KAN 2013: Kome će 29 biti srećan broj?

Afrički kup nacija biće održan od 19. januara do 10. februara 2013. godine u Južnoafričkoj Republici.

Nikola Đukić Afrika
Podeli

 

Na ovogodišnjem KAN učestvovaće 16 ekipa koje će biti raspoređene u četiri grupe. Južna Afrika se direktno plasirala na završni turnir kao domaćin takmičenja dok je ostalih 15 reprezentacija učešće obezbedilo u kvalifikacijama. Alžir, Angola, Burkina Faso, DR Kongo, Kape Verde (Zelenortska ostrva), Etiopija, Gana, Mali, Maroko, Niger, Nigerija, Obala Slonovače, Togo, Tunis i Zambija.

Planirano je da se odigra ukupno 32 meča a utakmice će biti igrane na stadionima na kojima je igrano Svetsko prvenstvo 2010. godine u ovoj zemlji. Posle Mundijala ostala je infrastruktura tako da je bilo logično da zbog ratnih previranja u Libiji Južnoafrička Republika dobije domaćinstvo najvećeg afričkog reprezentatvnog takmičenja.

Najveći stadion koji će ugostiti pristalice fudbala nalazi se u Johanesburgu i nosi naziv ‘Soker siti’ stadion. Njegov kapacitet je čak 94.700 gledalaca. Sledi ga stadion Mozes Mabhida’ u Durbanu kapaciteta 54.000 gledalaca, potom ‘Nelson Mendela Bej’ u Port Elizabetu koji može da primi 48.000 gledalaca, te Kraljevski stadion Bakofeng’ u Rustembergu kapaciteta 42.000 i stadion ‘Mbombela’ u Nelspruitu kapaciteta 41.000 gledalaca.

Zanimljivo je da nijedan meč neće biti odigran u tri glavna grada zemlje na samom jugu afričkog kontinenta (Pretorija, Blumfontejn i Kejptaun).

Titulu brani reprezentacija Zambije koja je u prošlogodišnjem finalu savladala Obalu Slonovače posle boljeg izvođenja penala. Inače, ovaj podvig Zambije Svetska fudbalska federacija (FIFA) proglasila je najvećim uspehom u prethodnoj kalendarskoj godini.

Na turniru će učestvovati mnoštvo ekipa sa bogatim iskustvom igranja na Kupu. Devet reprezentacija ima dvocifreni broj nastupa dok je Obali Slonovače ovo čak 20. učešće. Samo Niger i Zelenortska ostrva stižu sa znatno manjim iskustvom dok se Etiopija vraća posle duge pauze, tačnije od 1982. godine.

Najuspešnija selekcija u istoriji takmičenja je reprezentacija Egipta sa sedam naslova pobednika, slede je Gana i Kamerun sa po četiri trofeja. Najviše poraza u finalima (po četiri) imaju Gana i Nigerija. Nigerija je osvojila i najviše trećih mesta, čak sedam.

 

Istorijat takmičenja

 

 

Prvi Afrički kup nacija odnosno Afričko prvenstvo u fudbalu održano je od 10. do 16. februara 1957. godine u organizaciji CAF (Konfederacije Afrike u fudbalu). Domaćin takmičenja bio je Sudan. Pored domaćina učestvovale su još reprezentacije Egipta, Etiopije i Južne Afrike. Nacionalni tim Južnoafričke Republike izbačen je sa turnira zbog aparthejda. Postojanje aparthejda datira još od nezavisnosti Južnoafrikanaca, ali je mnogima počeo da smeta šezdesetih godina kada je kolonijalni sistem prestao da postoji.

Planirano je da se turnir igra po jednostrukom kup sistemu ali se izbacivanjem Južne Afrike Etiopija direktno plasirala u finale. U polufinalu na gradskom stadionu u Kartumu reprezentacija Egipta pobedila je domaćina sa 2:1, da bi u finalu bila bolja i od Etiopije rezultatom 4:0. Tako je Egipat postao prvi osvajač Afričkog kupa nacija. Da bi radost bila potpuna pobrinuo se fudbaler pobedničke ekipe Al-Diba (Mohamed Diab El-Attar) koji je sa 5 postignutih pogodaka bio najbolji strelac turnira.

Na drugom KAN održanom u Egiptu od 22. do 29. maja 1959. godine promenjen je sistem takmičenja. Umesto kup sistema igralo se svako sa svakim, pobednik je bila domaća reprezentacija. Interesantno kod ovog turnira je što su sve tri ekipe imale trenere iz istočne Evrope.

Drugi put za samo tri godine KAN osvaja reprezentacija koja ga organizuje, u pitanju je Etiopija koja je 21. januara 1962. u finalu posle produžetaka savladala Egipat rezultatom 4:2. Treće mesto zauzeo je Tunis.

Gana nastavlja tu tradiciju naredne godine i pobedom nad Sudanom od 3:0 osvaja svoju prvu titulu. 1965 godine ‘Crne zvezde’ su uspele da odbrane titulu. Bili su bolji od Tunisa 3:2 posle produžetaka. Ovaj Kup afričkih nacija je bitan i po tome što je jedna druga reprezentacija ostvarila svoj prvi značajan uspeh. Obala Slonovače se okitila bronzom.

Redom su kasnije pobeđivali Kongo-Kinšasa, Sudan, Kongo da bi 1974. godine prvi i jedini put u istoriji ovog takmičenja pobednika odlučivala ponovljena utamica. U finalu su se sastali Zair i Zambija i prvi meč je završen nerešenim rezultatom (2:2). U ponovljenoj utakmici Zair je slavio rezultatom 2:0 i osvojio svoju drugu titulu. Međutim, ovakvo rešenje se nije zadržalo pa je već na sledećem KAN ponovo promenjen sistem takmičenja. Ovoga puta se igralo po grupama i ekipa sa najvećim brojem bodova je bila šampion. U takvom odmeravanju snaga najbolje se snašla reprezentacija Maroka osvojivši pet bodova, ispred Gvineje sa četiri i Nigerije sa tri boda.

Od 1978. do 1990. godine titule su osvajali Kamerun i Gana po dva puta, te Nigerija, Egipat i Alžir po jednom. U jednom od najinteresantnijih finala u istoriji Kupa afričkih nacija, Obala Slonovače savladala je Ganu posle penala. Na kraju je rezultat bio 11:10 posle čak 11 penal serija. To je ujedno i jedina titula za ‘Slonove’.

