Carls Barkli: "Mozda nisam u pravu, ali sumnjam"

Legendarni NBA igrac i clan prvog i jedinog Drim Tima, Carls Barkli, predstavio je u petak uvece u Nacionalnom pres centru u Vasingtonu svoju autobiografsku i socioanaliticku knjigu: "Mozda nisam u pravu, ali sumnjam", koju je napisao uz pomoc kolumniste Vasington Pousta i lika sa TV ESPN Majkla Vilbona. Medju novinarima koju se su dva sata zabavljali sa "velikim lajavcem" bio je i stalni saradnik B92, Milan Pavlica...

Specijalno za B92, iz Vasingtona - Milan Pavlica
Podeli

MP: Gledali ste utakmice sa svetskog prvenstva u Indijanopolisu, kakav je vas komentar?

CB: Bio sam veoma razocaran jer ne bih zeleo da SAD ikada izgubi u kosarci. Drugi timovi igrali su bolje i zasluzili su da pobede. Ipak, bio sam veoma razocaran posto je nas tim morao da igra bolje.

MP: Da li su vam se svideli neki internacionalni igraci?

CB: Za mene oni nisu internacionalni, ja ih sve znam i igrao sam protiv njih. Ima mnogo dobrih igraca u inostranstvu. Ja sam ipak vise od svega bio razocaran u nase igrace jer su igrali uzasno.

MP: Jugoslovenski tim?

CB: Imaju dobar tim i dobre igrace. Ponavljam, ja te momke znam od pre i svi su odlicni. Lepo je sto mnogi igraju u Americi.

MP: Postoji jedan od njih koji ne igra u Sjedinjenim drzavama, Bodiroga, da li ga znate?

CB: Ne po imenu, ali znam da Jugoslavija ima mnogo dobrih igraca...

Pitanja novinara

Na samoj prezentaciji Vilbon i njegov kolega Toni Kornhajzer, sa kojim radi show Pardon the interruption na TV ESPN, razgovarali su sa Carlsom o mnogim temama iz njegove knjige…razgovor je zapoceo medijskim temama.

CB: Ukoliko ste u dobrim odnosima sa novinarima oni ce vas proglasiti dobrim momkom, medjutim ukoliko im ne ljubite dupe bicete los momak. Problem je sto je vecina momaka koje sam ja sreo a za koje se smatra da su dobri u stvari nisu. A momci za koje svi kazu – koji namcor (drkadzija), oni su u stvari super, ali samo nisu bili ljubazni prema novinarima. Sport je pun hipokrizije.

TK: Da li vrhunski sportista treba da bude primer ostalima.

CB: Mislim da da. Medjutim, problem je sto se publicitet dobija jedino losim delima. Ja sam hapsen 5-6 puta zbog tuce. Kada sam hapsen, naslovi u novinama su bili ispisani velikim slovima. Kada su me oslobadjali optuzbi, ta informacija bila je preneta u nekom cosku, malim slovima. Ipak, svet profesionalnog sporta je veoma zahvalan. Zato ja kazem svim onima koje mrzi da daju autograme ili im smeta sto ih ljudi zaustavljaju na ulici: "Ukoliko zelite da vas ljudi ne uznemiravaju, radite neki obican posao". (smeh u sali) Mislim da je zivot profesionalnog sportiste najbolji na svetu. Vise puta mi se dogodilo da su ljudi i deca na samrtnoj postelji kao poslednju zelju trazili mene da vide. Kada vam potpuni stranac pridje i kaze: "Hej covece, jedan decak je na samrti i hoce da te vidi", ja pomislim – pa zaista pozitivno uticem na ljude.

TK: Ti si jedan od retkih sportista koji se ne krije od javnosti…

CB: Proziveo sam vecinu svog zivota od 20-40 godine na svetlu pozornice i mislim da je to najbolji deo mog zivota. Nema boljeg od toga, bez uvrede posto si ti mator, ali zivot nije bolji sto si stariji (smeh u sali). Zbog toga mislim da moj prijatelj Majkl Dzordan zali sto provodi 23 sata dnevno u hotelskoj sobi da bi izasao na sat vremena da igra utakmicu. Mislim da zali sto svuda putuje sa cetiri telohranitelja. Mislim da mu je trebalo desetak godina da se otkravi i da mi kaze – dobro, hajde da izadjemo malo, uzmemo par telohranitelja i zabavimo se. Ja inace ne koristim telohranitelje, posto je vecina ljudi sa kojima se srecem izvanredna. Lako je moguce da sam upoznao oko 500 hiljada ljudi u mom zivotu i onda kazem sebi: da li je tih 500 hiljada bitnije od onih 5 koji su hteli sa mnom da se tuku.

