"Ja sam najveći"

Nije bio samo šampion sveta, bio je pre svega čovek, bez dlake na jeziku ali iskren do bola, bio je čak revolucionar, bio je stub društva, glasnik slobode.

SAD
Podeli
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Mnogi će reći da je bio bezobrazan i nadmen, ali i to Muhameda Alija čini posebnim u odnosu na druge. Mnogi vole da "laju", ali niko to nije znao niti će znati učiniti sa takvom veličinom kao on.

Rekao je ne najvećoj svetskoj sili kada mu je naređeno da ide u "rat za demokratiju" na drugi kraj sveta, rekao je ne kada mu je zbog boje kože zabranjeno da uđe u restoran.

Nije dozvolio da ga mali ljudi sruše na zemlju, hranio se njihovom mržnjom i pretvorio to u nešto što svet sporta verovatno nikad više neće videti.

"Bolje nauči da se boriš pre nego što izazoveš ljude", rekao mu je policajac Džo Martin.

Njemu se Ali obratio 1954. kada mu je neko ukrao bicikl u Lujvilu. Tako je ušao u svet boksa, a potom i u istoriju.

"Znate, Ali je lud. Ne možete znati šta će normalan čovek uraditi, ali znate šta će lud uraditi, a Ali je lud", rekao je Soni Liston, dve godine nakon poraza od Alija, prvog u karijeri.

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Boks je bio diskreditovan, skoro odbačen kao sport kada se pojavio Ali. Zbog nameštanja borbi, pogibija, više nije bio "plemenita veština".

A onda je došao on, kretao se kao balerina, podsetivši ljude šta je sport i potpuno ga promenio. Njegove pres konferencije su bile gledanije i očekivane s većim nestrpljenjem nego neke današnje borbe za titulu prvaka sveta.

"Ali je uvek govorio da bih bio niko da nije bilo njega. Ali ko bi bio on da nije bilo mene?", rekao je Džo Frejzer nakon "Trilera u Manili", "Bože, bože, on je veliki šampion".

Nakon titule je ubrzo promenio veru i ime. Učlanio se u kontroverzni pokret Nacija islama, ali iako su ga mnogi osudili, dobio je više pristalica nego krtičara.

Mnogi će reći i da je bio rasista, možda i jeste, ali se u njegovo vreme su tamnoputi ljudi i dalje gledani kao robovi. Omogućio je Afroamerikancima da se konačno osećaju kao ljudi.

"Ne zovem ga najboljim bokserom svih vremena. Ali je najveće ljudsko biće koje sam upoznao", rekao je Džordž Forman.

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Bio je hrabar pre svega, samo tako može da se objasni njegova istrajnost tokom tri i po godine izbacivanja iz boksa. Ni to ga nije srušilo, vratio se još jači.

Bez pardona je "pljuvao" svoje rivale uoči borbe, ali je bio veliki i u porazu, što je pokazao posle prvog u karijeir, od Frejzera.

Teško je u bilo kom sportu proglasiti nekoga najvećim, ali je to kod Alija nepobitna činjenica. Sjajni su borci bili i Holifild i Tajson i mnogi drugi posle njega, ali niko nije uspeo da tokom karijere savlada veličine kakvi su bili Liston, Forman, Norton, Frejzer. A trojicu od njih je prebio dva puta.

"Triler u Manili", "Borba veka" i Gruvanje u džungli" su bokserski klasici bez kojih ovaj sport ne bi bio ono što jeste.

Nisu to bile obične borbe. Nisu to bili ni okršaji za najboljeg na svetu. To su bili istorijski događaji koji će uvek ostati zapamćeni.

Kasijus ili Muhamed, nije bitno kako se zvao, niti kojem bogu se molio, već šta je predstavljao.

Voljen ili omražen, 50 godina je bio jedan od najprepoznatljivijih ljudi na planeti.

"Bog je došao po svog šampiona", zaključio je Majk Tajson.

Sport