Novak Đoković – gospodar Završnog Mastersa

Svestan je velikan svetskog tenisa svojih godina. Uostalom, od Novaka je poslednjih šest godina u “O2 Areni” gubio dva puta, a jednom nije izašao na finalni megdan. Uz to, trofej na završnom takmičenju sezone nije uzeo već sedam godina. Onih u kojima je dominirao upravo teniser iz Srbije.

Ovo će biti deseta godina kako su London i “O2 Arena” domaćini najboljoj osmorici tenisera u ATP trci. Đoković je igrao redovno od te 2009. godine, izuzev prošle kada nije nastpao u poslednjih šest meseci sezone zbog povrede lakta. Ono što je izgubio na mostu sada mu se, narodski rečeno, vratilo na ćupriji. Nadoknadio je veliki broj izgubljenih poena, vratio se na svetski tron i što je najvažnije, ovaj turnir može da odigra mirno i rasterećeno.

Za razliku od nekih svojih rivala, Novaku prijaju svetla londonske arene. Jedino je od ovogodišnjih učesnika Rodžer Federer igrao na više završnih turnira, čak na 15. Ovo mu je 16. pojavljivanje, a Novaku 11.

Kada se sve sabere, dobija se da je Đoković u proseku svake druge godine iz Londona na zasluženi odmor odlazio sa peharom u rukama. Rafa Nadal nema titulu na ovom turniru, Španac je osam puta učestvovao uz skroman skor od 16:13. Federer ima skor 55:13, ali i pet učešća više od Đokovića koji je trenutno na skoru 32:11. Ovo je dobra prilika da se šampion Vimbldona i US Opena izjednači sa Švajcarcem, koji juri jubilarni, stoti trofej u karijeri.

Suze, Šangaj i londonski teatar

Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Po dolasku u britansku prestonicu, Đoković je neobično emotivnim tonom pričao o svojim mukama na startu ove sezone.

“Plakao sam dva ili tri dana. Plakao sam posle te operacije lakta. Svaki put kada sam pomislio na to što sam uradio, osećao sam se kao da sam izdao samog sebe”, priznao je Novak novinaru londonskog “Telegrafa”.

Ali šta je snaga jednog šampiona? To je sposobnost da se izdigne iz pepela, da se uspravi posle posrtanja, a Novak je sve to uradio od proleća do jeseni iako su mnogi sumnjičavo vrteli glavom i unapred ga otpisivali.

Svaka velika sportska priča ima svoj početak, a Novak je svoju misiju na završnim turnirima započeo daleko od Londona. U Šangaju, u Kini, sve je krenulo 2007. godine. Možda tada nije, što zbog neiskstva, što zbog treme, uspeo da zabeleži nijednu pobedu, pošto je izgubio sva tri meča, od Federera, Gaskea i Nadala, ali je godinu dana kasnije već imao pehar u rukama, pobedivši dva puta Nikolaja Davidenka, Huana Martina del Potra i Žila Simona, dok je izgubio samo jedan meč u grupi, od Francuza Žoa Vilfreda Conge.

Sve je to bio uvod za seobu pod svetla londonske arene. London će ubuduće, izvesno je, biti zamenjen nekim drugim gradom, ali Novak je tamo u poslednjih devet godina udario snažan pečat.

Tri godine bez trofeja

Photo by Julian Finney/Getty Images

Učešća na ATP tur finalima 2009, 2010. i 2011. godine nisu bila preterano uspešna za Đokovića. Te 2009. je iako uz pozitivan skor u grupi od 2:1, ipak završio takmičenje posle grupne faze zbog slabijeg set i gem količnika.

Godinu dana kasnije, takmičenje je završio u polufinalu porazom od Rodžera Federera, da bi u 2011. godini, u kojoj je ostvario fantastične rezultate, takmičenje završio u grupi sa skorom 1:2, pobedivši Tomaša Bardiha, a izgubivši od Davida Ferera i Janka Tipsarevića.

Možda je sve to dalo Novaku vremena da se preispita i da završni turnir shvati ozbiljnije, da dođe spremniji i gladniji uspeha. U periodu kada su mnogi mislima već bili na kakvoj egzotičnoj plaži na Maldivima ili Havajima, Novak je blistao i ono što je usledilo od 2012. do danas je za posebnu priču.

Četiri titule u nizu

Photo by Julian Finney/Getty Images

Đoković je kralj londonskog finala postao u poslednjih šest godina tokom kojih je ostvario impresivan skor od 22 pobede i svega dva poraza.

Sve je još impresivnije ako se ima u vidu da prošle sezone nije igrao zbog povrede. Dakle za pet godina, od 2012. do 2016. Novak je osvojio četiri title zaredom i igrao finale 2016. U tom periodu izgubio je jedino od Rodžera Federera u grupi 2015. i Endija Marija u meču za titulu 2016.

Na turniru 2012. nanizao je sve pobede, a padali su redom Žo Vilfred Conga, Endi Mari, Tomaš Berdih, Huan Martin del Potro i Rodžer Federer u velikom finalu.

Godinu dana kasnije, Novak je opet ponovio skor od 5:0, pobedio je Federera, Del Potra, Rišara Gaskea, Stana Vavrinku i u finalu Rafaela Nadala.

Na finalnom turniru 2014. opet je pobeđivao sve do finala, Marina Čilića, Stana Vavrinku, Tomaša Berdiha, te Keija Nišikorija, da bi u finalu dobio meč bez borbe, pošto Rodžer Federer nije izašao na teren zbog povrede leđa.

Ako nije mogao da se sastane sa Švajcarcem u finalu 2014, jeste godinu dana kasnije i tada je ponovo slavio, iako je od Rodžera izgubio u takmičenju po grupama. Nišikori, Berdih i Nadal morali su takođe da polože oružje pred nezaustavljivim Srbinom.

Konačno, 2016. godine, sve je išlo glatko do finala. Pobedio je Dominika Tima, Miloša Raonića, Davida Gofana i Keija Nišikorija, ali je Endi Mari bio bolji u finalu.

Šta će doneti 2018? Kako god bilo ove nedelje, za Novaka je ova sezona već trijumfalna. Kalendarsku godinu po peti put će završiti kao prvi na svetu, pitanje je samo sa koliko bodova i koliko titula.

Od februarskog beznađa, do novembarskog uspona na vrh teniskog sveta, napravljen je korak od sedam milja. Novak je navikao da korača kao istinski šampion. Zato još jedna, šesta titula u Londonu ne bi bila iznenađenje, već šampionska rutina. O kojoj je, na početku ovog teksta pričao i Rodžer Federer.