Srbija na krovu sveta – ima li ko jači?

Tri dana neverovatne borbe, puna Arena, novi čudesni preokret i zlatna stranica istorije je ispisana – teniska reprezentacija Srbije pobednik je Dejvis kupa! Novak Đoković, Viktor Troicki, Janko Tipsarević, Nenad Zimonjić i selektor Bogdan Obradović pokazali su da su trenutno najbolja ekipa na svetu i u nedelju i ponedeljak zasluženo su na naslovnim stranama domaćih i velikog broja stranih medija.

Srbija
Podeli

Prvi reket Srbije Novak Đoković potpuno je opravdao očekivanja i bez problema osvojio dva poena za Srbiju. Dobio je Žila Simona i Gaela Monfisa ne izgubivši ni set. U oba meča bilo je evidentno da je Đoković do neba motivisan i da neće dozvoliti da mu koncentracija padne nijednog trenutka.

Servis je funkcionisao odlično, što je osnovni preduslov da Novak odigra na najvišem nivou. Upravo tako je i bilo. Ako je protiv Simona bio i priželjkivan lagani trijumf, retko ko se nadao da će Đoković onako ’počistiti’ Monfisa sa terena (6:2, 6:2, 6:4). Francuz u poslednje vreme igra u vrhunskoj formi, ali jednostavno nije imao rešenja za srpskog tenisera, iako je pokušao sve – igrao je svoju defanzivnu igru 2m iza bazne linije, potom je pokušao malo da uđe u teren i da napadne, a u jednom intervalu čak je forsirao i izlaske na mrežu u pokušaju da promeni situaciju na terenu.

Ništa nije pomoglo jer je Novak uvek imao pravo rešenje – diktirao je ritam sa osnovne linije, uglavnom spinovanim forhendima, i čekao priliku za napad, a u nekoliko navrata se i spektakularno odbranio nakon agresivnije igre Monfisa. Bekhend mu je takođe bio izvrstan, a iz govora tela uvek se ’čitalo’ da vodi igru kako njemu odgovara. I rezignirani Francuz posle okršaja je konstatovao da „nije imao nikakve šanse protiv fenomenalnog Novaka“.

Na zagrevanju pre meča Đoković – Monfis primetio sam jedan zanimljiv detalj – Novak je dva puta počinjao prebacivanje, a Francuz bi odgovorio udarcem iz sve snage. Đoković se potom iznervirao i sledeću lopticu zakucao veoma snažno u mrežu. Posle toga je zagrevanje uobičajeno nastavljeno, ali ta situacija slikovito opisuje koliko visoka je bila tenzija pred meč. Nažalost, u trenucima kada je počinjala Đokovićeva konferencija za medije, Viktor je već bio na igralištu, pa nisam uspeo da pitam Novaka da prokomentariše spomenuti događaj.

Osim na terenu, Đoković se ponašao za primer i van njega, a posebno je upečatljivo bilo njegovo obraćanje publici posle trijumfa nad Monfisom.

„Neću da držim govore kao neki političar, ali molim vas da ostanete u Areni i da oduvamo Francuze sa terena. Odmorite malo, pojedite burek, popijte pivo, pa dođite da pomognemo Viktoru i da osvojimo titulu!!!“, govorio je Novak vidno preplavljen emocijama.

Novak je vođa tima, treći igrač na svetu i svi su, pa i Francuzi, očekivali da on zabeleži obe pobede. Junak trijumfa ipak je Viktor Troicki, koji je posle poraza u dublu uspeo da protiv Ljodre odigra meč karijere i donese Srbiji trofej.

Mnogi su, a tu uključujem i sebe, sumnjali da Troicki može da se izbori sa pritiskom koji nosi odlučujući meč finala Dejvis kupa. Delom zbog toga što je poklekao pred istim na meču dublova, a delom i zbog sličnih situacija tokom karijere. Međutim, Viktor je sve demantovao na fenomenalan način – nijednog trenutka nije dozvolio Ljodri da uhvati dah i deklasirao ga je sa 6:2, 6:2, 6:3 nateravši Francuza da zaplače posle meča.

