Baraž: Ibra ili CR7, ko neće u Brazil?

Jedan svetski prvak, jedan potpuni debitant, dve superzvezde u direktnom duelu.

Iako nam ne donosi nijedan istinski klasik, a sastav učesnika nije natovaren timovima iz samog svetskog vrha, evropski baraž donosi sasvim dovoljno zabavnih okršaja da privuče ljubitelje fudbala.

U centru pažnje bez dileme će biti okršaj Zlatana Ibrahimovića i Kristijana Ronalda, od dva istinska velikana igre jedan izvesno neće u Brazil. Posle ubedljivog trijumfa Urugvaja u Amanu jedini prvak sveta koji nema brazilsku vizu je Francuska, koja mora da prođe kroz iskušenje na Dnjepru.

Bosni i Hercegovini, koja će prvi put od izdvajanja iz Jugoslavije igrati na svetskoj smotri, posle baraža mogu da se pridruže u teoriji još četiri debitanta – Etiopija, Burkina Faso, Jordan i Island. U ovom trenutku momci vikinške krvi jedini deluju kao umereni autsajderi, plasman ostalih bio bi pravo čudo.

AK Svet
Podeli

Portugal – Švedska

Lisabon, petak u 20.45
Sulna, utorak u 20.45

Budimo realni – oči celog sveta biće u petak uveče uperene u lisabonski Stadion svetlosti, na kojem će se pojaviti dva najbolja fudbalera na svetu ove jeseni. Samo jedan od njih pakovaće u junu kofere za put u Južnu Ameriku, a brojni mediji tražili su ovih dana odgovor na pitanje da li bi u Brazilu više nedostajao Kristijano ili Zlatan. Koga god od njih dvojice da ne bude, svaki realan ljubitelj fudbala mora da bude tužan.

Dodatni problem je što obojica predstavljaju nacionalne timove kojima je po kvalitetu svakako mesto među 32 najbolja na svetu, ali su žrtve sistema takmičenja, koji na svakom turniru proguta nekog ozbiljnog iz Evrope, da bismo na svetskoj smotri gledali Togoance, Severnu Koreju ili Trinidad i Tobago. Za ljubitelje egzotike i posebno skupljače sličica dolazak ovih drugih je prava poslastica, ali kvalitet turnira opada i bez Kristijana Eriksena, Roberta Levandovskog, Davida Alabe ili Gareta Bejla, a kako ne bi bez Ibre ili Ronalda...

Rat oko terena počeo je odavno, okršajem na periferiji događaja, kada je Žoze Murinjo, kako valjda samo on ume, rešio da pokuša da poremeti jednog od stubova švedske odbrane Jonasa Olsona, tokom jednog okršaja na duelu njihovih klubova Čelsija i Vest Broma.

Portugal je u grupi F igrao ispod očekivanja i od samog starta jurio je, ispostavilo se neuspešno, selekciju Rusije. Period između oktobra prošle i marta ove godine, kada su u pet uzastopnih mečeva bez pobede (0-3-2, uključujući kvalifikacione remije sa Severnom Irskom i Izraelom i prijateljski poraz od Ekvadora) najslabiji je u ovom veku. Od samog starta im,i su ogromne probleme – morali su da preokrenu protiv Luksemburga i Severne Irske, da iz minusa stignu do remija u drugom meču sa Ircima i u Izraelu, a Azerbejdžanu u oba meča nisu dali gol po sat vremena.

Suština portugalskog problema je u nemoći da se izuzetno kvalitetna grupa fudbalera spoji u koherentnu celinu, i Paulo Bento nije jedini koji se suočava sa tom nevoljom. Utisak je da je striktni Skolarijev režim poslednji uspevao da izvuče nešto blizu maksimuma. Suočeni sa osiromašenjem domaćih velikih klubova, koji sada žive od preprodaje fudbalera iz još siromašnijih delova sveta, najbolji Portugalci danas igraju za klubove u ligama petice, pa će Realova linija Pepe-Koentrao-Ronaldo biti kičma tima.

Već decenijama osnovna portugalska slabost je u samom špicu, gde se reprezentacija u ovom veku oslanja na Gomeša, Pauletu, Almeidu i Poštigu, igrače koji nisu ni izbliza kvalitetni kao vezni red. O tome govori podatak da drugo mesto na listi strelaca u kvalifikacijama dele Ronaldo i štoper Bruno Alveš sa po 4 gola. Najveću prednost donosi im bogato iskustvo iz baraža, kroz koji su stizali na prethodna takmičenja.

