Od "kamenog doba" do Lige šampiona

Punih devet sezona Crvena zvezda nije igrala grupnu fazu nekog evropskog takmičenja... Sve do sezone 2017/18.

Izvor: Luka Nikoliæ

Petak, 20.12.2019.

09:00

Od
photo: Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Leta 2007. godine Zvezda je počela kvalifikacije za Ligu šampiona i ispala u drugoj rundi sa ukupnih 0:1 od škotskog Rendžersa, pre toga izbacivši Levadiju.

Usledio je plej-of za Ligu Evrope, tada još poznatu kao Kup UEFA, a tu Diskobolia Grodžisk, klub koji se na kraju te sezone spojio sa Poloniom i pod tadašnjim imenom prebacio u četvrtu ligu Poljske, nije bio dostojan rival.

Te sezone crveno-beli su u drugom po redu elitnom takmičenju u Evropi završili peti u grupi sa isto toliko članova.

Porazi su došli protiv Bajern Minhena (2:3), Arisa (0:3), Boltona (0:1) i Brage (0:2).

Tada je najbolji strelac ekipe bio Nenad Jestrović, Partizan je bio šampion Srbije, a crveno-bele je sa klupe predvodio prvo Milorad Kosanović, a posle njega, ne preterano dugo, Aleksandar Janković.

Te sezone je – potpuno irelevantno, ali zanimljivo – Nenad Milijaš postigao het-trik u pobedi nad Bežanijom od 4:1.
photo: Pedja Milosavljevic / STARSPORT
Od 2008. godine pa do dana danas kroz crveno-bele redove prošao je veliki broj stručnjaka – nekih većih, nekih manjih.

U dobrom sećanju "delija" ostao je Slaviša Stojanović, koji je prekinuo šestogodišnju dominaciju Partizana, kao i Robert Prosinečki, koji nije osvojio titulu ali je prirastao uz srce navijačima tog kluba.

Ipak, sve do juna 2017, crveno-bela armija nije imala nekog koga bi mogla da okarakteriše kao "zaštitno lice" .

U junu te godine pojavio se Vladan Milojević.

Kao fudbaler je igrao u odbrani, a nastupao je za Radnički NBG, Janinu, Kalamatu, Zvezdu, Apolon, Panatinaikos, Iraklis. Trenersku karijeru je počeo u mladim selekcijama Zvezde, a prvi posao je dobio u Javoru 2011.

Potom je vodio Čukarički tri sezone i s njim osvojio istorijski Kup Srbije te igrao u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Dve sezone pred dolazak u Zvezdu je proveo na Kipru i u Grčkoj.

Portfolio sa kojim je definitivno zaslužio šansu na "crveno-beloj" klupi, ali sa sa kojim, uz – što je najbitnije – poprilično mračnu deceniju za Zvezdu u tom trenutku, ono što se zbilo u naredne dve i po godine nije moglo ni da se sanja.
foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto
Odmah po dolasku u Zvezdu, tada 47-godišnji srpski stručnjak uneo je nešto novo u njenu igru, ali u karakter.

Prvi zadatak za Miloja bio je da uvede ovaj klub u Evropu – nešto što nijednom treneru nije pošlo za rukom prethodnih devet sezona.

Pala je Florijana, očekivano. Pao je Irtiš, očekivano. A onda, neočekivano, savladani su Sparta iz Praga i Krasnodar.

U poslednje dve utakmice u kvalifikacijama za Ligu Evrope teško je pričati a da se ne napiše tekst za sebe i svi navijači Zvezde koji nisu prisustvovali barem odlučujćem duelu sa Rusima na "Marakani" i dan danas žale.

Golčina Kange, neočekivana drama u poslednjim trenucima... A onda – istorija. Ali, ujedno i tek početak pisanja iste.

Decenijska evropska kletva skinuta je i Milojević je bio najodgovorniji za to, a tek se skoro dve i po godine kasnije ispotavilo koliko.

