Ozi open: "Totalni tenis" Novaka Đokovića

Ako je Mario Vargas Ljosa, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine, konstruisao „totalni roman“ kao onaj koji zalazi u sve nivoe društvene realnosti (i objašnjava njihov uticaj na stvarnost), onda je Novak Đoković u Melburnu prezentovao „totalni tenis“ zašavši u sve aspekte ’belog sporta’ na maestralan način. Najbolji srpski teniser izgubio je samo jedan set na celom turniru (od Ivana Dodiga u drugoj rundi), a od četvrtfinala je pobedio Tomaša Berdiha, Rodžera Federera i Endija Marija sa ukupno 9-0 u setovima. Koji su sve faktori doprineli da Novak bude tako dominantan?

Australija
Podeli

U najavi Ozi opena servis sam naveo kao prvi ključni faktor za Đokovićevo osvajanje nekog od Grend slem turnira ove godine. Tačnije, raznovrsnost početnog udarca i sposobnost da se najbolji produkuju onda kada je najpotrebnije. Oba uslova Novak je kompletno ispunio.

Koristio je ravne servise, ponekad i slajs, ali najjači utisak definitivno ostavlja povratak kik servisa u njegov repertoar. Količina topspina koju Đoković daje loptici pri tom udarcu pokazala se kao veoma težak izazov prevashodno za Berdiha i Federera, ali i za Marija, jednog od najbojih riternera na svetu.

Naročito u duelu sa Federerom pokazao je da je sposoban da u prelomnim poenima servira precizno. Meč je okončao asom i servis-vinerom, na isti način spasao je još nekoliko brejk lopti, a pogodio je i sve prve servise u gemu u kojem je servirao za drugi set. Takođe, nebrojeno puta je preciznim servisom otvorio prostor da kontroliše tempo sa osnovne linije i takve poene najčešće je osvajao. To je posebno očigledno bilo u finalnom okršaju sa Marijem.

Na pitanje kako je servis od ogromnog nedostatka ponovo postao oružje u njegovoj igri, Đoković je odgovorio:

„Popravio sam servis tako što sam udario hiljade i hiljade loptica na treningu. Sve se vrti oko treninga i vrednog rada, posvećenost se na kraju isplati, nema tu tajni. Naravno, i ja sam bio svestan šta radim pogrešno, ali teško je osloboditi se neke navike kada ti uđe u glavu. Svi su me kritikovali: ’Zašto si promenio servis?’. Nisam namerno to učinio, tako je došlo. Ali, radio sam naporno poslednjih deset meseci i servis je ponovo na mestu“.

Novak je tokom turnira idealno kombinovao napadački i odbrambeni stil igre dovevši do savršenstva pojam „kontrolisane agresivnosti“. U duelu sa Federerom nije se povlačio iza osnovne linije, već je nastojao (i uspevao) da u najvećem broju poena diktira ritam. Tako je doveo Rodžera u poziciju da ishod poena ne zavisi od njega, što Švajcarac prezire. Strpljivo je relativno dubokim lopticama gradio poene, u Nadalovom stilu forsirajući bekhend, nekada bi dočekao grešku, ali često se odlučivao i za napad, uglavnom forhendom.

„Nisam pokušavao svaku lopticu da udarim iz sve snage. Želeo sam da kreiram poen, a kada sačekam pravu lopticu na forhend, da uđem u teren i da napadnem. Bio sam agresivniji nego što sam inače u duelima sa njim“, izjavio je Đoković posle meča sa Federerom.

Takav plan doneo je vrhunski rezultat, a posebno upečatljiv bio je taj brejk prvog seta, koji je Đoković odigrao vrlo staloženo i taktički bez greške.

Za razliku od toga, Novak je Marija dobio, usuđujem se da kažem, njegovom igrom, posebno u drugom i trećem setu. Imao je malo olako napravljenih grešaka, izvanredno se branio, preciznim ’pasing’ udarcima Marijeve juriše na mrežu učinio je uzaludnim (7/18 realizacija na mreži), a posebno demorališući za Škota bili su lobovi iz bezizlaznih situacija, koji su u tri-četiri navrata završili na liniji ili duboko u polju.

