ATP: Ko može da ugrozi veliku četvorku?

U poslednje dve godine niko nije igrao finale Grend slem turnira, a da se ne zove Đoković, Federer, Mari ili Nadal. Poslednji put to se dogodilo 2010. na Vimbldonu, kada je Berdih bio finalista, kao i na RG neposredno pre toga kada je Soderling izgubio u finalu. Ko od igrača iz šireg vrha može da ugrozi Top 4, a ko će predstavljati osveženje na ATP turu?

Svet
Podeli

Ni polufinale GS turnira nije realan domet za one koji su odmah ispod najboljih u poslednje dve sezone. Davidu Fereru je to dva puta pošlo za rukom – jednom na Garosu ove godine (pobedio Marija u četvrtfinalu) i jednom na US openu (umesto povređenog Nadala), Berdihu jednom, pobedom nad Federerom u četvrtfinalu US opena, kao i Congi, koji je na Vimbldonu iskoristio ranu eliminaciju Rafaela Nadala.

Međutim, to je čak i poboljšanje u odnosu na 2011. godinu, kada su samo Ferer na Australijan openu i Conga na Vimbldonu uspeli da probiju bedem ’velike četvorke’.

Kada se na to doda podatak da je Ferer nedavnom pobedom u Parizu postao prvi čovek osim četvorice najboljih koji je osvojio titulu iz Masters serije posle tačno dve godine, jasno je da tenisu nedostaje dubina i neko ko će ’začiniti’ završnicu GS turnira.

Ferer nije taj čovek, svaki put kada bi došao do odlučujućih bitaka lagano bi gubio i tu se ništa neće promeniti ni dogodine. Žo-Vilfred Conga i Tomaš Berdih umeju da ’eksplodiraju’, da odigraju blistav meč i da izbace favorita, ali do sada nisu uspevali da idu do kraja na najvećim turnirima. Obojica imaju po jedno finale – Francuz 2008. u Melburnu, a Čeh 2010. na Vimbldonu.

Mnogo se očekuje od Miloša Raonića, mada on nikako da opravda reputaciju nekoga ko može i ko bi trebalo da napravi ršum u žrebu – ove sezone jedino je u Njujorku stigao do osmine finala.

Spomenutu trojicu nikako ne treba otpisivati, ali prvi favorit da poremeti račune u 2013. jeste Huan Martin del Potro, šampion US opena iz 2009. U godini za nama osvojio je četiri titule, igrao tri četvrtfinala na GS turnirima, u finišu sezone dva puta je u nizu dobio Federera, a bio je bolji od Đokovića na Olimpijskim igrama.

Argentinac ima razoran forhend i servis, kreće se odlično za visinu od 198cm i neretko vraća duboke loptice iz punog trka, a bekhend mu je stabilniji od Berdihovog i Conginog.

Za velike trijumfe Del Potru je potreban kontinuitet igara koji je uglavnom imao ove godine, a uslov za to jeste potpuno saniran ručni zglob koji ga muči već duže vreme. Delpo je sve bliži novom značajnom ostvarenju na GS turnirima, nedostaje mu jedino još malo samopouzdanja, koje smatram da je stekao ove godine i da će ga iskoristiti u sledećoj, možda već u Australiji.

I selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije Bogdan Obradović označava Del Potra kao najveću pretnju ’velikoj četvorci’, ali ima i svoje sumnje.

„Pre svega, treba ostaviti prostor za povratak Nadala, da vidimo šta će biti sa njime posle povrede. Moje mišljenje jeste da je Del Potro najbliži ’velikoj četvorci’ – on ima sjajan servis, zna da odigra i voleje, ima dobar i forhend i bekhend, jednom rečju Del Potro je kompletan teniser. Ostali – Berdih, Conga, Ferer, njih svrstavam u drugu diviziju. Argentinac je psihički stabilniji od ostalih, npr. videli smo kako je Berdih poklekao sada u finalu Dejvis kupa, on nema igračku zrelost da bi se priključio samom vrhu. Međutim, znamo da Delpa muči povreda i pitanje je koliko on može da izdrži taj tempo igranja. Uz to, i visina mu nije prednost, idealno za vrhunskog tenisera je između 185 i 190cm, svi viši od toga imaju poteškoća sa kretanjem“, kaže Obradović za B92.

Među ostalim teniserima ne vidim realne kandidate za vrhunski rezultat na GS turnirima – Tipsarević, Gaske, Izner, Čilić itd. jesu dobri teniseri, ali za najveća ostvarenja nemaju kapacitet, da li na mentalnom ili na tehničkom planu, da li na oba.

Ozbiljnu ’rupu’ na ATP turu u poslednje vreme predstavlja i nedostatak novih imena. Bernard Tomić, posle četvrtfinala Vimbldona u 2011. godini, nikako da zaigra na sličnom nivou – istina, na početku sezone imao je polufinale Brizbejna i osminu finala Melburna, ali posle toga nije ostvario nijedan pažnje vredan rezultat.

Njegov donekle nedefinisani stil igre sa mnogo naglih promena ritma izgleda da ne daje rezultate, a ni servis mu nije napredovao kako se očekivalo. Uz problematično ponašanje, 52. mesto na ATP listi sasvim je logičan epilog.

