U susret novoj teniskoj sezoni - ATP tour

Rodžer Federer je na prošlogodišnjem Australijen openu postao prvi teniser posle 27 godina koji je uspeo da osvoji jedan od turnira ’velike četvorke’, a da ne izgubi niti jedan set. Izjednačio je rekord Bjerna Borga, pošto je peti put u nizu osvojio Vimbldon, a nadmoć je demonstrirao i trofejom na US openu. Uz sve to, konačno je uspeo da savlada Nadala na šljaci, dogodilo se to u finalu Hamburga. Najveći izazov za Federera u novoj sezoni je osvajanje Rolan Garosa. To bi ga definitivno izdvojilo kao najboljeg tenisera svih vremena. On, pored toga, kao prioritet ističe i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu.

Ipak, pored svih navedenih dostignuća, dominacija Švajcarca u prethodnoj sezoni poprilično je ometena. Jedan od glavnih pretendenata da ga zameni na mestu ’broj 1’, Srbin Novak Đoković, nadigrao ga je u finalu Montreala i pružio dostojan otpor u finalu US opena. Uz to, Nadal je bio znatno bliži trijumfu na Vimbldonu, nego Federer na Rolan Garosu, što ranije nije bio slučaj. Za ’drmanje’ Kraljevog prestola još su zaslužna dvojica Argentinaca – Giljermo Kanjas i David Nalbandijan. Obojica su uspeli da ga pobede dva puta u kratkom vremenskom intervalu, što dokazuje da nije reč o slučajnosti ili ’lošem danu’, čemu se može pripisati poraz od Volandrija u Rimu. Kanjas, zbog suspenzije, nije imao prilike da se susreće sa Federerom, pa tako nije ’stigao’ da dobije kompleks Švajcarca. To je iskoristio na najbolji mogući način i zahvaljujući fanatičnoj borbenosti, neverovatnoj kondiciji i prefektnoj defnazivnoj taktici došao do senzacionalnih trijumfa. Federer je tu naučio lekciju i u narednom dvoboju ’isprašio’ Kanjasa – 6:0, 6:3. Kako će se stvari odvijati sledeći put, videćemo, ali realna je prognoza da Rodžer neće imati većih problema.

Situacija sa Nalbandijanom je drugačija po mnogo čemu. Momak rođen u Unkvilu ne preza ni od čega, kada ’oseća’ udarac i kada je adekvatno motivisan, nema tog tenisera kojeg ne može da pobedi. A, ni istorija sa Federerom mu nije toliko loša, uspešno mu je parirao i kada je Rodžer bio na vrhuncu. Sećate se možda polufinala Rolan Garosa od pre dve sezone, kada je Nalbandijan imao set prednosti i 3:0 u drugom, a nešto kasnije bio je primoran da preda meč zbog bolova u stomaku. Još bolji primer je epohalno finale Mastersa 2005. godine, u kojem je David nadoknadio deficit od 0:2 u setovima i trijumfovao. Ako me sećanje ne vara, to je jedini put da je iko tako nešto učinio protiv Federera.

Nalbandijan po talentu spada u sam vrh muškog tenisa. Svestran je teniser, ume jako dobro da odigra na mreži, iako mu se taktika prevashodno zasniva na udarcima sa osnovne linije. Ima prefinjen osećaj za igru, ume strpljivo da čeka šansu za napad ili grešku rivala, ali vrlo lako i ’nanjuši’ nesigurnost kod protivnika i zatim ga pritiska sa svih strana. Servis mu ne spada u najjača oružja, ali ni u slabosti koje bi ostali mogli da eksploatišu. Sjajno se kreće po terenu i zna da napravi ’viner’ iz ne baš povoljne situacije. Lako se adaptira na sve vrste podloga, o čemu svedoči to što je igrao polufinale na sva četiri Gren slem turnira. Obratite pažnju na snagu Davidove podlaktice, koja mu omogućuje da duboko odigra udarac i onda kada ne stigne idealno da se namesti.

Povrede su bile presudan faktor zbog kojeg Nalbandijan nije potencijal u potpunosti pretočio u kvalitet. Mučio se sa raznim vrstama povreda, samo prošle sezone je imao nevolja sa stomakom, leđima i nogom. Uz to, ume često da se bespotrebno opusti i zakomplikuje već dobijene mečeve i skoro redovno ima problema sa daleko slabijim rivalima na startu Gren slemova. Takođe, nedostaje mu konstantnost igara na visokom nivou.

I Federer i Nalbandijan imaju problema sa povredama pred početak Australijan opena i to bi moglo da ostavi traga na njihova izdanja, naročito u prva dva kola.

