Kako je smrt oca ostavila Brazil bez novog Ronalda?

Ko bi rekao? Deluje kao da je svojevremeno fudbaler sa najvećim potencijalom na svetu završio karijeru baš davno.

Možda to i jeste tačno, pošto je pre ravno dacenije poslednji put igrao ozbiljan fudbal, u Flamengu u tek 28. godini. Hajde da se prisetimo Brazilca koji je imao sve što mnogi napadači sanjaju - brzinu, dribling, razoran šut, fizičku snagu, ali i ne pravi mentalni sklop da dostigne visine i postane ono što su svi mislili - istinski naslednik Luisa Nazarija de Lime Ronalda.

🎂 | COMPLEANNO

Scegliere un solo gol sarebbe stato difficilissimo, e così... 😉

Buon compleanno @A10imperador!

Il regalo è qui 👉 https://t.co/lzV9hkWRWp pic.twitter.com/svc35HhGFA

— Inter (@Inter) February 17, 2020

Priča kreće iz jedne od ozlogašenih favela u Rio de Žaneiru - Vili Kruzeiro, iz siromašne porodice Leite Ribeiro, oca Almira Leitea i majke Rosilde Ribeiro. Adrijano se od malih, bosih (!) nogu interesovao za fudbal. Prvi nadimak u detinjstvu bio mu je "Kokica" (za razliku od kasnijeg - čitaj tekst) zato što ga je baka stalno u vreme igranja fudbala sa vršnjacima zvala na večeru i upadima na teren prekidala igru kako bi jeo omiljene mu kokice.

Već u ranim godinama pričao je kako mu je san da bude bogat, slavan i da ima automobil. Takve ambicije su ga i odvele putem fudbala, za šta je imao veliku podršku porodice.

Tako je sa 15 godina stigao u čuvenu omladinsku školu Flamenga. Interesantno je da je zbog fizičke snage počeo kao levi bek, pre nego što je kasnije postao jedan od najboljih mladih napadača sveta.

Početak sjajne karijere

Photo by New Press/Getty Images

Samo tri godine kasnije promovisan je u prvom timu velikana iz Rija, za koji je postigao prvenac već u drugoj utakmici i to protiv velikog rivala Sao Paula. Nije dugo trebalo skautima Intera da ga primete i već na leto 2001. godine potpisao je za italijanskog giganta u transferu vrednom 13 miliona evra. I to čudom tako što je Inter prepustio Pari Sen Žermenu drugu polovinu prava na još jednog Brazilca Vampetu, a onda je prosleđen "rubro-negrima".

Mladog i neiskusnog Adrijana, nenaviknutog na prave obaveze, na stadionu "Đuzepe Meaca" sačekao ga je zemljak i najbolji napadač sveta u tom trenutku Ronaldo.

"Ronaldo mi je pokazao kako da se ponašam i osvojim navijače. Njegovo prisustvo bilo je važno da se osetim kao da sam kod kuće. Naterao me (bar na krako) prekinem da se provodim sa damama po italijanskim hotelima", govorio je Adrijano.

Već na pripremama skrenuo je pažnju na sebe tako što mu je izmerena jačina šuta od neverovatnih 200 km/h, postigao je i gol Realu u prijateljskom meču. Odjednom je od "Kokice" postao "Tenk" i "Imperator".

Zbog jake konkurencije u vidu Ronalda i Kristijana Vijerija morao je na pozajmicu u drugom delu sezone i to u Fiorentinu, gde je dao šest golova na 15 utakmica.

Ipak, ni to nije bilo dovoljno, morao je u Parmu koja je polagala pravo na pola ugovora i ispostaviće se da je napravio sjajan potez. Sa Adrijanom Mutuom činio je fantastičan tandem, dao je 26 golova za sezonu i po i vizirao povratak na "Đuzepe Meacu" u velikom stilu.

Inter je morao da plati svoju grešku 23,4 miliona evra.

Klupske legende Vijeri i Ronaldo su brzo zaboravljene, počela je era "Imperatora" tako što je za dve sezone dao 42 gola. U tadašnje vreme i onako teškom Kalču to je bio podvig.

"Igrao sam sa mnogim šampionima. Sa onima koji su već bili "vau", onima koji će postati "vau", ali za onog koga sam osećao da može da traje bio je Adrijano. Mogao da šutirao iz svakog ugla, niko nije mogao da mu uzme loptu, bio je čista životinja", ovo su reči Zlatana Ibrahimovića, tada napadača Juventusa, starijeg dve godine od Adrijana, a još igra u Milanu.

I kada je bio na vrhuncu, osvojio trofej Kopa Amerika u Limi pobedom u finalu nad Argentinom posle penala 4:2 (gol u 93. minutu, pa u penal seriji), odnosno bio prvi strelac turnira (sedam golova), niko nije bio svestan da je krenuo pad.

