi trebalo da predstavlja veliki problem pošto već imamo primere Serđa Skariola, Breta Brauna ili Nika Nursa koji uredno obavljaju svoje poslove glavnih trenera i uporedo su angažovani kao selektori (Španija, Australija, Kanada).

To neće biti prvi put da Igor u isto vreme obavlja funkciju klupskog i reprezentativnog trenera, ali o tome ćemo malo kasnije...

Kokoškov je imao zanimljiv košarkaški put. On je kao i veliki broj dece u Srbiji počeo sa fudbalskim treninzima, pratio je očeve stope koji je bio profesionalni fudbaler.

Međutim, Igor se nije dugo zadržao na fudbalu (iako je deo omladinske karijere proveo u Radu) i postaje član škole košarke "Vojvoda Stepa" odakle odlazi u Crvenu zvezdu.

U Zvezdi je tada bila interesantna generacija, koju su predvodili Nebojša Ilić (sadašnji tim menadžer Crvene zvezde) i Saša Obradović (trener Monaka), a Kokoškov je tada bio najmlađi član tima. Igor je imao sve isplanirano – odlazak na služenje vojnog roka, potom povratak u Beograd kako bi mogao da upiše fakultet i da se uporedo bavi košarkom.

Kažu da se sve u životu dešava s razlogom, a Igor je pravi primer toga. Za vreme boravka u Nišu doživeo je saobraćajnu nesreću u kojoj je povredio koleno i skočni zglob.

Photo by Christian Petersen/Getty Images
Photo by Christian Petersen/Getty Images

Zbog toga je bio primoran da čak četiri puta bude operisan i da u bolnici provede gotovo godinu dana. Kako je i sam rekao u jednom intervjuu, nega u toj bolnici baš i nije bila najbolja, pa je adekvatnu terapiju mogao da dobije tek u Beogradu.

Ubrzo su Igorovi drugovi počeli da beže iz vojske (Slovenci, Hrvati i Bosanci su redovno preskakali ogradu i napuštali kasarnu), a ovi što su ostali poslati su u Knin. Na sreću, iz te generacije niko nije poginuo, a Igor je čitav taj period proveo u bolnici.

Po izlasku iz vojske, Igor se okreće svom nekadašnjem treneru sa savetom za dalju karijeru, pošto je imao veliku želju da bude trener. Goran Miljković Finac pozvao ga je u OKK Beograd da mu bude asistent i slobodno možemo reći da nije pogrešio.

Iz redova OKK Beograda prelazi u Partizan (sa 24 godine bio najmlađi trener u Jugoslaviji), gde je dodatno ispekao zanat kao trener i u tom periodu (tačnije 1997. godine) prijavio se za konkurs Udruženja trenera Srbije za odlazak na usavršavanje u Ameriku.

Photo by Gene Sweeney Jr./Getty Images
Photo by Gene Sweeney Jr./Getty Images

Tokom svoja prva dva meseca usavršavanja u Sjedinjenim Državama, Kokoškov je radio sa čuvenim koledž trenerom Džimom Kalhunom, da bi nastavio na Djuku sa još čuvenijim trenerom Majkom Šiševskim. Do Šiševskog je došao preko profesora matematike sa Djuka, poreklom iz okoline Čačka, gospodina Branija Vidakovića.

Ipak, tu je mnogo važnija bila njegova saradnja sa Majkovim dugogogdišnjim asistentom Kvinom Snajderom.

Znate onaj osećaj kada sa nekim jednostavno "kliknete" nakon dve rečenice? E to se upravo dogodilo ovom dvojcu i kada je nedugo posle tog upoznavanja Snajder dobio priliku da trenira Mizuri, pozvao je upravo Igora Kokoškova, koji je postao prvi Evropljanin na poziciji asistenta u NCAA ligi.

Na Mizuri je u to vreme igrao sjajni plejmejker Kijon Duling, koji je pre nekoliko godina otkrio da je bio seksualno zlostavljan u detinjstvu, što mu je prouzrokovalo i neke psihičke probleme kasnije tokom karijere...

