Sport / Nikola Đukić 38

Serena u IV – mračni dan teniske istorije SAD

Turnir u Indijan Velsu jedan je od najvećih i najvažnijih događaja u svetu tenisa, a predstavlja i prvi Masters iz serije 1000 u sezoni. Centralni teren u pustinji četvrti je najveći na planeti i ovaj turnir vodi veliku “bitku“ sa onim u Majamiju za nezvaničnu titulu petog Gren slema. Pod kalifornijskim suncem stasali su veliki igrači, odigravali veliki mečevi, ali se na tom mestu desio verovatno najmračniji trenutak u istoriji američkog tenisa.

Nikola ĐukićIzvor:
YTSS

Godina je bila 2001, cela država čekala je već šesti međusobni meč sestara Venus i Serene Vilijams. Međutim, do njega nije došlo, pošto je Venus odustala od polufinala zbog upale tetive. Ovakav potez iznervirao je navijače u Indijan Velsu koji su pre početka finalnog susreta Serene i Kim Klajsters izviždali dve sestre i njihovog oca Ričarda.

Publika nije mogla da oprosti Amerikankama što su im uskratile derbi, a mnogi su ova dešavanja povezivali sa činjenicom da su sestre Vilijams tamnopute. Venus i Serena kasnije su postale velike šampionke, ali su izjavile da se nikada više ne pojave u Indijan Velsu.

Međutim, trenutno prva igračica na WTA listi odlučila je da prekine bojkot dugačak 14 godina, a u kolumni koju je napisala za magazin “Tajm” opisala je najteži dan u svom životu.

Beta/AP Photo/Rodrigo Abd

“Bile smo autsajderi.

Bio je mart 2001. godine, a ja sam imala 19 i pokušavala da pobeđujem i budem najbolja što mogu – i zbog sebe, ali i zbog dece kojima sam postajala uzor. Provela sam desetine hiljada sati i veći deo svog detinjstva servirajući, trčeći, trenirajući svakodnevno kako bih ostvarila svoj san. Onda je on postao stvarnost. Izgledala sam drugačije kao tamnoputa teniserka. Zvučala sam drugačije, oblačila se drugačije, servirala drugačije. Ali, kada bih izašla na teren, mogla sam da se takmičim sa bilo kim.

Turnir u Indijan Velsu u Kaliforniji imao je posebno mesto u mom srcu – tamo sam 1997. pobedila na svom prvom meču, zajedno sa sestrom Venus u dublu. Onda sam sela i gledala je kako se kvalifikuje za glavni žreb i pravi magičnu seriju do četvrtfinala. To je bila ogromna pobeda ne samo za nju, već i za celu porodicu, označivši početak nove ere koju smo nesvesno pisale. Takođe, moja prva velika pobeda desila se tamo, kada sam '99 u finalu savladala Štefi Graf.

Kada sam stigla u Indijan Vels dve godine kasnije želela sam još jednu titulu, bila sam spremna. Ali koliko god bila spremna, ništa nije moglo da me pripremi za ono što se desilo u finalu. Od trenutka kada sam izašla na teren, publika je počela da viče i zviždi. U polufinalnom meču pre toga trebalo je da igram protiv Venus, ali je ona imala upalu tetive i morala je da se povuče. Očigledno je to naljutilo mnoge navijače. Tokom celokupne karijere, integritet je za mene bio sve, za Venus čak i više. Lažne optužbe da su naši mečevi namešteni mnogo bole, duboko su nas rasekle i povredile. Rasistička podstruja koja je usledila bila je bolna, zbunjujuća i nepravedna. U igri koju sam volela svim srcem, na jednom od turnira koji sam najviše cenila, odjednom sam se osetila nepoželjnom, samom i uplašenom.

I pored toliko treninga, priprema i samopouzdanja, čak i najbolji takmičari u sportu imaju glas sumnje koji im govori da nisu dovoljno dobri. Imam sreće da, šta god mi se događa iznutra, moja želja za pobedom je veća.

Kada su me izviždali u Indijan Velsu, što se u tom trenutku činilo kao 'ceo moj svet', glas sumnje postao je stvaran. U tom trenutku nisam razumela šta se događa, ali što je još gore, nisam imala želju da pobeđujem. Sve se dešavalo veoma brzo.

To me je proganjalo dugo vremena, kao i Venus i celu našu porodicu, i najvažnije od svega – razbesnelo i rastužilo našeg oca. Posvetio je ceo život kako bi nas pripremio za neverovatno putovanje, a onda je morao da sedi i gleda kako se rugaju njegovoj ćerki, što je evociralo hladne uspomene njegovog odrastanja na jugu.

Četrnaest godina života i tenisa kasnije, osećam da je situacija drugačija. Pre nekoliko meseci, kada je predsednik Ruske teniske federacije Šamil Tarpiščev rasistički i seksistički vređao Venus i mene, WTA i USTA (Teniska asocijacija Sjedinjenih Država) su ga momentalno osudile. To me je podsetilo koliko daleko je sport otišao i koliko daleko sam ja stigla.

Razmišljala sam mnogo puta da se vratim u Indijan Vels tokom prethodnih godina. Nekoliko puta sam rekla da nikada više neću igrati tamo. I verujte mi, tako sam mislila. Priznajem da me je plašilo – šta ako se pojavim na terenu i svi počnu da mi zvižde? Košmar bi počeo ponovo.

Beta/AP Photo/Kim D. Johnson

Bilo je teško zaboraviti sate plakanja u svlačionici Indijan Velsa posle pobede 2001, vožnje nazad do Los Anđelesa i osećaja kao da sam izgubila najveći meč ikada – ne teniski meč, već onaj mnogo veći, za jednakost. Emotivno se činilo lakše da ostanem distancirana, mnogi su mi sugerisali da nikada ne bi trebalo da se vratim u 'pustinju', dok su drugi pričali da je to trebalo da uradim pre mnogo godina. Razumem odlično obe strane priče i dugo sam se sa istim 'rvala' dok nisam poslušala svoje srce.

Srećom, nalazim se u trenutku karijere u kojem ne moram ništa da dokazujem. I dalje sam motivisana kao uvek, ali je 'vožnja' ovoga puta malo lakša. Igram iz ljubavi prema ovoj igri i sa tom ljubavlju u mislima, novim razumevanjem i značenjem opraštanja, ponosno ću se vratiti u Indijan Vels 2015. godine.

Majka me je odgajila da slobodno volim i opraštam. “I kada stojite na molitvi, praštajte ako šta imate protiv koga; da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama greške vaše” – jevanđelje po Marku (11:25). Verujem da su navijači u Indijan Velsu sazreli tokom godina tenisa i da me bolje znaju nego što je to bilo 2001.

Indijan Vels je bio presudni trenutak moje priče, a i ja sam takođe deo priče turnira. Zajedno imamo priliku da napišemo drugačiji kraj”.

Četrnaest godina kasnije Serena Vilijams započinje novu priču na turniru koji počinje u sredu, ovoga puta će ona imati srećan kraj.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)

Komentari 38
Čitajte
Pošalji komentar