Potcenjeni MVP – Kavaj Lenard

Krilni igrač San Antonio Sparsa Kavaj Lenard verovatno neće biti proglašen za najkorisnijeg igrača (MVP) NBA lige ove sezone, a ako se tako ispostavi, to će biti velika nepravda.

Dok se ceo svet divi tripl-dablovima Rasela Vestbruka, sličnim partijama Džejmsa Hardena, univerzalnoj dominaciji Lebrona Džejmsa, većina ne vidi maestralnu igru Lenarda, koji je već godinama jedan od najboljih igrača u NBA, a tek mu je 25!

Mesecima se uglavnom vodi rasprava da li će MVP biti Vestbruk ili Harden, dok se Džejms, Durent, Ajzea Tomas i Lenard povremeno pominju tek kako bi bila još koja opcija, ali se ubrzo otpišu jer imaju "previše kvalitetnih saigrača", ili "nisu na vhunskom nivou u napadu", ili su "nešto slabiji u odbrani".

A onda je Lenard odigrao verovatno meč karijere, kada je u pitanju regularni deo sezone, protiv Hjuston Rokitsa. Njegov nastup se može opisati jedino sa "MVP! MVP!" Na kraju krajeva, dobio je direktan duel sa jednim od favorita za MVP priznanje Hardenom. I to na kakav način. Na vrhuncu meča, dok je napad Sparsa zavisio od njega, Lenard je davao još više od sebe u odbrani. Preuzeo je od Denija Grina obavezu čuvanja Hardena, jer je želeo da on bude zadužen za najboljeg igrača Rokitsa, iako je Grin pokušavao da ga oslobodi toga kako bi mogao da "stigne do daha". Ali Kavaj nije popustio. Harden je u poslednjoj četvrtini pogodio samo jedan od pet šuteva, postigavši četiri poena, dok je Lenard šutirao 4/6 i imao 17 poena. Postigao je 25 poena u drugom poluvremenu i 15 od poslednjih 19 poena Sparsa u poslednjih pet minuta utakmice.

Lenard nije lider ni u jednoj statističkog kategoriji, ali nije li biti sedmi strelac lige (26,2 poena) dok su tvoje specijalnosti odbrana i kolektiv ravno proseku od bar 40 poena? Uz to, Kavaj ima bolje procente šuta od već pomenutih glavnih kandidata za MVP priznanje Vestbruka i Hardena.

Lider "mamuza" prosečno pogađa 48,6 odsto šuteva iz igre, 38,3% pokušaja za tri i 89,7% slobodnih bacanja. Osim toga, Sparsi su zahvaljujući Lenardu uspešniji tim nego što je to Tander zbog Vestbruka ili Hjuston zbog Hardena, čak imaju više pobeda i od Džejmsovih Kavalirsa. Opet su lagano na 50+, a nema sumnje da će "prebaciti" i 60 pobeda.

A Lenard sve to čini iako mu napad nije najjače oružje, već odbrana. Dvostruki je uzastopni najbolji defanzivni igrač lige, a vrlo je izvesno da će to priznanje poneti i treću godinu u nizu.

Foto: Getty images

Nažalost, današnja košarka prilikom izbora "najkorisnijeg" se uglavnom svodi isključivo na ofanzivnu statistiku i jednog iz godine u godinu sve bitnijeg "igrača", marketinški momenat. A Lenard je tu druga liga, ne jer nije sposoban da se "proda" medijima, već jer ga ne zanimaju te stvari. Ali ipak je prisutan u priči za MVP-ja jer je toliko impresivan na parketu da ga mnogi košarkaški stručnjaci porede čak i sa najvećim svih vremena – Majklom Džordanom. Ne, ne pričaju da je novi MJ neki Kobi, Lebron, Ras, "Brada", nego Lenard.

"Ne želim da kažem da je kao Majkl Džordan, ali ovo je situacija kada imamo igrača izuzetnog i u napadu i u odbrani. On mora biti jedan od glavnih kandidata za MVP-ja", rekao je trener Nju Orleans Pelikansa Alvin Džentri, a sve dodatno začinio asistent Sakramento Kingsa Elston Tarner, "Igrao sam dve godine sa Majklom i čuvao ga svakog dana na treninzima. Lično sam osetio kakav je borac, takmičar. Ono što sam video u Lenardu je isto što je na parketu bio i Majkl. Posebno kada pričamo o oba dela terena. To je taj takmičarski naboj, nije bitno da li vodi ili gubi 20 razlike. Uvek je isto kada on igra".

Ono što je posebno impresivno kod Lenarda je da je iz sezone u sezonu statistički sve bolji i bolji u napadu, kao i ostalim statističkim parametrima, a opet ne posustaje u defanzivi. Kao ruki je prosečno beležio 7,9 poena po meču, sledeće godine 11,9, potom 12,8, pa 16,5, zatim 21,2, i sada ove 26,3. I dok svi uporno i dalje ističu koliko je izuzetan defanzivac, on ubaci 39 poena Hjustonu.

Na sve to, izuzetno je koliko je Lenard promenio svoj stil igre između samo dve sezone i koliko je sada dominantniji u napadu nego pre, a da nije izgubio svoj nivo u odbrani. Ako je 2014. kao "defanzivac" mogao da bude MVP finala, kako ga onda sada opisati kada je u stanju da ubaci i 40 poena jednom od boljih timova Zapada?

