Barselona: Promene radi očuvanja „tiki-take"

„Kraj Barselonine ere, Barsa je pročitana, Barsa ubija fudbal!“. Veliki broj takvih komentara osvanuo je posle pobede Bajerna iz Minhena nad Barselonom ukupnim rezultatom 7:0 u dva polufinalna meča Lige šampiona – 4:0, 3:0.

NIKOLA ĐUKIĆ Španija
Podeli

Njih u poslednje vreme nije bilo mnogo, ali je svaki opisivan kao kraj nečega što mnogi nazivaju erom najboljeg tima u istoriji fudbala. Kada kažemo poslednje vreme, mislimo na period od 2008. godine. Kada kažemo neuspeh, mislimo na poraze od Milana, Bajerna, Reala i drugih velikana evropskog fudbala koji imaju bogatu istoriju i veliki broj osvojenih titula. Izgleda da je postalo iznenađenje izgubiti od takvih timova.

Najbolji tim u istoriji fudbala jako je teško izabrati, ali ekipa koju imamo prilike da gledamo od 2008. godine svakako je vrlo blizu prvog mesta na toj listi.

Kada govorimo o najboljima, u Evropi trenutno za to mesto konkuriše ne više od desetak klubova. S obzirom na finansije i trenutne mogućnosti malo je onih koji mogu biti prvi. Barselona svakako spada među kandidate i dugo je bila na čelu kolone. Sada je taj „plasman“ doveden u pitanje, a španskom gigantu sigurno ne odgovara mesto na koje ga svrstavaju.

Kako je Barsa stigla tu gde jeste?

Barselona se uvek oslanjala na svoju omladinsku školu „ La Masiju“, ali je dolaskom Johana Krojfa 1973. godine ona postala osovina kluba. Prvi tim pretežno čine igrače iz „La Masije“, a Krojf je pored toga doneo novi način igre koji karakteriše veliki posed lopte i brojna dodavanja. Takav stil vremenom je dobio naziv ’tiki-taka’ a da li je totalan, mišljenja su podeljena.

Pep Gvardiola na klupu Katalonaca stigao je 2008. godine i sa njime je ’tiki take’ dostigla vrhunac. Ekipu koju je delimično selektirao Frank Rajkard nasledio je Gvardiola, uveo sitne promene od kojih su glavne uživanje u igri i disciplina, i doveo je na krov svetskog fudbala. Tim čiju su okosnicu činili Šavi, Inijesta i Mesi za četiri godine osvojio je 14 od 19 mogućih trofeja, a u prvoj Pepovoj sezoni učinak je bio savršen – 6/6 titula.

Nadmoć Barselone pod vođstvom Pepa Gvardiole može se posmatrati kroz prizmu različitih podataka – od statistike, broja titula, broja igrača koje je stvorila, ali ono što se prvo mora uzeti u obzir jeste uticaj na fudbal koji ona ima u ovoj deceniji. Nije preterano reći da je revolucija fudbala počela u bordo-plavom dresu. Brojni igrači, treneri i veliki klubovi vide Barselonu kao model koji treba da slede – kao nešto što će rezultate doneti kroz kreaciju, lepotu, znanje i igru. Barselona je proteklih godina postala personifikacija fudbala. Sa fudbalske strane tu su fenomenalne akcije, ubedljive pobede, bravurozne asistencije, ali disciplina u defanzivi i poštovanje taktičkih zamisli.

Šta se zamera Barseloni?

Najčešća kritika na igru Katalonaca jeste ta da je predvidiva i poprilično dosadna. Ako se za ekipu koja u dve od poslednje četiri godine dala više od 100 golova samo u nacionalnom prvenstvu može reći da je dosadna, mi ćemo se sa time usaglasiti. Na dobrom je putu da i ove sezone to uradi (trenutno na broju 99 pet kola pred kraj), a u te dve sezone postigla je 98, odnosno 95 golova.

Zabluda koja o Barseloni vlada u javnosti jeste da je to takav skup pojedinaca koje i prosečni srpski navijač iz fotelje može da vodi do uspeha.