TK: Zasto ljudi hoce da se tuku sa tobom?

CB: Zato sto su pijani (smeh u sali)

MV: Te tuce veoma su zanimljive i javni zivot bez telohranitelja. Ja sam se sa Carlsom upoznao posle poslednje utakmice Dzulijusa Irvinga u Filadelfiji, bio je to mec plej ofa protiv Milvokija koji su 76-si izgubili, a Carls je promasio odlucujuce penale. Dejvid Dupri, novinar Vasington Pousta i ja sedeli smo posle utakmice u jednom obicnom restoranu (TGI Fridays) i kad eto stize Carls, sam. Seda sa nama i prolazi kroz celu utakmicu do kasnih sati. U takvim situacijama uvek ima pijanih ljudi okolo i uvek se neko nadje kome slavna licnost smeta. I taj je uvek visok oko 165cm i 60 kila tezak.


CB: Da uvek su mali…(smeh u sali)

MV: Secam se jednom smo u Finiksu igrali bilijar u jednom baru, Carls, njegov kolega iz tima Majkl Dzminski i ja. I odjednom se pojavljuje neki momak pomenute visine i tezine i kaze: Znaci ti si Carls Barkli, pa nisi toliko velik. Naravno pijan je, a iza njega je celo njegovo drustvo spremno za kavgu posto je necija devojka prethodno prethodno dosla da se slika sa Barklijem. Carls me je tada pitao: Da li si se ikad tukao u kafani? (smeh u sali). Ja sam odgovorio – ne. Carls mi je na to rekao: Upravo cemo da se tucemo, zato skini naocare…(smeh u sali)

CB: Takvi momci ne odustaju lako. Pokusavam da ih izbegnem ali prate me po baru – i jedan od njih govori – Ne svidjas mi se…A ja u sebi mislim, sve ima svoje granice, nece ni mene niko da bije. (smeh u sali)

MV: Tada smo ipak odlucili da sarmiramo te momke i ne ulazimo u fizicki kontakt. Diskrecija je nekada uzvisena. Interesantno je da su oni posle dosli da se slikaju sa nama i uzmu autograme. Pitao sam Carlsa – ne znam kako ti uspeva da istrpis sve to…

TK: Da, ostali profesionalni sportisti ne trpe kontakt sa javnoscu, eto pomenuli smo Majkla…

CB: Majkl Dzordan je unikat. Ljudi jednostavno polude kada se nadju pored njega. Dok je igrao bejzbol provodili smo mnogo vremena zajedno. Kada smo izlazili u klubove, morao sam prethodno da obavestavam vlasnike da nam konopcem odvoje deo kluba jer dovodim Dzordana. Mi bismo tako sedeli u separeu, a oko 200 ljudi oko nas koji su dosli u klub bi gledali u nas (smeh u sali). Kada izlazim sa Tajgerom Vudsom, ne nailazim na takve reakcije. Prvi razlog za to verovatno je sto je Tajger iznenadjujuce nizak (smeh u sali). Zaista se pored Makla osecate kao pored boga. Niko mu ne prilazi normalno sa pruzenom rukom – drago mi je gospodine Dzordan, ja sam taj i taj….nego placu, vicu…nije ni cudo sto on moze da pomisli da su svi oko njega ludi. Zbog toga verovatno i provodi toliko vremena u hotelskim sobama. Ja sam mu jednom prilikom rekao: Ma dosadilo mi je bre da veceravam sa tobom u tvojoj sobi…

TK: Muhamed Ali je imao slican status boga, ali je uvek bio medju ljudima i to mu nije smetalo…ti si slican njemu…

CB: Uvek sam gledao na sport na sledeci nacin: vi ste radili ceo dan, umorni ste, a ja sam tu da vam bar na dva sata pruzim uzivanje i sklonim misli sa problema na poslu, u porodici…Takav mentalitet sam uvek donosio na teren, znao sam da je publika tu da bi uzivala u igri…

"Volim evropske igrace"

- Kakva je odgovornost sportista u Americi prema problemima u drustvu, kao na primer SIDI, imamo eto slucaj Medzika Dzonsona…