Rafael Nadal već dve godine u nizu igra po istom principu – solidno na početku, već standardna dominacija na šljaci, izvanredan Vimbldon, a zatim pad. U 2006. je to bilo drastično, samo na Mastersu je prošao dalje od četvrtfinala, dok je prošle godine igrao finale u Madridu i polufinale u Montrealu. Pobedio je i u Štutgartu, ali to se može svesti pod „dominacija na šljaci“.

Mnogi stručnjaci postavljaju pitanje koliko će telo mladog Maljorčanina izdržati stravičan tempo koji je sebi nametnuo načinom na koji igra, a mnogi se slažu njegova kolena (nosi steznike na oba) nisu u stanju da izdrže veliko opterećenje na betonu i da zato beleži slabije rezultate u drugom delu sezone. Nadalova taktika dobro je poznata – trčanje do iznemoglosti, mnogo top spin udaraca, čekanje greške protivnika i napad iz kontre. Ima sjajne fizičke predispozicije, pa sa lakoćom vraća loptice i kada stoji 2-3 metra iza osnovne linije, što mu je uobičajena pozicija. Priče o lošem uticaju stila igre na njegovu karijeru ’podgrejala’ je izjava Tonija Nadala, njegovog strica i trenera, da Rafa vuče povredu stopala još od 2005. godine i da je neizvesno da li može da nastavi sa profesionalnim bavljenjem tenisom. Naravno, sve je brzo demantovano, ali ako ćemo suditi po narodnoj izreci koja glasi „gde ima dima, ima i vatre“, da se zaključiti da postoji bar delić istine u svemu tome.

Nadal nije sujetan, već, slično Đokoviću, teži da konstantno usavršava sve aspekte svoje igre. Mnogo je napredovao na voleju, a na njegovom licu jasno se vidi sreća i zadovoljstvo kada efektno završi poen na mreži. Više nego kada osvoji ’običan’ poen. Radio je dosta i na servisu i već je dospeo do stadijuma kada se njime izvlači iz neugodnih situacija i spašava brejk lopte, što je od neprocenjive važnosti, pogotovo za mečeve sa velikim ulogom. Na Vimbldonu je dokazao da nije jednodimenzionalan teniser kakvim ga mnogi smatraju, već da ima štofa i za agresivnu igru sa tendecijom ulaska u teren. Pravi vrlo malo neiznuđenih grešaka i protivnici protiv njega znatno teže osvajaju poene, jer ih Nadal svojom brzinom tera na ’dodatni udarac’. Postao je i vrlo nepredvidiv od kada je počeo da igra ofanzivnije, bar na bržim podlogama.

Mladi Španac je jedan od retkih tenisera koji ima pozitivan skor sa Federerom – 8 pobeda i 6 poraza. Sigurno je da bi taj odnos bio puno drugačiji da njih dvojica nisu odigrali čak sedam mečeva na šljaci (6-1 za Nadala), ali nisu u pravu ni oni koji tvrde da je Federer dominantan na svim ostalim podlogama. Doduše, suveren je na travi (2-0), ali na betonu je skor vrlo tesan – 3:2 za Švajcarca. Dvoboj prvog i drugog tenisera sveta u finalu Vimbldona prošle godine proglašen je za najbolji meč sezone u mnogobrojnim anketama.

Endi Marej je prošle sezone propustio jedan deo sezone zbog povrede ručnog zgloba (nije učestvovao na Rolan Garosu i Vimbldonu), što je usporilo njegov napredak. Škot je nedavno prekinuo saradnju sa trenerom Bredom Gilbertom i počeo da radi sa timom stručnjaka, koji predvodi Majls Meklagan. Pred početak sezone izjavio je da je imao najbolje pripreme u životu, što je odmah i dokazao trijumfom u Dohi. Endi je u Kataru u polufinalu savladao Nikolaja Davidenka i izborio povratak u Top 10.

Marej igra najviše sa osnovne linije i cilj u meču mu je da pravi što manje neiznuđenih grešaka. Ima odlične udarce, mada mi još mogao da poradi na tehnici. Ranije je imao puno problema sa servisom, pravio je veliki broj dvostrukih greški, a procenat ubačenog prvog servisa često nije prelazio 50%. Ipak, ono što mu najviše odmaže u igri jeste njegov temperament, pošto se vrlo lako iznervira. Eksperti mu zameraju i nedostatak pobedničkog mentaliteta, što se izražava kroz smanjenu borbenost u situacijama kada je u podređenom položaju. Na tom planu je napravio veliki pomak u odnosu na 2006. godinu.

Ukoliko ga povrede mimoiđu i bude imao malo sreće pri žrebu, možemo očekivati Endijev skori proboj ka Top 5 i bar jedno polufinale na Gren slem turnirima.