Tim je u krizi već nekoliko meseci, praktično celu drugu polusezonu, a ona je bila najizrazitija u februaru. Tada su izgubili dva meča od najvećeg rivala i bili blizu eliminacije od Milana. Problemi koji su uzdrmali Barselonu u tom periodu bili su „pojačani“ zdravstvenim stanjem trenera Tita Vilanove i Erika Abidala. Vilanova je imao rak pljuvačnih žlezda, dok se Abidal oporavljao od transplantacije jetre prouzrokovane takođe tumorom. Koliko god su se u klubu trudili da istaknu kako ta situacija neće uticati, loši rezultati došli su upravo u tom periodu. I pored svega, to se Barseloni nije uzelo kao olakšavajuća okolnost i način da se opravda nešto slabija forma (tri poraza u četiri meča).

Još jedna stvar na koju će fudbaleri morati da obrate pažnju, tačnije da promene jeste odnos. Vidno primetna zasićenost igrača koštala je Barselonu boljih rezultata, pa će u novoj sezoni motivacija biti jedna od prvih stavki.

Kada su igrači budućeg šampiona Španije u 'elementu', kada im ne fali motivacije, teško da postoji ekipa koja njima može da parira. Posebno su upečatljivi mečevi u finalu Kupa Kralja protiv Bilbaa 2012. godine (3:0), i revanš meč ovogodišnjeg četvrtfinala Lige šampiona protiv Milana (4:0).

Ako se za trenutak vratimo na početak teksta i poraz od Bajerna, kritičarima Barselone ne ide na ruku ni to što je plasman u polufinale LŠ bio šesti uzastopni, čime je ova ekipa ponovo prva među jednakima. To ilustruje i statistika Viktora Valdesa i Šavija Ernadesa, koji su, uz Van der Sara, jedini zabeležili po 14 nastupa u polufinalima najelitnijeg evropskog takmičenja.

Sezona 2012/2013.

Ove sezone Barselona na terenu nije izgledala onako kako smo očekivali. Jeste ogroman problem kada u dva meča primite sedam golova i mogli ste još toliko, a pri tom jedva da ste stvorili jednu poštenu šansu. Ali da li je to dovoljan razlog da se na stub srama stavi tim koji harao Evropom u proteklom periodu?

U trenucima kada su igrači proživljavali agoniju na terenu bilo je jasno da je najveću grešku načinila uprava, a ne igrači. Jedan fudbalski klub takve reputacije ne sme da dozvoli da na kraju sezone ne može da „skrpi“ odbranu. Direktan problem nagomilavanja ofanzivnih veznjaka i napadača bile su poteškoće uzrokovani povredama Pujola, Adrijana i Maskerana, čiji izostanak nisu uspeli da nadoknade neiskusni Bartra i ove sezone katastrofalni Pike.

U ovogodišnjem izdanju Lige šampiona defanziva celog kluba potpuno je zakazala. Pojavile su se upadljive rupe između linija koje su prouzrokovale individualnu nesigurnost i greške, pa ni veliki broj golova napadača nije bio dovoljan. Ekipi kakva je Bajern iz Minhena to je bilo dovoljno da postigne sedam golova.

Na polusezoni se činilo da će Barselona osvojiti najmanje dve titule. Posle 19 utakmica u španskoj Primeri Katalonci su imali 18 pobeda i jedan remi, čime su postavili novi klupski i evropski rekord. Nisu uspeli, pa će na kraju osvojiti samo jedan –Primeru. Ali ponudite bilo kom fudbalskom klubu da i pre polusezone osvoji titulu – da li bi neko odbio?

Ove sezone sa svih strana često se čuje da je Barselona „pročitana“ kao i navodi medija da je kraj Barselonine ere. Istina je da su rezultati slabiji nego proteklih sezona, ali ako se govori o kraju nečije ere, to je neoboriv dokaz da je era postojala. Katalonce je prošle sezone u polufinalu LŠ zaustavio Čelsi u jednom od najčudnijih dvomeča u istoriji. Španci su napadali, promašili penal, pogađali stative, a onda su u četiri napada primili tri gola i bili brutalno kažnjeni. Teško je dominirati u bilo kom sportu, ali je u fudbalu to najteže. Nijedna ekipa nije uspela da odbrani evropsku titulu, pa tako ni Barselona iako je bila najbliža pojmu „dominacija“.

