Nemci su konačno osvojili London

Nisu uspeli bombama, ali jesu fudbalom. Nemci su 25. maja 2013. godine konačno pokorili London. 150.000 navijača Bajerna i Borusije preplavilo je prestonicu Ujedinjenog Kraljevstva i učinilo da se bar na jedan dan ulicama grada na Temzi uglavnom čuje nemački jezik.

Finale samo po sebi je više nego opravdalo očekivanja, perfektna engleska organizacija i sjajan nemački fudbal. Duel dva najbolja nemačka tima doneo je interesantan, kvalitetan fudbal sa mnogo gol šansi, tri pogotka i dramatičnu završnicu.

Engleska
Podeli

Junak Vemblija postao je Arjen Roben, koji je asistencijom i golom konačno prešao granicu između gubitnika i heroja. Bajern je osvojio svoju petu krunu, a Borusija izgubila prvo finale.

Čast Srbije je na dostojan način branio Neven Subotić, koji je sa nekoliko sjajnih intervencija, uključujući i izbacivanje lopte sa gol linije, bio jedan od zapaženijih učesnika. Međutim, nije stigao do trofeja.

Od prve posete Londonu ne očekujete da ćete oko sebe videti samo gomilu Nemaca sa 'beksom' i 'hajnekenom' u rukama, niti da ćete slušati samo vas, das, uber, i slično. Ali tako je bilo tokom proteklog vikenda na Temzi.

Nemci su priredili karnevalsku atmosferu na centralnim ulicama Londona, od Vestminstera, preko Trafalgara do Pikadili cirkusa, sve je bilo 'nemačko'. Kažem nemačko jer su svuda bili navijači oba tima, jedni pored drugih.

Doduše, u centru pažnje bile su "žuto-crne" nijanse navijača Borusije, kroz koje su se provlačile "crveno-bele" bavarske tačke. Neposredno pre finala šokiralo me kada sam pročitao da su se navijači dva tima sukobli ispred stadiona.

Pitao sam se gde se to dogodilo, nemoguće ispred Vembija, nemoguće u Londonu. Pa oni su pevali jedni pored drugih ispod Big Bena, jedni druge fotografisali, zajedno pili pivo i pevali svako svoje pesme.

Dok je mali orkestar iz Minhena držao mini koncert ispred jednog ulaza na Vembliju, među nekoliko desetina okupljenih bilo je i navijača u dresovima Borusije. Ni jednog poprekog pogleda, ni jedne prozivke, opaske, vike. Ništa.

Svako je gledao svoja posla i pevao svom timu. Zamislite to kod nas, zamislite istu situaciju (mada je ravno naučnoj fantastici), da se navijači Partizana i Crvene zvezde druže ispred Vemblija pre meča za ’kralja’ Evrope.

Vembli sam po sebi s polja ne izgleda posebno spektakularno, osim svoje veličine. Ogroman parking, nekoliko gradilišta, velika skladišta, hotel, nekoliko zgrada u staklu, to je ono što ga okružuje. Tako je bar izgledalo iz moje perspektive sa zapadne strane. Ono što je posebno je unutra.



Ulazak na stadion ličio je kao ulazak u muzej. Nema gužve, otkucaš kartu, čovek iz obezbeđenja proveri imaš li šta u jakni i to je to. Mogao sam da biram šta ću da unesem sa sobom, a ja očekivao da će da me maltretiraju zbog dve kovanice u novčaniku.

Nakon nekoliko minuta vožnje pokretnim stepenicama stiže se do ogromnog hola koji okružuje celi stadion i iz koga se ulazi na tribine. Na svakom koraku su štandovi brze hrane koji su očigleno imali samo jedan cilj, da stimulišu britansku ekonomiju.

Mala pica (nešto deblje testo sa kecapom i kačkavaljem) i kutija piletine ili ribe sa krompirom (chicken/fish and chips) uz standardnu koka-kolu iznosila je 11 funti – oko 15 evra. Rusima to nije smetalo. Iznenadilo me što nije bilo štandova sa suvenirima.

Ipak, sve to nije ostavili poseban utisak na mene, samo sam želeo da stignem na tribune. Brzi prolazak kroz tunelčić i konačno – Vembli, istinski hram fudbala.

