Zvezdina polusezona – čista desetka

Tri meseca za pamćenje, tri meseca kojima su se i najzagriženiji navijači samo potajno nadali. Tako se u najkraćem mogu opisati igra i rezultati Crvene zvezde u dosadašnjem toku sezone. U ABA ligi crveno-beli su suvereni i oborili su rekord po broju uzastopnih pobeda na startu takmičenja, a u Evroligi su igrali zrelo, pokazali da i na teškim gostovanjima veruju u sebe, pa su u najizjednačenijoj grupi dva kola pre kraja obezbedili plasman u Top 16 fazu.

Saša Ozmo Belgija
Podeli

Radonjićeva filozofija umnogome se zasniva na pritisku na protivničkoj spoljnoj liniji, a to je i ove sezone baza Zvezdine odbrane. Za to crnogorski stručnjak ima i potrebne igrače – Lazića i Kalinića, ali i Jovića, Dangubića, Blažiča i Dženkinsa. Svi oni ’grizu’ u odbrani i onemogućuju ili usporavaju organizaciju napada.

Međutim, ono što je još impresivnije jeste timska odbrana crveno-belih – novajlije su se uigrale možda i brže nego što se pretpostavljalo, pa je u pojedinim momentima odbrana Zvezde zaista delovala zastrašujuće, bez ijednog kašnjenja u rotaciji, sa pravovremenim pomaganjima i preuzimanjima. Naravno, bilo je i padova koncentracije, ali oni nisu bili nenadoknadivi.

U napadu crveno-beli dosta poena postižu iz kontri, posle Vilijamsovog pik-en-rola ili spuštanjem lopte na Marjanovića. Ipak, potpuno bi pogrešno bilo Zvezdinu igru svoditi na njih dvojicu – pokazano je i dokazano da je beogradski tim ove sezone oličenje fraze koju sportisti često koriste, a to je “svaki put se neko drugi istakne“.

Preokret u meču sa ekipom Budućnosti napravila je petorka Jović, Blažič, Dangubić, Kalinić, Cirbes, a Lazić je zablistao u derbiju sa Partizanom. U meču u Valensiji u kojem je obezbeđen plasman u Top 16 u trenucima kada se meč lomio na terenu nije bilo ni Vilijamsa ni Marjanovića, a ključne poene postigao je Blažič.

Jaka je ’povukao’ i u stegnutoj atmosferi na početku drugog poluvremena protiv Neptunasa u Areni, a taj meč prelomio je Dženkins sa pet vezanih poena za +15. Jović je sa uspehom preuzeo odgovornost nedavno u Skoplju, Kalinić je energijom i pravim potezima u pravim trenucima nekoliko puta pokrenuo stvari sa ’mrtve tačke’, a Mitrovićeve igre su konstanta koja olakšava posao saigračima.

Markus Vilijams je vrsta košarkaša koju su navijači Zvezde priželjkivali, naročito prošle sezone – kreativan i sklon improvizaciji. Kod takvog tipa igrača granica između genijalnosti i ludosti često je vrlo tanka – Vilijamsovi procenti šuta ove sezone nisu baš za pohvalu, na nekim utakmicama mogao je da bude tragičar, na nekima je i bio, ali krajnji zbir njegovog uticaja na igru Zvezde jeste “debeli plus“.

U potpunosti je razigrao Marjanovića, ali ne samo njega, njegove asistencije stvarno jesu “sa druge planete“, a i ostalim saigračima uliva sigurnost. Uz to, na početku takmičenja u Evroligi, verovatno ključnom za dalji tok, na mečevima sa Galatasarajem i Valensijom pogodio je svaki put kada je bilo potrebno. Dakle, Vilijams je začin koji je nedostajao crveno-belima, a i on uživa u Beogradu i u tome da bude predvodnik mlade ekipe, to se dobro vidi i na parketu i van njega.

Boban Marjanović, kako i sâm često ističe, više uživa u košarci nego u ranoj fazi karijere, samopouzdanje mu raste još od perioda u Megi, a ove sezone superioran je i u evropskim okvirima – posle prve faze najkorisniji je igrač Evrolige. Bobi je u odnosu na prošlu sezonu popravio kretnje u odbrani i dodavačke sposobnosti, uvek je na ofanzivnom skoku, češće poentira i na niskom postu, a u kombinaciji sa Vilijamsovim i Mitrovićevim asistencijama, izuzetno je težak zadatak za svakog protivnika.