Milojevićev mandat je okončao on sam, u četvrtak 19. decembra 2019. godine, čime je okončao višednevne medijske spekulacije o svojoj budućnosti i obratio se javnosti u svemu što se desilo od tog juna 2017.

A, šta se desilo? Ili, šta nije? Zvezda je dve godine zaredom prvak Srbije i, ako se po jutru dan poznaje, biće i tri. I, što je nekima i bitnije, tri godine zaredom je aktuelni učesnih evropskih takmičenja.

Posle te Lige Evrope, u kojoj je ostvaren i prolaz u nokaut fazu i doživljen koliko-toliko nesrećan poraz od CSKA (0:0, 0:1), usledile su dve godine Lige šampiona.

Posle 27 godina od osvajanja tog takmičenja koje je tada postojalo pod drugim imenom, Zvezda se vratila i ne samo to – ostala i narednu sezonu.

Upravo su ta Liga šampiona i konstantan uspeh bili razlozi evidentnog zasićenja i viška potpuno nepotrebnog pritiska zbog kojeg je sada 49-godišnji strpski stručnjak napustio Zvezdu.

Navijači Crvene zvezde pod Milojevićem su ponovo gledali Ligu šampiona i – imali su šta da vide. Najzanimljivije je definitivno bilo u kvalfiikacijama i najviše će se pamtiti pobede protiv Salcburga 2018. i Kopenhagena i Jang Bojsa 2019.

U tim mečevima je, ujedno, jasno prikazan identitet Milojeve Zvezde i sve što ju je za ove dve i po sezone krasilo, ali i sve mane koje je imala.
Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto
U sva tri međusobna susreta i ukupno šest utakmica crveno-beli su ostvarili ukupno nula (0) pobeda, ali su sva tri puta prošli dalje i izbacili možda i kvalitetnijeg rivala.

Povratak od 0:2 u Salcburgu, nadrealna penal serija u Kopenhagenu i onda dovoljan remi u Beogradu i slavlje na "tenku". Jedni što je sigurno je da dve i po godine za nama šampionu Srbije nisu bile obične, naprotiv.

U grupnoj fazi takmičenja je bila druga priča. Potpuno, potpuno druga priča. Bili su to "svemirski brodovi".

"Ovo je Liga šampiona, ljudi! Igramo među 32 najbolje ekipe u Evropi. Ovde budžeti igraju. Ne znam o čemu mi uopšte ovde pričamo, kako ne shvatate, meni uopšte nije jasno. Uopšte ne mogu da razgraničim kako vi uopšte gledate na sve!? Ej, mi igramo protiv Totenhema, Bajerna, protiv svemirskih brodova koji lete na mesec, o čemu mi pričamo. Ali nema veze idemo dalje...", odzvanjale su Milojevićeve pred ovosezonski meč sa Javorom na kojem je odgovarao na pitanja posle poraza od Totenhema u Londonu od 5:0.

U tim trenucima se već jasno moglo naslutiti da je čoveku koji je posle skoro pune decenije vratio Zvezdu u civilizaciju bilo muka slušati priče o debaklima i sramotama.

Pari Sen Žermen je dao deset u dvomeču, Liverpul je stao na četiri, ali usput primio dva, dok je ove sezone bilo dosta gore... Bajernovih devet, Totenhemovih isto toliko.

I tu, tačno na tom primeru, se nalazi različito shvatanje fudbala u Srbiji od strane dobrog dela navijača i Vladana Milojevića.
Svaki klub ima svoj cilj i prevdiđanja koja se prave pred početak sezone i apsolutno je jasno i neosporivo da ih je Milojević sve u sve tri sezone u potpunosti ispunio.

Osvojio je dve "(i po)" titule i tri puta Zvezdu uveo u Evropu. Uradio je nešto od čega su se mnogi zvezdaši oprostili, podigao granice na nivou o kojem su pojedini i prestali da sanjaju, a onda postao žrtva sopstvenog uspeha.

