Eks-Ju i Mundijal: Gde su oni, a gde smo mi?

U narednih sedam dana okončaće se borba za plasman na Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu, a među putnicima sigurno neće biti reprezentacija Srbije.

S druge strane, četiri od preostalih pet bivših jugoslovenskih republika ima realne šanse da se nađe na Mundijalu u Južnoj Americi.

Bosna i Hercegovina je najbliža istorijskom plasmanu, i to direktnom putu u Brazil, Hrvatska je obezbedila baraž, dok su blizu njega Crna Gora i Slovenija.

Samo Makedonija nema nikakve šanse, kao i Srbija, a obe selekcije su se borile u istoj grupi, uz Hrvatsku.

Svega 11 bodova, tačnije tri pobede u devet mečeva u grupi sa Belgijom, Hrvatskom, Makedonijom, Škotskom i Velsom je i pored toga daleko od minimalno očekivanog.

Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija
Podeli

S druge strane, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, te Crna Gora su nastavile gde su stale pre dve godine. Osnovu tadašnjih timova koji su se borili za EURO 2012 su samo osvežili sa nekoliko novih imena i blizu su Brazila.

Iako u mnogo boljem položaju od Srbije, nisu svi zadovoljni trenutnom situacijom. Hrvatska je sa 17 bodova obezbedila baraž za Mundijal, ali su naši zapadni susedi ipak očekivali nešto više od drugog mesta.

"Nakon poslednjih utakmica i igara jasno je da Hrvatska ne igra dobro i nema prepoznatljiv stil koji je imala pre nekoliko godina. Na primer, u poslednjoj utakmici EP u Ukrajini protiv Španije. Tada je Hrvatska bila prepoznatljiva, imala je igru i veliki kvalitet. Danas Hrvatska nema ni idealan sastav, niti idealnu igru, i što je najbitnije ni rezultate koji bi mogli da zadovolje hrvatsku javnost", smatra novinar portala Index.hr Vedran Buble.

S druge strane, Crnogorci su u sličnom položaju kao pre dve godine, nešto težem, ali za selekciju kojoj je ovo tek drugi kvalifikacioni ciklus veoma dobrom. Bivši zemljaci su i zadovoljni, ali i nisu.

"S obzirom da smo u prošlim kvalifikacijama igrali baraž, očekivalo se bar toliko. Međutim, posle toga je došlo do razočaranja, neki igrači su najavljivali da će da idu, ali su ipak ostali. Počelo se sa novim selektorom, uz nekoliko novih mladih igrača. Ja mislim, a i mnogi drugi, da je uspeh ovo što se do sada napravilo. U svakoj utakmici su nedostajali jedan ili dva važna igrača. Samo su jednom Mirko Vučinić i Stevan Jovetić igrali zajedno u timu, potom je uvek nedostajao i neko iz odbrane. Od sad šta se napravi biće dobro, biće teško, posebno nešto uraditi na Vembliju bez tri od četiri najbolja igrača", smatra Danilo Vukotić, novinar portala Pobjeda.me.

Selekcija koja je najviše blistala od svih Eks-Ju reprezentacije je svakako Bosna i Hercegovina koja dominira u svojoj grupi G i kartu za Brazil drži u svojom rukama.

"Napravljen je pomak pobedama protiv Grčke u Zenici i Slovačke u Žilini kada smo došli u situaciju biti ili ne biti. Sami smo krivi zbog toga porazom na Bilinom polju od Slovaka. Tada se morao pokazati karakter ekipe. Daleko od toga da je to bila spretna pobeda, imali smo malo i sreće, ali se i na tome pokazuje karakter ekipe. Sada slede dve utakmice u kojima smo na papiru pobedili, ali se poziva na oprez. ", kaže Faruk Zametica sa SportSport.ba.