Neverovatna penal serija viđena je i u četvrtfinalu 2006. u Egiptu. U duelu između Kameruna i Obale slonovače svi igrači su u prvom krugu jedanaesteraca bili precizni, njih 22. Tada se krenulo ispočetka, a Drogba i saigrači i ovoga puta izlaze kao pobednici.

Domaćin ovogodišnjeg finalnog turnira jedinu titulu uzima 1996. na svom terenu, u prvom nastupu posle ukidanja aparthejda i zabrane nastupa. Kamerun dominira sa dva trofeja na prelasku iz 20. u 21. vek. Vredna pomena je jedina titula Tunisa iz 2004, najkonzistentijeg afričkog tima sa početka novog milenijuma.

Poslednju deceniju obeležila je potpuna nadmoć reprezentacije Egipta sa tri vezana šampionata, od 2006. do 2010. godine.

Najbolji strelac je napadač Kameruna Samjuel Eto sa 16 postignutih pogodaka.

 

'Bafana Bafana'

 

 

Južna Afrika je republika koja se nalazi na južnoj ivici Afrike i graniči se sa Namibijom, Bocvanom, Zimbabveom, Mozambikom i Svazilendom. Mala država Lesoto potpuno je okružena teritorijom Južnoafričke Republike. U Južnoj Africi postoji 11 zvaničnih jezika a glavni gradovi ove države u kojoj ima više od 49 miliona stanovnika su Pretorija (izvršna vlast), Blumfontejn (sudska vlast) i Kejptaun (zakonodavna vlast), dok je najveći grad Johanesburg.

Posle duže zabrane zbog aparthejda FIFA je ponovo primila pod svoje okrilje fudbalsku federaciju Južne Afrike. Prvu zvaničnu utakmicu posle suspenzije ‘Bafana Bafana’ je odigrala 7. jula 1992. godine protiv Kameruna. Iste godine je formiran fudbalski savez a doskorašnji predsednik je bio Kirsten Nematandani. On je decembra prošle godine optužen za nameštanje prijateljskih mečeva.
Aron Mokuna, Stiven Pinar, Beni Mekarti, Šon Bartlet, Delron Bakli, Lukas Radebe samo su neki od mnogih poznatih reprezentativaca ove zemlje. Među njima je i bivši fudbaler Crvene zvezde Bernard Parker.

Južna Afrika do sada je bila domaćin Kupa afričkih nacija 1996. koji je osvojila i pomenutog Svetskog prvenstva 2010. godine. Fudbalska reprezentacija ove zemlje trenutno se nalazi na 87. mestu rang liste FIFA.

Posle zapaženog učinka na Svetskom prvenstvu, Južnoafrikanci žele da ostave dobar utisak pred domaćim navijačima i pokušaju da osvoje drugu titulu šampiona Afrike.

Pohod ka toj tituli biće im otežan neigranjem napadača i jednog od najboljih fudbalera Benija Mekartija kao i odbrambenog igrača Erika Matohoa. Mekarti je sprečen da nastupi za svoju ekipu zbog povrede kolena dok Matoho ima problem sa povredom tetive. Dodatnu nevolju predstavlja i povreda zgloba fudbalera Lokerena Ajanda Patosija koji je nedavno napustio trening reprezentacije. Selektor Gordon Igesund osvrnuo se na ovaj problem izrazivši žal što trojica bitnih igrača neće imati priliku da se pokažu pred svojim navijačima.

“Veliki je udarac za ekipu kada neki igrač mora da odstupi iz reprezentacije zbog povrede. Bila bi sjajna situacija da mogu da računam na obojicu. Što se Patosija tiče, velika je šteta što neće nastupati, ali on je vrlo mlad i sa njim će biti sve u redu. Imao sam želju da radim sa njim ali nas je povreda sprečila u tome. On je budućnost našeg fudbala i nadamo se da će se jednog dana vratiti u reprezentaciju potpuno spreman”, iskren je selektor Južne Afrike.

Izabranici selektora Igesunda trenutno se nalaze u mini-kampu koji traje do 30. decembra kada će 56-godišnji trener skratiti spisak na 23 igrača koji će konkurisati za Afrički kup nacija. Igrač sredine terena Lerato Čabangu zadovoljan je dosadašnjim delom priprema i atmosferom u domaćoj ekipi.

“Raspoloženje u kampu je na veoma visokom nivou, svi momci žele da budu deo reprezentacije. Nažalost, neki igrači neće biti selektovani. Svi su željni da budu deo ekipe koja će učestvovati na završnom turniru i da igraju na ovom prestižnom takmičenju. Drugi put u istoriji smo domaćini i, ko zna, možda ponovo ispišemo istoriju i osvojimo drugi trofej za našu zemlju”, optimističan je Čabangu, fudbaler lokalnog kluba Moroka Svolousa.

Povratnik u tim je 22-godišnji Tulani Serero koji se u nacionalni tim vraća posle tri meseca pauze zbog povrede.

“Moramo da stignemo najmanje do finala kako bi smo učinili navijače ponosnim. Igramo kod kuće i to je veoma dobra šansa da osvojimo KAN. Imamo veoma dobre igrače i trenera koji su spremni da zemlji pokažu šta znaju. Pritisak je veliki na ceo tim i svi znamo šta se od nas očekuje, potrudićemo se da to i ostvarimo”, izneo je Serero svoja očekivanja.

Predvodnik ove generacije definitivno je vezni igrač Kajzer Čifsa Sipive Čabala, najbolji igrač Južne Afrike za 2012. godinu. On je ostao upamćen kao strelac prvog gola na Mundijalu 2010. protiv reprezentacije Meksika.

Jedina stvar kojom se domaćini ne mogu pohvaliti je da se dugi niz godina nisu plasirali na neko veliko takmičenje iz kvalifikacija iako predstavljaju fudbalsku i ekonomsku velesilu.

Ipak, da je Južnoj Africi “zagarantovan” prolaz dalje govori nam podatak da, od 1996. godine od kada se igra sistem sa četiri grupe po četiri tima, nikada se nije desilo da reprezentacija koja organizuje turnir ispadne u prvoj fazi. Takav slučaj se nije desio ni kada su domaćini bile dve države (Gana i Nigerija 2002; Gabon i Ekvatorijalna Gvineja 2012. godine).

