Đavo je odneo šalu

Možemo kriviti očajnu organizaciju FIBA i njene kvalifikacione "prozore" za ovakav scenario. Iste "prozore" zbog kojih već ispaštaju aktuelni evropski prvak Slovenija i veoma talentovana ekipa Hrvatske, ali realnost kaže da smo za novonastalu situaciju krivi sami.

Srbija, predvođenja legendarnim igračem a sada trenerom Aleksandrom Đorđevićem, već neko vreme važi za jednu od najboljih, tačnije najbolju ekipu posle Sjedinjenih Američkih Država. Ipak, ni taj epitet niti bilo kakva druga "stara slava" joj neće pomoći, ne sada.

Situacija je slična kao i pre oko šest godina i neizvesnosti oko plasmana na Evrobasket 2013. Srbija je tada bila pred ispadanjem usled poraza od Estonije, ali je pobedom nad Izraelom uspela da se izbori za plasman na Evropsko prvenstvo.

Oko pola decenije kasnije sudbina se ponavlja – Estonija je šokirala Srbiju u Talinu i zakomplikovala situaciju u grupi L.

Nenad Krstiæ u duelu sa Izraelcima 2012. (Starsport)

"Orlovi" su u tom odlučujućem meču sa Izraelom slavili ubedljivo, 83:67, a sastav se poprilično promenio od tada pa do sada. Srbiju su tada, doduše, predvodili neki trenutno aktuelni igrači – Teodosić je imao devet poena i sedam asistencija, dok je jedan od najboljih bio Milenko Tepić sa 16 poena.

Tepić je bio akter meča protiv Estonije, ali ga je odigrao poprilično loše, dok se Teodosić tek vratio posle dvomesečne "pauze" u Klipersima koji su ga i nedavno otpustili.

Bivši bek Partizana se prisetio situacije iz 2012. godine rekavši "da se nada da će se ista sudbina ponoviti", dok je Teodosić bio izuzetno samokritičan posle partije protiv Estonije, koju je završio sa 16 poena i deset asistencija.

"Izuzetno sam bio željan košarke. Daleko sam od svoje najbolje forme i ne želim da pričam o mojoj partiji protiv Estonije", rekao je Teodosić.

Foto: FIBA

Naši reprezentativci su protiv Estonije odigrali izuzetno loše. Očajno, izuzev soldinih partija Dragana Milosavljevića i Stevana Jelovca.

Teodosić jeste upisao 16 poena i deset asistencija, jeste bilo mnogo gorih od njega, ali neko kao što je Miloš, neko sa njegovih uspesima, njegovim renomeom, mora biti bolji. Situacija iz završnice meča i neke napadačke odluke nisu bile ni do kolena Teu koga smo navikli da gledamo u dresu reprezentacije, a nekada CSKA iz Moskve.

Svakom reprezentativcu možemo analizirati meč sa Estonijom "do prekosutra" i naći milion stvari koje su bile problem. Možemo tako i sa postavkom igre Đorđevića, sa nedovoljnim zalaganjem, izuzetno lošom odbranom nekompatabilnom sa napadom Estonije, ali nema potrebe.

Nema potrebe jer je ekipa koja nas je pobedila Estonija. Trenutno 48. reprezentacija na svetu (Srbija četvrta), ekipa koja je do ovog meča imala deset poraza zaredom u svim takmičenjima, ekipa koja je poslednji put na Svetskom prvenstvu igrala... Nikada.

Ekipa u kojoj svi igrači zbirno zarađuju verovatno manje nego neki naši igrači pojedinačno, ekipa kojoj je falio najbolji igrač Sim-Sander Vene, zemlja u kojoj živi oko pet puta manje stanovnika nego u Srbiji... Razumete poentu.

Foto: FIBA

Srbija u meč sa Izraleom ulazi pod imperativom pobede, što nije trebalo da bude slučaj ni u jednom trenutku ovih kvalifikacija. Izrael, koji je miljama daleko od Estonije, je ipak i dalje inferioran u poređenju sa nama pa su, i pored katastrofe u Talinu, "orlovi" i dalje veliki favoriti.

Uzimajući u obzir pomenute faktore i suv kvalitet koji je na strani Srbije, šta je potrebno da se ne bi desila katastrofa i eventualna eliminacija za Mundobakseta? Potrebni su trud, zalaganje i to da Đorđević objasni svojim igračima da je "vrag odneo šalu".

Potrebni su i Nikola Milutinov, koji će biti tu, kao i Vladimir Lučić i Vasa Micić od kojih se očekuje da se pridruže ekipi.

U prvom meču ove dve ekipe u grupi L Izrael je iskoristio indolentnost naših i slavio u Tel Avivu sa 83:74 u meču koji tada nije odlučivao o prolazu. Meč u Beogradu imaće neuporedivo veći značaj, ali će, ipak, biti prostora za kalkulacije. Samo se nadam da će kalkulacije biti ostavljene za novinare i navijače.

Foto: FIBA

Ako uđemo u kalkulisanje, situacija postaje dosta jasnija i lakša za Srbiju, jer naše i poraz od Izraela verovatno vodi u Kinu.

Kako? Tako što, ukoliko favorizovana Gruzija pobedi Estoniju na domaćem terenu (meč se igra u istom terminu kad i Srbija – Izrael), a Srbija izgubi od Izraelaca u "Pioniru", stvoriće se krug od tri ekipe sa po šest pobeda i poraza i po dve pobede i dva poraza u međusobnim duelima. U tom scenariju, "orlovi" bi bili apsolutno nadmoćni zbog pobeda nad Gruzijom još u grupnoj fazi od 18 i 37 razlike, pa bi ih u trouglu izbacio samo abnormalno ubedjliv poraz u nedelju (22 razlike ili jače).

Ipak, ukoliko Estonija priredi još jednu sezonaciju i slavi protiv Gruzije u Tbilisiju, a Srbija bude poražena u Beogradu, u krugu u kojem bi se našli Izrael i "orlovi" naši protivnici bi imali dve pobede u međusobnim okršajima, a samim tim i plasman na Mundobasket.

Bilo kako bilo, iako je dosta toga jasno ovom (ne)komplikovanom kalkulacijom, sve sem rutinske pobede bi bila nova bruka za Srbiju – evropskog i svetskog vicešampiona. Vremena za korekcije i prilagođavanja nije bilo puno. Srbija i Izrael su sa Estonijom i Nemačkom igrali pre samo tri dana, a u situacijama kada je vremena za pripremu malo i kada se velike kilometraže prelaze u kratkom periodu iznenađenja su moguća, ali ne i očekivana.

Iznenađenje bi bilo da Izrael slavi u Beogradu, kao što bi iznenađenje bilo da Srbija izgubi od Estonije. Ipak, desilo se, a ukoliko želimo da izbegnemo tužnu sudbinu Slovenije i Hrvatske, mi "sa strane" moramo da uradimo samo jedno – da prepustimo kormilo onima koji su nam sreću doneli toliko puta u životu i verujemo Saletu i "orlovima".

Ono što je viđeno protiv Estonije se ne sme ponoviti. A, ako se ponovi, neće biti smak sveta, ali će biti blizu istom, barem sa ove sportske strane. Đorđević je u svojoj selektorskoj karijeri zaradio dovoljno kredita kako bi mu se u svim situacijama verovalo, a statistika i analitika su na strani Srbije.

Ipak, to je košarka, a kako kaže stara engleska poslovica – nije gotovo dok debela žena ne zapeva.

Luka Nikolić