Srbi na Jadranu: Partizan u vrhu, a ostali?

Završena je polusezona u Jadranskoj ligi, bliži se Nova godina i vreme je za prvu analizu igara srpskih timova u regionalnom takmičenju. Po običaju, Partizan je najbolji i u vrhu je tabele, mada se čini da ’crno-beli’ još nisu iskoristili sve potencijale. Radnički je očajno počeo sezonu, ali vremenom je dizao nivo igre, dok je sa Hemofarmom situacija obrnuta – posle odličnog početka, Vrščani u poslednje vreme ređaju poraze. Crvena zvezda napravila je talentovan tim sa Svetislavom Pešićem na čelu, ali rezultati su iz brojnih razloga ispod očekivanja.

Srbija
Podeli

Partizan mt:s

Kao i prethodnih sezona, Partizan je najuspešniji srpski tim na Jadranu. Nikola Peković bio je centralna figura tima do povratka u NBA ligu i to je nešto što smo navikli da gledamo od ’crno-belih’ u godinama za nama – dominantno prisustvo u reketu i ostali igrači kao veća ili manja potpora.

Mada je manje vremena provodio na parketu, Pekovićeva uloga bila je još veća u ABA ligi nego u Evroligi jer Milan Mačvan može da igra u regionalnom takmičenju tek od januara. Snažni Bjelopoljac igrao je u skladu sa renomeom – 13.7 poena i 5.4 skoka za prosečno 20 minuta na parketu.

Iako je često meta kritika navijača, Dragan Milosavljević je Pekovićevim odlaskom postao prvi strelac tima (11.6 poena). U odnosu na prošlu sezonu, 22-godišnji Kruševljanin deluje odlučnije, ima više slobode u igri, a odličan je u odbrani. Uprkos tome, utisak je da Milosavljević može i mora više. Pre svega, neophodno je da poradi na tehnici i na prodoru, koji mu nije ni izbliza opasan kao šut. Iako je bio u maloj krizi, Milosavljević je briljantnom partijom protiv Crvene zvezde pokazao da je trener Jovanović bio u pravu što ga je ’čekao’.

Marko Čakarević još se nije navikao na zahteve u Partizanu, koji su mnogo veći nego što su bili u Radničkom iz Kragujevca. Na momente deluje uplašeno i neodlučno i utisak je da igra i suviše meko. Ipak, ne treba zaboraviti da se Čakarević od povrede stopala oporavio tek neposredno pred početak sezone i zato mu treba dati više vremena da ponovi igre iz prošle sezone.

Vladimir Lučić je možda i najveći potencijal ovog Partizanovog tima – može da igra na pozicijama krila i krilnog centra, ima visok odraz, solidan šut i dobar prodor. Uz to, ne plaši se kontakta u igri i ima veliko srce, što je odlika vrhunskih košarkaša.

Verovatno najveće razočaranje jeste Miroslav Raduljica. Uprkos zadovoljavajućim brojkama (9.5 poena i 3.9 skokova), Raduljica nije ni senka igrača iz FMP Železnika pre dve godine. Istina je da je prošle sezone imao tešku povredu, ali navijači su od njega mnogo više očekivali. Raduljica promašuje previše ’zicera’, nije mobilan kao ranije, a čini se da su slabije partije delom došle i kao posledica gubitka samopouzdanja.

Ejsi Lo, 11. pik na NBA draftu 2007. godine, nije ispunio kriterijume u klubu Partizanovog kalibra. Lo nije ozbiljna pretnja iz šuta, što daje rivalima mnogo više opcija u odbrani, posle blokova centara. Odlučio je meč sa Radničkim, imao je još nekoliko dobrih partija, ali nije imao kontinuitet, te se stoga na njega nije moglo računati kao na jednog od oslonaca ekipe. A takva uloga očekuje se od skupo plaćenog stranca. Zato se spekuliše da je Lo na izlaznim vratima, ali videćemo šta će nam naredni dani doneti.

Dušan Kecman dosta pomaže ekipi iskustvom, uzima loptu u najvažnijim trenucima i, da nije bremena godina, 34-godišnji Kecman sigurno bi imao veću minutažu. Ali i ovako, sa prosečno 18 minuta, mnogo doprinosi uspesima Partizana.

Danilo Anđušić osvojio je simpatije navijače odvažnošću i pogođenim važnim šutevima, pa pristalice ’crno-belih’ priželjkuju da on provodi više vremena na parketu u nastavku sezone. Branislav Đekić i dalje stagnira, a Raško Katić na pravi način odrađuje svoje minute na parketu – ume dobro da odigra leđima, a u odbrani dobro prati kretnje protivnika. Tim upotpunjuje kapiten Petar Božić.