"Ovi ljudi protiv kojih smo igrali koštaju po 200 ili 150 miliona evra, razumete li vi o čemu se ovde uopšte radi? Vi ne razumete. Ne, oni imaju dve noge, mi imamo dve noge, Njih deset, nas deset. Ja sam već jednom to objašnjavao. Oni su na drugom nivou, kako ne shvatate? To je viši nivo. Zato i hoće da igraju bogati sa bogatima. Da se sudaraju jedni između drugih. Šta treba da radi onaj iz Galatasaraja? Pa šta isti taj Poćetino, koji je primio sedam golova od Bajerna. Šta bi bilo da Poćetino trenira ovde, neki klub u Srbiji, i primi sedam komada od Bajerna? Nemojte, hajde da budemo ozbiljni. Ili pitate da biste pitali tako. Ja ću vam reći pošto čitam sve grčke novine. Znate šta za Olimpijakos pričaju, da ono što rade, rade više nego što mogu. A ljudi imaju budžet 80 miliona evra. Mogu da dovedu koga hoće, ulažu u strance po pet, 10 miliona evra i nije im dovoljno. Znate koliko Giljerme košta, koliko Gerero, Valbuena? Ne mogu ništa da urade i oni su toga svesni".

Što vreme dalje odmiče i što fudbal postaje zavisniji od para tako se se sve više i više iz realnosti briše "srednja klasa" i podela se vrši na bogate i siromašne.

Zvezda, kao i ostali srpski klubovi, spadaju među klubove na prosjačkom štapu, kad se porede sa bilo kojim drugim evropski relevantnim timom. U njih, svakako, spadaju i Totenhem, Bajern, Liverpul, PSŽ, Napoli...
foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto
Posle prve sezone u LŠ bilo je dosta kritika zbog nekih ubedljivih poraza, ali ih je sve uglavnom utišala ekstaza oko samog igranja tog elitnog takmičenja i, pre svega, pobeda protiv budućeg šampiona Evrope.

Tekuće sezone stvari su, ipak, bile drugačije. Pobeda protiv Liverpula pretvorila se u 0:5 i 0:4 protiv Totenhema, dok je Bajern usred Beograda naneo najubedljiviji poraz ikada na "Marakani".

Zvezdina igra je tokom treće Milojevićeve sezone vidljivo bila dosta lošija nego u prethodnoj i samim tim trpeli su rezultati. O tome šta je tačno bio problem može se polemisati, ali je kristalno jasno šta je srž loše igre.

Nije taktika, nije zasićenje, nije finansijska inferiornost... Već za nevericu loša igra fudbalera koji su dovedeni i predstavljeni kao pojačanja i od nekih od kojih se očekivalo da naprave razliku u Ligi šampiona, a nisu mogli to da urade ni u Linglong Superligi Srbije.

Mirko Ivanić je prošle zime doveden za 1,3 miliona evra (izvor transfermarkt, transferi u 2019. godini), Erik Jirka je plaćen 750.000, Tomane je doveden za 750.000, Radživ Van la Para za 1,2 miliona, Mateo Garsija za 1,8...

Nijedan od pomenutih igrača nije ni približno opravdao očekivanja, dok su neki, za sada, više koštali Zvezdu nego što su joj doneli.
photo: STARSPORT/ Pedja Milosavljevic
Tu ima primera i kod jeftinije plaćenih igrača. Santana Žander je plaćen "samo" 200.000 evra, Hose Alberto Kanjas je doveden kao okosnica sredine terena bez obeštećenja...

Igrači kao što su Nemanja Milunović ispostavili su se kao "toplo-hladna" rešenja, visoko obeštećenje za Miloša Degeneka je verovatno jedini pravi pogodak, i uz još nekoliko transfera kojima se više gledalo na budućnost može se pričati pozitivno.

Kada se sve sabere i oduzme, jasno se može zaključiti da je transfer politika Crvene zvezde u 2019. godini bila skandalozno loša.

