Sport / Saša Ozmo 21

London: Novak i Rodžer, nova imena i GS šampioni

Borba za broj jedan Đokovića i Federera, dvojice iz mlade garde Raonić i Nišikori, dvojica novih Gren slem šampiona Vavrinka i Čilić. Uz povratnika Marija i starosedeoca Berdiha, na završnom Mastersu u Londonu (9-16. novembra) garantovana nam je uzbudljiva borba.

Izvor:
Beta/AP

Ovoga puta ATP se dozvao pameti, pa je između Pariza i Londona ostavljeno sedam dana pauze. Zato očekujte vrhunske mečeve i pravu krunu sezone, ono što Masters i treba da predstavlja.

Novak Đoković – lov za trećom uzastopnom titulom

Beta/AP Photo/Jacques Brinon

Novak u London dolazi posle titule u Parizu, koja mu je donela posebno samopouzdanje jer je, po rečima Marjana Vajde, ostvarena bez mnogo prethodnog treninga.

Đoković je tako dao sebi malo ’lufta’ i u borbi za prvo mesto na svetu, a prevazišao je i težak raspored ne izgubivši ni set – redom je dobijao Kolšrajbera, Monfisa, Marija, Nišikorija i Raonića.

Srpski teniser upao je u povoljnu grupu – protiv svojih rivala zbirno ima skor 41:5.

Đoković će u Londonu želeti da postane tek peti teniser u istoriji koji je četiri ili više puta osvajao završni turnir, a tri pobede i teoretski mu garantuju prvo mesto na kraju godine.

S obzirom na niz od 27 trijumfa u dvorani, Novak je glavni favorit za titulu u prestonici

Stan Vavrinka – sezona karijere, ali...

Beta/AP Photo/Michel Euler

’Stanimal’ igra najbolju sezonu u svojoj karijeri, ali paradoksalno, želi da joj što pre dođe kraj. U sezoni u kojoj je osvojio prvu Gren slem i prvu Masters 1000 titulu, Vavrinka je osam puta ispao u prvom ili drugom meču koji je odigrao na turniru.

U London ne dolazi u dobroj formi, pošto je izgubio četiri od pet poslednjih mečeva.

Uprkos svojoj krupnoj konstituciji, Vavrinka se odlično kreće, ali u poslednje vreme utisak je da je to kretanje opalo za jedan nivo. Takođe, Švajcarac često deluje nestrpljivo i pravi neiznuđene greške u serijama.

Vavrinka je godinama radio za status Top 5 tenisera, pre svega na mentalnom aspektu, a sada se suočava sa sasvim drugačijim psihičkim izazovom – ulogom favorita na svim turnirima, Gren slem šampioni se ipak gledaju drugačijim očima.

Za njega će mnogo toga zavisiti od prvog meča sa Berdihom jer kod Stana ove sezone postoje dve opcije – ulazak u završnicu turnira ili razočaranje na početku.

Marin Čilić – pripada li A klasi?

Beta/AP Photo/Mike Groll

Slično kao i za Vavrinku, i Čilić se privikava na ulogu Gren slem šampiona – imao je logični mali pad posle titule, a pitanje je koliko je trofej u Moskvi pouzdan pokazatelj forme, s obzirom da se Marin susreo samo sa jednim Top 20 igračem (Bautistom Agutom).

U radu sa Goranom Ivaniševićem Čilić je naučio da igra opuštenije, ali ono što je još važnije, naučio je jednu od najvažnijih lekcija u tenisu – trudi se da se meč igra po tvojim uslovima.

Kao što smo videli u Njujorku, Čilić više ne pokušava samo da ostaje u poenu, već sve karte baca na svoja najjača oružja – servis i forhend. Igra mnogo agresivnije, sa više samopouzdanja, hvata loptice u penjanju i time je iznenadio sve na US openu.

Ipak, uprkos vidnim poboljšanjima, oscilacije su i dalje očigledne – ni na jednom od Masters 1000 turnira ove sezone Čilić nije prošao dalje od osmine finala.