Glavna tema u Srbiji kada je reč o reprezentaciji je selektor Siniša Mihajlović. Pomenuli smo ukratko njegov rad u prethodne dve godine. Konstantno pod pritiskom javnosti zbog čestih promena u timu, žestoko kritikovan zbog pozivanja ili nepozivanja određenih fudbalera, slučajevi Matić i Ljajić su mu drmali klupu, ali je ostao istrajan i izdržao do kraja kvalifikacija. Tek kada su izgubljene sve šanse za Brazil čini se da konačno ima tim, ali navijači ne mogu da mu oproste poraze od Hrvatske, Makedonije i Belgije.

U sličnoj situaciji se u Hrvatskoj nalazi Igor Štimac, koji je na istoj poziciji verovatno samo zahvaljujući činjenici da su "vatreni" obezbedili dvomeč za plasman na Mundijal.

"Štimčeva popularnost je u trendu koji ide nizbrdo i to ubrzanim kolima. Njegov dolazak je ispraćen velikom skepsom, ali je nakon početnih slavlja nacija ponovo počela da veruje reprezentaciji. Rezultati u kvalifikacijama su bili odlični, i činilo se da je Štimac uprkos svim negativnim aspektima prilikom dolaska na klupu na pravom putu za Brazil. Međutim, kako je vreme prolazilo tako su se greške redale, tako je igra Hrvatske bila sve lošija i lošija, i mislim da poslednjih meseci niko više ne veruje reprezentaciji i Štimcu. I atmosfera u reprezentaciji i kampu je veoma loša, što je nedavno na jednoj pres konferenciji potvrdio i Vedran Ćorluka. Kasnije se pravdao da nije to mislio, ali činjenica je da je tako i da je potrebno pronaći način kako tim vratiti na pravi put uoči kvalifikacionih dvoboja", kaže Buble.

Posle odličnog starta i novog zanosa usledilo je prizemljenje porazom od Škotske, kada je Štimac osetio šta znači razočarati javnosti naviknutu isključivo na uspehe.

"Mediji u Hrvatskoj su uopšte veoma nezadovoljni radom Štimca. Prebacuje mu se da previše menja i rotira, da nema standardizovanu reprezentaciju, u jednom trenutku igra 4-4-2, u drugom 3-5-2. U jednom trenutku ubacuje u reprezentaciju igrače kao što su Josip Radošević i Mateo Kovačić koji su sa 17, 18 godina nedovoljno spremni za tako velike utakmice. Dok je pobeđivao takve stvari nisu izlazile na videlo, međutim, nakon poraza od Škotske, remija u Beogradu i poraza u prijateljskoj utakmici od Portugala, sve se više govori o tome da Igor Štimac ne kormilari brodom hrvatske reprezentacije kako treba i da zapravo ni on sam ne zna gde će vetar odvesti taj brod", dodao je zagrebački novinar, koji kao da je pričao o stvarima koje je radio Mihajlović.

Kao i prethodno dva pomenuta selektora nezgodnu funkciju preuzeo je i Branko Brnović u Crnoj Gori. Nakon istorijskog uspeha i plasmana u baraž za EURO, ostavljen mu je kompaktan tim sa ništa manjim očekivanjima. Kao i njegov prethodnih, i Brnović je dobio Engleze u grupi, ali je razočarao protiv potpuno drugog rivala. Težak poraz od Ukrajine je jedina, ali mrlja koju javnost u Podgorici i dalje jedino vidi.

"Mediji generalno nisu kritični prema njemu, uglavnom su to pratili sa pozitivnim stavom. S druge strane, ako je tu uopšte merodavno, na portalima i slično bude nekih kritika, ali je to uglavnom laički. Ljudi ne gledaju malo dublje u to šta se sve dešavalo u reprezentaciji koja osim Vučinića, Jovetića i Baše nema neke igrače ekstra klase. Tu se traže nerealni rezultati. Brnović je uradio dobar posao. Jedino mu svi zameraju utakmicu protiv Ukrajine kada ekipa očigledno nije bila dobro psihički pripremljena. Svi su bili pod pritiskom, euforijom. Primili smo gol sa igračem više, potom dobili dva crvena kartona, bili su nervozni. Mnogi zameraju jer tu nije spustio loptu nego je verovatno pod uticajem euforije krenuo previše napred i to se osvetilo. Tu je, što je i predsednik Saveza Dejan Savićević rekao, napravljen veliki korak nazad", ističe Vukotić.