Švedska je u grupi C rutinski stigla do mesta koje im je zacrtano na žrebu – malo ko je očekivao da mogu da prestignu Nemce, a bez većih problema ostavili su za sobom preostale rivale. Na putu ka poziciji dva oni su sa prvim favoritom odigrali dva nezaboravna meča na kojima je viđeno 16 golova, najpre dostigavši 0:4 u gostima, a zatim ispustivši 2:0 kod kuće za 4:4 i 3:5. Baš kao i Portugalci, žuto-plavi su navikli na preokrete – dva ključna rivala u grupi, Austriju i Republiku Irsku, takođe su dobili posle rezultatskog minusa.

Ovoj generaciji švedskog fudbala Brazil je poslednji izlazak na veliku scenu. Zlatan je nedavno napunio 32, a četiri najbolja strelca iz ovih kvalifikacija (još i Hisen, Svenson i Elmander) imala bi na SP od 32 do 37 godina. U kategoriji 30+ su i ključni igrači u preostale tri linije – Isakson, Olson i Ćelstrem, a Zlatan bi u Brazilu postao četvrti član sadašnjeg tima sa 100 i više mečeva u nacionalnom timu. Iako su ne tako davno imali odličnu mladu selekciju, Knut Hamren nije uspeo da sprovede smenu generacija, pa je pitanje kada će sledeći put Švedska biti ovako blizu velikog takmičenja.

Istorija u ovom dvomeču šalje mešovite poruke – Švedska ima duplo više pobeda (6-3 na 15 mečeva), ali nijednu od 1984. godine. Portugal od poslednjih 6 okršaja ima dve pobede i 4 remija, ali nikad u istoriji nije savladao Šveđane na domaćem terenu. Od poslednjih pet mečeva tri su završena bez golova, a u preostala dva svaka ekipa dala je bar po 2 komada. Poslednji put sreli su se u kvalifikacijama za Južnu Afriku, i oba puta je bilo 0:0.

Međusobni skor

15 3 6 6 14:24
u Portugalu 7 0 3 4 8:16
u Švedskoj 8 3 3 2 6:8
u ovom veku 4 1 3 0 5:4

Poslednji meč: 0:0 u Portu, 28. marta 2009.

Island – Hrvatska

Rejkjavik, petak u 20.00
Zagreb, utorak u 20.15

Iako dotle nisu bili u samom vrhu evropskog fudbala Nemci su put ka dominaciji započeli „čudom u Bernu“ pre 59 godina. Ukoliko „ribari“ sa Islanda stignu do Brazila i zatim nastave sa dobrim rezultatima u narednim godinama, svi hroničari ukazivaće na 6. septembar ove godine i „drugo čudo u Bernu“ kao polaznu tačku njihovog uspona.

Upornost Johana Berga Gudmundsona donela je tog dana Islandu ključni bod protiv pobednika grupe, iako su gubili 4:1. Fudbaler AZ Alkmara, koji za svoj klub nijedne od prethodnih sezona nije dao više od 3 gola, te noći je postigao het-trik, zaokružen u sudijskoj nadoknadi, dovoljan za velikih 4:4, dovoljan na kraju i za drugo mesto u grupi E i istorijski baraž.

Za korak dalje potreban je još jedan istorijski uspeh – od kada samostalno igraju fudbal (1946) Islanđani su od top 30 evropskih nacija pobeđivali samo po jednom Češku, Italiju, Mađarsku i Španiju. Uz to pobeđivali su i nordijsku braću Norvežane i Šveđane (Dance nikad u 21 utakmici), ali uglavnom na regionalnom turniru.

Selekcija sa ostrva od 320 hiljada stanovnika odavno se ne može tretirati kao „simpatična“ i „tim sa jednim igračem“. Ejdur Gudjonsen jeste velika zvezda, ali je u ovoj selekciji više neko ko će iskusnim savetom pomoći saigračima, nego odigrati važnu ulogu na terenu.

Sa igračima koji redovno nastupaju u Premijer ligi (Sigurdson i Gunarson), Seriji A (Bjarnason i Halfredson), zvezdama holandskog šampionata (Sigtorson, Finbogason, Gudmundson) i nekoliko važnih igrača u danskoj ligi (Sigurdson, Jonason, Gislason, doskora i Selvi Otesen,