Nisam znao šta da očekujem od svog mesta, na trećem, poslednjem nivou, svega 30-ak redova od vrha. Iako veoma visoko pozicioniran, bio sam skoro na sredini tribine, ispod sebe sam imao perfektan pogled na teren, a oko mene ogromne tribine koje su postepeno popunjavali navijači u žutim i crvenim dresovima.

Oko 90 minuta kasnije konačno sam dočekao ono što sam toliko iščekivao. Desetominutni uvod u meč Englezi su organizovali naravno u svom duhu, kao pregled srednjevkovnog obračuna dve vojske, nakon koga su terenom dominirali grbovi Borusije, Bajerna i Lige šampiona, sve sa zastavama timova koje su visile sa svodova stadiona.

Meč vam neću opisivati, mogli ste da vidite što i ja, oba tima izuzetno motivisana da što pre daju gol nisu oklevala da napadnu, Borusija očekivano preko Rojsa i Levandovskog, a Bajern sa mnogo pasova preko Robena i Riberija koji su tražili Mandžukića. Na kraju tri gola i Arjen Roben koji je konačno prešao tanku granicu izmeču gubitnika i junaka.

Uzbuđenje zbog prisustvovanja jednom takvom spektaklu malo je ugroženo zbog atmosfere, odnosno razočaranja u istu. Da li što sam navikao da na našim stadionima, bar na "večitom" derbiju grmi sa svih strana, ili zbog veličine stadiona, nisam bio oduševljen onim što je pokazalo 50.000 navijača dva tima (ostalih 35.000 ’neutralaca’ među kojima sam bio i ja ne računam).

Pesme jesu trajale tokom većeg dela meča, ali uz mnogo prekida, te uz mali broj uključenih navijača. Tek je po nekoliko hiljada najvatrenijih koji su bili smešteni direktno iza golova pevalo je zajedno, dok su ostali uglavnom bili koncentrisani isključivo na teren, uz povremeno uključivanje u navijanje.

Tek nakon poslednjeg zvižduka sudije Nikole Ricolija Bavarci su propisno zagrmeli i konačno uneli pravu atmosferu na fudbalski stadion. Dok su igrači Bajerna slavili, niko nije napuštao tribine, čak ni navijači Borusije. Tek nakon dodele trofeja Vembli je polako počeo da se prazni.

Sve u svemu, jedinstven je osećaj prisustvovati finalu Lige šampiona, posebno na stadionu kao što je Vembli. Možda sam očekivao previše od navijača koji su se okupili sa raznih strana na stranom terenu, pod pritiskom želje da njihov tim slavi. Ali, svakako nisam razočaran onim što sam video i osetio.

Jedva čekam novu sezonu i nadam se prisustvu novom finalu, ovaj put na "La Lužu" u Lisabonu sledećeg maja.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

Premijer liga: Gde je zapelo? (2/3)

Tamo je fudbal počeo, pre nego što se raširio po svetu. Tamo je počeo i moderni fudbal, kada su formiranjem Premijer lige postavili standarde i osnove finansijske dominacije, koja im je pomogla da vrate primat posle perioda mraka, nasilja i inferiornosti.

Vladimir Novaković petak 31.05. 09:00 Komentara: 13

B92 u Monte Karlu – Niko kao Keke, Kimi heroj

Očekivano, trku za Veliku nagradu Monaka obeležila je dominacija Nika Rozberga u Mercedesu, pošto se još jednom ispostavilo da je pol pozicija ključna za pobedu na ulicama Monte Karla. Rozberg je 30 godina posle svog oca Kekea trijumfovao na toj trci i ispisao nove stranice istorije, pošto nijednoj porodičnoj dinastiji to ranije nije pošlo za rukom u Formuli 1. Nemac je dominirao od prvog do poslednjeg kruga, ali njegov trijumf je prošao u senci protesta zbog testa koji je Pireli obavio sa nemačkim timom između trka u Barseloni i Kneževini.

Sportska redakcija B92 ponedeljak 27.05. 09:06 Komentara: 5

B92 u Monte Karlu – trkanje u drugom planu

Velika nagrada Monaka zvanično je počela u četvrtak, prvim treninzima, ali sve do vikenda dešavanja na stazi su u drugom planu. Do sada se sve svodilo na to ko će da priredi bolju zabavu, ne koliko je ko brz na stazi, ali od subote sledi ono pravo, ono zbog čega sam i došla u Monte Karlo. Izvinjavam se što ranije nisam uspela da pišem, ali obećavam sjajne priče koje ćete moći da čitate do kraja vikenda, ali i po mom povratku u Beograd.