‘Bafana Bafana’ će na otvaranju turnira igrati protiv selekcije Zelenortskih ostrva na stadionu ‘Soker siti’ u Johanesburgu (18:00).

 

Grupa A

 

 

Posle dve godine Južnoafrikanci organizuju veliko takmičenje i pokušaće da naprave dobar rezultat. Žrebom u Durbanu odlučeno je da će im u grupi A Kupa afričkih nacija društvo praviti reprezentacije Angole, Maroka i Zelenortskih ostrva. Kape Verde debituje na ovom takmičenju dok će iskustvo druge tri reprezentacije biti višegodišnje iskustvo igranja na KAN.

 

Angola

 

 

‘Crne antilope’ su najveći reprezentativni uspeh zabeležile plasmanom na Svetsko prvenstvo 2006. u Nemačkoj gde su takmičenje završile u grupnoj fazi.

Selektor Gustavo Ferin izabrao je 27 igrača za prvenstvo Afrike. Među njima će biti i nekoliko poznatijih imena, igrači koji nastupaju za razne evropske klubove. Tu su pored Đalme iz Kasimpaše i Luisa Fransiska iz APOEL-a, Nando iz Fortune Diseldorf i napadač Real Valjadolida našeg Miroslava Đukića Manučo Gonsalveš.

Ferin je svestan koliko će njegovoj ekipi biti teško.

“Biće ovo jako teška grupa. Svesni smo činjenice da se sastajemo sa domaćom selekcijom što je posebno teško. Ne treba zaboraviti ni druge dve ekipe koje, takođe, igraju odličan fudbal. Mi moramo da se dobro spremimo, da u određenim aspektima igre radimo naporno tokom utakmica u grupi i da igrači u svakom trenutku znaju šta treba da rade na terenu”, zaključio je Urugvajac.

Angola će sedmi put učestvovati na završnom turniru Kupa afričkih nacija i pokušati da nadmaši svoj najbolji rezultat, četvrtfinale iz 2008. i 2010. godine.

 

Zelenortska ostrva (Kape Verde)

 

 

Iako se radi o državi koja broji nešto više od 500.000 stanovnika, ostrva Kape Verde (“Cabo Verde”- portugalski naziv za Zeleni rt koji se sada nalazi u Senegalu) su uvek bila rasadnik fudbalskih talenata ali su oni igrali za druge reprezentacije.

Poreklom iz ove ostrvske zemlje su Nani, Žorž Andrade, Rolando, Eliseu i Karlos Varela. Sa Zelenortskih ostrva su majka Patrika Vijere i otac legendarnog švedskog napadača Henrika Larsona.

Dokaz da se u ovoj bivšoj portugalskoj koloniji igra dobar fudbal došao je u oktobru 2012. Godine. Kape Verde je izbacio favorizovani Kamerun ukupnim rezultatom 3:2. Ovaj rezultat dobija na značaju kada se zna da je za ‘Lavove’ igrao i povratnik u reprezentaciju Samjuel Eto.

Uspehom u kvalifikacijama Zelenortska ostrva su napravila najveći uspeh u svojoj 30-godišnjoj istoriji, prvi put se plasiravši na neko veliko takmičenje. Prepoznatjiv podatak u njihovoj igri je da postižu čak 60% golova u prvih poslednjih 15 minuta meča.

U ovom trenutku se oslanjaju na igrače koji igraju u portugalskoj ligi. Među istaknutijima su Eldon Almeida, vezista Maritima, Žorže Đanini iz Olhanensea i Rikardo iz Pakoš Fereire.

Na Afrički kup nacija dolaze u dobrom raspoloženju i potpuno rasterećeni, pa se lako može dogoditi ova reprezentacija bude jedno od najprijatnijih iznenađenja.

 

Maroko

 

 

Trenutno 74. selekcija na rang listi FIFA dolazi na turnir uz nekoliko neočekivanih kadrovskih promena. U Južnu Afriku neće putovati Adel Tarabt i Maruan Šamak kao i dosadašnji kapiten Husin Harža.

Napadač Arsenala izgubio je status reprezentativca zbog male minutaže u londoskom klubu dok je Harža žrtva smene generacija. Adel Tarabt izostavljen je sa spiska iako je jedan od najstandardnijih igrača u ekipi KPR.

“Nadao sam se da ću igrati u Južnoj Africi, nije mi svejedno, ali to me neće sprečiti da budem najveći navijač Maroka na turniru”, rekao je najbolji igrač Kvins Park Rendžersa.

Selektor Rašid Tausi će i pored ovih izostanaka na raspolaganju imati veoma jaku ekipu. Benatija, Belhanda, Busufa, El Ahmadi, El-Arabi i ostali saigrači pokušaće da nadomeste izostanak dve velike zvezde marokanske reprezentacije. Jedna od uzdanica selektora Tausija je i 23-godišnji vezni fudbaler Hetafea Abdelazis Barada.

“Želim da osvojim titulu sa svojim nacionalnim timom jer je branjenje boja svoje zemlje nešto veoma važno za mene. Na Kupu nema malih i velikih timova, svaka ekipa je jaka a protiv domaćina će biti posebno teško”, oprezan je Barada.

Na svetskim prvenstvima Maroko je učestvovao četiri puta a najbolji plasman je osmina finala 1986. u Meksiku. Na KAN imaju jedan trijumf, jedno drugo i jedno treće mesto.

Subota 19. januar:

Južna Afrika – Zelenortska ostrva (17:00) Soker siti, Johanesburg
Angola – Maroko (20:00) Soker siti, Johanesburg

Sreda 23. januar:

Južna Afrika – Angola (16:00) Mozes Mabhida, Durban
Maroko – Zelenortska ostrva (19:00) Mozes Mabhida, Durban

Nedelja 27. januar:

Maroko – Južna Afrika (18:00) Mozes Mabhida, Durban
Zelenortska ostrva — Angola (18:00) Nelson Mendela Bej, Port Elizabet

 

Grupa B

 

U grupi B Kupa afričkih nacija nalaze se DR Kongo, Gana, Mali i Niger. Trećeplasiranoj i četvrtoplasiranoj ekipi sa prošlog turnira daju se veće šanse za plasman u četvrtfinale. Gana ima motiv da popravi utisak dok Mali želi da dokaže da nije samo prolazna senzacija. DR Kongo će pokušati da podseti na slavne dane a Niger da postane jedno od iznenađenja.

