Baraž: Ibra ili CR7, ko neće u Brazil?

Jedan svetski prvak, jedan potpuni debitant, dve superzvezde u direktnom duelu.

Iako nam ne donosi nijedan istinski klasik, a sastav učesnika nije natovaren timovima iz samog svetskog vrha, evropski baraž donosi sasvim dovoljno zabavnih okršaja da privuče ljubitelje fudbala.

U centru pažnje bez dileme će biti okršaj Zlatana Ibrahimovića i Kristijana Ronalda, od dva istinska velikana igre jedan izvesno neće u Brazil. Posle ubedljivog trijumfa Urugvaja u Amanu jedini prvak sveta koji nema brazilsku vizu je Francuska, koja mora da prođe kroz iskušenje na Dnjepru.

Bosni i Hercegovini, koja će prvi put od izdvajanja iz Jugoslavije igrati na svetskoj smotri, posle baraža mogu da se pridruže u teoriji još četiri debitanta – Etiopija, Burkina Faso, Jordan i Island. U ovom trenutku momci vikinške krvi jedini deluju kao umereni autsajderi, plasman ostalih bio bi pravo čudo.

AK Svet
Podeli

Portugal – Švedska

Lisabon, petak u 20.45
Sulna, utorak u 20.45

Budimo realni – oči celog sveta biće u petak uveče uperene u lisabonski Stadion svetlosti, na kojem će se pojaviti dva najbolja fudbalera na svetu ove jeseni. Samo jedan od njih pakovaće u junu kofere za put u Južnu Ameriku, a brojni mediji tražili su ovih dana odgovor na pitanje da li bi u Brazilu više nedostajao Kristijano ili Zlatan. Koga god od njih dvojice da ne bude, svaki realan ljubitelj fudbala mora da bude tužan.

Dodatni problem je što obojica predstavljaju nacionalne timove kojima je po kvalitetu svakako mesto među 32 najbolja na svetu, ali su žrtve sistema takmičenja, koji na svakom turniru proguta nekog ozbiljnog iz Evrope, da bismo na svetskoj smotri gledali Togoance, Severnu Koreju ili Trinidad i Tobago. Za ljubitelje egzotike i posebno skupljače sličica dolazak ovih drugih je prava poslastica, ali kvalitet turnira opada i bez Kristijana Eriksena, Roberta Levandovskog, Davida Alabe ili Gareta Bejla, a kako ne bi bez Ibre ili Ronalda...

Rat oko terena počeo je odavno, okršajem na periferiji događaja, kada je Žoze Murinjo, kako valjda samo on ume, rešio da pokuša da poremeti jednog od stubova švedske odbrane Jonasa Olsona, tokom jednog okršaja na duelu njihovih klubova Čelsija i Vest Broma.

Portugal je u grupi F igrao ispod očekivanja i od samog starta jurio je, ispostavilo se neuspešno, selekciju Rusije. Period između oktobra prošle i marta ove godine, kada su u pet uzastopnih mečeva bez pobede (0-3-2, uključujući kvalifikacione remije sa Severnom Irskom i Izraelom i prijateljski poraz od Ekvadora) najslabiji je u ovom veku. Od samog starta im,i su ogromne probleme – morali su da preokrenu protiv Luksemburga i Severne Irske, da iz minusa stignu do remija u drugom meču sa Ircima i u Izraelu, a Azerbejdžanu u oba meča nisu dali gol po sat vremena.

Suština portugalskog problema je u nemoći da se izuzetno kvalitetna grupa fudbalera spoji u koherentnu celinu, i Paulo Bento nije jedini koji se suočava sa tom nevoljom. Utisak je da je striktni Skolarijev režim poslednji uspevao da izvuče nešto blizu maksimuma. Suočeni sa osiromašenjem domaćih velikih klubova, koji sada žive od preprodaje fudbalera iz još siromašnijih delova sveta, najbolji Portugalci danas igraju za klubove u ligama petice, pa će Realova linija Pepe-Koentrao-Ronaldo biti kičma tima.

Već decenijama osnovna portugalska slabost je u samom špicu, gde se reprezentacija u ovom veku oslanja na Gomeša, Pauletu, Almeidu i Poštigu, igrače koji nisu ni izbliza kvalitetni kao vezni red. O tome govori podatak da drugo mesto na listi strelaca u kvalifikacijama dele Ronaldo i štoper Bruno Alveš sa po 4 gola. Najveću prednost donosi im bogato iskustvo iz baraža, kroz koji su stizali na prethodna takmičenja.