CB: Problem u nasoj zemlji je sto ukoliko ste siromasni, nikoga nije briga. Uvek sam govorio da predstavljam tri grupe: siromasne belce, crnce i hispanike. Oni ne dobijaju dobro obrazovanje, nemaju prave sanse u zivotu. U knjizi sam napisao. Koliko god postujem Medzika kao igraca, jos vise ga postujem zbog onoga sto je uradio posle za siromasne sirom zemlje (aplauz u sali). Povodom pitanja SIDE, istina je da nasa vlada nije ucinila dovoljno, jer se SIDA uvek smatra bolescu siromasnih i homoseksualaca. Niko pritom ne razmisla o Africi, i to je tako.

- Kako vidite politicke podele u nasem drustvu?

CB: Kada pogledam oko sebe ja vidim ljude, vidim zene i decu. Ne vidim crnce, belce, republikance i demokrate. Mislim da je nasa zemlja bila ujedinjena samo 7-10 dana posle 11. septembra 2001, kada smo jednostavno svi bili grupa uplasenih ljudi koja je zbila redove. Odmah posle toga svi su nastavili po starom. Republikanci i demokrate da se svadjaju, belci i crnci da se mrze…Ja kazem, covece, mi svi zelimo iste stvari u zivotu. Uvek se setim Olimpijade u Barseloni. Imali smo strazu ispred hotela, i bazen na vrhu hotela, takodje obezbedjen strazarima naoruzanim automatskim puskama. Ukoliko niste bili clan Drim tima ili niste imali specijalnu propusnicu, niste mogli ni da udjete u hotel. Prve noci kada sam u tom stanju ogranicenog kretanja isao u krevet oko 8 uvece rekao sam sebi: Covece, pa ti si na Olimpijadi, ne mozes da dozvolis da budes tu a da ne uzivas. Odlucio sam da se normalno krecem gradom i shvatio sam da iako sam bio u Barseloni, dakle stranoj zemlji, ljudi su me tretirali na isti nacin. Bili su prijatni i prijateljski raspolozeni. Zato kazem, svi smo mi ljudi…kada stavite jedno belo i jedno crno dete da se igraju, oni se ne tuku i ne svadjaju…nesto se desi valjda u nasem odrastanju…Bio sam gost u jednoj emisiji na CNN-u i dva voditelja su republikanac i demokrata i suceljavaju svoje stavove. Jedan od njih mi je rekao: Citao sam u knjizi da kritikujes funkcionere ENRON-a, ti mora da si demokrata-levicar. Ja sam mu odgovorio – Pa nadam se da i republikanci zele da ti momci zavrse u zatvoru. (aplauz u sali) Da su ti momci siromasni, odavno bi vec bili u zatvoru. To mi je bio novitet, bas pricam svojim prijateljima, kada nemas para ides pravo u policijsku stanicu, kada imas para, dobijas saslusanje u Kongresu…(smeh u sali). Jednog jutra sam se probudio, imao sam 35-36 godina, pogledao sam oko sebe…imam tone novca, veliku kucu, auto…sta je to u stvari sto mi treba u zivotu…pogledao sam se u ogledalo i zapitao, sta mi to nedostaje…ocigledno je da sam dobio veliki dar, jer mnogi su trenirali isto toliko, ako ne i vise od mene, ali ja sam uspeo…rekao sam sebi, moj zivot mora da bude nesto vise…odlucio sam da pomazem ljudima…odlucio sam da odigram jos dve sezone, nazvao sam svoj koledz i rekao im, dajem vam milion dolara za stipendije talentovanim siromasnim studentima…nazvao sam sledeci koledz i rekao im isto…vratio sam se u svoj kraj u Alabami i pomogao im da srede kuce u mom komsiluku. Shvatio sam da ne mogu do kraja zivota da budem bogatas i igram golf svaki dan…

MV: Cujes li to Toni…

TK: Ali to je nas cilj, da budemo bogati i igramo golf do kraja zivota (smeh u sali)

CB: Ali drugacije je za sportiste, vi ste ucili i postepeno dolazili do polozaja. Sportisti su uglavnom veoma talentovani, dobili su dar…ima mnogo njih koji se ubijaju od treninga, ali dzaba…

MV: Svi me pitaju, hoce li se Carls kandidovati za guvernera Alabame?

CB: Po mom mislenju, politika je prevara, i zbog toga mi se vise svidja kako je Medzik Dzonson odlucio da pomaze ljudima. Prosirio je mrezu kafea, knjizara, bioskopa u siromasne delove Amerike, omogucio je nova radna mesta…Mnogi u Alabami su me pitali hocu li se kandidovati za guvernera. Ja im odgovaram: to je vrsta prevare - pre svega plata je 88 hiljada dolara godisnje, a u kampanji za dobijanje tog mesta potrosi se 20-25 miliona dolara. Nema sanse da se to isplati, osim ako ne iskoristavate polozaj da doturate javne projekte i ugovore prijateljima i na drugi nacin finansijski dobro prolazite. Pogledajmo realno – ko bi dao tolike pare da bi dobio posao sa tako prosecnom platom? (smeh u sali)

TK: Da li mislis da sadasnje kosarkaske zvezde zloupotrebljavaju svoj status, imali smo slucaj Alana Ajversona…

CB: Ajverson je toliko puta kasnio na trening da je sada kasno da se disciplinuje. Filadelfija je pokusala da ga kanjava sa po 500 dolara po kasnjenju, ali to je nista u poredjenju sa milionima koje dobija na kraju sezone. To je jedna od stvari koja mi se nije svidjala na kraju karijere. U pocetku, bilo je neke discipline. Znali smo da ostavljamo na aerodromu doktora Dzeja, Mozesa Melouna, pa i ja sam nekoliko puta zbog kasnjenja ostao bez gostovanja (smeh u sali). Kasnije toga nije bilo vise, u Hjustonu znali smo da cekamo po 45 minuta na neke igrace na pisti u avionu.

TK: Da li bi kao trener kaznjavao nedisciplinu neigranjem na utakmicama?

CB: Postoji pravi nacin, jednostavno kazes u pet krecemo, ako te nema, mi odosmo. Zato volim Fila Dzeksona kao trenera. On otvoreno kritikuje Seka i Kobija…drugi treneri to rade zaobilazno. On je direktan, i zato se moze reci da on upravlja tim timom i zato je najbolji trener.

- Kako vidite neuspeh americke selekcije na Svetskom prvenstvu u Indijanopolisu i kako tumacite biranje toliko stranih igraca na ovogodisnjem draftu?

CB: Ja volim evropske igrace…zato me je razljutio kolega Keni Smit sa kojim sam prenosio Draft. Rekao je: Covece, draftuje se suvise inostranih igraca. Ja sam mu odgovorio: Pa to je samo nacionalni kljuc…(smeh u sali) Ozbiljno, ja zelim da gledam najbolje igrace na svetu i to je to. Bila me je sramota kako su nasi igraci igrali u Indijanopolisu. Nadam se da je to poziv na budjenje. Vidite, ovi nasi mladi igraci misle da ih mi ne volimo zato sto smo ljubomorni jer zaradjuju mnogo para, ali mi ih ne volimo zato sto ne igraju dobro. U Indijanopolisu svi su sutirali trojke, solirali. Tako se ne igra kosarka. Ako je u medjunarodnoj kosarci linija za tri poena blize, to ne znaci da su dosli na takmicenje u sutiranju trojki. Ti momci ne znaju dobro ni da trce. Onda se zale da nisu bili dovoljno zajedno. Ja sam bio u dva drim tima i imali smo isto vremena za pripremu. Kazu da nismo poslali najbolje igrace…pa imali su osam ol star igraca, jedini koji nije isao, a koji je nas najbolji igrac je Sek. Ostali momci su bili sve dobri igraci. Jedini igrac koji je trenutno u NBA ligi presudan je Sakil O Nil. Kobi je super, ali Sek je covek, i sve dok njegov palac bude funkcionisao Lejkersi ce pobedjivati.

MV: Pomenuli smo Indijanopolis, ja sam sa Carlsom razgovarao 1996. u Atlanti. On mi je tada rekao da ce nas tim izgubiti, ukoliko ne 2000. onda 2004, zato sto nasi igraci dolaze na Olimpijadu kao na Ol Star mec i ne postuju protivnike. U Sidneju jedva pobedili Litvaniju zahvaljujuci promasenim slobodnim bacanjima protivnika…

CB: U Barseloni strani igraci su mi prilazili zbog autograma i hteli da se slikaju sa mnom. 1996. prilazili su mi da mi kazu zdravo, sta ima, danas cemo da vam j…mo m….(smeh u sali). Kunem vam se, nisu vise hteli da se slikaju, nisu se vise smeskali, hteli su da nas pobede. Prvi put u Barseloni tresli su se od straha, ali u Atlanti bili su odlucni da zele da pobede, samo nisu imali dovoljno kvalitetnih igraca. Nasa klupa bila je duza. To nam je bila jedina prednost.