To su generalne ocene – logično da je i u duelu sa Federerom bilo pregršt poena koji su izvojevani odbranom, ali i napadačkih u meču sa Marijem. Takva igra i nametnula mi je pojam „totalni tenis“ – suparnici više nisu znali kako da se pripreme za naredni gem ili set jer je Đoković na sve načine dolazio do poena. Konstantno je menjao tempo i odlično se snalazio u tome. To su primetili i brojni drugi kolumnisti, uključujući i Stiva Tinjora na portalu tennis.com, kojeg ste više puta spominjali u komentarima.

Moram da napravim malu digresiju i napomenem da je u finalnom okršaju Mari bio daleko ispod svog nivoa (čak 47 neiznuđenih grešaka), što je Novaku omogućilo da igra sa manje rizika. U prvom setu sam se malo uplašio kada je Đoković dva puta bezuspešno izašao na mrežu, a ni ’drop šotovi’ u dva-tri navrata nisu prošli.

Obično su u duelima sa Britancem koji malo greši potrebne i promene ritma te vrste, ali njegov loš dan i Novakova superiornost sa osnovne linije bile su dovoljne za ubedljiv trijumf. Da je Škot manje grešio iz lakih pozicija, Đoković bi bio prinuđen da više reskira i gledali bismo znatno duži meč, mada bi konačni ishod najverovatnije bio identičan, toliko je Đoković delovao nadmoćno sa bazne linije.

Prelazak iz odbrane u napad jednim udarcem specijalnost je Marija i Nadala, ali Novak je u Melburnu to činio perfektno. To se posebno moglo primetiti kada su ga rivali napadali u forhend stranu. Taman deluje kao da je Đoković „na zadnjoj nozi“, a zatim sevne dijagonala sa tri metra iza linije koja potpuno menja tok poena u korist srpskog tenisera. Tu je do izražaja dolazila snaga ramena i gipkost.

Osnovni preduslov za gorenavedeni stil igre je fizička pripremljenost, koja je u svim segmentima bila besprekorna. Udarci su mu bili snažniji, najpre forhend i servis, i oni su bili ključni u periodima kada je Đoković igrao napadački. Za defanzivnu taktiku od nešto veće važnosti bilo je fantastično kretanje po terenu, uključujući i klizanje po betonu koje je Đoković patentirao. Upravo sposobnošću da pokrije teren Novak je osvojio mnogo poena u dvobojima sa Federerom i Marijem – izuzetno je brz i u smeru levo-desno i gore-dole, savitljiv je i odlično predviđa naredne poteze suparnika.

Među najvažnijim činiocima Novakovog podviga jeste i psihološka stabilnost. Brojni stručnjaci ističu kako se nekada labilni Đoković transforimisao u postojanog i nepokolebljivog. Rekao bih da nisu u pravu – Novak je i u ranoj fazi karijere bio stabilan (tada su ga zvali ’kraljem taj brejka’), a sada je samo vratio samopouzdanje koje je nestalo iz brojnih razloga (problemi sa servisom, promena reketa, nesređene emocije itd.).

Koliko je mentalno jak, Đoković je najbolje demonstrirao u okršaju sa Federerom. Ukupno je osvojio samo osam poena više (119-111), a slavio je sa 3-0 u setovima. To može da znači samo jedno – sve prelomne poene odigrao je bolje i dobio ih. Takođe, već spomenuti taj brejk ukazuje na divljenja vrednu hladnokrvnost, zatim i preokret od 2:5 do 7:5 u drugom setu, ali i ribrejk na 4:4 u trećem.

Pribojavao sam se i duela u četvrtfinalu sa nepredvidljivim Berdihom. Od igrača sličnog profila (Conga i Rodik) Novak je ispadao prethodne dve sezone na Ozi openu, ali Čeha je ’samleo’ (6:1, 7:6, 6:1). Tu je takođe položen važan psihološki test.

Na kraju, prikladno je pitanje – šta dalje? Posle trijumfa 2008. u Melburnu na narednu GS titulu Novak je čekao tri godine. Skoro svi su saglasni u oceni da to sada neće biti slučaj, a Bred Gilbert je prognozirao i da će Đoković do kraja sezone biti drugi teniser na planeti.

Obe pretpostavke su realne jer Đoković je sada mnogo zreliji nego 2008. godine, a utisak je da je i potpuno posvećen tenisu.

„Osećam da sam mnogo iskusniji i bolji teniser nego pre tri sezone jer sam fizički jači, brži i motivisaniji sam na terenu. Znam kako treba da reagujem u određenim trenucima i kako da igram na najvećoj pozornici. Ne želim sada da se zaustavim. Trudiću se da ostanem zdrav i spreman za buduće izazove“.