"Sve je ovde bilo super. Ono što bih naglasio je saradnja sa svim ovim divnim ljudima iz Upravnog odbora, koji su mi davali sve. Što kaže direktor Terzić, nismo imali nijedan problem. Što se tiče Mite (sportski direktor Mitar Mrkela prim. aut.) grešio sam... Ali, ko radi taj i greši. Kada se sve završi ostaju samo lepe stvari", izjavio je Milojević po opraštanju na stadionu "Rajko Mitić".

Ko je grešio, koliko i zbog čega ostaće verovatno zauvek nepoznato javnosti, kao što je slučaj i u velikoj većini svih ostalih klubova, ali je jasno da je grešeno.

Ovaj pasus ovog teksta ostaće deo istorije koju Milojević ostavlja za sobom u Crvenoj zvezdi i koliko se može pripisati njemu teško je suditi, ali je sigurno jedan od najcrnjih segmenata njegovog mandata u svojoj celini.

Potpuno je jasno da će Milojevićeva era ostati zabeležena kao izuzetno uspešna. Imala je svojih uspona i padova, među kojima najgorči utisak navijačima Zvezde ostavlja loše izdanje u derbijima protiv Partizana.
Photo: Pedja Milosavljevic/STARSPORT
Milojević se u četvrtak u 13 časova zvanično oprostio od Crvene zvezde i u situaciji u kojoj je svaki realan navijač tog kluba bio nesrećan uspeo da mu, barem na trenutak, vratio osmeh na lice.

"Odluka je doneta pre meča sa Čukaričkim. Generalni i sportski direktor su me razumeli kao čoveka. Ja želim da realno gledam neke stvari. Odlučio sam se na taj potez iz razloga što je Crvena zvezda na pragu osvajanja nove titule (ima) 11 bodova viška. Novi trener ima vremena da upozna ekipu, da zajedno sa gospodinom Mrkelom nađe hemiju, da se prilagodi igrače. Želeo sam to vreme da dam, bez obzira... Ta neka titula, ali ja smatram da sam je već osvojio. Tako da ja u mom mandatu kažem da sam osvojio tri titule, a ne dve", kazao je Milojević u oproštajnoj konferenciji i dodao:

"Možda bi odlazak na leto bio veoma komplikovan za klub i novog trenera, a znam koliko su teške prve utakmice. Timski sam igrač i hoću realno da gledam stvari. Kada sam došao želeo sam da ostvarim nešto, a onome ko dodje da ostavim nešto u amanet. Zvezda je na pragu osvajanja nove titule. Novi trener će imati vremena da upozna ekipu, nadje hemiju. U fudbalu nema puno vremena, a ja sam želeo da ga dam".

Prema informacijama dostupnim javnosti, Milojević se odlaskom iz Zvezde pre završetka ugovora i usred sezone oprostio od polovine godišnje zarade to jest 300.000 evra.

Ujedno je, kako je i sam napomenuo, dao šest meseci novom treneru – Dejanu Stankoviću – da koliko je maksimalno moguće trenerski stasa u izuzetno zavidnoj situaciji za svoj novi klub (+11 na polusezoni u prvenstvu).

Mogao je Milojević da presedi još šest meseci, da inkasira 300.000 evra i da "odradi posao" to jest osvoji titulu koju je, kako kaže, već osvojio. Mogao je, ali nije.

Vladan Milojević je Crvenu zvezdu odveo od kamenog doba (mediokriteta srpskog fudbala) doveo do donekle stabilnog igranja Evrope – i bilo šta više zaključivati je nepotrebno.

Luka Nikolić

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 109

Pogledaj komentare

109 Komentari

Možda vas zanima

16.700 vojnika raspoređeno: Počelo je... 4
Svet

16.700 vojnika raspoređeno: Počelo je...

Filipinske i američke trupe počele su danas vojne vežbe "Balikatan" u Filipinima, koje će trajati do 10. maja, a uključivaće i pomorske vežbe u Južnom kineskom moru, na čije teritorije polažu pravo i Kina i Filipini.

12:24

22.4.2024.

1 d

Podeli: