Sport / Saša Ozmo 45

Dočekao je Teo, dočekao Vatutin, dočekao je CSKA

Kosta Slukas pogodio je dva slobodna bacanja na 21 sekundu do kraja za prvo vođstvo Fenerbahčea još od rane faze druge četvrtine.

Saša OzmoIzvor:
Getty Images

Čovek koji je u dresu Olimpijakosa bio jedan od ’dželata’ CSKA vratio se u noćne more Moskovljana da ih ponovo progoni. Scenario viđen toliko puta poslednjih godina da je postao šablon – CSKA panično ispušta veliku prednost i na najbolniji način gubi najvažniju utakmicu u sezoni.

I malo ko je sada sumnjao u bilo kakav drugačiji epilog, samo se čekalo da se vidi na koji način će CSKA da zabrlja, a predsednik Andrej Vatutin definitivno da doživi nervni slom i svojevoljno ode u Sibir na koju godinu.

I bili su na ivici, umalo da Teodosić i De Kolo izgube loptu, na kraju je Francuz užasno šutnuo trojku iz solidne pozicije, i posle napravljenih koraka, ali onda je sportska sudbina pokazala da ume da vrati dug.

Na fajnal-foru 2014. godine Viktor Hrjapa, jedan od najvrednijih, najkorisnijih i najpouzdanijih košarkaša koje trener može da zamisli u svojoj ekipi, izgubio je loptu u ključnom trenutku i omogućio Rajsu da donese Makabiju pobedu nad CSKA. Poslednji čovek od kojeg bi se očekivao takav propust.

Getty Images

Sada, posle brojnih povreda i koje godine više (sada su mu 33), sreća je pogledala Hrjapu – išao je na skok, uhvatio loptu, a onda iz nimalo lake pozicije doneo svom timu produžetak na 1,9 sekundi do kraja.

Učenik pobedio učitelja

Dimitris Itudis osvojio je pet titula prvaka Evrope kao Obradovićev asistent u Panatinaikosu, a sada je prvi put podigao trofej kao glavni trener. Nadmudrivali su se i prilagođavali jedan drugom, a na kraju je Grk bio bolji od svog kuma, peti put u šest međusobnih dvoboja. Emotivnim, ali gospodskim izjavama posle meča, kao i očiglednom prisnošću sa igračima, Itudis je osvojio košarkašku publiku.

Viktor Vladimirovič odigrao je najbolju utakmicu sezone onda kada je bilo najpotrebnije – u odbrani je krpio rupe i borio se sa višima od sebe, pogodio je dve trojke u trenucima kada su svi njegovi saigrači delovali pogubljeno, a tačku na briljantnu partiju stavio je rampom Kaliniću u poslednjem minutu produžetka.

Hrjapa je dokaz onoga što je Dimitris Itudis isticao pre fajnal-fora, da je sistem jači od svakog pojedinca, ali nije samo Hrjapa. Aron Džekson je, kao što i ume, preuzeo nakratko konce igre dok su se De Kolo i Teodosić mučili sa prekršajima, Higins je nekoliko puta izmislio poene i preuzeo odgovornost, a Hajns se sve vreme tukao u reketu, hladnokrvno je koristio dodavanja svojih plejmejkera i na kraju je dao možda i prelomni koš posle ofanzivnog skoka za 95:90.

Prvo poluvreme CSKA je odigrao perfektno na obe strane terena. U napadu savršen protok lopte, nekoliko akcija ličile su na Sparse iz najboljih dana, improvizacije u pravom trenutku, odličan raspored u napadu, stekao se utisak kao da bi mogli da igraju i zatvorenih očiju. U odbrani jednako impresivno – Fener je potpuno isteran iz reketa, niti jedno pomaganje nije kasnilo, kretali su se skladno kao da su jedno telo i jedan mozak.