Pre finala, a i u nekim ranijim tekstovima, pisao sam da Viktor previše oscilira u igri i tako daje suparnicima više prilika da se vrate u meč. To nije bio slučaj u nedelju jer Ljodri apsolutno nije ostavljen nijedan prozorčić za povratak, što je na Francuza delovalo frustrirajuće.

Majkl Ljodra, kako je rekao srpskim novinarima da mu je ime, igra u životnoj formi, najvećim delom zahvaljujući brzim refleksim i prefinjenom osećaju za volej. Međutim, Troicki je u celosti neutralisao te kvalitete izuzetnim ’čitanjem’ nimalo lakih servisa i briljantnim riternima. Viktorov bekhend bio je izvanredan, nebrojeno puta ’prošao’ je Ljodru na mreži, a servis mu je bio na standardno visokom nivou.

Francuz je sve vreme izlazio na mrežu, nije ni pokušao da promeni taktiku, a Troicki je uhvatio pravi ritam i ostao na pravom kursu do kraja ne dozvolivši da ga bilo šta omete.

"Neopisivo. Nisam znao kako da reagujem posle poslednjeg poena. Ovo je najlepši trenutak u mom životu. Zahvalan sam svima, svi su sjajno igrali, sjajno smo odigrali cele sezone. Verovali smo da možemo da osvojimo trofej i osvojili smo ga. Ne znam šta da kažem, ne znam“, izjavio je presrećni Troicki odmah posle pobede.

Ne mogu a da ne povučem paralelu između Fernanda Verdaska i Viktora Troickog. Španac je pre dve godine pobedom 3-2 u setovima nad Akasusom doneo ’furiji’ trijumf u Dejvis kupu (to je bila pobeda za 3:1), a skoro svi stručnjaci složni su da je to bio početak njegovog proboja u svetski vrh. Bilo bi lepo kada bi i Viktor iskoristio veličanstveni trijumf nad Ljodrom za nešto slično. Sigurno će dobiti na samopouzdanju, a na njemu je da nastavi da radi i, zašto da ne, uskoro uđe u Top20.

Velike pohvale idu na račun selektora Bogdana Obradovića i savetnika Nikole Pilića, koji su osetili da Troicki može da se izbori sa ogromnim teretom na leđima. Bili su u pravu i svaka im čast na tome.

Finala ne bi ni bilo da u ekipi nema Janka Tipsarevića i Nenada Zimonjića, dvojice sa najdužim stažom u Dejvis kup timu Srbije. Tipsarević je bio ključni čovek u polufinalu sa Češkom, a Nenad je jedan od najboljih dubl-igrača na svetu i već dugo je uzdanica srpskog tima, na igralištu i van njega.

Janko je loše odigrao protiv Monfisa i posle meča se videlo da mu je teško zbog načina na koji je izgubio. Na konferenciji za medije rekao je da je fizički potpuno spreman, ali da nije igrao još od turnira u Bazelu i da zato nema osećaj kako treba da odigra u ključnim poenima. To je bio očigledno u završnici taj brejka drugog seta, kao i u još nekoliko situacija. Srećom, meč sa Monfisom, kao ni nesrećni poraz Zimonjića i Troickog u dublu, nisu rešili konačni ishod.

Značajnu ulogu odigrala je i publika u Beogradskoj areni, koja je dokazala da tenis definitivno izrasta u jedan od najpopularnijih sportova u Srbiji. Na tribinama je bilo svih generacija, od 7-77 godina, i svi su zdušno bodrili srpski tim. Francuzi su sa sobom poveli specijalce da ih čuvaju, plašili se rasističkih povika, ali srpski navijači pokazali su se kulturnim i dostojanstvenim. Uz to, bili su veoma bučni i temperamentni, a Arena nije bila ispunjena do poslednjeg mesta jedino u prva dva seta meča Tipsarević – Monfis.