 

Demokratska Republika Kongo

 

Nekadašnji Zair u svojim vitrinama ima ukupno dve titule KAN, osvojene pod različitim imenima (DR Kongo 1968. i Zair 1974. godine).

Jedna je od najstarijih reprezentacija učesnica, savez u Kinšasi osnovan 1919. godine.

Nacionalni tim zemlje iz srca Afrike dolazi na takmičenje u dobrom raspoloženju i odličnoj formi u proteklih nekoliko meseci. Vezali su nekoliko pobeda i ukupnim trijumfom od 5:2 nad domaćinom prošlogodišnjeg Kupa, Ekvatorijalnom Gvinejom obezbedili kartu za Južnu Afriku.

Njihovu igru karatkeriše vrlo mali broj golova u prvim poluvremenima i napadački fudbal u drugim polovinama mečeva.

Jezgro reprezentacije čine igrači koji igraju u francuskom i belgijskom prvenstvu. Najpoznatiji od njih je svakako napadač belgijskog Anderlehta Diumersi Mbokani. Pored njih tu su i članovi najvećeg i najtrofejnijeg kluba te zemlje Mazembea.

Mazembe je dva puta učestvovao na Svetskom klupskom prvenstvu 2009. i 2010. godine i postao jedina afrička ekipa u finalu tog takmičenja. Pre dve godine su na iznenađenje svih savladali brazilski Internasional u polufinalu, ali su u borbi za titulu izgubili od Intera sa 3:0.

Selektor Klod L’Ru svestan je jačine svoje reprezentacije.

“Nismo favoriti, daleko smo od favorita. Borba će biti teška ali igrači moraju pre svega da pokažu želju da učestvuju na Kupu afričkih nacija”, iskren je L’Ru.

DR Kongo prvu utakmicu na Kupu igraju 20. januara u 17:00 protiv favorita Gane.

 

Gana

 

Gana je među onim reprezentacijama koje na Afrički kup nacija dolaze kao jedan od glavnih favorita za samu završnicu. U pitanju je jedna od najuspešnijih ekipa u istoriji takmičenja sa četiri zlata, četiri srebra i jednom bronzom.

Fudbalski savez ove zemlje formiran 1957. godine a trenutni predsednik je Kvesi Njantaki.

“Veoma sam srećan što smo se kvalifikovali na KAN 2013, svi smo uradili odličan posao. Rekao sam stručnom štabu da ne treba mnogo da slave već da se koncentrišu na strategiju za Kup nacija. Moramo osigurati i uraditi sve što je potrebno da osvojimo turnir”, rekao je Njantaki.

Napadač Olimpika iz Marseja Andre Aju izostavljen je sa reprezntativnog spiska zbog povrede butnog mišića, a u nacionalnom timu nema ni Kevina Prinsa Boatenga.

Selektora Džejmsa Kvasi Apiju ipak može da raduje povratak Asamoe Đana u reprezentaciju posle pauze.

“Nijedan tim se ne sme potceniti na ovom nivou. Sve četiri ekipe u grupi su jaki takmičari. Igrali smo sa Malijem 2012. i uverili se u njihove kvalitete. Niger sa druge strane nije veliki tim ali uvek može biti pretnja. Nadam se da možemo da prekinemo maler i osvojimo dugo očekivanu titulu šampiona Afrike”, istakao je Đan dodavši da više neće izvoditi penale za Ganu.

Đan se vraća na mesto gde je u četvrtfinalu Mundijala 2010. promašio jedanaesterac u 120. minutu protiv Urugvaja. Napadač Al Aina je tako prokockao šansu da Gana postane prva afrička selekcija u polufinalu svetskog prvenstva.

Među putnicima za Južnu Afriku našli su se i bivši fudbaler Crvene zvezde Li Adi i nekadašnji napadač Partizana Prins Tejgo.

Još jedan bitan šraf u ekipi Gane je dobio pravo nastupa za svoju reprezentaciju, u pitanju je Emanuel Frimpong. On je na svom Tviter profilu napisao da je vrlo srećan što će moći da brani boje svoje zemlje.

Pre sadašnjeg selektora na klupi ove reprezentacije sedeo je srpski stručnjak Goran Stevanović. On je dobio otkaz kao selektor posle prošlog Kupa afričkih nacija na kom je Gana osvojila četvrto mesto. Mediji i javnost su ovaj rezultat ocenili kao neuspeh a Stevanović je otpušten iako je imao ugovor na još godinu dana. Pre Stevanovića još tri sprska stručnjaka su bila na kormilu nacionalnog tima Gane, u pitanju su Milan Živadinović, Ratomir Dujković i Milovan Rajevac.

Jedan od glavnih favorita putuje u Južnu Afriku veoma motivisan da ostvari najbolji rezultat. Gana nema titulu šampiona Afrike punih 30 godina i svi to od nje očekuju. Takav pritisak često je bivao kontraproduktivan.

 

Mali

 

Najveće iznenađenje prošlogodišnjeg turnira pored Zambije je svakako reprezentacija Malija. Osvajanjem bronzane medalje ostvarili su najveći uspeh u novijoj istoriji. Iako već godinama imaju solidan tim, niko nije očekivao da će srušiiti Ganu u meču za treće mesto.

Ekipu je predvodio tadašnji igrač Barselone Sejdu Kejta. On je tokom godine napustio Katalonce i prešao u kineski Dalijen koji je tada vodio Aleksandar Stanojević.

Selektor Patris Karteron izjavio je da je fudbal od velike važnosti, neka vrsta ujedinjenja naroda, naročito posle bronze iz 2012.

“Posle prošlogodišnjeg uspeha fudbal je od vitalne važnosti. Kada igra reprezentacija, cela zemlja podrhtava, hiljade ljudi izađe na ulice kako bi svi zajedno pevali i navijali. Pri žrebu smo imali i malo sreće što smo izbegli Obalu Slonovače, pa ćemo videti kako će biti dalje”, kratak je bio Karteron.