Znalo se da će ove sezone veliki teret pasti na kapitena Luku Mitrovića, a on ga sa lakoćom nosi – visok stepen košarkaške inteligencije i razumevanje i osećaj za igru velika su mu prednost u odnosu na mnoge (otuda i brojne asistencije), a kada povuče kontru, podseća na Novicu Veličkovića iz najboljih dana. Trojke šutira sa više vere u sebe (“sve je u glavi“, rekao mi je pre početka sezone), a koš može da napadne i licem, najčešće rolingom koji je usavršio, kao i leđima. Prostora za dodatno poboljšanje još ima – pre svega na spomenutoj igri leđima, šutu i na fizičkoj snazi, ali Mitrovićeve dosadašnje igre oduševile su brojne stručnjake.

Posle napornog leta sa reprezentacijom, Nikoli Kaliniću bilo je potrebno malo vremena da pronađe formu, ali je potom postao jedan od najvažnijih igrača u rotaciji – igra čistu i svrsishodnu odbranu, leti u kontre i veoma je značajan faktor u skoku. Uz to, košu preti i igrom leđima, na taj način uništio je Romejna Sata u Beogradu, napredovao je u šutu za tri poena, a i primetno je da radi na tehnici. Ipak, ono što je najupečatljivije kod Kalinića jeste to što se nikoga ne plaši – uvek je spreman da se “pobije“ za ekipu i da donese polet i dodatnu energiju.

Pokazni primer Zvezdine odbrane jeste Branko Lazić, koji je redom ’zaključavao’ protivničke najbolje igrače (ako sam ispravno video, Arojo mu je čestitao posle meča u Beogradu), a stigao je i da pogodi po koju trojku i bacanje. Stefan Jović mučio se sa povredama, ali polako hvata formu, dok je Čarls Dženkins imao veliku krizu iz koje se polako ali sigurno vadi.

’Đenka’ je specifičan čovek, iz brojnih razgovora sa njim može se zaključiti da mnogo razmišlja o svojoj igri i analizira je, pa mu je samopouzdanje palo posle loših partija. Ipak, minute je zarađivao odbranom i svojim odnosom prema radu, a ne jednom je istakao koliko mu znači podrška stručnog štaba i saigrača. U poslednjih mesec dana odigrao je nekoliko izvrsnih utakmica, ali utisak je da bi u pojedinim trenucima trebalo da bude agresivniji ka košu.

Zvezdin ’pitbul’ i ljubimac navijača jeste Jaka Blažič – iako i dalje ponekad brzoplet, Slovenac je ove godine racionalniji i ne dešava mu se da ’izgori’ na početku utakmica. Naprotiv, pruža dobre igre u kontinuitetu, a pokazao je i da tim može da se osloni na njega kad je važno. Kao i prošle sezone, odbrana mu je na visokom nivou, uvek je prvi u kontri, ali sada je znatno smireniji sa linije penala (84% i u Evroligi i u ABA ligi). Rečju, Blažič je igrač sa pobedničkim mentalitetom, onakav kakav je Zvezdi potreban.

U predsezoni je Nemanja Dangubić imao problema sa povredom, što ga je omelo na početku takmičarske godine. Uz to, Dangubić se prvi put suočava sa tolikim pritiskom javnosti i potrebno je vreme kako bi naučio da se izbori sa time. On je momak sa fantastičnim fizičkim predispozicijama, poseduje odličnu kontrolu lopte i može na razne načine da pomogne timu. Čini se da je malo promenio mehaniku šuta, a evidentno je i da mnogo vežba skok-šut sa distance kako bi mu to postalo oružje (uz njegov odraz, to bi retko ko mogao da brani). Biće još bolji u nastavku sezone.

Majk Cirbes imao je briljantnih partitura, kao npr. u Vitoriji ili u Zagrebu protiv Cedevite, ne troši mnogo lopti i solidno obavlja svoju ulogu u timu, ali trebalo bi da popravi odbranu od pik-en-rola, kao i da smanji broj faulova u napadu.