Švedska je u grupi C rutinski stigla do mesta koje im je zacrtano na žrebu – malo ko je očekivao da mogu da prestignu Nemce, a bez većih problema ostavili su za sobom preostale rivale. Na putu ka poziciji dva oni su sa prvim favoritom odigrali dva nezaboravna meča na kojima je viđeno 16 golova, najpre dostigavši 0:4 u gostima, a zatim ispustivši 2:0 kod kuće za 4:4 i 3:5. Baš kao i Portugalci, žuto-plavi su navikli na preokrete – dva ključna rivala u grupi, Austriju i Republiku Irsku, takođe su dobili posle rezultatskog minusa.

Ovoj generaciji švedskog fudbala Brazil je poslednji izlazak na veliku scenu. Zlatan je nedavno napunio 32, a četiri najbolja strelca iz ovih kvalifikacija (još i Hisen, Svenson i Elmander) imala bi na SP od 32 do 37 godina. U kategoriji 30+ su i ključni igrači u preostale tri linije – Isakson, Olson i Ćelstrem, a Zlatan bi u Brazilu postao četvrti član sadašnjeg tima sa 100 i više mečeva u nacionalnom timu. Iako su ne tako davno imali odličnu mladu selekciju, Knut Hamren nije uspeo da sprovede smenu generacija, pa je pitanje kada će sledeći put Švedska biti ovako blizu velikog takmičenja.

Istorija u ovom dvomeču šalje mešovite poruke – Švedska ima duplo više pobeda (6-3 na 15 mečeva), ali nijednu od 1984. godine. Portugal od poslednjih 6 okršaja ima dve pobede i 4 remija, ali nikad u istoriji nije savladao Šveđane na domaćem terenu. Od poslednjih pet mečeva tri su završena bez golova, a u preostala dva svaka ekipa dala je bar po 2 komada. Poslednji put sreli su se u kvalifikacijama za Južnu Afriku, i oba puta je bilo 0:0.

Međusobni skor

15 3 6 6 14:24
u Portugalu 7 0 3 4 8:16
u Švedskoj 8 3 3 2 6:8
u ovom veku 4 1 3 0 5:4

Poslednji meč: 0:0 u Portu, 28. marta 2009.

Island – Hrvatska

Rejkjavik, petak u 20.00
Zagreb, utorak u 20.15

Iako dotle nisu bili u samom vrhu evropskog fudbala Nemci su put ka dominaciji započeli „čudom u Bernu“ pre 59 godina. Ukoliko „ribari“ sa Islanda stignu do Brazila i zatim nastave sa dobrim rezultatima u narednim godinama, svi hroničari ukazivaće na 6. septembar ove godine i „drugo čudo u Bernu“ kao polaznu tačku njihovog uspona.

Upornost Johana Berga Gudmundsona donela je tog dana Islandu ključni bod protiv pobednika grupe, iako su gubili 4:1. Fudbaler AZ Alkmara, koji za svoj klub nijedne od prethodnih sezona nije dao više od 3 gola, te noći je postigao het-trik, zaokružen u sudijskoj nadoknadi, dovoljan za velikih 4:4, dovoljan na kraju i za drugo mesto u grupi E i istorijski baraž.

Za korak dalje potreban je još jedan istorijski uspeh – od kada samostalno igraju fudbal (1946) Islanđani su od top 30 evropskih nacija pobeđivali samo po jednom Češku, Italiju, Mađarsku i Španiju. Uz to pobeđivali su i nordijsku braću Norvežane i Šveđane (Dance nikad u 21 utakmici), ali uglavnom na regionalnom turniru.

Selekcija sa ostrva od 320 hiljada stanovnika odavno se ne može tretirati kao „simpatična“ i „tim sa jednim igračem“. Ejdur Gudjonsen jeste velika zvezda, ali je u ovoj selekciji više neko ko će iskusnim savetom pomoći saigračima, nego odigrati važnu ulogu na terenu.

Sa igračima koji redovno nastupaju u Premijer ligi (Sigurdson i Gunarson), Seriji A (Bjarnason i Halfredson), zvezdama holandskog šampionata (Sigtorson, Finbogason, Gudmundson) i nekoliko važnih igrača u danskoj ligi (Sigurdson, Jonason, Gislason, doskora i Selvi Otesen, koji je otišao u ruski Ural), Island je sve samo ne naivna ekipa.