Najbolji status logično ima legendarni Safet Sušić, koji se može smatrati možda i najzaslužnijim za sjajne rezultate BiH. Nakon ekstravagantnog Miroslava Blaževića, Sušić je uspeo da izvuče maksimum iz svojih igrača kroz konkretnu fudbalsku filozofiju.

“Ako uradi ono što se očekuje i pobedi u obe i odvede reprezentaciju na Svetsko prvenstvo sigurno da će imati velike zasluge u tom uspehu. Sušić je veliku stvar uradio smanjivši euforiju koju je doneo Ćiro Blažević. Mislim da ni jedna reprezentacija na svetu ne može da radi u takvim uslovima, pod tolikom količinom euforije. Moralo se stati na loptu”, smatra Zametica.

Vukotić ističe iskustvo kao osnovni segment koji je sadašnji tim Crne Gore deli od prethodnog ciklusa, ali nije preveliki optimista kada je u pitanju budućnost.

"Činjenica je da smo sada jači samim tim što smo iskusniji. To su uglavnom isti igrači, ima nekoliko novih. Ovi koji nose igru imaju više utakmica zajedno uz iskustvo koje su stekli kroz kvalifikacije i baraž. Za budućnost je diskutabilno kako će to da izgleda s obzirom da će mnogo igrača zbog godina da se oproste od reprezentacije. Ima nekoliko mladih igrača koji su već po evropskim klubovima. Pitanje je kako će to selektor znati da sastavi, a mnogo zavisi i od ovih kvalifikacija. Ako dođe do neuspeha, razočaranja, samim tim ako se ne plasiramo na SP pitanje je da li će Vučinić još hteti da igra. Dosta zavisi od toga da li ćemo igrati u Brazilu", rekao je novinar iz Podgorice.

Najveća slabost Srbije prema mnogima je izostanak timskog duha koji je, recimo, krasio tim pred Mundijal 2010. godine. Sa tim problema ni malo nemaju Crnogorci, pa iako imaju manjak zvezda u timu, odlično pariraju svima, pa i Englezima.

"Crna Gora u svakoj utakmici igra veoma dobro timski. Iako neko nedostaje uvek se nađe zamena, uvek su tu momci koji zatvore prostor. To se najbolje videlo u utakmici protiv Poljske u Varšavi. Na poslednjem treningu Jovetić je osetio bol pa nije mogao da igra, a u 25. minutu utakmice, ili čak ranije, Vučinić je morao da izađe. A to je bila poslednja šansa protiv Poljske sa Levandovskim, Blaščikovskim koja je stalno napadala u talasima. Momci su uspeli da prebrode to i čak dođu do pobede. Jednostavno, momci igraju srcem kako se kaže, nema straha, bore se jedan za drugog, ginu jedan za drugog. Tako svoje mane pretvaraju u vrline, dvojica čak ni nemaju klub, ali kad dođu zajedno da igraju oni te mane sakrivaju jedan drugom", naglašava novinar Pobjede.

Dok je kod nas problem timski duh, Hrvati imaju jedan savremeniji, stranci u selekciji. Zajedničko Mihajloviću i Štimcu je i što ih optužuju da guraju igrače raznih menadžera. To pitanje se često pokreće u srpskoj javnosti. Možda ne bi da ima rezultata.

