Slučaj Zemunelo – sve gospoda, a ono cirkus

Kao mali, opsednut antičkom grčkom i njihovim viđenjem demokratije, uvek sam zamišljao današnje "skupštine" kao skup elite, gospode, inteligencije koja razumno donosi važne odluke.

Naravno, nisam toliko naivan da u to verujem i danas, znam kako izgledaju "skupštine" u Srbiji, ali ipak očekujete neki nivo, red, bar malo razuma...

Zbog toga, čak i kao novinaru, teško mi je pronaći prave reči da opišem kako sam se osećao dok je trajala sednica "skupštine" FK Partizan, finaliste Kupa šampiona, dvostrukog učesnika Lige šampiona, skoro pa redovnog učesnika Lige Evrope, višestrukog prvaka države.

Mogu samo reći da me je bilo sramota u ime svih onih privrednika, profesora, doktora, GOSPODE koja čini "elitu" koja vodi ovaj klub. Kad već njih nimalo nije sram, bar većinu njih.

Pre svega što su oni slika i prilika ove države, slika ljudi koji vode firme, fabrike, pa i samu Srbiju, ako smem da kažem.

Foto: StarSport

Kako opisati ljude u markiranim odelima, skupim cipelama, sa zlatnim satovima koji se voze u najskupljim automobilima i koji smatraju da nisi dostojan njihove izjave, koji se stalno busaju u prsa koliko vole klub i žele da mu nesebično pomognu, a nisu u stanju da sastave dve poštene prostoproširene rečenice bez upotrebe atributa kao što su "stoko", "sramoto", "lopovi", "bagro", uz obavezno pominjanje bliže rodbine...

Kada vidim ovo, i shvatim ko su i šta su ti ljudi u našem društvu, kako ja sutra svom detetu da kažem uči, radi, budi vredan, pametan, pošten, kako bi bio uspešan, važan, ali poštovan čovek, ako ovakvi ljudi predstavljaju taj „nivo“?

Bilo ih je oko 60, OVI i ONI, jedni protiv drugih, i jedni i drugi VOLE Partizan, i jedni i drugi znaju šta je dobro za Partizan, i jedni i drugi kažu sa su ovi DRUGI tu iz čistog oportunizma, produžene ruke ljudi iz senke.

Njih oko 60 nije moglo za oko 90 minuta da se dogovori čak ni to koliko ih ima, kako će da se izbroje, već su sa praga počeli da se svađaju, viču, urlaju, vređaju. Pa 60 klinaca, koji nemaju njihove „škole“, „diplome“, firme, tašne, mašne se na školskom igralištu lakše dogovori kako će se igrati.

Foto: StarSport

Često kažemo „da smo u normalnoj državi“, pa moram i ja da iskoristim tu floskulu za OVE, jer u u nekoj normalnoj državi oni ne da ne bi odlučivali i većali u „skupštinama“, već bi u najboljem slučaju prali suđe u nekom zabačenom restoranu, eventualno jeftinom hotelu.

Ali opet, oni su u svojim limuzinama i džipovima otišli na večeru u neki fin restoran, a posle u svoju vilu ili stan od 100/200+ kvadrata, a ja, a verujem i većina vas, smo večerali „smoki“, a onda u svom autu starom bar 13 godina otišli u iznajmljeni stan od 35 kvadrata da se „tešimo“ kako smo mi za njih GOSPODA.

Kažu biće nam bolje za godinu, dve, tri, živećemo bolje, imaćemo veće plate, niže cene, imaćemo sve. A šta nam to znači ako će OVI i dalje da budu važniji, bitniji, plaćeniji? U stvari, kako uopšte da očekujemo to bolje, veće, više ako se OVAKVI pitaju za to u raznim "skupštinama"?

Ali dobro, šta ja znam, ja sam samo običan novinar sa prosečnom srpskom platom i besmislenom diplomom državnog fakulteta (koja vredi toliko da me je sramota da se pohvalim da je imam).

Bitni su OVI što žvaću žvake na javnim sednicama.

Skupstina FK #Partizan pic.twitter.com/HG9pkl1pn1

— Aleksandar Kovaèeviæ (@RajvosaLex) May 24, 2016