Alan Žires je sa kormila ekipe otišao još u maju zbog nestabilne političke situacije. Karteron ga je nasledio i na prvom ispitu bio više nego uspešan. U dvomeču sa Bocvanom, Mali je slavio ukupnim rezultatom 7:1. Diabate i Maiga su postigli po dva pogotka, N’Diaje, Samasa i Traore po jedan.

 

Niger

 

Niger je jedna od četiri reprezentacije koja na prošlom takmičenju nije osvojila niti jedan bod. U rezultatski neizvesnom dvomeču sa Gvinejom u kvalifikacijama izlaze kao ukupni pobednici. Rezultat je bio 2:1 a sva tri pogotka su postignuta u drugim poluvremenima.

Tim koji je prošle godine debitovao na KAN i na ovaj turnir dolazi kao jedan od autsajdera.

Najubedljivija pobeda nad Mauritanijom od 7:1, a najteži poraz od Gane rezultatom 9:1. Ipak, velika većina bi vam verovatno rekla da je najbitnija pobeda od pre dve i po godine protiv Egipta, ili ona protiv Gvineje koja ih je odvela na KAN 2012.

Niger neguje čvrst i takmičarski stil igre, prožet izraženom disciplinom što i ne čudi kada se zna da im je selektor Nemac. U pitanju je Gernot Ror.

“Mi smo pravi tim, bez zvezda. Svi imamo isti cilj i nijedan lični interes nije uključen. Grupa je veoma teška, a iako smo možda najveći autsajderi, ne idemo tamo bez nade. Sve je moguće, naš prvi meč protiv Malija će biti veoma važan i hoćemo da ga odradimo što bolje”, istakao je Ror.

Reprezentaciju čine igrači koji pretežno igraju na afričkom kontinentu i nekoliko fudbalera iz nižih francuskih i belgijskih liga.

U prvoj utakmici igraju protiv Malija. Meč je na programu u nedelju 20. januara od 20 časova po srednjeevropskom vremenu.

Gupa B, raspored:

Nedelja 20. januar:

Gana – DR Kongo (16:00) Nelson Mendela Bej, Port Elizabet
Mali – Niger (19:00) Nelson Mendela Bej, Port Elizabet

Četvrtak 24. januar:

Gana – Mali (16:00) Nelson Mendela Bej, Port Elizabet
Niger – DR Kongo (19:00) Nelson Mendela Bej, Port Elizabet

Ponedeljak 28. januar:

Niger – Gana (18:00) Nelson Mendela Bej, Port Elizabet
DR Kongo – Mali (18:00) Mozes Mabhida, Durban

 

 

Grupa C

 

Aktuelni šampion Afrike pokušaće da ponovi uspeh iz 2012. i tako pokaže da osvojena titula nije slučajnost. Pored Zambije u ovoj grupi nalaze se još reprezentacije Burkine Faso, Etiopije i Nigerije.

 

Burkina Faso

 

Pogotkom Alana Traorea u šestom minutu nadoknade vremena protiv Centralnoafričke Republike, Burkina Faso se plasirala na KAN. Napadač Lorijena je tako doneo veliku radost popularnim ‘Pastuvima’.

Reprezentacija koja je bez nastupa na svetskim prvenstvima deveti put dolazi na Kup afričkih nacija. Najbolji rezultat ostvarila je 1998. godine kada su bili četvrti.

U periodu od 2004. do 2005. godine sa klupe je predvodio srpski internacionalac Ivica Todorov. Bivši fudbaler Proletera iz Zrenjanina, Novog Sada i Crvene zvezde bio je trener ove reprezentacije i na jednom od prvenstava Afrike.

Traore je bio pod znakom pitanja za šampionat Afrike zbog nedavne povrede zgloba ali je uspeo da se oporavi.

Iako su se izabranici selektora Pola Buta provukli kroz ‘iglene uši’ protiv Centralnoafričke republike, neće predstavljati ekipu protiv koje će se samo popravljati gol razlika.

To će vam biti jasno kada čujete da u ovoj reprezentaciji velika većina igrača nastupa u evropskim klubovima. Najpoznatiji od njih su svakako Džonatan Pitroipa, Bakari Kone, Kulibali, Abdu Razak Traore, Vilfred Sanu i Mumuni Dagano.

Ovakav sastav bi poželeo svaki afrički selektor tako da nemojte se iznenaditi ako Burkina Faso bude prava senzacija na ovogodišnjem turniru.

 

Etiopija

 

Država sa roga Afrike, poznata po sjajnim maratoncima i dugoprugašima, u prvim izdanjima KAN bila je standardni učesnik.

Etiopija je po mnogima najslabija reprezentacija koja će se ove godine takmičiti. U prilog tome svedoče i kvote svih svetskih kladionica. Etiopljanima se ne daju velike šanse pa ćete na jedan uplaćen evro na njihovu pobedu, dobiti čak 150 ako dođe do takvog ishoda.

Ni plasman na rang listi FIFA im ne ide u korist, godinu za nama završili su tek na 110. mestu što znači da su najslabije plasirana selekcija od svih učesnica.

Osnovna karakteristika igre Etiopije je svakako veliki broj golova. Oni su u goleadi u kvalifikacijama izbacili Sudan. Na kraju, rezultat posle dva meča bio je 5:5 ali su Etiopljani prošli dalje zbog većeg broja golova u gostima, čak tri.

Iz priloženog se vidi da ova reprezentacija lako postiže pogotke. Getane Kebede Gebeto, napadač lokalnog kluba Dedebit najzaslužniji je za takav ishod. On je bio golgeterski veoma raspoložen a imao je i pomoć odbrambenog igrača Alula Girme koji je postigao dva pogotka.

Ipak, za neki zapaženiji rezultat moraće da obrate pažnju i na odbranu. To je osnovni zadatak selektora Sjuneta Bišoa.

Pobednici Kupa afričkih nacija iz 1962. pokušaće da naprave iznenađenje i ostvare uspeh u Južnoj Africi u koju putuju pose tri vezana poraza. Njihov primarni cilj je plasman u drugu fazu takmičenja, a sve preko toga bi bilo ravno senzaciji.

 

Nigerija

 

Odjeknula je poput eksplozije informacija da najbolji igrač Nigerije nije pozvan na KAN. Piter Odemvingi nije uvršten na spisak, kao ni legenda nigerijske reprezentacije Obafemi Martins. Odemvingi je poslednjih godina jedan od najvažnijih igrača VBA ali je zbog sukoba sa čelnicima saveza izostavljen sa reprezentativnog spiska.