"Mislim da strani igrači nisu detalji koji su uticali na atmosferu i igru reprezentacije. Činjenica je da ukoliko imaš rezultat, ukoliko imaš kvalitetnu igru, tada sve postaje manje bitno. Dok je Štimac imao rezultate, dok je Hrvatska igrala odlično, ulazak Samira u reprezentaciju nije predstavljao ništa posebno. To je lako pregurano i nastavilo se dalje. Međutim, čim su se zaređali loši rezultati i postalo jasno da Hrvatska igra loše i nema ideju kako da ugrozi protivnički gol, tada su, kako to biva, novinari počeli da izvlače razne priče. Jedna je naravno guranje Samira, druga mladog Alena Halilovića, potom se prebacuje Štimcu da je od reprezentacije napravio poligon za guranje igrača Zdravka Mamića, itd. Međutim, pojedinačno ništa od toga nije presudno, sve su to mala zrnca koja daju globalnu sliku", smatra Buble.

Timski duh ističe i kolega iz BiH, pored iskustva koje je stečeno u prethodnim godinama, ali i jednim faktorom koji nije karakterističan za ostale selekcije, njihove ‘strance’.

“Preležali smo dečje bolesti. Mislim da su igrači dobili na iskustvu igrajući za velike klubove. Pjanić je standardan u Romi, Lulić u Laciju, Begović brani u Stouku, Džeko opet igra koliko-toliko u Mančester Sitiju. I budućnost reprezentacije je relativno svetla, bar bliža. Ima tu igrača koji dolaze – Bičakčić, Hajrović, Pjanić, sve mladi igrači. Kolašinac bi trebalo da zaigra za reprezentaciju što će biti veliki plus za naredne kvalifikacije. Biće i uskraćeni verovatno neigranjem Misimovića, a možda čak i Spahića. Svi ostali igrači trebalo bi da ostanu u sastavu. Problem naše reprezentacije je nebriga Saveza za domaći fudbal. Još uvek crpimo igrače koji su školovali drugi, recimo Pjanić i Lulić. Jedan od retkih koji je školovan ovde, a koji je veliki dobitak za reprezentaciju je Edin Džeko. Ako se taj trend uništavanja domaće lige nastavi, onda ne znam šta možemo očekivati za desetak godina”, zabrinut je novinar iz Sarajeva.

Narednih sedam dana biće ključno na sva tri pretendenta za plasman na Mundijal. Derbi je svakako duel Belgije i Hrvatske. "Vatreni" i dalje veruju da mogu do prvog mesta iako zaostaju pet bodova. Uvereni su da će Maksimir srušiti i "Crvene đavole".

"Mišljenja su veoma podeljena u Hrvatskoj, s jedne strane ljudi shvataju o kakvoj se reprezentaciji radi. Nedavno sam razgovarao sa Brankom Struparom, hrvatskim igračem koji je jedno vreme nastupao i za reprezentaciju Belgije. U jednom trenutku je rekao da je neverovatno koliko se igrača pojavljuje, koliko ih stalno dolazi. Ne radi se samo o Azaru i sličnim igračima, nego dolaze još igrači od 16, 17 godina. Imamo primer Adnana Januzaja iz Mančester Junajteda. Kako je rekao Strupar, ima ih kao salate, samo dolaze, dolaze, i tu izgleda nema kraja. Kada na Maksimir stiže jedan takav tim koji vredi 150-200 miliona evra, koji je peti najskuplji na svetu, ne može možemo govoriti o tome da je Hrvatska favorit. Ali, Hrvatska igra kod kuće gde retko gubi utakmice, ima sastav koji se može suprotstaviti bilo kojoj reprezentaciji na svetu. Delom smo svi optimisti da možemo nešto napraviti, nije ni ta Belgija svemoguća mora i ona jednu utakmicu izgubiti. Nedostajaće im i nekoliko igrača, Kompani, Benteke, Felaini, ne znam ni ko će nastupiti, a ko ne. S jednom tako delom oslabljenom reprezentacijom Hrvatska se može nositi", objašnjava Buble.