Jedini pravi kiks Partizan je imao u Laškom, kada je izgubio od poslednjeplasiranog Zlatoroga. Makabi je objektivno bolja ekipa i u Tel Avivu teško da će iko slaviti, a preostala dva poraza zabeleženi su na teškim gostovanjima – Budućnosti u Podgorici i Cedeviti u Zagrebu. Možda je začuđujuća jedino razlika u porazu u Sutinskim Vrelima (75:57).

Partizan je četvrti po prosečnom indeksu korisnosti (84.77) i sedmi na listi ekipa sa najviše postignutih poena (77.7). ’Crno-beli’ su drugi po procentu šuta za tri poena (38%), kao i u skokovima (32.9), a četvrti su u ligi po broju asistencija (14.7). Partizan je prvi i u broju izgubljenih lopti sa 15.6 po utakmici.

Partizan igra izuzetno agresivno u odbrani i, kao višestruki prvak, ima psihološku prednost nad većinom ostalih ekipa. ’Crno-beli’ su napredovali kroz teške mečeve sa najboljim evropskim timovima i zato lakše izlaze na kraj sa rivalima na Jadranu.

’Crno-beli’ trenutno imaju skor 9-4 i dele treće mesto na tabeli sa Budućnošću. Povratkom Milana Mačvana očekuje se da Partizan bude još jači, pogotovo što je Mačvan briljirao u Evroligi. Oko njega bi trebalo da se gradi igra ’crno-belih’ jer je Milan u prošlosti, u dresu Hemofarma, već dokazao da je superioran u ABA ligi. Očekuje se i nešto brža igra Partizana u nastavku sezone.

Ekipi Vlade Jovanovića ’fajnal-for’ ne bi trebalo da izmakne, ali na putu kao šestoj tituli u nizu stajaće Makabi, jedan od najboljih timova u Evropi.

Radnički

Kragujevčani su imali turbulentnu polusezonu – u prvih sedam kola imali su samo jednu pobedu, zatim su nanizali pet trijumfa i potom očekivano izgubili od Makabija. Radnički je na polusezoni osmi na tabeli sa skorom 6-7, što je dobro kada se uzme u obzir početak sezone, ali ne baš najbolje imajući u vidu početne ambicije.

Trener Miroslav Nikolić na startu je pogodio dovođenjem Dejvid Sajmona (207cm, 29). Amerikanac je vodeći strelac ABA lige sa 20.3 poena po meču, prvi je i po indeksu korisnosti, a treći u prosečnom broju skokova (7.77).

Sajmon je prilično snažan, a pri tom i pokretan, što je kombinacija za koju većina rivala nema trajno rešenje. Odlično se otvara u igri ’dva na dva’, pa ima izvrsnu saradnju sa plejmejkerima – u početku više sa Pavkovićem, a posle njegove povrede i sa Markovićem. Protiv Krke su Marković i on već u prvom poluvremenu imali nekoliko ’ali-upova’. Takođe, Sajmon ume da odigra ’jedan na jedan’ leđima i ima solidan šut sa distance.

Ako je Sajmon bio premija, Radnički je dosta lutao sa dovođenjem drugog stranca. Turčin Junuš Čankaja i Daren Mur nisu zadovoljili, pa im se klub vrlo brzo zahvalio na saradnji. Tada je doveden Majkl Skot, koji ubacuje 17.1 poen po utakmici, a dosta pomaže i centrima u skoku. Međutim, Skot je veliki potrošač lopti i to ponekad ume da se obije o glavu njegovom timu.

Radnički igru bazira na ’pik-en-rolu’, a upravo to je specijalnost Miljana Pavkovića još od vremena kada je igrao u leskovačkom Zdravlju sa Slobodanom Mitićem. Omaleni plej je do povrede igrao vrhunski i, uključujući meč sa Makabijem u kojem se vratio na teren, imao je prosečno 14.1 poen i 7.4 asistencije.

Paradoksalno je da je Radnički bez Pavkovića imao skor 6-1, ali to samo pokazuje koliko je dobro igrao Stiven Marković. On je potpuno sazreo kao igrač, više mu ne pada koncentracija tokom mečeva i uspeo je da na visokom nivou izgura tri meča sa 40 i više minuta. Pet puta imao je dvocifren broj asistencija (protiv Krke čak 16), a ozbiljna je pretnja i u šutu za tri poena.

Četvorica navedenih čine okosnicu ekipe, ali i ostali imaju važne uloge. Jedna od prednosti Radničkog jeste što skoro svi mogu da pogode za tri poena – zato plejmejkeri često igraju ’pik-en-pop’ sa Stefanom Birčevićem i Danilom Mijatovićem, koji iz mesta imaju precizan šut iza linije 6.75m.