Najveću teškoću predstavlja ono što ste sigurno i sami primetili – islandski fudbaleri sve su kvalitetniji što su bliže protivničkom golu, pa im se današnja generacija zasniva na učinku napadača i ofanzivnih vezista. Najslabija tačka svakako je golman, jer u celoj zemlji nema čuvara mreže sa ozbiljnim međunarodnim iskustvom.

Sa druge strane iskustvo je ono što im je doneo Šveđanin Lars Lagerbek, kada je preuzeo tim pre dve godine. Tada su Islanđani bili čak u šestom šeširu (večiti rival Farska ostrva, sakojima imaju skor 23-1-1, bila su u petom!). Lagerbek je 11 godina vodio švedsku reprezentaciju (samostalno, u tanedmu sa Tomijem Sederbergom ili kao asistent), i odveo je na 5 vezanih velikih turnira, a na prošlom SP vodio je Nigeriju.

Ako bi uspeli da naprave još jedno čudo, Islanđani bi postali ubedljivo najmanja zemlja po broju stanovnika koja je igrala Svetsko prvenstvo (Trinidad i Tobago trenutno drži rekord sa 1.2 miliona).

Niko Kovač dobio je zadatak da na brzinu ispravlja 15 katastrofalnih meseci sa Igorom Štimcem, tokom kojih je hrvatski nacionalni tim izgubio svešto ga je krasilo od sticanja samostalnosti – koheziju, fanatičnu borbenost, veru u uspeh i kada on ne izgleda realan. Tim koji je prošlog leta umalo u grupi ostavio neprikosnovenu Španiju stigao je dotle da u poslednja četiri kvalifikaciona meča osvoji samo jedan bod, onaj u Beogradu.

Iako su već posle 6 mečeva praktično obezbedili prolaz iz grupe A, Hrvati su porazom od Škotske krenuli u strmoglavi pad koji bi ovaj dvomeč mogao da zaustavi ili ubrza. Teško je iz ovog ugla suditi o realnom kvalitetu ekipe, koja sadrži niz briljantnih pojedinaca, od kapitena Srne, preko „poslednjeg balkanskog plejmejkera“ Modrića, do rođenog strelca Mandžukića.

Kovač se sa radošću seća prethodnih mečeva sa Islandom, s obzirom da su Hrvati oba duela u kvalifikacijama za Nemačku 2006. dobili rutinski (4:0 i 3:1), a on bio dvostruki strelac u Maksimiru. Teško da su bolji izbor mogli da naprave čelnici HNS – Niko je u prošloj deceniji bio simbol svega čemu smo se divili u hrvatskoj reprezentaciji.

Rođen u gastarbajterskoj porodici i dugo smatran manje talentovanim bratom (debitovao za selekciju sa 25 godina), snagom volje izrastao je u kapitena i ključnog igrača reprezentacije koja je igrala na 4 uzastopna velika takmičenja i redovno pobeđivala ekipe iz svetskog vrha. Uvek spreman da se žrtvuje za tim i nesposoban da se štedi na terenu, Kovač ima bolju šansu nego iko drugi da povrati poremećenu atmosferu u tim pred kojim je ključno iskušenje.

Uz katastrofalnu formu, najveću nevolju za naše susede predstavljaće činjenica da kvalitet igre po pravilu podižu u susretima sa najjačim i najatraktivnijim rivalima, a Island to nije.

Međusobni skor

2 0 0 2 1:7
u Islandu 1 0 0 1 1:3
u Hrvatskoj 1 0 0 1 0:4
u ovom veku 2 0 0 2 1:7

Poslednji meč: 1:3 u Rejkjaviku, 3. septembra 2005.

Ukrajina – Francuska

Kijev, petak u 20:45
Pariz, utorak u 21:00

Dok se Francuska bori za peto Svetsko prvenstvo u nizu, Ukrajina se nada okončanju prokletstva u baražu jer je tri od prethodna četiri Mundijala propstila zbog neuspeha u plej-ofu.

Dve stvari 'trikolori' žele da izbegnu, slučaj 'Anri' kada su golom posle igranja rukom Tjerija Anrija eliminisali Irsku i otišli na prošlo SP, te šokantni neuspeh iz 1993. kada ih je Bugarska eliminisala u baražu za Mundijal u SAD naredne godine.

Sadašnjeg selektora Francuza Didijea Dešama još uvek progoni bolan poraz na Parku prinčeva. Bugari su sa 2:1 šokirali tim koji je tada vodio Žerar Ulije.