Crnogorce očekuje najteži i najvažniji ispit, borba za život i smrt na Vembliju. Prethodna tri duela sa Englesima "Sokolovi" su remizirali, ali pred ovo gostovanje nema mnogo elana s obzirom na brojne povrede ključnih igrača.

"Ovo je još teža situacija nego u prošlim kvalifikacijama kada smo igrali 0:0 na Vembliju bez nekoliko ključnih igrača. Imperativ je ne izgubiti, sa porazom Crna Gora gubi sve šanse, ali opet zavisi i šta će da uraditi Ukrajina i Poljska", koncizan je crnogorski novinar.

I dok su u Srbiji svi prestali da veruju u plasman u Brazil već posle poraza od Belgije, Hrvatima ne manjka vera u nacionalni tim. Bez obzira na sve kritike prema Štimcu i drugim okolnostima, svi i dalje smatraju da će Hrvatska u Brazil.

"Hrvatska reprezentacija nas je prilično razmazila poslednjih 10-15 godina iako nismo otišli na određena velika takmičenja. Sve ove stvari koje se prebacuju Štimcu ili ranijim selektorima, nije to ništa grandizno niti ljudi smatraju da Hrvatska neće otići u Brazil. Vera u reprezentaciju i dalje postoji, svi i dalje smatraju da Hrvatska mora i da će otići u Brazil. Kao što su pokazale dodatne kvalifikacije u prošlosti, Hrvatska je u tim najpotrebnijim utakmicama i trenucima bili najbolji i u takvim dvobojima su uvek sa lakoćom pobeđivali i plasirali se na velika takmičenja. U Hrvatskoj javnosti vlada mišljenje da će Hrvatska otići u Brazil ma ko bio protivnik u baražu, jer nekako postoji ta vera u reprezentaciju. Ovo što govorimo o nekom nezadovoljstvu je atmosfera koja vlada oko tima zbog tog nasilnog dolaska Štimca, te sitnih stvari koje smo spomenuli, Samira, poligona, Mamića i sličnih stvari", naglašava Buble.

Brazilu se nadaju i u Crnoj Gori, uz dosta rezerve, ali ipak sanjaju istorijski uspeh koji bi njima bio ravan tituli.

"Sam plasman bi bio ne uspeh, nego čudo. Ne verujem da bi se tražio neki imperativ, igrali bi se rasterećeno, ako bi se dobila i grupa sa uslovno rečeno lakšim reprezentacijama, možda da se i nešto napravi. Ali u principu, sam plasman bi bio nešto neverovatno, što su mnogi samo sanjali. Verovatno bi se već to gledalo kao završen posao", rekao je Vukotić.

BiH je praktično već u Brazilu, a Zametica smatra da je najvažnije da tim izbegne euforiju u poređenja sa iznenađenjem koje je Hrvatska napravila u Francuskoj 1998. godine.

“Sve zavisi od grupe koja bi bila. Gledajući ovako, cilj bi bio proći grupnu fazu, a dalje šta bude. Mnogi govore da bi BiH mogla u Brazilu da bude ono što je Hrvatska bila u Francuskoj, ali mislim da ne bi trebalo da se zalećemo takvim izjavama. Svakako da reprezentacija može da dogura do nokaut faze. Najvažnije je dobiti Lihtenštajn i Litvaniju i overiti plasman na Svetsko prvenstvo”, rekao je Zametica.

Posebna priča kada se analiziraju uspesi selekcija su sastavi grupa. Hrvati su imali vatreni obračun sa Srbijom, dok je eksplodirala Belgija i zasenila sve, pa se ispostavilo da je grupa bila znatno teža nego što se mislilo neposredno nakon žreba.

