Dan koji je trajao dugo...

Sreda, 25. maj 2005. godine, jedan od onih dana koji će mi u sećanju ostati kao veliki i važni...

Od jutra se 'igralo' veliko finale. Ne samo zbog toga što su ulice bile pune navijača, ne zbog pitanja istanbulskih taksista – Liverpul? Milan? Ni zbog činjenica da je svaka kafana, mehana, restoran, kiosk, imala poseban 'diskaunt' za navijače. Moglo bi da se zanoveta šta je popust kada cena nije napisana i varira od slučaja do slučaja...

I kada je snižena cena viša od one prethodne, jer – to je taj dan. Turska je, po mnogim stvarima, skroz evropska zemlja, ali, računi su potpuna egzotika, na nekim mestima ih i 'proizvode', ali i bacaju u prikladnu kanu ispod kase, bez želje da vas opterećuju ciframa...

Miloš Šaranović
Podeli

I kada je snižena cena viša od one prethodne, jer – to je taj dan. Turska je, po mnogim stvarima, skroz evropska zemlja, ali, računi su potpuna egzotika, na nekim mestima ih i 'proizvode', ali i bacaju u prikladnu kanu ispod kase, bez želje da vas opterećuju ciframa...

Nije ni zbog toga što su turski trgovci (dan ranije pohvaljeni za preciznost u stvaranju 'originala'!) proizvodili najneverovatnije imitacije dresova učesnika finala, ali ih i lagano prodavali novopečenim navijačima iz unutrašnjosti ili azijskih i zemalja jugoistočne Evrope. Pa sada, ako se negde jedno 'O' manje u imenu četvorostrukog prvaka Evrope ili dres odaje činjenicu da kreator nikada nije video ni jasnu fotografiju originalnog...

Gužva? Sigurno nije dokaz, gužva je i tako svakoga dana, u podne ili tri posle ponoći, u centru centra ili dvadesetak kilometara dalje. U sredu, kao i u utorak ili nedelju... Kažu da je šteta što nismo videli kakve su večeri u petak u subotu, tada ne može da se prolazi ulicama. Nisam teško podneo taj propust, više mi se sviđaju ulice kojima može da se hoda.

Prosto se osećalo da je veliki događaj sve bliži, da se Nešto događa. Ne pamtim kada me je toliko ponela neka utakmica, otišao sam do Ataturkove palate, ako je po delu i rečima bio zagovornik republike, onda je po izboru mesta za 'život i rad' bio pravi sultan. Nije dovoljno reći da je raskošna, potpuno je fascinantna. Bila bi i lepša da nema patetičnih vodiča i obilja sumanutih pravila o tome 'kako se obilazi'. Ali, to je samo epizoda...

Pravi deo priče je na stadionu 'Ataturk', kako bi se, uostalom i zvao? Em Olimpijski (kandidature i kandidature u najavi), em nacionalni (igraće reprezentacija Turske) na njemu, em zaista veliki i prilično lep. Prilazi ogromni, slobodni, hektari betona i put sa strane na stranu od dvadesetak minuta. Uz asistenciju 'Supervizora' koji ne zna engleski, ali shvata šta nam treba i hoće da pomogne.

Hvala mu, gde čuo, gde ne čuo, dvadeset minuta i desetak novih objašnjenja kako da se dođe do novinarskog dela. Najnezanimljivijeg.

Mnogo je veselije bilo ispred tribine sa navijačima Liverpula. Došli su, hvala na pitaju, oko tri (igralo se u 21.45 po lokalnom vremenu), a na stadion ušli pola sata pre početka utakmice. U međuvremenu su 'malo' pili i pevali. Potrudili se Turci, dovukli silno ozvučenje, ali slušalo se ono što se dopadalo 'Crvenima'. Ako je pesma po njihovoj volji, učestvuju, više nego aktivno, ako im se ne svidi – pevaju jače.