David Ferer je do drugog dela prošle sezone važio za klasičnog ’šljakaša’, iako je osvojio i dva trofeja na betonu – u Oklendu i Tokiju. U prethodnoj godini zabeležio je 61 pobedu i samo četiri puta izgubio na startu turnira. Na US openu je igrao najbolji tenis u životu. Pored standardno odličnih trkačkih sposobnosti i riterna, češće i uspešnije je izlazio na mrežu, a borbenošću neretko uspeva da ’pokrije’ određene nedostatke u igri. Savladao je Nalbandijana i Nadala, ali je u polufinalu poražen od Đokovića. Ne želim nikako da nipodaštavam Fererov veliki podvig i plasman u finale Mastersa u Šangaju, ali čini mi se da je on više došao kao posledica fizičke i psihičke premorenosti konkurenata (Đoković, Nadal, Rodik), nego objektivnoj razlici u kvalitetu. Ferer je dobar teniser, ali igra u naletima, što nije dovoljno za stabilne rezultate i očuvanje pozicije u Top 5. Ipak, on će sigurno predstavljati neugodnog rivala za ostale iz krema svetskog tenisa.

Endi Rodik već godinama opstaje u Top 10, a najzaslužniji za to je njegov fantastičan servis kojim osvaja puno lakih poena. Uz to, forhend udara vrlo snažno i precizno, uglavnom ravno. Najveća slabost mu je bekhend i jednostrana igra – za servis kakav poseduje, morao bi mnogo bolje i više da igra voleje. Takođe, retko pokušava ’drop šotom’ ili na bilo koji drugi način da promeni tempo igre kada mu ne ide, pa retko pravi preokrete. S obzirom na stil igre, Rodik najviše voli brze podloge, travu i beton, a na šljaci je daleko lošiji – čak četiri puta je ispao već na startu Rolan Garosa.

Endi je prošle sezone osvojio dve titule (Kvins i Vašington), a u završnici sezone je došao do polufinala Mastersa i četvrtfinala US opena. U Njujorku se pokazalo da će Rodik teško ikada uspeti da parira Federeru. Ušao je Amerikanac maksimalno motivisan u meč, iz svakog njegovog pokreta izbijala je velika volja da konačno pobedi Rodžera. Maksimalno je bio koncentrisan na servis, kao da je pre susreta rekao sebi da jednostavno ne sme da dozvoli nijedan brejk. Ipak, Federer je čuvao svoj servis i mudro čekao taj brejk, u kojem je pokazao nadmoć. Tako je bilo u prva dva seta, u trećem je Rodik psihički pao, a Federer rutinski obezbedio prolaz u polufinale.

Rišar Gaske važi za jedog od najtalentovanijih igrača na Turu, britanski voditelj Beri Kauan je jednom izjavio da Gaske „ima više prirodnog dara za tenis od Federera“. Prošle godine je napravio ozbiljan pomak na Gren slem turnirima, pošto je na fantastičan način obezbedio plasman u polufinale Vimbldona – eliminisao je Rodika u četvtfinalu nakon deficita od 0:2 u setovima. Već sutradan igrao je polufinale sa Federerom, pa nije bio u stanju da pruži jači otpor. Završio je sezonu na 8. mestu na listi i za očekivati je da napredak 21-godišnjeg Francuza u 2008. godini teče isto kao i do sada – sporo, ali konstantno i sigurno.

Postoji još dosta igrača koji imaju kvalitet da naprave odličan rezultat. Pre svih, tu mislim na Nikolaja Davidenka, naravno ukoliko postane bar malo psihički stabilniji i potpuno reši aferu oko klađenja. Zatim, nepredvidivi Fernando Gonsales razornim forhendom uvek može da podigne igru na viši nivo nego inače, Tomi Has je kompletan teniser koji zbog brojnih povreda nije ispunio ono što su mu svi predviđali, a to je fantastična karijera i prvo mesto na svetu. Na treba zaboraviti ni Robreda, Bagdatisa, Južnog i Berdiha, a i dvojac španskih veterana – Huan Karlos Ferero i Karlos Moja zna s vremena na vreme da zablista.

Najprijatnije iznenađenje protekle sezone svakako je Džon Izner. Ovaj 22-godišnji Amerikanac igrao je tenis za Univerzitet u Džordžiji, a profesionalnu karijeru započeo je prošlog leta. Već na kraju sezone bio je 106. na ATP listi, trijumfovao je na dva ’fjučersa’, a zatim zbog povrede Fernanda Gonsalesa dobio ’vajld kard’ za turnir u Vašingtonu. Tu je Izner maksimalno iskoristio priliku, na putu do finala eliminisao je Henmana, Hasa i Monfisa, ali je u borbi za trofej bolji bio Rodik. Na US openu je stigao do treće runde, osvojio prvi set protiv Federera, ali za nešto više nije imao snage i znanja.