"Na papiru ta grupa zaista izgleda zastrašujuće ali treba biti realan i secirati pojedinačno reprezentacije. Škotska već godinama nema reprezentaciju, nema je na velikim takmičenjima. Nova generacija se nije ni pojavila, koja bi mogla da napravi nešto više. Makedonija je tradicionalno jaka, ali osim pojedinačnih pobeda na domaćem terenu teško u kontinuitetu može da napravi rezultate. Vels je Garet Bejl i još nekoliko pojedinaca koji takođe ne mogu u kontinuitetu da naprave velike rezultate niti pobeđivati najveće reprezentacije. Kao što znam,o reprezentacija Srbije prolazi kroz smenu generacija i Mihajlović, koliko je god napravio dobar posao bilo je od početka jasno da se ne može uključiti u borbu za odlazak u Brazil, iako o rivalstvu dve reprezentacije ne treba ni govoriti. Iako se Hrvatska na početku predstavila kao favorit grupe, Belgija je sve iznenadila i vrlo brzo je postalo jasno kakvoj se zapravo o generaciji belgijskih fudbalera radi i verujem da će oni u budućnosti imati još mnogo toga da kažu", kaže Buble.

Crnogorci su imali sličan put kao pre nekoliko godina, ponovo su naleteli na Engleze, a konkurenti za drugo mesto su im ponovo dve selekcije veoma približne po kvalitetu i koncepciji igre.

"Krenuli smo u dosta jaku grupu, Engleska, zatim Poljska i Ukrajina sa nekim sjajnim igračima, a igrali su i Evropsko prvenstvo. Moldavija i San Marino kao lakši protivnici. Možda je bio loš remi na početku, ali je kasnije sve krenulo dobro, sve do junskog termina kada je došao taj poraz od Ukrajine koji je mnogo toga odredio za Crnu Goru da već sad ne bude u baražu ili da se bori za prvo mesto, nego da bude u ovoj malo težoj situaciji", smatra Vukotić.

S druge strane, skor 6-1-1 i gol razliku 25:5 koju je ostvarila BiH svi osporavaju zbog sastava grupe G. Niko Grčku, Slovačku, Litvaniju, Letoniju i Lihtenštajnt ne shvata kao dostojne rivale i pravi reper vrednosti.

"Imali smo dosta sreće, dobili smo relativno lakšu grupu nego što su ostale. Opet, treba reći da su na poslednjem SP i Slovačka i Grčka bili učesnici, a Grci stigli do četvrtfinala u Poljskoj i Ukrajini na EP. Mi smo i prošle godine bili na pragu velikog takmičenja, a koštala nas je jedna glupost i penal protiv Francuske. Nismo se još uvek pokazali protiv velikih reprezentacija, osim u tom duelu sa Francuskom. Ali, mislim da je korak napred pobeda nad Grčkoj, koja je kvalitetan protivnik. Mislim da je najveći doprinos reprezentaciji timski duh koji igrači imaju između sebe i koji je na veoma visokom nivou. Potom, cela država živi za utakmicu kada igra reprezentacija i podrška navijača na stadni. Imali smo situaciju da od deset hiljada navijača na stadionu u Žilini, devet navija za BiH. To je bio šok i za Slovake, Martin Škrtel nije mogao da veruje da se to dešava. To je velika dobit za reprezentaciju BiH", naglašava Zametica.

Gledajući učinak, najbolja u regiji je BiH, sledi Hrvatska, potom su tu Crna Gora i Slovenija, pa tek za njima po rezultatu kaskaju Srbija i Makedonija.

"Ako bi se gledalo po imenima bili bi možda četvrti, iza Hrvatske, Srbije i Bosne. Međutim, timski i po ovome što prikazuju to je treće mesto, a možda i drugo s obzirom na kvalitete grupe u kojima su bile Bosna i Hrvatska, pogotovo BiH, koja je imala prilično laku grupu. Tu bi se moglo u nijansama gledati pozicija. Ali po imenima koja igraju u Evropi mislim da je CG četvrta u regionu", smatra Vukotić.

Zametica nema sumnju, Bosna i Hervcegovina je najviše pokazala i po njemu je trenutno lider u regionu, iako po njemu Hrvati imaju najbolje pojedince, dok problem Srbije vidi u stručnom štabu.