View this post on Instagram

Nem cavalo aguenta dodici Habibs és

A post shared by Adriano imperador (@adrianoimperador) on Aug 28, 2019 at 1:46pm PDT

Pad Imperatora

Devet dana kasnije zazvonio je telefon...

"Video sam ga u sobi, bio je na telefonu i jaukao je. Ne možete da zamislite kakvo je to bilo vrištanje", objasnio je Havijer Zaneti, kapiten Intera kada je Adrijano čuo vesti o očevoj smrti.

Almir Leite je, kao i cela porodica, bio zagovornik ideje da Adrijano igra fudbal i čak je potrošio celu ušteđevinu kako bi mu kao mladom obezbedio osnovne uslove.

Posle očeve smrti Adrijano nije bio isti. Počeo je da često pije alkohol, goji se, propušta treninge, redovno izlazi po noćnim klubovima, što se kasnije odrazilo na teren. Sve slabije i slabije brojke je imao - 19 golova, šest, pa jedan.

Brz pad za dve i po godine. Imao je loš Mundijal u Nemačkoj, iako je samo godinu dana bio najbolji igrači strelac turnira Kupa Konfederacija....

"Adri je bio mešavina Ronalda i Ibrahimovića, mogao da postane najbolji fudbaler ikada. Nisam uspeo da ga izvučem iz depresije", citirao je Zaneti još jednog saigrača Ivana Kordobu, objašnjavajući pravo stanje.

"Smrt oca ostavila je veliku prazninu u meni. Bio sam sam, tužan i depresivan u Italiji. Tada sam počeo i da pijem. Nisam mogao to da sakrijem, čak sam pijan dolazio na treninge. Jednom me je klub odveo u ambulantu s izgovorom da imam mišićne probleme. Mogao sam da zaspim samo uz piće", priznao je Adrijano.

Alkohol, depresija, noćni život...

Da, depresija. Inter mu je izašao u susret i poslao ga u Brazil da se "ohladi", usledila je pozajmica u Sao Paulo, ali se tamo vratio društvu iz detinjstva povezanog sa kriminalom.

Više se "isticao" van terena, "bauljao" je po ulicama Sao Paula i punio naslovnice novina brojnim ispadima, ubrzo je i udario glavom protivničkog igrača u meču protiv Santosa i završio misiju na Murumbiju.

Vratio se u Milano, odlučio jedan "Derbi dela Madonina", i onda tračak nade - došao je poziv Flamenga i godina i po dana za pamćenje. Doneo je Flamengu skoro dve decenije čekanu titulu šampiona Brazila, dao je 34 gola, među kojima i het-trik u velikom derbiju Fla-Flu (Flamengo - Fluminense).

Kada se činilo da je Adrijano konačno rešio da se vrati fudbalu, dogovorio je i povratak u Italiju i ugovor sa Romom uz platu od pet miliona evra, napravio je novi kiks. I dalje je kultna slika sa proslave potpisa ugovora kada u društvu "sumnjivih" drugara drži zlatni kalašnjikov.

Roma je rizikovala i pogrešila. Adrijano se vratio porocima, ugojio, a ugovor je raskinut posle samo osam meseci.

Usledio je povratak u Brazil i kultne slike iz favela sa krimogenim društvom, potpisao je za Korintijans i doživeo povredu sa šest meseci pauze, uspeo je da osvoji još jednu titulu Brazila (četiri utakmice/jedan gol), ali posle godinu opet nije imao klub.

To je bio Adrijano, nije zaboravio drugare sa kojima je igrao bosonog u Vili Kruzeiro, bez obzira što su oni kasnije postali deo ozlogašene bande "Crvena komanda".

Od marta 2012. godine pauzirao je do 2014, potpisao za Atletiko Paranense, odigrao jedan meč i otišao.

View this post on Instagram

Estou na piscina na favela rs

A post shared by Adriano imperador (@adrianoimperador) on Jan 24, 2019 at 4:59am PST

Fudbal je bio u drugom, trećem, petom planu, bio je optužen za prodaju droge, ali je sud u Riju odbacio navode zbog nedostatka dokaza. Poslednji trzaj trofejnog fudbalera, sa četiri Skudeta, bio je egzotični Majami junajted, početkom 2016. godine, ali ni tu se nije zadržao, pre svega zato što mu je posle mesec dana "dosadio" život u Majamiju.

"Nikada nisam nikoga povredio. Jedina osoba kojoj sam to učinio sam ja", iskreno je govorio Imperator.

Svima nama ostaje da žalimo za najvećim dometom Adrijana, uskraćenima za godine njegovog najboljeg fudbala. Zato što je novi Ronaldo odškrinuo vrata raja, ali nije prošao kroz njih...

Miloš Simanović (Twitter)