'The Best of The Beatles' – 'We all dream of a team of Carraghers, A team of Carraghers, A team of Carraghers', 'Let it be, let it be, let it be, Stevie G, The local lad turned hero, Stevie G...' ili 'Cisse, all the kop have come to watch you play, and we're hoping for a goal today, oh we believe in you Cisse', pa festival mediteranskih tema, 'Steve Gerrard Gerrard, he scores from 40 yards, he's big and he's fuckin' hard, Steve Gerrard Gerrard!', na Que Sera Sera, pa 'Rafa Rafa Benitez, Xabi Alonso, Garcia e Nunez, Rafa, Rafa...' da, La Bamba, samo smislenija, ili himna Lujzijane, 'You are my sunshine' u kojoj se ne pominje Sunce nego 'Luis Garcia, he drinks Sangria, he comes from Barca to bring us joy...'.

I 'standardi' - 'YNWA', 'When the Reds go marchin' in...', 'Pride of Merseyside', deset ili sto puta, sve pijaniji i sve veseliji. I bez trunke besa i mržnje, toliko mirni da se čovek zapita zbog čega neki od njih imaju sto kilograma mišića i veći deo kože iscrtan... I gde su im prednji zubi i odakle im ožiljci na glavama. Većina ih se, ruku na srce, uklapa u sliku mirnog radnika, dobrog studenta ili 'nekadašnjeg' mangupa. Ovde su došli da vide da li će se 'velike uši vratiti kući'.

Sa druge strane su bili 'crveno-crni'. Ne znam njihov jezik, neka bude da je to jedan od razloga za to što su mi se učinilo da su manje zanimljivi. Došli su znatno kasnije, ušli na tribinu mnogo ranije, pripremili (i izveli) koreografiju, najjednostavniju, podelili crne, crvene i bele 'kabanice' po brojevima redova i sedišta na tribini, obojili je lepo. Imali su i dve velike zastave.

I pevali. Malo pre utakmice, malo do 2:0, nešto više od prvog gola Krespa do Džerardovog za 1:3. I onda, skoro ništa do kraja. Verovatno nemam pravo da navijam, siguran sam da poraz u finalu Lige šampiona mnogo boli, slažem se da Milan ima bolje pojedince. I da je veliki klub.

I o utakmici ne mogu da pišem.

Takve se ne opisuju, uostalom ko voli fudbal – gledao je ovu i dobio nagradu za sve pobede Juventusa od 1:0, Benitezove i Murinjove partije šaha, teške i na trenutke posebno dosadne 'čekalice' evropskih velikana, neke utakmice u kojima se mnogo razmišljalo i malo igralo. Ova je bila sasvim dobra. I pamtiću je, siguran sam, dok sam živ.

Neka se ne ljute oni koji navijaju za Milan, siguran sam da se Onako Kako Su Se Radovali Crveni niko drugi i nikada ne raduje. Plakali su u poluvremenu i pevali, bilo je 0:3. I pevali i pili od ponedeljka do četvrtka...

Sve je to, za njih bio jedan dan...

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

Šta će biti sa FK Crvena zvezda?

Tačno četrnaest godina posle postizanja najvećeg fudbalskog uspeha na prostorima bivše Jugoslavije, situacija u fudbalskom klubu Crvena zvezda je kritična.

Tokom poslednjeg vikenda sezone 2004/05 klub je ostao bez predsdnika Dragana Džajića i kompletnog Upravnog odbora. Džajić se, posle bezmalo godinu dana neizvesnosti, povlači zbog zdravstvenih problema, dok je UO podneo kolektivnu ostavku.

U ovom trenutku potpuno je neizvesno šta će se dogoditi sa najtrofejnijim i najpopularnijim srpskim klubom.

ponedeljak 30.05. 11:39 Komentara: 0

Stigli navijači, čekaju kolači

Do početka finalnog duela Lige šampiona između Liverpula i Molana ostalo je tridesetak sati. Navijači su masovno stigli u nekadašnju prestonicu Vizantije i Otomanskog carstva, a danas samo najveći grad Kemalove republike. Kao i prethodnih dana utiske sa ulica grada na Bosforu prenosi Miloš Šaranović.

utorak 24.05. 15:06 Komentara: 0

Znamenitosti, put u prazno i slavlje

Uvek sam se divio maratoncima, misleći da nikada neću uspeti da pređem 20 kilometara peške za 24 sata. I to se dogodilo, a da računam i one kilometre u tramvajima, autobusima, plus milje na brodu učinak je i veći. Bar kada je pređeni put u pitanju.

utorak 24.05. 10:46 Komentara: 0

Zašto kažeš grad, a misliš na gradove?