“Trenutnom formom BiH je sigurno najbolja u regionu. Po imenima Hrvatska sigurno ima najjači sastav, ali formom mislim da je BiH na prvom mestu. Kada su u pitanju ostali, mislim da Srbija prvo mora da reši neke stvari u sturčnom štabu. Po meni Srbija ima najbolju zadnju liniju kada su u pitanju reprezentacije u regionu. Potom Adem Ljajić ne igra zbog nekih smešnih razloga, a on je po meni trenutno najbolji fudbaler Srbije”, rekao je novinar potala Sportsport iz Sarajeva.

Četiri od šest bivših jugoslovenskih republika ima šansu da sledeće godine igra na Svetskom prvenstvu.

BiH ima dve meč lopte, protiv Lihtenštajna i Litvanije, i samo čudo bi moglo da ih udalji od Brazila. Hrvatska je sigurno u baražu, dok će nešto teže do njega stiću Crna Gora i Slovenija.

Crnogorci imaju isti broj bodova kao i Ukrajina, te dva više od Poljske, dva meča pre kraja. Slovenci imaju bod manje od Islanda, jedan od Norveške, a dva od Albanije, pa ih očekuje nova drama.

Svetsko prvenstvo, kvalifikacije:
1. Bosna i Hercegovina 6 1 1 25:5 19
2. Hrvatska 5 2 1 11:5 17
3. Crna Gora 4 3 1 15:8 15
4. Slovanija 4 0 4 11:10 12
5. Srbija 3 2 4 13:10 11
6. Makedonija 2 1 5 6:10 7

Sport

NBA: Može li neko da zaustavi LeBrona?

Očekivalo bi se posle dve uzastopne titule da pritisak na Majami Hit bude manji, ali se čini da je on iz sezone u sezonu sve veći na tim snova sa Floride. LeBron Džejms, Dvejn Vejd i Kris Boš, uz dva zvučna pojačanja žele da nastave niz i stignu do četvrtog finala zaredom. Može li neko da ih zaustavi?

U igri je nekoliko timova koji su uvereni da su sposobni to da učine, na Istoku se u prvi plan vraćaju Čikago Bulsi sa oporavljenim, i čini se boljim nego pre, Derikom Rouzom. Indijana Pejersi zadržali su svoj moćni sastav, koji bi trebalo da dobije novu dimenziju povratkom na teren Denija Grejndžera, a među glavnim favoritima tu su sada i Bruklin Netsi, 'osveženi' legendama ove igre Kevinom Garnetom i Polom Pirsom.

Na Zapadu takođe se nije mnogo promenila slika, Oklahoma Siti Tander je prvi među jednakima sa Kevinom Durentom, ali bez Rasela Vestbruka bar još neko vreme. San Antonio Sparsi teško da će da budu nešto lošiji nego prethodnih sezona, a najviše bi u odnosu na prošlu godinu trebalo da očekujemo od Los Anđeles Klipersa, koji su odlučili da "Lob siti" zamene sa više pobeda. Ne smeju se zaboraviti ni Hjuston Rokitsi koji imaju jedan od najboljih tandema lige, Džejms Harden-Dvajt Hauard.

Pored borbe za plej-of i naravno titulu, biće interesantno videti i koji će se timovi izdvojiti po lošem skoru, a koji će biti svojevrsna 'nagrada' jer će im doneti najviše šansi da na sledećem draftu biraju prvi. Razlog je naravno samo jedan, Kanađanin Endrju Vigins,momak čiji ulazak u NBA svi već porede sa dolaskom LeBrona Džejmsa pre desetak godina.