“Deset godina sam dao reprezentaciji, ali uvek kažem sta mislim. Mislim da nekim ljudima to smeta. Duga je istorija problema između igrača, trenera i saveza i ako se ti problem ne reše, nigerijski fudbal će nastaviti da ima problem”, besan je bio napadač engleskog premijerligaša.

Selektor Stiven Keši je istakao da je bilo teško odreći se nekih imena ali su to odluke koje su morale biti donešene. On je istakao i da ga ne pogađaju Odemvingijeve kritike na Tviteru.

I kapiten Džozef Jobo je stao na stranu selektora rekavši da 31-godišnji napadač Vest Broma mora da odraste.

Keši je dodao da ni Deni Šitu neće biti u timu. Fudbaler Milvola je zatražio da bude precrtan sa spiska zbog klupskih obaveza i ta želja mu je uslišena.

Još jedan igrač Nigerie neće putovati na prvenstvo, u pitanju je Šola Ameobi. Menadžer Njukasla Alan Pardju izjavio je da je selektor Keši upoznat sa ralozima zbog kojih 31-godišnji napadač ‘Svraka’ neće igrati na turniru.

Ipak, vezni fudbaler Čelsija Džon Obi Mikel smatra da je njegova selekcija jedan od favorita.

“Moramo da se pripremimo dobro, budemo fokusirani i da svakog protivnika shvatimo ozbiljno. Takođe, moramo da igramo kao tim. Posedujemo individualni kvalitet i trenera koji je već osvajao ovo takmičenje kao igrač. Mislim da može da ispiše istoriju i to uradi kao trener”, optimističan je vezista ‘Plavaca’.

 

Zambija

 

Zlatni momci iz Gabona. Jedno od najvećih iznenađenja u 21. veku. Ovim uspehom ušli su u istoriju, na kraju godine dobili naslov najbolje reprezentacije u Africi i druge na planeti, posle neprikosnovene Španije. Posle ogromnog skoka zauzima 35. mesto rang listi FIFA i konstantno napreduje.

Erve Renar, francuski stručnjak koji vodi reprezentaciju Zambije, dobio je priznanje za najboljeg trenera crnog kontinenta.

44-godišnji Renar je pri predaji spiska čelnicima saveza zatražio da njegovom timu obezbede dovoljno opreme jer se njegov tim vraća 11. februara.

“Igranje na Afričkom kupu nacija i odbrana titule u Južnoj Africi prioritet je reprezentacije Zambije. Otići ćemo u Ugandu na primpreme sa tim ciljem i bićemo spremni”, rekao je medijima PR zambijske selekcije Erik Mvanza.

Prema rečima Francuza ekipa dobro napreduje i svi igrači vredno rade kako bi bili spremni za turnir.

“Treninzi su intenzivni i teški, ali momci su jaki i znaju šta želimo da učinimo i postići će nivo koji je potreban da bismo se takmičili. Svi za sada odgovaraju vrlo dobro”, istakao je Renar.

Popularni ‘Čipolopolo’ odbranu titule započinje u ponedeljak 21. januara u 17 časova protiv Etiopije. Utakmica se igra na Mbombela stadionu u Nelspruitu i biće vrlo zanimljivo videti kako će se igrači snaći sada kada prvi put dolaze na neko takmičenje kao favoriti.

Grupa C, raspored:

Ponedeljak 21. januar:

Zambija – Etiopija (16:00) Mbombela stadion, Nelspruit
Nigerija – Burkina Faso (19:00) Mbombela stadion, Nelspruit

Petak 25. januar:

Zambija – Nigerija (16:00) Mbombela stadion, Nelspruit
Burkina Faso – Etiopija (19:00) Mbombela stadion, Nelspruit

Utorak 29. januar:

Burkina Faso – Zambija (18:00) Mbombela stadion, Nelspruit
Etiopija – Nigerija (18:00) Kraljevski stadion Bakofeng, Rustemberg

 

Grupa D

 

Definitivno ‘grupa smrti’. Ne toliko zbog broja titula i uspeha na prvenstvima Afrike već jednostavno zbog ekipa koje igraju (Alžir, Obala Slonovače, Togo, Tunis). Kada se pogleda spisak pozvanih igrača vidimo da tu leže milioni i milioni dolara, nekoliko titula Lige šampiona, Lige Evrope, nacionalnih prvenstava, pa čak i zapaženih rezultata na svetskim prvenstvima. Biće tu žestoke borbe za prva dva mesta u grupi i veoma dobrog fudbala. Sada, uživajmo!

 

Alžir

 

Reprezentacija Alžira predvođena sjajnim bosanskim stručnjakom Vahidom Halihodžićem plasirao se na završni turnir u Južnoafričkoj Republici pobedom nad Libijom u kvalifikacijama. Dve sigurne pobede donele su Alžiru šansu da se nadmeće u veoma jakoj grupi.

Nekadašnji trener PSŽ-a i Obale Slonovače rešio je da potpuno podmladi reprezentaciju.

Probleme koje Halihodžić ima u odbrani delimično će nadomestiti Fauzi Gulam koji je dobio pravo nastupa za Alžir.

Od kad je u septembru 2011. godine došao na klupu alžirskog nacionalnog tima, bosanski stručnjak je iz reprezentacije odstranio veliki broj igrača. Najpoznatiji među njima su svakako Mađid Bugera, Karim Zijani, Abdelkader Gezai dok su se Nadir Belhađ i Karim Matmur sami povukli. Rafik Đebur izgubio je mesto u startnoj postavi iako je najbolji strelac ‘Pustinjskih lisica’.

Predsednik fudbalskog saveza ove zemlje Mohamed Rauraua veruje Halihodžiću i očekuje dobar plasman u Južnoj Africi.

“Polufinale je naš cilj na šampionatu 2013. Isplanirali smo sve potrebne resurse, i ljudske i materijalne, da bismo se našli među četiri najbolje ekipe”, jasan je Rauraua.

Država sa severa kontinenta ima svetlu fudbalsku prošlost. Pored par zapaženih rezultata na svetskim prvenstvima, posebno uspešna je bila 1990. godina kada su organizovali i osvojili Kup afričkih nacija.