Selektor Francuske Gi Forže posle meča je pohvalio navijače, ali i dodao da „uvek imate 20-30 idiota koji non-stop zvižde kada je loptica u vazduhu i to je frustrirajuće“. Po mom mišljenju, potpuno neprimeren komentar. Dejvis kup je specifično takmičenje i zato što teniseri moraju da se suočavaju sa takvim stvarima, koje nisu tipične za turnire. Upravo to daje mu posebnu draž. Naravno da ne treba vikati u toku poena i prilikom servisa, ali i to nekada stavi na rivala dodatni pritisak, hteli da priznamo ili ne. A, srpska publika je i u tom pogledu bila vrlo korektna, naročito kada se uzme u obzir kakva atmosfera ume da bude na DK mečevima u Južnoj Americi.

Nebojša Radović, zvanični spiker na svim mečevima, svoj deo posla odradio je maestralno, ne računajući mali propust sa godištem Majkla Ljodre. Pokazao je izvrsno poznavanje engleskog i francuskog jezika, uvek je pravovremeno podsticao publiku da pruži podršku teniserima ili da prestane sa dovikivanjem, a pritom je sve to činio na krajnje neiritantan način, što je u takvim situacijama vrlo teško postići.

Sasvim u skladu sa trenutkom, po završetku meča i na terenu i na tribinama vladao je karnevalski ambijent i po ko zna koji put se videlo da u srpskom timu zaista dišu kao jedan, što trofeju daje posebnu draž, a i muzička pozadina bila je prikladna – "U svetu postoji jedno carstvo" i Bajagini "Moji drugovi". Igrači su ispunili obećanje i ošišali se na ćelavo, ali najveće iznenađenje među novinarima i navijačima izazvao je isti postupak predsednika Teniskog saveza Srbije Slobodana Živojinovića.

Na kraju – svečana ceremonija dodele trofeja, podizanje ’salatare’ i „Bože pravde“. Naježio sam se od uzbuđenja i ponosa, neki su i zaplakali... Neprocenjivo.

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

Sport u 2010. godini, osmi deo

Posle auto-moto sporta, odbojke, atletike, biciklizma i streljaštva, košarke, rukometa, fudbala i vaterpola, vreme je za tenis i poslednji osvrt na svet sporta u 2010.

Protekla godina bila je bitna za srpski tenis. U prepunoj beogradskoj Areni u spektakularnom finalu Dejvis kupa, domaći teniseri su savladali Francusku 3:2 i osvojili prestižnu “salataru”. Srbija je tako postala tek 13. zemlja koja je osvojila ovu titulu.

Sport u 2010. godini, sedmi deo

Iako su mnogi očekivali veće uspehe od vaterpolista ne može se reći da je 2010. godina bila neuspešna za Srbiju u tom sportu. Srpski vaterpolisti su u godini iza nas osvojili Svetsku ligu i bronzu na Evropskom prvenstvu, a Partizan se plasirao na 'fajnal for' Evrolige i nastavljen je niz medalja koji traje već godina, a koji će se, nadajmo se, nastaviti i u 2011. godini...

Sportska redakcija B92 četvrtak 30.12. 15:23 Komentara: 1

Najuspešnija godina za srpsku Ašiharu

Od svog osnivanja 2007. godine do danas Ašihara Kaikan savez Srbije razvio se u respektabilnu pojavu u svetu borilačkih veština kod nas. Počelo se skormno sa nekoliko desetina članova, a danas Ašihara sport ima oko 200 članova. U početku se na velike međunarodne turnire odlazilo da bi se sticala iskustva, a posle samo tri godine rada ostvareni su fantastični uspesi. U odlazećoj 2010. godini, borci ašihare su na šest takmičenja osvojili 28 medalja, od toga jedanaest zlatnih, sedam srebrnih i deset bronzanih.

Željko Čačija četvrtak 30.12. 15:09 Komentara: 0

Sport u 2010. godini, šesti deo

Posle auto-moto sporta, odbojke, atletike, biciklizma i streljaštva, košarke i rukometa došao je red na rekapitulaciju fudbalske 2010. godine. Nju je obeležio debakl srpske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, na kom je do trofeja došla Španija. Sa druge strane, Partizan je posle osvajanja treće uzastopne titule izborio i plasman u Ligi šampiona, dok su se srpski igrači odlično pokazali na klupskom nivou, u kom je u 2010. godini u Evropi, a potom i svetu, neprikosnoven bio Inter.