TK: Da li si ponosan sto si bio u prvom drim timu?

CB: Ponosan sam sto sam bio u vrlo nesebicnom timu. Da vam kazem nesto, kada obucete dres na kojem pise USA morate da imate ponos. Kada vidite koliko se drugi raduju kada vas pobede onda morate da usvojite slicni mentalitet. Ja sam uvek bio iskren i pre utakmice bih rekao: Oni nisu Amerikanci, ubijmo ih! (smeh u sali). Bio sam toliko ljut kada smo izgubili prvu utakmicu u Indijanopolisu. Ali onda su mi pokazali da nemaju nimalo ponosa jer su i u sledecoj utakmici izgubili. Onda sam rekao sebi: pa valjda im je ostalo nesto ponosa, a oni posle toga izgube i trecu utakmicu. (smeh u sali).

Pitanje iz publike:

Kako vidite finalnu utakmicu NBA lige prosle sezone i uticaj sudija?

CB: Sakramento je izgubio zato sto je promasio mnogo slobodnih bacanja. (smeh u sali) Interesantno stvar za kontroverzne sudske odluke je da su one kontroverzne samo ukoliko su protiv vaseg tima. (smeh u sali).

Da li mislite da su dinastije dobre za kosarku?

CB: Svidjaju mi se dinastije posto je rec o najboljim timovima. Lejkersi su trenutno najbolji, isto kao sto su bili Bulsi kada je igrao Majkl. Sakramento nije bio dovoljno spreman. U sportu se pobednik cesto odlucuje u mentalnoj spremi, kada se utakmica lomi. Njihova dva najbolja igraca, sutera promasili su ceo kos, a bili su sami na trojci. Pre svega, morate bar da pogodite obruc…(smeh u sali). Stojakovic i Kristi bili su sami samcati, sa dovoljno vremena da nanisane. Kada njih dvojica promase ceo kos, onda znate da se neko usr…(smeh u sali). U svim sportovima, sudije su isto ljudi i oni ce podleci uticaju velikog igraca i mozda mu ponekad progledati kroz prste, isto je u kosarci……………

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

B92 TEMA: Zašto izostaje uspeh u klupskoj košarci?

I pored sve većih ulaganja u domaću košarku, dobre posete utakmicama, Jugoslovenski klubovi već godinama ne prate uspesima nacionalnu selekciju. Predstavnici Jugoslavije u Evroligi, Partizan i Budućnost, posle tri kola nemaju nijednu pobedu u najelitnijem takmičenju, a sem FMP, ni ostali naši klubovi baš ne blistaju u drugim medjunarodnim takmičenjima. Zašto je tako - pokušali smo da odgovorimo u temi B92, uz pomoć Vladimira Stankovića, Predraga Bogosavljeva i Aleksandra Džikića...

petak 25.10. 19:52 Komentara: 3

Želimo na sam vrh, želimo u Ligu šampiona

Dobri rezultati i visok plasman Totenhema u novoj sezoni i definitivno više nisu iznenadjenje. Tim koji predvodi Glen Hodl, sada već sigurno ide ka vrhu i ka ostvarenju najavljenih ambicija –a to je učešće u Ligi šampiona. Za razliku od prošle sezone, kada je ometen raznim povredama odgledao većinu utakmica »Sparsa« sa tribina, Goran Bunjevčević u novoj sezoni aktivno učestvuje u dobrim rezultatima svog kluba

četvrtak 24.10. 16:52 Komentara: 2

Španija - Ronaldo popularniji i od kralja

Posle nekoliko meseci pauze, obnavljamo i našu stalnu rubriku u kojoj svoje FUDBALSKE DNEVNIKE iz Španije piše jugoslovenski fudbaler Veljko Paunović. Primera division je u znaku povratka Ronalda, Segunda u znaku Pedje Mijatovića.U obe španske lige i dalje ima dosta naših igrača, jedan od stalnih je Veljko Paunović koji za vas ponovo piše...

utorak 8.10. 01:27 Komentara: 1