A da je Barsa pročitana, delimično je tačno. Takva konstatacija sa sobom nosi dve strane – prva, opet je katalonska ekipa ta koju treba pročitati i njenom stilu se prilagođavati, i druga, ti porazi (osim od Bajerna i eventualno Reala) direktne su posledice njihove slabije igre. Niko od protivnika nije nadigrao Barsu svojim stilom igre, već najčešće čvrstom odbranom i ubitačnim kontrama.

Činjenica je da Barselona ove sezone ne igra najbolji fudbal u Evropi, Bajern iz Minhena preuzeo je primat. Međutim, o kraju fudbalske, a ne rezultatske dominacije teško je govoriti posle jedne delimično neuspešne sezone. Era će možda biti prekinuta, možda će se i nastaviti, ali mnogo će vremena biti potrebno da Barselonu neko pošteno nasledi. Trenutno se ne nalazi ispred direktnih konkurenata za zvanje najboljeg, ali povratak na tron daleko je nemogućeg.

Šta dalje?

Problemi u klubu nisu mali i čelnici Barselone će morati da podvuku crtu i dobro razmisle o godinama koje dolaze. Prvo što treba rešiti je pitanje trenera, ako Vilanova ostane mora biti potpuno zdrav jer u suprotnom samopouzdanje ekipe je na jako niskom nivou. Da je odbrana problem to je jasno svima – Barsa sledeće sezone mora da dovede dva kvalitetna štopera i golmana koji će zameniti Viktora Valdesa među stativama. Neki igrači će morati da napuste ’Kamp Nou’, dok će svoj zadatak imati i tim skauta. Priča se da je transfer Nejmara blizu realizacije, ali on ne sme biti paravan koji će popunjavanje ostalih rupa staviti u drugi plan.

Za kraj, naše mišljenje je da Barselonina era nije gotova, već da se nalazi u trenutku u kojem se lomi – hoće li se završiti ili ne.

Kakvo je Vaše mišljenje – da li je ovo kraj tima koji je postigao mnogo i vladao Evropom u poslednjih nekoliko godina ili će uspeti da se vrati na vrh?Gde je sada Barselona, šta će se sa njom desiti i kako će tim izgledati sledeće sezone?

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

Premijer liga: Gde je zapelo? (2/3)

Tamo je fudbal počeo, pre nego što se raširio po svetu. Tamo je počeo i moderni fudbal, kada su formiranjem Premijer lige postavili standarde i osnove finansijske dominacije, koja im je pomogla da vrate primat posle perioda mraka, nasilja i inferiornosti.

Vladimir Novaković petak 31.05. 09:00 Komentara: 13

Nemci su konačno osvojili London

Nisu uspeli bombama, ali jesu fudbalom. Nemci su 25. maja 2013. godine konačno pokorili London. 150.000 navijača Bajerna i Borusije preplavilo je prestonicu Ujedinjenog Kraljevstva i učinilo da se bar na jedan dan ulicama grada na Temzi uglavnom čuje nemački jezik.

Finale samo po sebi je više nego opravdalo očekivanja, perfektna engleska organizacija i sjajan nemački fudbal. Duel dva najbolja nemačka tima doneo je interesantan, kvalitetan fudbal sa mnogo gol šansi, tri pogotka i dramatičnu završnicu.

Aleksandar Kovačević ponedeljak 27.05. 15:29 Komentara: 10

B92 u Monte Karlu – Niko kao Keke, Kimi heroj

Očekivano, trku za Veliku nagradu Monaka obeležila je dominacija Nika Rozberga u Mercedesu, pošto se još jednom ispostavilo da je pol pozicija ključna za pobedu na ulicama Monte Karla. Rozberg je 30 godina posle svog oca Kekea trijumfovao na toj trci i ispisao nove stranice istorije, pošto nijednoj porodičnoj dinastiji to ranije nije pošlo za rukom u Formuli 1. Nemac je dominirao od prvog do poslednjeg kruga, ali njegov trijumf je prošao u senci protesta zbog testa koji je Pireli obavio sa nemačkim timom između trka u Barseloni i Kneževini.

Sportska redakcija B92 ponedeljak 27.05. 09:06 Komentara: 5

B92 u Monte Karlu – trkanje u drugom planu

Velika nagrada Monaka zvanično je počela u četvrtak, prvim treninzima, ali sve do vikenda dešavanja na stazi su u drugom planu. Do sada se sve svodilo na to ko će da priredi bolju zabavu, ne koliko je ko brz na stazi, ali od subote sledi ono pravo, ono zbog čega sam i došla u Monte Karlo. Izvinjavam se što ranije nisam uspela da pišem, ali obećavam sjajne priče koje ćete moći da čitate do kraja vikenda, ali i po mom povratku u Beograd.