Na početku smo spomenuli da je Igor Kokoškov ispisao istoriju postavši prvi neamerikanac koji je postao NBA asistent. E to se dogodilo 2000. godine, na samom početku drugog milenijuma kada ga je angažovao Alvin Džentri.

Photo by Christian Petersen/Getty Images
Photo by Christian Petersen/Getty Images

Posle dve sezone Džentri dobija otkaz, a ekipu preuzima Denis Džonson. Ovo nisu baš bile sjajne godine za Kliperse, a prodefilovali su neki jako dobri igrači tog vremena poput Lamara Odoma, maločas pomenutog Kijona Dulinga, Darijusa Majlsa, Korija Magetija, Kventina Ričardsona, a tu je bio i Marko Jarić.

Klipersi 2004. godine biraju sjajnog Šona Livingstona, a Igor Kokoškov odlazi u Detroit kod Lerija Brauna. Ta generacija Detroit Pistonsa ostaće upamćena kao ona koja je bez "Ol Star" igrača osvojila šampionski prsten i koja je zaustavila poslednji tim koji je osvojio tri titule u nizu – Los Anđeles Lejkerse sa Kobijem i Šekom.

Na samom startu njegovog rada u Pistonsima dogodio se jedan nemili incident koji se i dan danas smatra za jedan od većih skandala u američkoj profesionalnoj košarci – čuvena tuča u "Palas of Oburn Hils" iliti "Malice at the Palace".

Za one sa jeftinijim ulaznicama, u pitanju je tuča između Rona Artesta i Bena Valasa, koja je prerasla u Artestov okršaj sa navijačima u kom je učestvovao i Stiven "Kapetan Džek" Džekson.

Kasnije te sezone Pistonsi su postali šampioni, a Kokoškov je sedeo na njihovoj klupi sve do 2008. godine, čak je 2006. godine bio deo stručnog štaba za Ol Star tim.

Kokoškov kaže da se posle osvajanja tog prstena šalio sa prijateljima govoreći kako je najbolji način da se prosečni Srbin rukuje sa američkim predsednikom upravo osvajanje naslova NBA šampiona.

Iz tog perioda u Detroitu dolazi i anegdota kada je upoznao Grega Popoviča i rekao mu da je on zapravo dobar trener jer je Srbin, a Gregov odgovor nimalo nije razočarao:

"Ja nisam Srbin, ja sam Crnogorac. A i nisam dobar trener nego imam Tima Dankana u timu"
i tu se njihov razgovor završio.

Posle neuspešnog boravka u nacionalnoj selekciji, kada je Kokoškov prihvatio poziv Željka Obradovića, seo je na klupu selekcije Gruzije. Malo je reći da je Kokoškov uradio ogroman posao kao šef struke Gruzije, pošto je za sedam godina uspeo da od njih napravi relevantnu selekciju u evropskim okvirima.

"Moćna legija stranaca" kako su mediji zvali Gruziju u to vreme i oni su učestvovali na tri uzastopna Eurobasketa, 2011. godine, zatim 2013. pa 2015. godine. Posle tog Eurobasketa 2011. godine, predsednik Gruzije Mihail Sakašvili dodelio mu je Orden časti, najviše priznanje koje civil može da dobije.

Kokoškov je sarađivao sa imenima poput Stiva Neša i Grenta Hila, rekao je o njima da su veliki profesionalci i samo potvrdio onu anegdotu da on prvi dođe, odradi svoj ritual gde radi na balansu i onda uđe u salu i sa loptom napravi još jedan ritual.

Upravo su njih dvojica bili najbolji košarkaši sa kojima je u karijeri sarađivao, a tokom jednog intervjua otkrio je i da je malo nedostajalo da preuzme Finiks u periodu kada je Alvin Džentri dobio otkaz, kao i da je Duda Ivković bio blizu preuzimanja mesta šefa struke Denvera, ali je taj posao na kraju dobio Džef Bzdelik.

Možda nije dobio posao trenera, ali je zato dobio američki pasoš i svečanu ceremoniju u hali Sansa u Arizoni, a čak je dobio i poruku tadašnjeg predsednika Baraka Obame, koja je prikazana na video bimu.