Saša Bratić je na prve tri utakmice pokazao da će biti značajno pojačanje, Stefan Sinovec konstantno ubacuju desetak poena, ponekad bljesne i Šveđanin meke ruke Anton Gadeforš, a Boris Bakić glavni je Nikolićev adut u odbrani.

Kragujevčani su treći u ligi po broju datih poena (85.6), šesti su skakači na Jadranu sa prosečno 30.8 uhvaćenih lopti, a drugi su u asistencijama (17.8). Takođe, Radnički je druga ekipa po broji rampi (2.46) i četvrta u ukradenim loptama (7.6).

U drugom delu sezone, kada je ekipe kompletirana i zdrava, od Radničkog se očekuju bolje partije u kontinuitetu i borba za plasman u Evrokup.

Hemofarm ŠTADA

S obzirom na budžet i ambicije pre početka sezone, Vrščanima sasvim dobro ide u regionalnom takmičenju. Željko Lukajić oformio je tim bez ijednog stranca, a prvi među jednakima je Boris Savović.

I prošle sezone Savović je igrao dobro, ali je ove ’eksplodirao’ i postao je prava zver u reketu. Drugi je u ligi po indesku korisnosti (23), prosečno ima 12.3 poena i 12 skokova. Na meču sa Krkom imao je čak 23 uhvaćene lopte.

Posle svega, nije ni čudo što su za 210cm visokog Savovića sada zainteresovani brojni klubovi. Najglasnije se spominjao Beneton, od toga nije bilo ništa, pa ostaje da se vidi ko će pobediti u trci za Savovićem.

Sa najboljim igračem Hemofarma sjajno se dopunjuje levoruki Ivan Maraš, koji prosečno ubacuje 12.2 poena.

Mladen Jeremić nekada jedan od najvećih potencijala srpske košarke, napokon je dobio jednu od glavnih uloga u timu. Prvih nekoliko kola odigrao je izvanredno, ali sada mu je forma u padu, kao uostalom i forma cele ekipe.

Poziciju plejmejkera pokrivaju Nikola Otašević i Aleksej Nešović, dvojica solidnih klupskih igrača. Obojica su izvrsni u odbrani, vrše potreban pritisak na protivničke plejmejkera, ali za sada nisu pružili kontinuitet koji se očekivao od igrača koji su među iskusnijima u timu.

Osovinu tima čini i bek Marko Šutalo, poznat po preciznom šutu za tri poena. On prosečno ima 9 poena i četvrti je strelac tima.

Nešto veću šansu dobili su mladi Nemanja Dangubić (18) i Petar Lambić (19). Uzevši u obzir da im je ovo prva seniorska sezona u kojoj su deo rotacije, njih dvojica pružaju zadovoljavajuće partije.

U poslednje vreme više je igrao i Luka Mitrović (18). Veoma pohvalno je što trener Lukajić pruža priliku mladim igračima, to bi na duge staze trebalo da donese rezultate i Hemofarmu i srpskoj košarci.

’Farmaceuti’ su odlično počeli sezonu, zabeležili su četiri pobede i tri poraza, a u tom periodu pali su favorizovani Zagreb i Radnički. Međutim, Vrščani su sada u seriji od šest uzastopnih poraza i zauzimaju 11. mesto na tabeli sa skorom 4-9.

Hemofarm je četvrti po broju blokada po meču (2.1) i treći je u skokovima u napadu (9.69). To su jedine statističke kategorije u kojima su Vrščani pri vrhu.

Posle utakmice sa Zvezdom kod kuće, Hemofarmu slede tri gostovanja (Zagreb, Helios i Radnički), pa će početak 2012. biti pravi ispit zrelosti za ’farmaceute’.

Crvena zvezda Beograd

Po dolasku Nebojše Čovića u klub i povratku Svetislava Pešića na mesto trenera, navijači su se nadali da bi ’crveno-beli’ mogli da budu najveće iznenađenje ABA lige i da se umešaju u borbu za Evrokup. Međutim, Zvezda na polusezoni ima skor 3-10 i deli 12. mesto sa Heliosom.

Mnogo utakmica Zvezda je izgubila u neizvesnoj završnici (Olimpija, Cedevita, Radnički i Krka), što je na početku bila posledica neiskustva, a potom je prste umešao i gubitak samopouzdanja nakon nekoliko poraza u nizu.