Kontinuitet je ono što između ostalog odvaja najbolje od dobrih, a London je prvi ozbiljan test za Čilića u nastojanjima da se etablira kao deo samog vrha i pokaže da US open nije bio slučajnost.

Tomaš Berdih – gladniji od ostalih

Beta/AP Photo/Jonas Ekstromer

Iako je stigao do Londona, iza Čeha je razočaravajuća sezona na velikoj sceni. Počeo je odlično, polufinalom u Melburnu, titulom u Roterdamu i plasmanom u polufinale u Indijan Velsu.

Međutim, od toga trenutka Berdih je lako, bez pravog otpora gubio najvažnije mečeve – u tri seta od Gulbisa u četvrtfinalu Rolan Garosa, u tri seta od Čilića u trećem kolu Vimbldona, pa ponovo u tri seta od Čilića u četvrtfinalu US opena.

U Torontu i Sinsinatiju ostvario je samo jednu pobedu, ali je slavio u Stokholmu i stigao do polufinala u Parizu. U Pekingu je igrao sjajno do finala, ali je tu umalo izgubio sa 6:0, 6:0 od Đokovića.

Berdih je momak koji iza sebe ima Gren slem finale, još tri GS polufinala, jednu Masters titulu i još dva finala. Ove sezone nije imao ni približno takve rezultate, pa se može reći da je ’gladniji’ uspeha, što mu može biti prednost u odnosu na pomalo zasićenog Vavrinku i Čilića koji je pre dva meseca osvojio Gren slem trofej.

Berdih ima igru potrebnu za polufinale, ali ove sezone je previše stegnut u prelomnim trenucima – nikada Čeh nije bio mentalna gromada, ali nije bio ni toliko nestabilan. Poslednji primer je polufinale Pariza sa Raonićem, kada je u poslednjem gemu odservirao dve duple greške i napravio još dve neiznuđene poklonivši tako trijumf rivalu.

Rodžer Federer – poštovanje i divljenje

Beta/AP Photo/Vincent Thian

Ove sezone nije osvojio Gren slem titulu, ali sve što je u 2014. godini uradio Rodžer Federer zaslužuje poštovanje i divljenje – naravno, zbog pet osvojenih titula (od toga dve iz Masters 1000 serije), ali više zbog motiva i želje sa kojom Švajcarac i dalje igra sa 33 godine.

Pred početak ove sezone po milioniti put predviđan mu je skori kraj karijere, ali je Federer još u prvoj polovini sezone pokazao da mu mesto nije u penziji, već pri vrhu ATP liste.

Osvojio je titule u Šangaju i Bazelu, a u Parizu je naišao na izvanrednog Miloša Raonića i nije izdržao servise koji su u proseku išli oko 220 km/h.

Rodžer je mnogo agresivniji ove sezone, češće izlazi na mrežu, a povećana glava reketa pomogla mu je i da stablizuje bekhend. Kada promene koje su značile neizvesnost donesu boljitak, onda samopouzdanje raste, a samim tim i igra postaje bolja.

Federer je i dalje u igri za prvo mesto, ali grupa mu baš nije išla na ruku – sa Marijem se uvek mučio, naročito u duelima na dva seta, Raonić ga je nedavno pobedio, a Nišikorijev ubitačni ritam sa osnovne linije obećava težak meč.

Švajcarac ostaje favorit u svojoj grupi, ali daleko od toga da će mu biti lako.

Endi Mari – povratak u vrh

Beta/AP Photo/Michel Euler

Godinu dana bilo je potrebno da od operacije leđa zaigra približno nivou koji ga je učinio dvostrukim Gren slem prvakom.

Mari je posle US opena osvojio tri turnira (Šenžen, Beč i Valensija), ali osim dva meča sa Fererom (skor 1-1) u tom periodu nije bilo okršaja sa teniserima iz A kategorije, koji bi bili istinski pokazatelj Endijeve trenutne forme.