Getty Images

Međutim, 2012. godine Moskovljani su imali i +19 protiv Olimpijakosa, pa su na kraju izgubili. Niko se nije zavaravao da je gotovo. I nije bilo, iako je CSKA izdržao treću četvrtinu uprkos slabijem napadu i problemima De Koloa sa faulovima, pa je na devet minuta do kraja bilo 72:55.

Pritisak na protivničkim bekovima jedna je od velikih vrlina Fenera i nisu se predavali – zaigrali su još agresivnije, presing je bio nestvaran, a napad CSKA potpuno poremećen.

Horor Veselog

Fener se u igru vratio bez svog najboljeg igrača ove sezone – Jan Veseli pogodio je samo jedno od deset slobodnih bacanja, izgubio je četiri lopte, a Obradović ga nije vraćao u igru od sredine treće četvrtine.

Počeli su Moskovljani da soliraju, prevashodno De Kolo, voda je ušla u uši, napadi su isticali bez jasne ideje i birana su najgora rešenja – nekoliko puta zvali su pik, a onda bekovi šutirali preko Juda, to je ilustrativan primer dekoncentracije CSKA u tim trenucima.

Timska defanziva koju ’Armejci’ igraju zahteva visok nivo prisebnosti i racionalno razmišljanje u svakom trenutku, pa je logično da je u takvom stanju svesti odbrana lakše pucala, a Fener je kupio lopte u napadu kao od šale.

Dikson se povampirio, Judo pokazao energiju i mentalitet za koji mnogi nisu znali da poseduje, a činilo se da je Slukas zakucao ekser u kovčeg CSKA.

Ipak, Hrjapa je udahnuo novi život svom timu i omogućio De Kolou da postane heroj. Francuz, koji je u poslednjoj četvrtini napravio niz pogrešnih rešenja i umalo odveo svoj tim u propast, zaigrao je na nivou iz prethodnog dela sezone i ulazima i sigurnom rukom sa penala odveo je CSKA do trona.

Srpska tuga

Miloš Teodosić napokon je osvojio trofej Evrolige, ali na drugoj strani tuguju Obradović, Bogdanović i Kalinić. Bogdan nije imao svoj dan, ali ako nastavi da radi i da napreduje kao i do sada, trofej je pitanje vremena, a jedan slab veliki meč ne znači ništa. Željko će verovatno u Feneru nastaviti da juri svoju devetu titulu prvaka Evrope, a Nikola će biti deo tih planova, sada bogatiji za godinu iskustva.

A na tron je napokon došao i jedan čovek koji je odavno zaslužio tu da se nađe – Miloš Teodosić. U završnici je pronašao nekoliko rešenja koja niko drugi ne bi (recimo bek-dor pâs za De Koloa u poslednjem minutu regularnog dela) i sa linije penala je odbio poslednji nalet rivala.

Iako je utisak da je lopta u ključnim trenucima mogla češće da bude kod njega, pogotovo uzevši u obzir ’kanal’ u koji je De Kolo u jednom periodu upao, Teodosić je sa stilom došao do svog prvog evroligaškog trofeja – ubacio je 19 poena, uz 5 skokova i 7 asistencija i bio je najkorisniji igrač finala.

O čemu sad razmišljaš, upitan je Teodosić posle meča. “O tome kako ću se napiti večeras“, odgovorio je kapiten reprezentacije Srbije. I zaslužio je.

Znamo još jednog čoveka koji je u nedelju uveče sigurno bio pijan – to je prvi čovek CSKA. Tokom celog meča imao je skamenjen izraz lica, bio je izbezumljen i na +20, a kako su stvari kretale nizbrdo, činilo se da će mu se slošiti. Na kraju je konačno mogao da se raduje – prvo je dolazio do vazduha, a kada ga je prošao šok, urlao je na sav glas zajapuren u licu i grlio i ljubio koga je stigao.

I u toj radosti Andreja Vatutina jeste i suština košarke i sporta uopšte.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)

Komentari 45
Čitajte
Pošalji komentar