Mladi Marko Tejić prilike je koristio sa promenljivim uspehom – jasno je da ima potencijala, ali kako je i sâm rekao, treba da radi na jačanju i ubrzanju nogu. Nikola Rebić retko je dobijao šansu u trenucima kada je utakmica još ’aktivna’ i verovatno bi mu prijalo da češće igra dok meč još nije odlučen, kao npr. sa Igokeom. S obzirom na paklen raspored, vrlo je moguće da će dvojica Zvezdinih mladića rođenih 1995. godine dobiti nešto veći prostor za dokazivanje.

Iako su mu mnogi pronalazili mane, uključujući i potpisnika ovih redova, trener Dejan Radonjić zaslužio je ogroman kredit kod navijača Crvene zvezde. On je čovek koji je selektirao tim i odredio stil igre, koji je sklopio kockice i kod kojeg su Marjanović, Mitrović, Blažič i ostali individualno napredovali, a za sve to valja mu skinuti kapu.

Ipak, tek je kraj decembra i rano je za svođenje bilo kakvih računa jer najvažnije bitke tek predstoje. Toga je svestan i trener Radonjić, koji je nekoliko puta govorio o toj temi na konferencijama za medije, a to znaju i svi igrači. Zato – oprez, jednak trud kao do sada i bez euforije.

Za sada – čista desetka.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)

Sport

Legendarnih XI – bez njih fudbal nije isti

Fudbalska 2014. godina donela nam je novog šampiona sveta – reprezentaciju Nemačke, desetu titulu Real Madrida u Ligi šampiona, Evropu bez Mančester Junajteda, prvu titulu za Atletiko Madrid posle 18 godina, novog šampiona Srbije, ali i još jedno traumatično iskustvo sa reprezentacijom naše zemlje.

Gledali smo fenomenalne mečeve, u centru pažnje svakako je bio jubilarni XX Mundijal u Brazilu, videli spektakularne golove širom sveta, inovacije u polju nereda na stadionima (čitaj: dron), kao i novo pomeranje granica od strane Kristijana Ronalda i Lionela Mesija.

Nemanja Đorđević sreda 31.12. 16:00 Komentara: 30

Auto-moto: Godina dominacija, strepnje, iznenađenja...

Tokom 2014. godine u auto-moto sportu smo bili svedoci velikih uzbuđenja, dominacija, ali i strepnje, koja će nas izvesno pratiti i u Novoj 2015. U Formuli 1 je došao kraj dominaciji jednog tima, ali je drugi bio neprikosnoven tokom ovogodišnjeg šampionatu, dok smo u Moto GP šampionatu i Svetskom reli šampionatu videli nastavak niza započetog u 2013. godini. Uz to, strepeli smo, i još strepimo, za život najtrofejnijeg vozača u istoriji Formule 1, ali i mladog Francuza, u kojem su mnogi videli buduću veliku zvezdu...

Jelena Trajković utorak 30.12. 19:15 Komentara: 6

Odbojka: Tijana zasijala, odbojkaši bez selektora

Godina iza nas nije donela uspehe koje smo očekivali od odbojkaša i odbojkašica, ali je bez sumnje bila nezaboravna. Viđena je rekordna poseta na nekoj odbojkaškoj utakmici, dobili smo nove svetske šampione, neke legende su se povukle, a dobile smo nove zvezde, od kojih se tek očekuje da zasijaju punim sjajem, a tu je još nekoliko utisaka iz 2014. godine…

Sportska redakcija B92 ponedeljak 29.12. 17:00 Komentara: 3

Polusezona Partizana – daleko je proleće

Bez obzira što iza sebe ima decenijsku dominaciju u našoj košarci, Partizan je skoro svaku sezonu počinjao od nule. Tako je bilo i ove, ali crno-beli nikad u ovom veku nisu bili u tako teškoj situaciji kao na ovoj polusezoni.

Problemi sa finansijama, povrede, kasno kompletiranje ekipe, pa i nedostatak sreće u nekoliko navrata, sve je to uticalo na najbleđu jesen u Humskoj u poslednjih desetak godina.

Polovičan učinak na 14 mečeva u ABA, nekoliko neočekivanih poraza, te epozodna uloga u Evrokupu, jeste ono što su crno-beli ponudili vernim navijačima.

Eliminacija iz Evrope je možda baš ono što je trebalo ovom timu, koji očigledno nije imao dovoljno vremena da pronađe svoj ritam.

Utisak je da je Partizan pokazao nedovoljno, posebno protiv na papiru „lakših“ rivala, kao što su Krka, Igokea i Zadar, ali daleko je proleće i borba za trofeje.