Istina, lako je izgubio od Đokovića u Parizu, ali treba uzeti u obzir da je bio iscrpljen neprestanim igranjem, kao i činjenicu da je već obezbedio plasman u London.

Ako mu je ostalo energije, Mariju bi završni turnir mogao da posluži kao idealan zamajac za sledeću sezonu – dobrim igrama i eventualnom pobedom nad Federerom ponovo bi se lansirao među favorite za Gren slem titule na početku sledeće sezone.

Sve to jeste još u domenu spekulacija, ali tri titule sigurno su popravile stanje u Endijevoj glavi – kada je tako, forhend mu je napadački znatno potentniji, a drugi servis za nijansu manje ranjiv. Uz kvalitete koje poseduje i koji su uvek tu, to je već solidna osnova za zapažen rezultat.

Miloš Raonić – Pariz pravi put

Beta/AP Photo/Michel Euler

Taman kada se činilo da stagnira i da nema jasan plan u igri, Raonić je namučio Đokovića do krajnjih granica u Rimu, zatim igrao svoje prvo Gren slem četvrtfinale na Rolan Garosu, a potom i polufinale na Vimbldonu.

Tada se priča okrenula za 180 stepeni i Raonić je ponovo bio u žiži – kada se tu zadesio, usledili su porazi. Prvo od Lopesa u Torontu, zatim prelako od Federera u Sinsinatiju (6:2, 6:3), a onda i od Nišikorija u osmini finala US opena.

Sve do Pariza Miloš se tražio, a onda je dobio Federera prvi put u karijeri, a zatim je trijumfom nad Berdihom prvi put dobio dvojicu Top 10 tenisera na istom turniru. Protiv Novaka u finalu je ’nestao’, ali sve što je učinio ove sezone daje Raoniću za pravo da se nada dobrom rezultatu na završnom turniru.

Nišikori ga je dobio u poslednja dva meča, Mari uz Đokovića ima najbolji ritern na svetu, a Federera je u Parizu savladao prvi put u sedmom pokušaju. Ipak, ako bude servirao kao tada, Raonića će biti vrlo teško savladati.

Kei Nišikori – konačno ’njegova’ sezona

Beta/AP Photo/Koji Sasahara

Dugo su ga smatrali talentom i predviđali mu vrhunska ostvarenja, ali povrede mu nisu dozvoljavale da uhvati zalet i napravi kontinuitet. Međutim, Nišikori je ostao mentalno čvrst iako je njegovo krstarenje ATP turom često bilo u stilu “korak napred, nazad dva“.

Godine 2014. konačno je dočekao ’svoju’ sezonu – osvojio je četiri titule, a za momka sa njegovom istorijom povreda naročito je značajno što je vezao dve titule (Kuala Lumpur i Tokio) neposredno posle finala US opena.

Kei je krhke građe i uvek će ga povrede mučiti više nego većinu ostalih – tome je platio ceh npr. u finalu Madrida, ni protiv Novaka u Parizu nije mogao da servira kako treba, ali Japanac je već naučio kako da se izbori sa tim ’džombama na putu’ i da samo nastavi dalje tamo gde je stao.

Kada je Nišikori ’u zoni’, milina ga je gledati – pametni servisi, inteligentne taktičke odluke i mogućnost da iz svakog stava pošalje lopticu na bilo koju stranu. Pretnja je i forhendom i bekhendom, a kada uđe u ritam i svaku lopticu hvata u penjanju, podseća na Davidenka iz najboljih dana, samo promišljenijeg.

Videćemo u kakvom će stanju Japanac biti u Londonu, ali i samo njegovo prisustvo, kao i Raonićevo, govori nam da se smena garde polako odigrava. Uz to, i Dimitrovu je za dlaku izmakao plasman u London, tako da sledeće sezone možemo da očekujemo vrlo interesantnu sezonu.

O tome više kada dođe vreme, a sada nam preostaje da se zavalimo u fotelje i da uživamo u okršajima osmorice najboljih u 2014. godini.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)

Komentari 21
Čitajte
Pošalji komentar