"Možda je prošlo 20 godina ali mi je to i dalje u glavi. Ne želim ponovo da iskusim to. Igraćemo dve utakmice u pet dana kada će sve biti na kocki. Naš cilj je jasan, plasman na Svetsko prvenstvo", rekao je Dešam.

Francuzi, koji su u kvalifikacijama bili iza Španije, u dvomeč ulaze kao veliki favoriti. Poslednja tri meča trikolori su dobili ubedljivo, uz gol razliku 13:2, ali su se do septembra poprilično namučili jer su imali po dva poraza i remija pre serije pobeda. U 2013. ostvarili su samo jednu pobedu u gostima, ali u Belorusiji.

"Ne igramo protiv tima turista. Ukrajina je dobra ekipa, u odličoj formi, a koja prima malo golova. Najvažniji faktor je agresivnost, intenzitet, fizička posvećenost. Biće nam potrebna fenomenalna igra da bi se kvalifikovali", smatra Dešam.

Pored Ukrajine, Francuska će igrati protiv još jednog protivnika u baražu, protiv loših vibracija koje prate ovaj tim od SP u Južnoj Africi. "Nema sumnje, to je glavobolja, ljudi pokušavaju da podrže tim, ali je senka iz JAR i dalje prisutna", piše L'Ekip. Najveći teret je na leđima učesnika tog turnira, Karima Benzeme, Samira Nasrija, Franka Riberija, te Patrisa Evre, koji je bio i suspendovan.

Drugi pritisak na igrače je 2016. godina, kada će Francuska biti domaćin prvog Evropskog prvenstva na kojem će učestvovati 24 selekcije. Zbog toga ovaj tim mora u Brazil, to je potrebno francuskom moralu, francuskom fudbalu, ali i francuskoj ekonomiji. Ipak, igrači ne razmišljaju o tome.

"Nema ometanja, nema tenzije. To što smo zajedno, što sve ostaje među nama, to može da stvori nešto posebno. Razvija se odnos između navijača i nas. Ponovo podržavaju tim, to je sjajno jer će nam biti potrebni u sledeća dva meča", smatra Rio Mavuba.

Međutim, očekuje ih izuzetno težak zadatak. Ukrajina, koja je bila iza Engleske u svojoj grupi, neporažena je na poslednjih 11 utakmica, od čega deset pod Mihailom Fomenkom, koji je preuzeo tim u decembru prošle godine. Na poslednjih sedam utakmica Ukrajinci nisu primili gol.

Međutim, baraž im nije omiljen. Hrvatska, Nemačka i Grčka su u dvomečima zaustavljali Ukrajince na putu ka Mundijalima 1998, 2002. i 2010. godine.

"Samo novinari i navijači pričaju o tim utakmicama. Moj tim se trudi da ne razmišlja o tome šta je bilo pre", rekao je Fomenko koji će pokušati da ponovi uspeh iz 2006. kada je Ukrajina bila učesnik SP u Nemačkoj.

Francuzi će igrati u najjačem sastavu, a najviše se svakako očekuje od zvezde minhenskog Bajerna Franka Riberija, glavnog favorita za titulu najboljeg fudbalera sveta ove godine. Mnogi očekuju da bi iz drugog plana mogao da iskoči Pol Pogba, koji blista u dresu Juventusa poslednjih meseci.

Pitanje je samo ko će predvoditi napad, glavni napadač lidera Premijer lige Arsenala Olivije Žiru, ili momak o kojem se spekuliše da bi mogao da mu oduzme tu poziciju, centarfor madridskog Real Karim Benzema.

S druge strane, golu trikolora najviše će pretiti sigurno Andrij Jermolenko i Jevhen Konopljanka, koji je postigao četiri gola u kvalifikacijama.
"Svi njihovi igrači su u najjačim ligama. Ne idemo protiv nepoznatog, znamo šta nas tačno čeka, jedan od najboljih timova sveta", smatra napadač Marko Dević.

Meč u Kijevu biće njihov osmi međusobni, a u prethodnih sedam Ukrajina ni jednom nije slavila, dok je Francuska dobili četiri.

Međusobni skor

7 0 3 4 3:11
u Ukrajini 4 0 2 2 3:8
u Francuskoj 3 0 1 2 0:3
u ovom veku 6 0 2 4 3:11

Poslednji meč: 0:2 u Donjecku, 15. juna 2012.