Ali nije to ono što ga čini posebnim. Svako može da pogodi jednu, tri, pet trojki, Harden to čini, Vestbruk to čini, Durent to čini, Džordž to čini, Kari to čini, ali ko se od njih posle trojke sa devet metara vrati u odbranu i pet sekundi kasnije izblokira kandidata za MVP u punom naletu u napadu koji može da prelomi meč? Samo Lenard. To je prelepa suština njegove posebnosti. Dodatni argument zašto bi Lenard trebalo da bude MVP je i njegov uspon forme kako sezona prolazi. Dok su mnogi superstarovi usporili posle Ol-star vikenda, on je "dodao gas" i u martu, kada ekipe već počinju da primaju oblik koji će forstirati u plej-ofu, ima prosek od 33,8 poena uz 8,3 skokova i 3,3 ukradene lopte, uz nekoliko vrhunskih predstava nalik onoj iz januara kada je ubacio 41 poen Lebronovim Kavsima. Nažalost, blagi udarac koji je nedavno doživeo ga je malo izbacio iz ritma, ali nema sumnje da će se "vratiti još jači", kako to sporstisti vole da kažu kad se povrede.

"Pun je samopouzdanja i to se vidi. Pre je bio povučeniji, čekao je da se stvari dogode. A onda je shvatio kakav talenat poseduje i koliko je bitan za tim. Zna da će dobiti loptu. Veruje više saigračima, čeka dok zna da će odigrati nešto za njega. To podiže samopouzdanje, i znanje da će te tim tražiti jer si mu potreban. Kad dostigneš tu tačku, um postane potpuno drugačiji. On zna da "poseduje" tim, da nam je potreban da uradi nešto da bismo pobedili, ili imali šansu", pojasnio je trenutnu situaciju kod Lenarda Manu Đinobili.

U svom napadačkom arsenalu sve agresivnije koristi "pik-en-rol", za razliku od skok-šuta i poludistance, što je uglavnom forsirao prethodnih godina, a skoro je potpuno zanemario izolaciju. Efikasniji je u "pik-en-rolu" čak i od Hardena. Lenard i dalje ima visok pricenat skok-šuteva, ali sve manje zavisi od asistencija saigrača pa je u tom segmentu već na nivou Džejmsa ili čak Kobija Brajanta na vrhuncu karijere. Sada sam kreira svoje završnice, više nego što čeka da mu tim to omogući.

A sve to radi mnogo efikasnije nego prethodne sezone, iako mu je opao procenat šuta za tri poena (44-39). To je postigao povećanjem broja šuteva sa poludistance, cik-cak lažnjaka odmah iza linije za tri kojim se oslobađa čuvara, što je često radio protiv Hjustona, te varijacijama skok-šuteva, zbog čega je Demarkus Kazins izjavio da u njemu vidi "blesak Kobija". Ono u čemu bi Lenard trebalo pre svega da napreduje da bi postao još kompletniji superstar je pas igra. Jasno je da mu je to možda jedna od većih slabosti, iako je taj segment košarke verovatno najviše zavisi od talenta nego bilo koji drugi. Međutim, tvrdoglava radilica Lenard ne dopušta da imalo stagnira ni na tom polju, pa iako je i dalje daleko od vrhunske asistencije kakvu poseduje recimo Vestbruk, podigao je procenat proigravanja sa 13 na 18.

Na to umnogome utiče to što mnogo češće ima posed nad loptom nego ranije, zbog sve manje uloge Tonija Parkera i Manua Đinobilija, ali opet moramo ponoviti da mu je tek 25 godina i da je prostora za napredak više nego dovoljno. I da nije plejmejker, čak ni klasičan bek.

Mnogi su Lenarda opisivali kao igrača "sistema", tip košarkaša koji apsolutno zavisi od koncepcije trenera koji ga je doveo na osnovu svog "računa", a njemu su to još više pripisivali s obzirom da je skoro pa iz senke upao u mašinu jednog od najboljih trenera svih vremena Grega Popoviča.

I dok su se mnogi godinama pitali koga će Popović dovesti kao naslednika višegodišnje alfe i omege svog tima Tima Dankana, kao novog lidera tima i budućeg nosioca franšize, a istovremeno Lenarda gledajući samo kao "podršku" toj glavnoj zvezdi, pitali se da li je to možda Lamarkus Oldridž, on je pokazao da je Pop doveo "naslednika" mnogo ranije nego što su mnogi očekivali i da je on ta budućnost tima, iako je tu već godinama.

Foto: Getty images

U martu je na četiri uzastopna meča postigao najmanje 30 poena, pa u tekućoj sezoni ima 23 takva nastupa. Samo su Džordž Gervin, Dejvid Robinson i Tim Dankan imali najmanje 20 takvih utakmica u jednoj sezoni u istoriji Sparsa. Lenard je sad jedan od njih.

U svakom slučaju, dobio MVP priznanje ili ne, najbolje od Lenarda se tek očekuje, počevši od ovosezonskog plej-ofa gde će najviše zahvaljujući njemu Sparsi biti više nego velika opasnost za najbolji tim Zapada u poslednjih nekoliko godina Golden Stejt Voriorse. Svojim navijačima duguju s kamatom zbog prošlosezonskog debakla, pa ne bi bilo pogrešno reći da podjednako konkurišu za finale lige kao i "ratnici". Glavni razlog za to je naravno Lenard.

"Ne znam kako biraju MVP-ja. Ne razmišljam kako drugi momci igraju. Ja samo igram košarku, trudim se da moj tim bude najbolji. Trudim se da pobeđujemo. Trudim se da budem što je moguće bolji u odbrani, a onda što je moguće bolji u napadu", rekao je Lenard.

Da li je Lenard zaslužio MVP priznanje? Ko je vaš "potcenjeni" MVP?

A. Kovačević