Izner je visok 206 cm i servis mu je ubedljivo najkvalitetniji udarac, a stručnjaci posebno ističu Džonovu hrabrost da u najbitnijim trenucima često napravi as ili ’servis viner’. Evidentno je bilo tokom njegovih mečeva da još nije sazreo za vrhunska ostvarenja, često je pravio početnike propuste koje su čak i zasmejavali publiku. Ukoliko napreduje još u igri na mreži, muški tenis bi konačno mogao da dobije profil tenisera kakav mu već dugo fali – servis-volej. Zaista, kada bi bilo više igrača sličnih Patriku Rafteru ili bar Tejloru Dentu, igra bi bila mnogo dinamičnija i zasigurno bi bilo mnogo više uzbudljivih i neizvesnih mečeva, pogotovo na Vimbldonu. Fabris Santoro i Maks Mirnji nemaju potreban kvalitet da proizvedu ozbiljniji udar na ’linijaše’.

Još jedan teniser sa topovskim servisom igrao je sjajno prošle godine. Reč je o Hrvatu Ivu Karloviću, koji je trijumfovao na tri turnira (Hjuston, Notingem i Stokholm) i godinu završio kao 24. igrač sveta. Njegovi servis su neodbranjivi, a Lejton Hjuit je jednom prilikom rekao, aludirajući na Karlovićevu visinu od 208 cm, da je imao utisak „da mu neko servira sa drveta“. Karlović sa Joakimom Johansonom deli rekord po broju asova na jednom meču, odservirao je čak 51 protiv Danijelea Bračalija u prvom kolu Vimbldona 2005. godine, a zanimljivo je da je na tom susretu poražen.

Marej, Gaske i Đoković su se već ustalili u vrhu, a jedini iz tog ’talasa’ koji nije opravdao očekivanja jeste Gael Monfis. Sada su se već pojavili neki novi momci i red je da im ukažemo pažnju.

Najmlađi predstavnik novih nada je 18-godišnji Donald Jang iz SAD-a. Igra levom rukom, a u prošloj godini je napravio pomak od čak 386 mesta, da bi godinu završio kao 98. na svetu, najmlađi u prvih 100. Na ’čelindžerima’ je imao skor 34-14, osvojio jednu titulu i igrao četiri finala. Bio je najbolji na juniorskom Vimbldonu, a prvu profesionalnu pobedu zabeležio je u Nju Hejvnu, gde je savladao Amera Delića. Kao i većina Amerikanaca, najbolje partije pruža na betonu, jer je na toj vrsti podloge najviše trenirao u mlađim kategorijama.

Hrvat Marin Čilić je u prošloj godini napravio skok sa 173. na 71. poziciju na ATP listi. Na ’čelindžerima’ je zabeležio 16 pobeda i 5 poraza, a bitno je istaći i četvrtfinale u Pekingu, kao i polufinale u Sankt Petersburgu. Na oba ova turnira eliminisao je Nikolaja Davidenka. Fenomelno je započeo i ovu sezonu, stigao do polufinala u Čenaju i sad je već na 57. mestu. Ima dobar servis i više voli brze od sporh podloga.

Huan Martin del Potro je trenutno 53. na ATP listi, a rekordni rang bio mu je 44. mesto. U prošloj sezoni trijumfovao je na 28 mečeva na Turu, igrao polufinale Adelajda, četvrtfinale Notingema i četvrto kolo u Majamiju. Najviše voli da igra na betonu, servis mu je poprilično jak i precizan, a ima i veliki raspon ruku, što mu olakšava igru na mreži. Može još mnogo da napreduje.

Letonac Ernest Gulbis je pružao solidne partije tokom cele prethodne godine, a široj teniskoj javnosti postao je poznat na US openu, kada se plasirao u osminu finala, prethodno eliminisavši Tomija Robreda. Ponikao je na akademiji Nikole Pilića, a prošle godine je bio briljantan na ’čelindžerima’ – tri trofeja, uz skor 23-4. Trenutno je 61. na listi, a najviši plasman mu je 46. pozicija. Kaže da mu je beton omiljena podloga, a smatra da su mu servis i ’drop šot’ iz bekhenda najbolji udarci.

Jevgenij Koroljev uskoro puni 20 godina, prošle godine je zabeležio 20 ATP pobeda i drugu godinu u nizu bio plasiran u najboljih 100. Novu sezonu započeo je uspešno, četvrtfinalom u Sidneju. Trenutno je 82. na svetu, a još nijednom nije uspeo da uđe u Top 50. Podjednako dobro se snalazi na šljaci i na betonu, a omiljeni udarac mu je bekhend.

Sve u svemu, očekuje nas još jedna dinamična i uzbudljiva sezona u muškom tenisu. Preostaje nam samo da uživamo.