U sredu se u Istanbulu igra finale ovogodišnje Lige šampiona. Od nedelje do srede čitaćete ekskluzivne dnevnike specijalnih izveštača B92 sa ovog spektakla. Kao i obično, očekuje vas krajnje subjektivan, "nesportsko"/sportski osvrt na život, kulturu, civilizaciju i sport zemlje koja je. između ostalih, "izrodila" jednog Šukura Hakana. Piše Miloš Šaranović.

nedelja 22.05. 17:47 Komentara: 6

Vermezović: "Možemo opet do proleća!"

Vladimir Vermezović preuzeo je prvi tim beogradskog Partizana početkom 2004. godine. Prethodnu sezonu završio je na drugom mestu na tabeli, a sada je, dva kola pre kraja, i matematički obezbedio titulu prvaka za klub za koji je i igrao. Posle utakmice za Zetom, kada je bilo jasno da će, posle dve titule u 'crno-belom' dresu kao igrač, osvojiti i treću, 'sa klupe' Vermezović je izjavio da je taj dan 'jedan od najsrećnijih dana u njegovom životu.

Posle sezone, kako sve izgleda u odnosu a početak priprema, odnosno jun prošle godine?

Drago mi je da je konačno sve što smo radili od juna dobilo smisao na najlepši mogući način. Bilo je i dobrih utakmica u Evropi, siguran sam da smo titulu najboljeg u Srbiji i Crnoj Gori zaslužili. Do kraja prvenstva pokušaćemo da u dve utakmice dostginemo još jedan rekord, da završimo šampionat bez poraza,“ kaže trener Partizana.

sreda 18.05. 18:17 Komentara: 10

Djoković: "Moj krajnji cilj je da budem prvi"

Srpsko-crnogorski tenis je u velikom usponu. Jelena Janković i Ana Ivanović su postavljene za nosioce na Rolan Garosu, Janko Tipsarević je u glavnom žrebu, a posle trećeg osvojenog turnira u karijeri javnost sve više očekuje i od 17-godišnjeg Novaka Djokovića koji će kroz kvalifikacije pokušati da nastavi tamo gde je stao u Melburnu.

Novak je iako ga do punoletstva deli samo nekoliko dana, sve bliži klubu 100, a osvojeni turnir u San Remu nagoveštava vrlo dobru sezonu za našeg tenisera.

sreda 18.05. 12:59 Komentara: 6

Mančester: Navijači protiv Glejzera

Posle višegodišnje borbe sa deoničarima američki milijarder Malkom Glejzer 12. aprila 2005. postao je većinski vlasnik Mančester Junajteda. Odluka trojice vlasnika velikog broja deonica da svoj udeo prodaju Amerikancu pojačala je protest na ulicama engleskog grada, a neki posmatrači nazvali su preuzimanje "ekserom u mrtvačkom kovčegu fudbala". O situaciji na ulicama Mančestera izveštava naš dopisnik iz tog grada Miloš Paunović.

petak 13.05. 11:05 Komentara: 3

Enfild, 3. maj - Bitka za Britaniju

Na staduionu Enfild u utorak se igra revanš meč polufinala Lige šampiona između Liverpula i Čelsija. Posle 0:0 u prvoj utakmici revanš je potpuno otvoren, a obe ekipe smatraju da imaju kvalitet za mesto u finalu. Psihološki rat je počeo, a drama će dostići vrhunac 3. maja u 20 i 45, uz prenos na TV B92.

ponedeljak 2.05. 21:28 Komentara: 5