Uprkos lošim rezultatima, Zvezda je ove sezone dobila dvojicu igrača – Andreju Milutinovića i Bojana Subotića. Milutinović ima sve što je potrebno da postane veliki igrač – dobar šut, brzinu, odličan ulaz, drskost u duelima i hrabrost da šutira odlučujuće lopte. Najbolji je strelac ’crveno-belih’ sa 11.2 poena.

Andreja je tokom cele sezone igrao dobro u kontiunitetu, dok je Subotićev nivo opao u poslednjih nekoliko utakmica. Ipak, treba imati na umu da je 21-godišnjem krilnom centru ovo prva sezona u kojoj igra ozbiljnu košarku. Visok je 203cm, veoma je snažan i ima solidan šut sa distance i za tri poena. Može još mnogo da napreduje, ali pokazao je potencijal.

Centar Petar Popović veoma je značajan za Zvezdinu igru u napadu, ali slabiji je u odbrani. Od Mileta Ilića generalno se više očekivalo, mada je imao probleme sa povredom, baš kao i Uroš Nikolić.

Momente genijalnosti imao je Nemanja Nedović, momak sa fantastičnim predispozicijama – neverovatnom brzinom i skočnošću. Međutim, Nedović i dalje mnogo oscilira i ima problema u odbrani.

Filip Čović i Branko Lazić korektno odrađuju svoj deo posla, a u dosadašnjem delu sezone razočarao je prvi plej Bojan Popović. Zvezdina igra sa njim znatno je sporija, a Popović ne predstavlja ni veliku pretnju po koš rivala (28% u šutu iz igre).

Sava Lešić prijatno je iznenadio na nekoliko utakmica, a možda se očekivalo da će veću šansu dobiti mladi Aleksandar Cvetković.

Adam Morison pokazao se kao promašaj, iako nije tako delovalo na samom početku. Amplituda kvaliteta njegovih igara bila je ogromna, ali navijači su mu najviše zamerali nedostatak truda u odbrani uprkos nespornom, veoma preciznom šutu. Da li zbog nediscipline, kako se šuškalo ’iza zavese’, ili nečeg drugog, tek saradnja sa Morisonom završena je nakon osmog kola ABA lige.

Umesto njega doveden je Omar Tomas, koji je debitovao na meču sa Partizanom. Jedna utakmica nije dovoljna za procenu njegovih kvaliteta, ali obećava činjenica da je Montepaski potpisao ugovor sa njim pre problema sa lažnim pasošem.

Kada se pogledaju pojedinačni učinci svakog od Zvezdinih igrača, to ne deluje toliko loše. Međutim, ’crveno-beli’ su gubili utakmice zbog očajne igre u odbrani. U prvim kolima igrali su sa neshvatljivo malo energije u defanzivi, najčešće bez ’pomaganja’ i sa previše lako primljenih poena.

U tom segmentu evidentno je poboljšanje u poslednje vreme i upravo čvršća odbrana preduslov je za bolje rezultate ’crveno-belih’ u nastavku sezone.

Zvezda je peta u ligi po prosečnom indeksu korisnosti (84), baš kao i u šutu za tri poena (35%), a treća je po broju datih poena (82.3).

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

Sport u 2011. godini, auto-moto

Poslednji dani svake godine tradicionalno su rezervisani za rekapitulaciju svega onoga što se desilo od prethodne. Preglede započinjemo auto-moto sportom, u kojem sezona nije bila zanimljiva kao neke prethodne, ali je po mnogo čemu, ipak, bila istorijska...

3, 2, 1, kreće turneja „Četiri skakaonice“

Za ljubitelje zimskih sportova ništa ne može da se poredi sa turnejom „Četiri skakaonice“. Isti slučaj je i sa samim ski skakačima, za koje je taj trofej vredan jednako kao olimpijsko zlato ili Kristalni globus. Sada je pred nama 60. izdanje Novogodišnje turneje, a prema svemu viđenom ove sezone, ono bi moglo da bude jedno od najzanimljivijih ikada...

Predrag Stojaković – kraj blistave karijere

Ponedeljak je bio izuzetno tužan dan za srpsku košarku. Predrag Stojaković, jedan od najboljih srpskih igrača u istoriji, odlučio je da se povuče. Potez je bio logičan i očekivan s obzirom da su Peđu već duže vreme mučile povrede i da nije igrao na nivou koji je imao na vrhuncu karijere. Uprkos tome, nije bilo moguće ne osetiti žalost i setu što se od košarke oprašta čovek koji nam je svima doneo mnogo radosti igrajući za nacionalni tim, ali i za Sakramento Kingse u vreme njihove skoro nestvarne popularnosti u Srbiji. Pred vama je još jedan, poslednji osvrt na Stojakovićevu karijeru i sve što smo proživeli sa njim.