Najbolji fudbaler u istoriji ove zemlje, legendarni Rabah Mađer ostaće upamćen po načinu na koji je postigao gol u finalu Kupa šampiona 1987. On je petom savladao golmana Bajerna iz Minhena i pomogao Portu da dođe do prve titule u klupskoj istoriji.

Alžir će podneti kandidaturu za domaćina Afričkog kupa nacija 2019. godine.

 

Obala Slonovače

 

Možda i prvi favorit za zlato, kladionice to potvrđuju. Prošle godine im je tako malo falilo, a tragičar je bio Drogba koji je promašio penal u 70. minutu.

Na rang listi FIFA zauzimaju 14. mesto i trenutno su najbolje plasirana afrička selekcija.

U derbiju kvalifikacija igrali su protiv Senegala. Meč je prekinut, a Afrička fudbalska konfederacije dodelila im je pobedu postignutim rezultatom 2:0. Pri vođstvu ‘Slonova’ od 2:0 u drugom meču (prvi dobili 4:2), senegalski navijači su, svesni ispadanja svoje reprezentacije, zapalili vatru na tribinama i počeli da ubacuju razne predmete na teren.

Kada se pogleda sastav komotno se može reći da je ova reprezentacija jednom nogom već na pobedničkom postolju, ali statistika govori malo drugačije. Obala Slonovače nema titulu još od 1992. godine. Ovo je možda najjača generacija u istoriji neke reprezentacije koja je nastupala a nema titulu šampiona Afrike.

‘Slonovi’ će i ove godine u punom sastavu jurišati na trofej, a dvojac Jaja TureDidije Drogba trebalo bi da igra ključnu ulogu u tom pohodu. Ture je drugu godinu zaredom proglašen za najboljeg igrača crnog kontinenta.

Pored njih dvojice, u sastavu će se naći Kolo Ture, Ebue, Tiene, Zokora, Kalu, Aruna Kone, Ja Konan i mnogi drugi.

Selektor Lamuši veruje da bi bila velika šteta da vezni fudbaler ‘Građana’, ali i bivši napadač Čelsija završe karijere bez ovog reprezentativnog priznanja.

“Nekako, bila bi šteta ako ova generacija ne bi osvojila ništa, bila bi to ogromna šteta. Naša ambicija je da svojimo KAN i znam da su moji igrači sposobni za tako nešto. Oni moraju preuzeti kotrolu nad ovim projektom. Za neke od njih ovo je verovatno poslednja šansa da osvoje ovo takmičenje, ali pored svega ja verujem u svoju ekipu”, izjavio je Francuz.

Da li će sreća najzad pogledati i Obalu Slonovače ili će ovo biti kraj jedne velike generacije, saznaćemo posle poslednje utakmice u Johanesburgu 10. februara.

 

Togo

 

Reprezentacija Togoa napadnuta je 8. januara 2010. u provinciji Kabinda, izdvojenom delu teritorije Angole.Tom prilikom ubijen je vozač autobusa, a devet osoba je ranjeno od kojih su dvojica bili fudbaleri. Sve se desilo kada je ekipa dolazila na turnir u pomenutoj zemlji.

Posle tog događaja mnogi igrači su napustili reprezentaciju. Emanuel Adebajor se vratio u nacionalni tim i pored najava da ne želi da rizikuje sopstveni život igrajući svoj zemlju.

Male šanse za uspeh daju se selekciji koja je prošla kroz vrlo težak period u protekle tri godine.

Jedan od igrača koji veruje da Togo može da iznenadi je napadač Reimsa Flojd Ajite koji veruje da će iz tragedije reprezentativci izvući snagu.

“Nikada nećemo moći da se potpuno okrenemo od toga. Pratiće nas ceo život, ali će nam takođe dati i snagu jer branjenje boje zemlje je najbolji način da se oda pošta ljudima koji su tada stradali. Dobro će biti ako nas drugi podcene, a i pritisak će biti na drugima iz čega mi možemo da profitiramo”, optimističan je Ajite.

Prvi put posle tragičnih događaja ‘Jastrebovi’ će učestvovati na nekom velikom takmičenju. Prava je prilika da reprezentacija koju vodi Didije Sis napravi dobar rezultat i bar malo zaleči rane iz prošlosti.

 

Tunis

 

Još jedna od ekipa koje imaju visoke ciljeve za ovaj turnir. U prvom meču se u komšijskom derbiju sastaju sa reprezentacijom Alžira.

Prvu međunarodnu utakmicu su odigrali 1957. godine u kojoj su izgubili upravo od Alžira 3:2. Do sada imaju jednu titulu, dva druga i jedno treće mesto na Kupu afričkih nacija. Na svetskim prvenstvima su učestvovali četiri puta bez većeg uspeha.

Da ove godine nisu u dobroj formi pokazuje vrlo neizvestan dvomeč kvalifikacija protiv reprezentacije Sijera Leonea. ‘Orlovi Kartagine’ su u prvom meču dva puta gubili ali su uspeli da stignu do izjednačenja golovima Garbija i Msaknija. Druga utakmica je završena bez golova pa se Tunis plasirao zbog golova u gostima.

Nekoliko standardnih igrača izostavljeno je sa spiska putnika u Južnu Afriku a selektor Sami Trabelsi je čak kritikovao neke mlade igrače.

“Ben Jeder je jedan od igrača koji je talentovan i dobro obučen. Međutim, njegov stav nije u redu, izgleda kao da se malo izgubio i nije u stanju da donosi prave odluke”, rekao je Trabelsi podsećajući da Jeder neće nastupati na KAN.

Ajmen Abdenauer, Abdelkader Uslati, Daragi, Vahbi Kazri, Kelifa i Hamdi Harbaui zajedno sa dvojicom strelaca iz kvalifikacija, činiće kostur Tunižana na ovom prvenstvu.

Susret sa Alžircima počeće u utorak 22. januara od 20 časova.

