Garinča – od "bogalja" do majstora fudbala i smrti u bedi

"Dečak ima deformisanu kičmu i neravnotežu karlice. Leva noga mu je šest centimetara kraća, desno koleno vuče na unutra. Neuhranjen je. Postoje svi uslovi za dečiju paralizu". A umesto paralize dobio je krila i postao jedan od najboljih brazilskih fudbalera na svetu – Manuel Fransisko dos Santos, poznatiji kao Garinča.

Podeli
Foto: Getty images
Foto: Getty images

Klupska karijera:
1953. potpisao je Botafogo gde je odigrao 581 utakmicu i postigao 232 gola.

1966. potpisao je za Korintijas, a godinu dana kasnije za Portugesu. Potom je potpisao za jedini klub, koji nije bio iz Brazila, Atletiko junior (Argentina).

U Flamengu je proveo jednu sezonu 1968/69, a u Olariju je prešao 1972. gde jezavršio i karijeru 1982. godine.

Pre tačno 35 godina preminuo je jedan od najboljih fudbalera sveta Manuel Fransisko dos Santos, koji je iako trajao kratko, ostao upisan u istoriju svetskog fubala kao besmrtan.

Rođen je u Mađeu, mesto pored Rio De Ženerija 28. oktobra 1933. Živeo je u radničkoj porodici i nije se slagao sa ocem, koji se umesto s decom "družio" sa rumom.

Mane je rođen je sa deformitetom kičme, šest centimetara kraćom i krivom levom nogom. Iako su svi mislili da će ovaj dečak biti samo jedan od onih koji će samo gledati fudbal, ovaj mali, bolešljivi Manuel postao je jedan od najvećih diblera u istoriji ove igre.

"Dečak ima deformisanu kičmu i neravnotežu karlice. Leva noga mu je šest centimetara kraća, desno koleno vuče na unutra. Neuhranjen je. Postoje svi uslovi za dečiju paralizu. Neophodno je više operacija Ukoliko imate mogućnosti. Ili će ostati invalid. Za sada ne preporučujem nikakve fizičke aktivnosti”, rekao je lekar majci.

Živeli su u siromaštvu, jedno dete je čak preminulo od gladi, ali da je želja, ljubav, požrtvovanje jače od svega, pokazao je Garinča. Nadimak koji mu je dala njegova sestra Rosa, koja ga je najviše volela. Garinča, znači ptica - carić, a opisivao je njegov izgleda, ali i temperament.

Umesto paralize, Garinča je dobio krila, a njegov talenat se pročuo po gradu i odmah je zapao za oko fudbalskim menadžerima.

Iako je njegov talentat otkriven rano, on je u 20. godini počeo da se bavi fudbalom kada je 1953. godine potpisao za Botafago. Već je bio oženjen i imao dete.

Na prvom treningu bio je najzaslužniji što je rezervni tim slavio sa 5:0, a na prvoj zvaničnoj utakmici postigao je het-trik.

Trener Đentile Kardoza, na prvom treningu želeo je da "isproba" novog igrača stavivši ga u "ring" sa, tada, legendarnim Niltonom Santosom. Svi su stajali sa strane i čekali šta će se dogoditi...

“Kada sam ga video sa tim smešnim nogama, onako hromog, nisam mogao da se ne nasmejem. Verujte, ličio je na sve osim na čoveka koji može da igra fudbal. A onda..Napao sam njegovu desnu nogu, kao što sam uvek radio sa desnim krilom, terao ga ulevo. Lažnjak! Ne znam kako je prošao po desnoj strani, ostao sam van ravnoteže, raskrečen, nisam ni faul stigao da napravim”, prisetio se poznati bek koji je priznao da mu nije bilo svejedno kada ga je Garinča "ponizio" .

"Stajao sam u mestu i preskakao loptu. Bio sam u punom trku. a on mi je nekako provukao loptu kroz noge. To je već bilo previše. Rekao sam mu da više nikada neće napraviti od mene budalu".

Koliko je bio ljut, napisao je Ruj Kastro u jednoj od Garinčinih biogfrafija.

“Mali je monstrum. Mislim da bi trebalo da ga uzmemo. Bolje da bude tu sa nama nego da igra protiv nas”, rekao je njegov budući kum koji ga je odmah peporučio da za nacionalni tim".

Međutim, tih godina i dalje se osećao gorak poraz od Urugvaja na Svetskom prvenstvu 1950. godine pa četiri godine kasnije nije bilo mesta za individualca Garinču.

Upravo se i proslavio na Svetskim prvenstvima –1958. na meču protiv Sovjetskog saveza debitovao je zajedno sa Peleom, a njihovu akciju na meču novinati su prokomentarisali kao "najbolja tri minuta fudbala svih vremena".

Brazil je tada postao prvak sveta, kao i na sledećem prvenstvu u Čileu, 1962. godine, a tada, bez povređenog Pelea, bio je junak šampionata. Tresao je mreže protivnika, asistirao, promašio penal, a bio i isključen.

Odigrao je 60 utakmica za reprezentaciju, a igrajući za nacionalni tim izgubio je samo jednu utakmicu, i to poslednju u dresu reperezentacije, od Mađarske 1966. godine.

"Garinča je bio neverovatan igrač, jedan od najboljih svih vremena. Mogao je sa loptom ono što niko drugi nije. Da nije njega bilo ja nikada ne bih osvojio tri svetska prvenstva,” rekao je Pele.

Međutim, njegova fudbalska bajka kratko je trajala. Prepustio se onoj "lošoj" strani slave.

Pričao je da je izgubio nevinost sa kozom, a po završetku fantastične karijere odao se alkoholu i drugim porocima, pored fudbala obožavao je i žene, bio je otac najmanje četrnaestoro dece. Preminuo je u 49. godini u bedi, kao zaboravljeni heroj, oronuo u piću i siromaštvu.

Njegovoj sahrani u Riju prisustvovalo je na hiljade ljudi, prijatelja i obožavalaca.

Na njegovom nadgrobnom spomeniku upisan je epitaf: Ovde počiva onaj koji je donosio radost ljudima - Mane Garinča.

Sara Milićević (@SaraMilicevic23)

strana 1 od 2 idi na stranu