Grčka – Rumunija

Atina, petak u 20:45
Bukurešt, utorak u 20:00

Duel Grčke i Rumunije je svakako najmanje atraktivan dvomeč baraža, ali bi mogao da bude i najneizvesniji. Nema sumnje da su Grci favoriti u prvom meču, što zbog prednosti domaćeg terena, što zbog serije od šest pobeda bez primljenog gola od juna ove godine.

Šampion Evrope iz 2004. je bez direktnog plasmana na Mundijak ostao zbog slabije gol razlike od Bosne i Hercegobine. Igra Helena na 0-2 gola po meču im se prvi put nije u potpunosti isplatila.

Međutim, teško da će menjati bilo šta pred dvomeč koji ih očekuje. Grci su u kvalifikacijama primili samo četiri gola, a osam mečeva su dobili sa tek deset postignutih.

"Imamo mnogo iskusnih igrača koji znaju da dobiju prvi meč bez primljenog gola. Imamo nekoliko igrača kojima preti suspenzija pa moramo imati nekoliko opcija. Rumunija je odličan tim, ali verujem da ćemo mi biti ti koji će proći dalje", rekao je selektor Grčke Fernando Santos.

On se na putu ka plasmanu Grčke na drugo SP u nizu, a treće u istoriji, pouzda u iskustvo svog tima. Jorgos Karagnis ima 36 godina i 129 nastupa, Kostas Kacuranis 34 godine i 107 mečeva, a ponovo je u timu i Fanis Gekas koji ima 33. Napadač turske Konje dao je 24 gola tokom 68 nastupa za nacionalni tim.

"Oba tima očekuje težak meč, ali mi imamo iskustvo, što je važno u ovakvim utakmicama. Ako budemo igrali ozbiljno i disciplinovano možemo u petak da ostvarimo rezultat koji bi nam pred revanš dao mnogo samopozdanja", smatra Gekas.

S druge strane, Rumuni se nadaju prvom učešću na Svetskom prvenstvu od 1998. godine u Francuskoj. U grupi u kojoj su joj konkurencija bili Holandija, Turska i Mađarska, Rumunija je uspela da bude druga, i pored poraza na svom terenu od Turaka u septembru. Ipak, tri pobede bez primljenog gola u poslednja četiri meča su je doveli na korak od Brazila.

Veliki problema za Viktora Piturku biće neigranje kapitena Vlada Kirikeša, koji je slomio nos prethodnog vikenda igrajući za Totenhem u Premijer ligi. Ipak, selektor veruje da njegov tim može do rezultata i bez sjajnog defanzivca.

"Kirikeš je veoma važan igrač za nas, ne samo zbog toga što je kapiten. Ali, kao što sam rekao mnogo puta, ni jedan tim ne zavisi od samo jednog igrača. Grčka je veoma snažan i pragmatičan tim koji igra na neverovatan način kako bi došao do rezultata. Ali, i mi imamo svoje šanse i pokušaćemo da ih ostvarimo", rekao je Piturka.

Momci koji će biti zaduženi za težak zadatak probijanja grčkog bedema u odbrani su Kiprian Marika iz Hetafea i Bogdan Stanču iz Genčlerbirlija. Njima će podrška biti Razvan Kočiš koji veruje da njegov tim može da uspe u tome.

"Ovo je bez sumnje najveći izazov u našim karijerama. Želimo na Svetsko prvenstvo, igraćemo iz sve snage kako bi otišli tamo. Poznajemo grčki stil igre, to je ekipa koja igra defanzivno i čeka grešku protivnika da je iskoristi. Naš cilj je da postignemo gol u prvoj utakmici, ali i sa 0:0 bi imali dobar rezultat", smatra Kočiš.

U međuvremenu, sjajna jesen nastavlja se za golmana Kostela Pantilimona, nakon što je postao prvi golmana Mančester Sitija (bar na neodređeno vreme), verovatno će dobiti šansu i na golu nacionalnog tima jer je Kiprijan Tatarusanu povredio leđa na treningu.

Piturka za ključni dvomeč nije zvao Adrijana Mutua, čoveka koji sa 35 golova na 77 utakmica deli prvo mesto liste strelaca nacionalnog tima svih vremena.

"Nemamo igrače vrhunskog kvaliteta, ali su oni veoma sposobni, vešti, i najvažnije od svega, zajedno čine jaku grupu. To je grupa koja će nadam se rasti vremenom i ostaviti trag u evropskom i svetskom fudbalu. Veoma mi je važno da se kvalifikujemo, bio sam na tri Evropska prvenstva ali ni jednom na Svetskom prvenstvu. To je važnije još samo igračima jer bi im igranje na Mundijalu donelo neverovatno iskustvo", istakao je brojne motive svog tima Piturka.