Posle kratkih epizoda u Klivlendu i Orlandu, Kokoškov se ponovo spojio sa nekadašnjim saradnikom Kvinom Snajderom, pa su njih dvojica imali fantastičnu saradnju, kada su uspeli između ostalog da eliminišu i Oklahoma Siti Tandere.

Kokoškov je u Arizoni postao "Amerikanac", proveo je sedam godina u toj franšizi koja mu je na leto 2018. godine učinila veliku čast imenovavši ga za glavnog trenera. Šale radi, Sansi su promenili svoje ime na "Tviter" profilu u Finiks Šuns, a svetskim medijima brujala je vest o prvom neamerikancu koji je postao NBA trener.

Poznato je koliko je Etore Mesina samo želeo da bude na njegovom mestu, ali kockice se nikada nisu poklopile... Kokoškov je posle nepune sezone u nejakim Sansima dobio otkaz iako je uspeo u toku sezone da pobedi Golden Stejt Voriorse.

Kako izvori bliski Sansima kažu, Kokoškov se nije najbolje povezao sa mladim igračima Finiksa i to je bio glavni uzrok njegovog otkaza. Igrači mu nisu u potpunosti verovali, a i vlasnik franšize je promenio kompletan menadžment pa je Kokoškov tu nekako ispao kolateralna šteta.

Taj njegov period u Sansima upoređen je sa Dejvidom Blatom na klupi Kavalirsa, kada je zbog istih razloga otpušten na nagovor Lebrona Džejmsa. Samo, Finiks nema Lebrona Džejmsa...

Sa reprezentacijom Slovenije je 2017. godine dostigao zvezde, kada je osvojio zlatnu medalju pobedivši Srbiju u finalu rezultatom 93:85 u prepunom Sinan Erdem Domu u Istanbulu.

Podelio je uloge svim igračima, pronašao odgovarajuće mesto i mlađima i veteranima, ali i zvezdama. Sjajan turnir je imao i Goran Dragić koji je sa 22 poena i 5 asistencija bio proglašen za najkorisnijeg igrača, a Kokoškov ga je već trenirao u Finiksu gde je Dragić učio od velikog Stiva Neša.

Kokoškov je često govorio o lekcijama koje je naučio u Americi, poput citata čuvenog Čaka Dejlija (trener Detroit "Bed Bojsa" i onog čuvenog Tima Snova iz 1992. godine): "Izaberi bitke koje moraš da pobediš, jer ne možeš da pobediš svaku"

Ono što je bilo karatkeristično u tim uspesima bio je taj neki inostrani košarkaš koji je stapanjem sa kvalitetnim domaćim košarkašima dao baš kvalitetan tim predodređen za velika dela.

U Srbiji do sada nije bila praksa, a videćemo da li će Kokoškov to promeniti ili će se držati "starog recepta". On je već napomenuo da mu je "na radaru" jedan Amerikanac, ali u pitanju je Frenk Kaminski koji ima srpsko poreklo pa to baš i nije ista situacija.

"Neki stariji igrači zadovoljavaju se ulogom mentora, ali mnogo je onih koji smatraju da treba više da igraju i kada godine polako počnu da ih stižu. Zato je to uvek delikatna situacija. Jednu stvar sam naučio od starijih trenera – nikada ne zoveš veterana na kamp ukoliko nemaš jasno definisanu ulogu i ne znaš kako da ga iskoristiš. Mislim da se veterani ne zovu na kamp da bi se probali, osim ako se ne vraćaju iz povrede", rekao je Kokoškov jednom prilikom.

Sve ovo nam daje nagoveštaje da će Igor Kokoškov biti vrlo pažljiv kada bude pravio spisak, a kao što smo već napomenuli, u pitanju je veoma temeljan trener, koji je poznat po sjajnom skautingu i analizama protivnika.

Mi mu želimo mnogo sreće u daljem radu i, naravno, veliki broj medalja.

Stefan Nikolić

strana 1 od 2 idi na stranu