Finale LŠ: Borusija ili Bajern?

U istoriji Kupa šampiona i Lige šampiona imali smo špansko, italijansko i englesko finale, vreme je i za nemačko.

Zajedničko svim finalistima je da je “ušati pehar” osvajao nominalno 'veći' klub iz zemlje (veći na osnovu titula u Evropi) – Real iz Španije (dobio Valensiju), Milan iz Italije (dobio Juventus), te Mančester Junajted iz Engleske (dobio Čelsi).

U subotu na legendarnom "Vembliju" suočiće se Bajern Minhen i Borusija Dortmund. Da li će Bavarci konačno da pređu liniju cilja (dva izgubljena finala u prethodne tri sezone, od Intera 2010. i Čelsija 2012) i stignu do petog trofeja (!974, 1975, 1976. i 2001), ili će Dortmund slaviti i u svom drugom finalu (1997. razbili Juventus)?

Tomas Šaf: Odlazak nemačkog Fergusona

Kada je u sredu, u uobičajeno vreme za jutarnji trening, trener ušao u svlačionicu, nije na sebi kao obično nosio trenerku. Igračima je odmah bilo jasno o čemu se radi. Njegova ruka čvrsto je stegla kapitenovu, zatim redom ruke svih ostalih članova ekipe. Suze u njegovim očima bile su vidljive. Svoje suze nisu krili ni mnogi od igrača. Više od četiri decenije od kako je stigao u klub, Tomas Šaf napušta Verder.

Vladimir Novaković petak 17.05. 10:14 Komentara: 10

Priča o jednom TIMU – zato volimo košarku

Kraj sezone 2010/2011, još jedan višemilionski projekat je propao. Prošlo je 15 godina, a Olimpijakos uprkos enormnim ulaganjima braće Angelopulos ne uspeva da osvoji nijedan trofej koji nije nacionalni kup. Zemljotres svetske ekonomske krize epicentar je doživeo u Grčkoj – kriza je većini bila maćeha, ali Pirejcima je bila majka. Ulaganja u tim morala su da se smanje za više od 50%, a iznuđeni potez vlasnika kluba ispostavio se kao najvizionarskiji koji su ikada povukli – umesto grupe preskupih individualaca, stvoren je TIM. Dve godine kasnije, Olimpijakos je državni prvak i dvostruki evropski šampion.

Saša Ozmo ponedeljak 13.05. 01:51 Komentara: 31

Evroliga: Fantastična četvorka u Londonu

Dvanaestog avgusta 2012. godine O2 arena ugostila je najbolje košarkaše sveta. U velikom olimpijskom finalu u srcu Londona, Sjedinjene Države savladale su Španiju i postale šampioni. Posle tačno devet meseci, ista dvorana biće košarkaški dom i fajnal-fora najelitnijeg klupskog takmičenja u Evropi Evrolige.

Ako se pogledaju učesnici završnog turnira, može se pomisliti da se malo šta promenilo u odnosu na prethodnu godinu. A mnogo se promenilo.

CSKA Moskva, Olimpijakos, Barselona i sada sa podrškom Real Madrida staviće tačku na ovosezonsko nadmetanje i odlučiti ko će biti vladar Starog kontinenta u narednih godinu dana.

Odlazak Aleksa Fergusona, kraj epohe

Dan vatrometa slavi se u Britaniji svakog petog novembra, u znak sećanja na sprečenu "Barutnu zaveru" (Gunpowder Plot), pokušaj katolika predvođenih Gajem Foksom da 1605. dignu u vazduh Parlament, okrenu točak istorije i vrate kontrolu nad zemljom.

Za Foksa sada svi znate, ako ne iz istoimenog filma na History Channelu ili iz filma "V for Vendetta", onda svakako po maskama koje ovih godina koriste "Anonimni" širom planete.

Mnogi od vas koji čitate ovaj tekst se niste ni rodili na Dan vatrometa 1986, kada je sprovedena najuspešnija zavera u istoriji britanskog fudbala.