Finale LŠ: Borusija ili Bajern?

U istoriji Kupa šampiona i Lige šampiona imali smo špansko, italijansko i englesko finale, vreme je i za nemačko.

Zajedničko svim finalistima je da je “ušati pehar” osvajao nominalno 'veći' klub iz zemlje (veći na osnovu titula u Evropi) – Real iz Španije (dobio Valensiju), Milan iz Italije (dobio Juventus), te Mančester Junajted iz Engleske (dobio Čelsi).

U subotu na legendarnom "Vembliju" suočiće se Bajern Minhen i Borusija Dortmund. Da li će Bavarci konačno da pređu liniju cilja (dva izgubljena finala u prethodne tri sezone, od Intera 2010. i Čelsija 2012) i stignu do petog trofeja (!974, 1975, 1976. i 2001), ili će Dortmund slaviti i u svom drugom finalu (1997. razbili Juventus)?

Tomas Šaf: Odlazak nemačkog Fergusona

Kada je u sredu, u uobičajeno vreme za jutarnji trening, trener ušao u svlačionicu, nije na sebi kao obično nosio trenerku. Igračima je odmah bilo jasno o čemu se radi. Njegova ruka čvrsto je stegla kapitenovu, zatim redom ruke svih ostalih članova ekipe. Suze u njegovim očima bile su vidljive. Svoje suze nisu krili ni mnogi od igrača. Više od četiri decenije od kako je stigao u klub, Tomas Šaf napušta Verder.

Vladimir Novaković petak 17.05. 10:14 Komentara: 10

Priča o jednom TIMU – zato volimo košarku

Kraj sezone 2010/2011, još jedan višemilionski projekat je propao. Prošlo je 15 godina, a Olimpijakos uprkos enormnim ulaganjima braće Angelopulos ne uspeva da osvoji nijedan trofej koji nije nacionalni kup. Zemljotres svetske ekonomske krize epicentar je doživeo u Grčkoj – kriza je većini bila maćeha, ali Pirejcima je bila majka. Ulaganja u tim morala su da se smanje za više od 50%, a iznuđeni potez vlasnika kluba ispostavio se kao najvizionarskiji koji su ikada povukli – umesto grupe preskupih individualaca, stvoren je TIM. Dve godine kasnije, Olimpijakos je državni prvak i dvostruki evropski šampion.

Saša Ozmo ponedeljak 13.05. 01:51 Komentara: 31

Evroliga: Fantastična četvorka u Londonu

Dvanaestog avgusta 2012. godine O2 arena ugostila je najbolje košarkaše sveta. U velikom olimpijskom finalu u srcu Londona, Sjedinjene Države savladale su Španiju i postale šampioni. Posle tačno devet meseci, ista dvorana biće košarkaški dom i fajnal-fora najelitnijeg klupskog takmičenja u Evropi Evrolige.

Ako se pogledaju učesnici završnog turnira, može se pomisliti da se malo šta promenilo u odnosu na prethodnu godinu. A mnogo se promenilo.

CSKA Moskva, Olimpijakos, Barselona i sada sa podrškom Real Madrida staviće tačku na ovosezonsko nadmetanje i odlučiti ko će biti vladar Starog kontinenta u narednih godinu dana.

Odlazak Aleksa Fergusona, kraj epohe

Dan vatrometa slavi se u Britaniji svakog petog novembra, u znak sećanja na sprečenu "Barutnu zaveru" (Gunpowder Plot), pokušaj katolika predvođenih Gajem Foksom da 1605. dignu u vazduh Parlament, okrenu točak istorije i vrate kontrolu nad zemljom.

Za Foksa sada svi znate, ako ne iz istoimenog filma na History Channelu ili iz filma "V for Vendetta", onda svakako po maskama koje ovih godina koriste "Anonimni" širom planete.

Mnogi od vas koji čitate ovaj tekst se niste ni rodili na Dan vatrometa 1986, kada je sprovedena najuspešnija zavera u istoriji britanskog fudbala.