Kako vreme prolazi, sve se više čini da je najava Rajana Herisona kao supertalenta bila više želja američkih izveštača i stručnjaka, negoli realnost. Amerikanac, koji je u maju napunio 20 godina, još nije prošao dalje od drugog kola na nekom od GS turnira i kao da mu je teško da se nosi sa bremenom očekivanja javnosti u SAD.

Njegova osnovna boljka jesu ogromne oscilacije u igri – ima lepe varijacije pri prvom servisu, ali drugi mu je bez oštrine i dešavaju mu se mečevi sa ogromnim brojem duplih grešaka. Takođe, za sada lako pada na psihičkom planu i to ’poništava’ solidne osnovne udarce, kao i umerenu snalažljivost na mreži.

Grigor Dimitrov, 21-godišnji Bugarin kojeg su nazivali „bejbi Federer“ zbog sličnog stila igre, imao je nekoliko solidnih rezultata na manjim turnirima, ali i od njega se očekivalo mnogo više. I on se muči sa oscilacijama – uživanje je gledati ga kada mu dosta toga polazi od ruke, u suprotnom to ne liči na ozbiljan tenis.

Šta je to što sprečava ove mlade tenisere da realizuju svoj potencijal – selektor Obradović ističe jednu veoma važnu stavku.

„Tomić je jako interesantan igrač, kao i ostali – Raonić, Nišikori... Njihov veliki problem jeste u formiranju adekvatnog tima ljudi oko sebe. Ako želite da budete Top 10 igrač, morate da imate ozbiljan i posvećen tim – kvalitetne trenere, kondicione stručnjake i menadžere koji će sve to da organizuju. Međutim, toga u tenisu nema mnogo, to je jako individualan sport, ne kao fudbal, košarka ili hokej gde po definiciji imate eksperte koji se brinu za sve. Naprotiv, u tenisu je izuzetno teško pronaći prave ljude koji su uz to spremni da žrtvuju mnogo toga – 11 meseci godišnje ste na putu, iz nedelje u nedelju, a retko ko je spreman to da podnese“, kaže Obradović za B92.

U drugom delu sezone pojavili su se dvojica zanimljivih igrača – Jerži Janovič i Martin Kližan.

Poljak je pažnju na sebe skrenuo još plasmanom u treće kolo Vimbldona, ali široj javnosti postao je poznat nakon plasmana u finale u Parizu – pobedio je Tursunova i Seru u kvalifikacijama, a zatim i Kolšrajbera, Čilića, Marija, Tipsarevića i Simona, pre nego što ga je u finalu zaustavio Ferer.

Euforija koja se napravila oko Janovičevog rezultata, kako u medijima tako i među ljubiteljima tenisa, ubedljivo je dokazala da tenisu ipak treba osveženje. Sa 203cm visine, harizmatičnim ponašanjem na terenu, raznovrsnim rešenjima iz forhenda i atraktivnim skraćenim lopticama, Janovič je ’kupio’ publiku i lansirao se na 26. mesto na ATP listi.

Međutim, jedan odličan i nekoliko dobrih turnira nisu dovoljni da se ponudi pravi sud o nekom teniseru. Treba sačekati početak nove sezone i videti kolike su zapravo mogućnosti 22-godišnjeg Janoviča, u tenisu je kontinuitet ono što se najviše računa.

Kližan (23) je dosta neobična pojava – visok je 190cm, levoruk je, omiljena podloga mu je šljaka, a probio se pobedom nad Congom na US openu (posle je stigao do osmine finala i izgubio od Čilića).

Slovak je potom osvojio titulu u Sankt Peterburgu, do kraja sezone imao je još jednu pobedu na četiri turnira, ali to je bilo dovoljno za 30. mesto na svetu. Više potencijala i odlučnosti videli smo u igri Janoviča, ali prvih šest meseci naredne sezone daće konačni sud.

Kakvo je Vaše mišljenje – ko će biti glavni konkurent ’velikoj četvorci’ na GS turnirima i kada će se pojaviti ’novo ime’ na ATP turu? U sledećem tekstu osvrnućemo se ono što su u sezoni za nama ostvarili Đoković, Federer, Mari i Nadal.

P.S. Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (@ozmo_sasa).

Sport

Austrijanci favoriti, ostali ski skakači vrebaju

Četiri nedelje posle skijaša, ski skakači počinju svoj pohod na Kristalni globus u Svetskom kupu, a domaćin prvog takmičenja je norveški Lilehamer. Pred start nove sezone, koja je na neki način put u nepoznato zbog novih odela, kao favoriti se, uprkos tome što titulu brani Norvežanin Anders Bardal, pominju austrijski skakači, ali je veliki broj onih koji će pokušati da im pokvare planove poprilično veliki…

Blog: 'Horor' O2 arene, Jozef K. i 'seks-motivatori'

Finale FED kupa, vikend u Pragu – iznurujući, emotivan, gorak, radostan, uzbudljiv, sve u jednom. Od poraza naših teniserki i njihove ogorčenosti na medije u Srbiji, očajnih uslova za novinare u O2 areni, pa sve do Kafkine kuće, vaclavske „klobase“, Karlovog mosta i kafane „U vejvodu“. Luka, jedan od mojih brojnih saputnika i sapatnika na ovom putovanju, kaže da se toliko toga izdešavalo da bi blog u najmanju ruku morao da bude ispisan na deset stranica. Neću vas baš toliko maltertirati, ne brinite, ali trudiću se da vas provedem kroz burni vikend u Pragu.

Saša Ozmo utorak 6.11. 12:59 Komentara: 11