Drugima nije bilo ovoliko teško…

Najbolji srpski teniser, posle šestomesečne pauze zbog povrede, vratio se početkom sezone u nadi da će to biti novi početak. Jeste bio, ali ni nalik onome što je imao u glavi – razočaranje na Australijan openu praćeno je moranjem da se ide "pod nož", posle čega je sve polako počelo da se raspada.

Neuspešan nastup na mini turneji po Americi na koju je, po sopstvenom priznanju, požurio da se pojavi, a onda i rastanak sa kompletnim stručnim štabom. Tim su u nekoliko dana napustili Andre Agasi i Radek Šćepanek, a potpuno neprimetno je nestao i čovek zadužen za kondiciju Marko Paniki – Italijan koji najblaže rečeno ni za pedalj nije doprineo Novakovom fizičkom stanju.

Đoković je nekoliko nedelja "lutao" bez tima, ali su početkom sezone na šljaci došle dobre i ohrabrujuće vesti – na mesto glavnog trenera vratio se Marjan Vajda. U igri se nije mnogo toga promenilo, jeste u pristupu i bilo je jasno da je osvajač 12 Grend slemova mnogo motivisaniji da se vrati u sam svetski vrh.

Međutim, to je samo na nekoliko pokazivao jer rezultati nisu pratili njegovu želju, a kamoli entuzijazam koji se pojavio kod navijača. Ispao je u trećoj rundi Monte Karla od, objektivno, trenutno snažnijeg Dominika Tima, pre nego što ga je Martin Kližan šokirao na startu Barselone.

Photo by Clive Brunskill/Getty Images

U međuvremenu je potvrđeno da će Vajda ostati najmanje do kraja Rolan Garosa, ali i da će imati pomoć dobro poznatog Gebharta Fil-Griča – Austrijanca koji je Novakovu fizičku spremu tokom od 2011. navamo doveo do neslućenih visina.

Talas kakvog-takvog raspoloženja prenet je u Madrid, na Masters koji je dva puta tokom karijere osvajao i nada je podgrejana izuzetnom partijom protiv Keija Nišikorija, sigurno najboljom u 2018. Lopticu je udarao izuzetno čisto, posebno je mogao da se osloni na ritern i kretanje je bilo na nivou – sve što mu je bilo potrebno da počne da gradi samopouzdanje.

"Kei je teniser izuzetnog kvaliteta. Obojica nismo imali mnogo ovakvih mečeva u poslednjih 12 meseci i radovao sam se jednom ovakvom. Bio je ovo perfektan scenario – nisam mogao da zatražim bolji početak turnira. Ovo je bilo baš ono što mi je potrebno za samopouzdanje i moju igru. Srećan sam što sam ostvario ovaj trijumf", rekao je posle trijumfa.

Ali ove sezone ne ide bez tog "ali", pa je već sledeća prepreka bila nepremostiva, iako bi nekada bila samo jedna u nizu ne baš primetnih pobeda. Kajl Edmund nije igrao toliko dobro koliko je Novak bio loš i, posle punih pet meseci, "kompletirao" je najgori start sezone u karijeri.

Photo by Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

Neuspeh protiv Britanca bio mu je šesti ove sezone, a skor 6-6 daleko je najslabiji početak koji je do sada imao. Čak četiri sezone je započinjao sa skorom 10*0, dva puta je imao 9-1 i u više navrata 8-2, dok se svi i dalje prisećamo nestvarne 2011. koju je započeo sa 43 vezana trijumfa.

"Vidite, očigledno je da nešto trenutno ne funkcioniše, ali to je tenis. Niko me ne tera da igram ovaj sport. Činim to jer mi se dopada i jer želim. Dokle god budem imao ljubav za ovaj sport, nastaviću da igram", istakao je u ‘Magičnoj kocki’.

Ono što njegove navijače dodatno boli jeste što u istom trenutku najveći rivali, da li obojica ili jedan po jedan, igraju kao nikada u karijerama. Takođe, činjenica je i da, kada su oni bili u sličnim situacijama, povratak je proticao mnogo bezbolnije i uspešnije.

Rafael Nadal je poslednjih godina nekoliko puta morao duže da pauzira zbog problema sa povredama, poslednja pauza bila je sredinom 2016, kada je zbog ručnog zgloba propustio 70 dana. Vratio se taman za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru gde je stigao do završnice, ali ostao bez ijednog odličja.

I on je u prvim mesecima po povratku oscilirao sa formom, zabeležio 10 pobeda i 6 poraza, pre nego što je već nakon kraha u Šangaju završio sezonu. Međutim, usledila je posle fantastična 2017. godina na čijem startu je izgubio nekoliko važnih finala, ali se oporavio, došao do dva Grend slema i ‘broja 1’.

Photo by Pat Scala/Getty Images

Ako nam je u magnovenju ono što je činio ‘Bik sa Maljorke’ tokom prethodne godine, sigurno nisu dostignuća Rodžera Federera. Švajcarac je takođe pauzirao u sezoni 2016, pošto je već na Vimbldonu saopštio da neće igrati do januara. Povreda kolena zahtevala je dužu pauzu koja je za njega značila i potpuno oživljavanje karijere.

U Melburn je stigao bez ikakvih očekivanja, a napustio ga sa peharom – što je najznačajnije, u finalu je savladao upravo Nadala posle velike borbe u pet setova. Rasterećenje ovakvim rezultatom doprinelo je da krene u takvu seriju i osvaja svaki turnir na kojem se pojavio.

Ponovo je preskočio kompletnu sezonu na šljaci, ali je nakon trijumfa na Vimbldonu odnos pobeda i poraza bio 32-2.

Kada se podvuče konačna crta, jasno je da su bolji rezultati po "izlasku" iz povrede mogući i realni, drugi su to dokazali, uprkos tome što će mnogi reći da ne mogu svi kao Federer i Nadal. Takođe je i dokaz da nešto u životu i karijeri Novaka Đokovića nije dobro funkcionisalo, niti je u međuvremenu počelo i sigurno je da je on toga svestan.

Ipak, možda i najvažnije jeste da postoji mogućnost pronalaženja rešenja, a ako je neko u stanju da to učini, ime mu glasi Novak Đoković.