Aleksa Gutović utorak 29.10. 09:30 Komentara: 40

Svi gledaju u Soči, ali žele i Kristalne globuse

Poslednji vikend oktobra rezervisan je za početak nove sezone u Svetskom kupu u alpskom skijanju, a tradicionalno ona se otvara veleslalomima u austrijskom Zeldenu. Titule u novoj sezoni brane Slovenka Tina Maze i Austrijanac Marsel Hiršer, koje će svi želeti da skinu sa trona, ali će, ipak, ove sezone Svetski kup biti u drugom planu. Razlog za to su Zimske olimpijske igre u Sočiju, za koje svi skijaši tempiraju formu...

Sportska redakcija B92 subota 26.10. 00:24 Komentara: 5

Preti li Mančester Junajtedu novi sunovrat?

Možda nije fer prema Dejvidu Mojsu jer je prošlo tek nekoliko meseci kako je nasledio Aleksa Fergusona, ali gledajući igre i rezultate Mančester Junajteda u prethodna dva meseca, postavlja se pitanje da li je na Old Trafordu nastupila nova post-bazbijeva era?

Legendarni ser Aleksandar Metju 'Met' Bazbi bio je preteča novije legende ser Aleksa Fergusona.

On je postao trener Junajteda u oktobru 1945. godine, podigao klub iz pepela rata, preživeo minhensku tragediju, te tokom 24 godina na klupi "Crvenih đavola" ostvario više od 550 pobeda osvojivši pet titula, dva kupa i trofej šampiona Evrope 1968. godine.

Saša Ozmo četvrtak 24.10. 10:30 Komentara: 49

Rekonstrukcija 7: Osnove finansija

U prvih šest delova naše opširne priče o rekonstrukciji srpskog fudbala raspravljali smo o ligaškom sistemu i promeni vlasničke strukture. Pokušali smo da dođemo do odgovora na pitanje koliko klubova današnja Srbija, sa infrastrukturom i igračkim resursima koje ima, može realno da izdrži.

Vladimir Novaković ponedeljak 21.10. 07:33 Komentara: 15

Mogu li Arsenal, Roma, Atletiko da opstanu do kraja?

Dvonedeljna reprezentativna pauza je okončana, pa je vreme za nastavak borbe u elitnim evropskim fudbalskim ligama.

Uvodna dva meseca su donela nekoliko iznenađenja, ali i pokazala od koga šta možemo da očekujemo u nastavku sezone, a nakon što su okonačne kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, sada kreće i konkretna borba za klupske trofeje.

Sportska redakcija B92 vam je priredila kratak presek prethodnih 7-8 kola u Premijer ligi, Bundesligi, Seriji A i Primeri, izdvojili smo klubove i pojedince koji su obeležili početak sezone, te ključne detalje.

Vladimir Novaković petak 18.10. 18:00 Komentara: 40

Vladimir Radmanović – dragulj bez punog sjaja

Vest o njegovom povlačenju, doduše još ne definitivnom i zvaničnom, nije izazvala veliku medijsku pažnju. Zadržala se kratko u naslovnim delovima sportskih portala, a nije mnogo više prostora zavredila ni u štampi i na televiziji. Paradoksalno, reč je o odlasku iz košarke verovatno najtalentovanijeg igrača kojeg je Srbija dala u prethodnih 15 godina – Vladimiru Radmanoviću, koji u novembru puni 33 godine.

Saša Ozmo sreda 16.10. 09:30 Komentara: 103

Ko je zapravo stranac u srpskoj košarci?

Ko su tačno stranci u srpskoj košarci pitanje je na koje u ovom trenutku niko nema siguran odgovor. Košarkaški savez Srbije skoro godinu dana ima jednu definiciju stranaca, a tek nedavno se pojavila informacija da je član Pravilnika diskriminatoran, pa tako i neustavan, što je utvrdilo Ministarstvo omladine i sporta. Vladajuće telo srpske košarke najavilo je žalbu, Ministarstvo da će pokušati da se nađe rešenje, ali to ne garantuje brzo razjašnjenje pravila, već naprotiv...

strana 1 od 1 idi na stranu