Sport u 2010. godini, peti deo

2010. godinu obeležili su razočaravajući plasmani obe seniorske reprezentacije Srbije na velikim šampionatima, ali i veliko priznanje za Svetlanu Kitić, zvanično najbolju rukometašicu svih vremena. Uz to, Srbija je dobila organizaciju Svetskog prvenstva 2013. godine kod rukometašica, a Evropsko kod rukometaša 2012. godine se bliži, a hale nisu ni približno gotove…

Sport u 2010. godini, četvrti deo

Sportska redakcija B92 nastavlja sa rekapitulacijom 2010. godine i najvažnijih sportskih događaja. Posle auto-moto sporta, odbojke, te atletike, biciklizma i streljaštva, na redu je sport koji je uvek donosio radost, košarka.

Iako je godina prošla bez internacionalnih trofeja, može se reći da je bila uspešna. Seniorska reprezentacija je zbog nedostatka sreće ostala bez medalje na Svetskom prvenstu, Partizan je odbranio tri domaća trofeja i plasirao se na Fajnal for. 2010. godina ostaće upamćena po trojkama Dušana Kecmana u Zagrebu, Miloša Teodosića u Istanbulu, sjajnim igrama Partizana, te krizom u Crvenoj zvezdi.

Sportska redakcija B92 utorak 28.12. 23:43 Komentara: 3

Sport u 2010. godini, drugi deo

Posle veoma uspešne 2009. godine, tokom koje su se sve odbojkaške selekcije okitile bar jednom medaljom sa velikih takmičenja, godina iza nas nije bila jednako uspešna, ali je donela gotovo isti broj slavlja. Od svih srpskih ekipnih sportova odbojkaši su napravili najveći uspeh ove godine trećim mestom u Svetskoj ligi, a potom i na Svetskom prvenstvu u Italiji…

Sportska redakcija B92 ponedeljak 27.12. 20:36 Komentara: 1

Turneja „Četiri skakaonice“, najlepša zimska čarolija

Postoje trofeji koji ne mogu da se porede ni sa jednim drugim. Iako u zimskim sportovima najviše vrede medalje sa Olimpijskih igara i Kristalni globusi, u ski skokovima trijumf na turneji „Četiri skakaonice“ ne može da se poredi ni sa čim, jer je, ipak, nešto specijalno, kako za takmičare, tako i za gledaoce. Tradicionalno, novogodišnja turneja traje od 29. decembra do 6. januara, počinje u nemačkom Oberstdorfu, nastavlja se u Garmiš-Partenkirhenu, pre selidbe u austrijski Insbruk i veliko finale u Bišofshofenu...

Sportska redakcija B92 nedelja 26.12. 19:16 Komentara: 12

Šta se dešava sa srpskim bob timom?

Pre, tokom i posle Zimskih Olimpijskih igara u Vankuveru najveću pažnju od svih srpskih takmičara privukao je bob tim. Zahvaljujući bilbordima širom zemlje i 18. mesta na ‘stazi smrti’ na Visleru, krajem februara i početkom marta svi su pričali samo o srpskim četvorosedu. Ipak, vrlo brzo svi su zaboravili na srpski četvorosed, a jedan od razloga bio je što se zimska sezona završila. Nova sezona je počela, ali je budućnost boba u Srbiji potpuno neizvesna…

Novak i drugovi na vratima raja, hoće li proći?

Teniska reprezentacija Srbije pred sobom ima istorijsku šansu – od trećeg do petog decembra u Beogradskoj areni igra finale Dejvis kupa sa Francuskom. ’Orlovi’ predvođeni Novakom Đokovićem imaju priliku da Srbiji donesu prvu ’salataru’ ikada, ali put neće biti nimalo lagan jer ih čekaju naoštreni Francuzi sa Gaelom Monfisom na čelu.

Saša Ozmo sreda 1.12. 11:46 Komentara: 14