Od streljanja na Dunavu do olimpijskog zlata

Olimpijski šampion, heroj cele nacije i neko ko je, uz sve to, preživeo Holokaust. Takođe, neko o kome verovatno ne znate ništa.

Luka Nikolić
Podeli
Youtube Screenshot: Horvát Brendon
Youtube Screenshot: Horvát Brendon

Eva Sekelj, bivša mađarska plivačica, preminula je 29. februara 2020. godine u rodnoj Budimpešti, sa 92 godine.

Mađarica se nalazi u Međunarodnoj plivačkoj kući slavnih i jedna je od najuspešnijih jevrejskih sportistkinja svih vremena.

Sekelj je 1941. postavila nacionalni brzinski rekord Mađarske u plivanju, iako joj je jedva dozvoljeno da se takmiči – jer je Jevrej. Iz istog razloga bila je izbačena iz svog tadašnjeg tima.

Tada je imala 14 godina.

Sekelj je tokom karijere postavila šest svetskih rekorda, osvojila 44 nacionalne titule, srebro na Evropskom prvenstvu 1947. u Monte Karlu i dve medalje na Olimpijskim igrama.

Sudbina ove Mađarice mogla je da bude dosta drugačija, tragičnija.

Fašističke snage u Mađarskoj zagorčale su život Jevrejima i pre nacističke okupacije te zemlje 1944. godine, a to je na svojoj koži dobro osetila Eva.

Fašisti su u periodu Drugog svetskog rata ubili oko 20.000 mađarskih Jevreja na obali reke Dunav, a Sekelj je vrlo lako mogla da bude jedna od njih.

Jedan od čelnika Partije strelastog krsta je mladoj Evi naredio da se zaputi ka pomenutoj obali Dunava, a njen otac joj je rekao da legne na zemlju i da se pravi da je previše bolesna da bi uopšte mogla da ustane, što je uverljivije moguće.

"Nemojte nju, ona je bolesna, zar ne vidite da ne može da hoda?", molio je njen otac.

"Neće morati dugo da hoda", odgovorio je čovek koji je imao "jedno oko braon, a drugo sive boje", kako ga je Eva opisala.

Youtube Screenshot: Horvát Brendon
Youtube Screenshot: Horvát Brendon

Nije uspelo, a zatim je Evin otac upotrebio nešto drastičniju taktiku.

"Legla sam na zemlju, a taj čovek mi je prišao i rekao da će početi od mene. Iz nekog razloga moj otac je rekao: 'Nemojte nju, ona je šampion u plivanju Mađarske i jednog dana ćete biti srećni što ste joj poštedeli život!', otkrila je Sekelj u razgovoru za Univerzitet Severne Karoline jednom prilikom.

Sekelj nikada nije zaboravila boju očiju čelnika Partije strelastog krsta – koji ju je na kraju poštedeo. Preživela je, a onda "predskazanje" svog oca učinila istinitim.

Osvojila je zlato na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju i srebro četiri godine kasnije u Melburnu, sve u disciplini 200 metara prsno.

Pre uspeha na Igrama, Eva je 1950. učestvovala na jednom plivačkom prvenstvu na Margitsigetu, dunavskom ostrvu u Budimpešti, gde je osvojila prvo mesto na 100 metara slobodnim stilom.

"Rekli su mi da će mi zlatnu medalju dodeliti predsednik Plivačkog saveza, a da će mi specijalnu nagradu dodeliti prvi čovek Mađarske tajne policije. Zamislite ovo... Stajala sam tamo, na vrhu podijuma sa cvećem u rukama, a čovek koji je došao (da mi uruči priznanje) je bio čovek iz Partije strelastog krsta. Primetila sam njegove oči različitih boja, mislila sam da ću da se srušim sa podijuma...", otkrila je Sekelj u pomenutom intervjuu.

Uprkos brojnim preprekama koje je morala da premosti tokom života, Eva je postala veliki šampion, ali, možda i bitnije, velika inspiracija.

Tokom ratnog stanja u Mađarskoj, dok je boravila u jednoj Sigurnoj kući, za trke za koje nije bila ni sigurna da će doživeti se pripremala tako što je trčala uz i niz stepenice.

Život ju je naveo na još jednog olimpijskog šampiona, Deža Jarmatija, vaterpolistu koji je sa Mađarskom osvojio pet olimpijskih medalja, uključujući i zlata 1952, '56 i '64 godine.

Venčali su se 1950. godine i dobili ćerku Andreu, četiri godine kasnije.

Eva se objavila profesionalnu penziju nedugo nakon Olimpijskih igara 1956. godine, te je postala apotekarka i trener plivanja, a Andrea je dokazala da "iver ne pada daleko od klade".

Jedna od najboljih učenica Eve Sekelj bila je upravo Andrea Sekelj, koja je osvojila srebro na 100 metara prsno i 100 metara leptir na Igrama 1972. godine u Minhenu.

Eva je bila Jevrej, time se ponosila, ali nije dopustila da je tuđa definicija njenog porekla definiše.

Preživela je i teroristički napad u Minhenu 1972, gde je bila sa ćerkom, a dve godine kasnije obratila se javnosti o svojim počecima i borbama sa fašističkim snagama u Budimpešti.

"Nedvosmisleno, ja sam bila Jevrej. Voda je bila svet u kojem sam se osećala komforno i potpuno bezbedno. Često sam govorila da je trebalo da budem riba", rekla je prilikom jednog intervjua.

Eva Sekelj i Deža Jarmati su se na kraju razveli, ali su oboje 1976. primljeni u Međunarodnu plivačku kuću slavnih, njihova ćerka Andrea je dobila istu čast 1995.

Eva je istakla da ju je kao malu inspirisao jedan plivač, njen sunarodnik Ferenc Čik, koji je osvojio zlato na OI 1936. u Berlinu na 100 metara slobodnim stilom.

A vas – vas neka inspiriše Eva.

Luka Nikolić

strana 1 od 3 idi na stranu