Grčka i Rumunija su do sada igrali deset puta međusobno, a istorija je na strani gostiju koji imaju šest pobeda i samo jedan poraz.

Međusobni skor

10 1 3 6 9:18
u Grčkoj 5 1 2 2 6:7
u Rumuniji 5 0 1 4 3: 11
u ovom veku 1 0 0 1 1:3

Poslednji meč: 1:3 u Altahu, 15. novembra 2011.

Sport

ATP: Poslednji osvrt na burnu 2013.

Jedni su se uzdizali, drugi su padali, a teniski fanatici bili su bez daha tokom najvećeg dela 2013. godine. Iza nas je još jedna turbulentna sezona – periodi uživanja smenjivali su periode gorčine, bili smo svedocima neponovljivih pobeda i istih takvih poraza, nagledali smo se genijalnih poena, a imali smo razloga i za tugu.

Saša Ozmo petak 29.11. 14:25 Komentara: 30

Može li iko da skine Šlirencauera sa trona?

Za razliku od prethodnih godina, kada je Svetski kup u ski skokovima startovao u Finskoj, ovoga puta je za domaćina prvog takmičenja sezone izabran nemački Kligental. Od ovog vikenda pa sve do Planice u martu najbolji ski skakači današnjice boriće se za Kristalni globus, a kao glavni favorit ističe se branilac titule Gregor Šlirencauer. Mnogima će elitno takmičenje poslužiti kao priprema za Zimske olimpijske igre u Sočiju, ali je sigurno da će se najbolji potruditi da na svim frontovima, a to uključuje i Svetsko prvenstvo u letovima u Harahovu, upravo to i dokažu...

5 razloga za Novakovu dominaciju u 2014.

Jedna Gren slem titula i još dva finala, tri titule iz Masters 1000 serije plus osvojen završni turnir i trofeji iz Serije 500 u Dubaiju i Pekingu. To je učinak u sezoni kojim bi 99% tenisera bilo potpuno zadovoljno. Ne i Novak Đoković, koji će u 2014. godini ponovo jurišati na prvo mesto i na što više Gren slem titula. Evo pet razloga zašto će Novak dominirati naredne sezone, ali i upitnika koji stoji nad tom prognozom.

Saša Ozmo sreda 20.11. 11:05 Komentara: 100

Utisci iz Arene: Šta smo videli u finalu?

Prvo smo očekivali, onda smo se nadali, ali nije se moglo – Srbija nije uspela drugi put u istoriji da osvoji trofej namenjen pobedniku Dejvis kupa. Takav scenario mogao se naslutiti onog momenta kada smo čuli da Janko Tipsarević zbog povrede neće moći da da igra i, nažalost, ispunio se do kraja.

Svih pet mečeva završilo se sa 3:0 u setovima – Novakove dve očekivane pobede, Lajovićeva dva očekivana poraza i presudni dubl koji je, hteli da priznamo ili ne, takođe protekao u skladu sa pretpostavkama. Osim o tenisu, govorićemo i o ostalim aspektima finala u Areni, pre svega o publici.

Saša Ozmo ponedeljak 18.11. 11:55 Komentara: 93

Da li je Novak trebalo da igra dubl?

Srbija je poražena u finalu Dejvis kupa od Češke sa 3-2, odlučio je poen u dublu kao što se i očekivalo, pa se postavlja logično pitanje da li je napravljena greška u izboru igrača? Lako je sada kada je sve završeno pisati ili pričati bilo šta, ali mnogi su i pre subote smatrali da Novak mora da zaigra i u dublu.

Aleksa Gutović nedelja 17.11. 21:34 Komentara: 186

WTA: Koji su najjači utisci?

Superiornost Serene Vilijams obeležila je 2013. godinu na WTA turu. Na to smo se već navikli, ali ove sezone Serenina dominacija bila je još izraženija. Ženski tenis već neko vreme stagnira ili nazaduje, a ni ova sezona nije nam donela previše uzbuđenja. Ostaje nam nada da će godine koje dolaze biti bolje i da će se WTA tur vratiti na stare staze slave, kada po popularnosti nije zaostajao za muškim tenisom.

Saša Ozmo utorak 5.11. 11:57 Komentara: 7