Saša Ozmo sreda 21.12. 17:00 Komentara: 81

Tri godine Lukića u Crvenoj zvezdi

Vladan Lukić četvrti je predsednik Crvene zvezde od 2005. godine, kada se sa te funkcije povukao Dragan Džajić.

Osim Dragana Stojkovića, koji je za dve godine koliko je bio na čelu kluba osvojio isto toliko duplih kruna, preostala tri predsednika uključujući i Lukića beležili su katastrofalne rezultate.

Aleksa Gutović petak 16.12. 15:45 Komentara: 61

Povratak jednog šampiona

Vest koju su mnogi ljubitelji Formule 1 čekali dve godine konačno je stigla, Kimi Raikonen se vraća sledeće sezone. Finac je posle dve godine izleta u reli potpisao ugovor sa Lotusom, sada zvaničnim naslednikom legendarnog tima, a to je mnoge ohrabrilo da će naredna sezona biti mnogo uzbudljivija od tek završene, obeležene potpunom dominacijom Sebastijana Fetela. Da li će tako i biti znaćemo za nekoliko meseci, a do tada nas raduje iščekivanje svega onoga što bi mogao da pokaže na stazi...

Sportska redakcija B92 ponedeljak 12.12. 22:36 Komentara: 16

El Klasiko: Tvrđi, bolji, brži, jači

Neverovatni sedmi „El Klasiko“ u 2011. godini će nam 10. decembra (22h) po 163. put neminovno doneti nova uzbuđenja... pitanje je samo – kog tipa?

Oni su najveći. Jedni su najveći i najskuplji svih vremena, drugi su trenutno najveći i najskuplji na planeti. Oni imaju različite fudbalske, ali i političke i društvene ideologije. I oni se preziru na više nivoa, što je ljubiteljima fudbala uvek obećavalo fantastične, eskplozivne, najbolje utakmice na planeti... Sve dok ta istorijska „četiri El Klasika u 17 dana“ maja ove godine nisu zakomplikovala stvar i napravila od susreta verovatno trenutno dva najveća tima cirkus.

SP za klubove: Nejmar, Ganso vs Mesi, Ćavi

Osmo izdanje Svetskog prvenstva klubova počinje u četvrtak utakmicom Kašiva Rejsol - Ouklend Siti. Šampion Japana igraće sa pobednikom Lige šampiona Okeanije, a Kašiva će iskoristiti pravo da, na povratku prvenstva u Japan, nastupi kao domaćin.

Kao i ranijih godina očekuje se da do završnice dođu prvaci Evrope i Južne Amerike mada je pre godinu dana veliko fianle igrao afrički Mazembe prekinuvši tako tradiciju dugu čitavih 50 godina.

Od 1960. godine kada je madridski Real bio uspešniji od urugvajskog Penjarola u dvomeču, do 2009. godine i finala u kojem je Barselona savladala Estudijantes iz La Plate titula najbolje ekipe na svetu, nezvanična pa zvanična, odlazila je u Južnu Ameriku ili Evropu.

Brazilci, Argentinci, Urugvajci i Olimpija iz paragvajskog Asunsiona stigli su do 25 trofeja, evropski klubovi do 24 da bi Mazembe pre godinu dana eliminisao Internasional i omogućio Interu da izjednači na 25:25.

NBA – malo vremena, mnogo imena u igri

Za razliku od prošlih sezona kada su igrači i timovi imali celo leto da odluče o tome ko će koga i za koga da potpiše, sada dve strane imaju samo 15ak dana roka od otvaranja trening kampova 9. decembra do početka sezone za Božić po Gregorijanskom kalendaru 25. decembra.

Konačno, LeBron Džejms nije u centru pažnje kada je u pitanju stanje slobodnih agenata, a ovaj put situacija sa slobodnim igračima neće biti glamurozna kao prethodne. Samo će jedan “All Star” biti u igri (Dejvid Vest), ali ima nekoliko veoma atraktivnih imena.

Slobodni u izboru nove sredine su Vilson Čendler (u Kini do marta), Nene Ilario, Džamal Kroford, Tajson Čendler, Tejšon Prins, Greg Oden, Džejson Ričardson, Andrej Kirilenko… Prava zabava nas očekuje sledećeg leta kada će "slobodni" biti Dvajt Hauard, Kris Pol, Kevin Garnet, Rej Alen (verovatno završava karijeru kao i Tim Dankan), Deron Vilijams, Stiv Neš, kao i pikovi sa drafta 2008. Derik Rouz, Kevin Lav, Rasel Vestbruk i Bruk Lopes.