Grupa D, raspored:

Utorak 22. januar:

Obala Slonovače – Togo (16:00) Kraljevski stadion Bakofeng, Rustemberg
Tunis – Alžir (19:00) Kraljevski stadion Bakofeng, Rustemberg

Subota 26. januar:

Obala Slonovače – Tunis (16:00) Kraljevski stadion Bakofeng, Rustemberg
Alžir – Togo (19:00) Kraljevski stadion Bakofeng, Rustemberg

Sreda 30. januar:

Alžir – Obala Slonovače (18:00) Kraljevski stadion Bakofeng, Rustemberg
Togo – Tunis (18:00) Mbombela stadion, Nelspruit

Kao što ste mogli da primetite, na spisku učesnika nema reprezentacija poput Egipta, Senegala i Kameruna. Egipćani i Kamerunci su bili jedni od favorita čak i za titulu ali su razočarali u kvalifikacijama dok je Senegal bio žrtva žreba po kom su se sastala dva velikana afričkog fudbala. CAF će posle ovog slučaja morati da razmisli o sistemu kvalifikacija jer nikome nije u interesu da se ozbiljni timovi gube u kvalifikacijama.

Kao moguća iznenađenja izdvojili smo Burkinu Faso i Zelenortska ostrva. Sledi raspored drugog dela takmičenja.

Nokaut faza, raspored:

Četvrtfinale:

Subota 2. februar:

1B – 2A (17:00) Nelson Mendela Bej, Port Elizabet
1A – 2B (20:30) Mozes Mabhida, Durban

Nedelja 3. februar:

1D – 2C (17:00) Kraljevski stadion Bakofeng, Rustemberg
1C – 2D (20:30) Mbombela stadion, Nelspruit

Polufinale:

Sreda 6. februar:

P1: 1A/2B – 1D/2C (17:00) Mozes Mabhida, Durban
P2: 1C/2D – 1B/2A (20:30) Mbombela stadion, Nelspruit

Meč za treće mesto:

Subota 9, februar:

Poraženi P1 – Poraženi P2 (20:00) Nelson Mendela Bej, Port Elizabet

Finale:

Nedelja 10. februar:

Pobednik P1 – Pobednik P2 (20:00) Soker siti, Johanesburg

Najveće svetske kladionice izbacile su kvote sa KAN 2013. godine. Prvi favorit za osvajanje titule je Obala Slonovače sa kvotom 1.75 u britanskom ‘Vilijam Hilu’, sledi je Gana na koju ako uložite jedan evro, možete dobiti 5.5 evra. Domaća selekcija je treća na listi favorita kvotom 6, prate je Nigerija i prošlogodišnji šampion Zambija na koje možete osvojiti 8 evra ako uložite jedan. Među ekipama kojima se daje najmanje šansi za pobedu su Niger (100) i Etiopija (150).
Bukmejkeri ‘Bwina’ bili su nešto umereniji pa su šanse Obale Slonovače sa kvotom 2.75 skoro duplirane u odnosu na ‘Vilijam Hil’. Raspored favorita je ostao isti samo su kvote delimično uvećane.

Kakvo je vaše mišljenje, ko od reprezentacija učesnica ima najviše šansi da podigne pobednički pehar? Ako smatrate da će neki autsajder iznenaditi, ili imate neku zanimljivost koju smo propustili, podelite to sa nama putem komentara, a do tad, uživajte u dobrom fudbalu.

 

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

Čime to raspolaže Vladimir Vermezović?

Fudbaleri Partizana u ponedeljak počinju pripreme za novu sezonu a među onima koji će se pojaviti u SC Partizan Teleoptik neće biti novih lica. Ekipu su tokom zime napustili Zvonimir Vukić, Nemanja Tomić, Radiša Ilić, Goran Lovre, Stefan Šćepović i Sreten Sretenović, 'precrtan' je Mohamed Zabija, a postoji mogućnost da još neko ode.

Sportska redakcija B92 nedelja 13.01. 15:31 Komentara: 29

NFL: Da li ćemo gledati Mening vs Brejdi?

Ostalo je osam najboljih, legende NFL-a Pejton Mening, Tom Brejdi, Aron Rodžers, Rej Luis, kao i nove zvezde Rasel Vilson, Kolin Kapernika. Čekaju nas četiri sjajna meča, sjajni individualni dueli, okršaji trenera. Svi se nadaju finalu AFC-a između Meninga i Brejdija, a u NFC-u otkrića sezone Vilsona i Kapernika.

Vikend će da otvori duel Denver Bronkosa i Baltimor Rejvensa u subotu (22:30), a potom igraju San Francisko 49ers i Grin Bej Pekers (02:00). U nedelju dan otvara okršaj Atlanta Falkonsa i Sijetl Sihoksa (19:00), a vikend zatvara meč Nju Igland Petriotsa i Hjuston Teksansa (22:30).

Rafael Nadal – doživotna bitka sa sopstvenim telom

Hoće li Rafael Nadal ikada više moći da igra tenis kao nekada, pitanje je na koje odgovor čekaju milioni teniskih zaljubljenika širom sveta. Ovo je treća ozbiljna kriza sa kojom se suočava možda i najpožrtvovaniji sportista svih vremena – prva na prelazu iz 2005. i 2006. kada mu je zbog anomalije na stopalu bila ugrožena karijera i 2009, kada zbog povrede kolena i razvoda roditelja nije branio titulu na Vimbldonu i kada do kraja sezone nije uspeo da se vrati u pravu formu.

Saša Ozmo petak 11.01. 09:31 Komentara: 107

"Ne možes biti u vrhu, ako jedeš samo Nutelu i hleb"

Kada neki teniser za samo dve godine stigne od 50. mesta na ATP listi do dve uzastopne sezone u Top 10 očigledno je da se radi o ozbiljnoj transformaciji.

Tako misli i analitičar zvaničnog sajta ATP i magazina „DEUCE“ Džejms Budel, koji je to objasnio u svojoj studiji.

Pod trenerskom palicom Dirka Hordofa, Janko je prešao put od prosečnog tenisera do standardnog učesnika druge nedelje Gren Slema , završnica Mastersa i člana najbolje osmorke završnog turnira u Londonu.

Sportska redakcija B92 četvrtak 10.01. 20:25 Komentara: 44

KKCZ: Drugi krug – krajnji domet ili nešto više?

Košarkaši Crvene Zvezde Telekom na impresivan način su završili prvu fazu Evrokupa. U konkurenciji Dinamo Sasarija, Kahasola i Orleana, 'crveno-beli' su zauzeli prvo mesto u grupi H sa skorom od pet pobeda i samo jednim porazom. Uz to, poraz od Kahasola u Pioniru nije bio preterano bolan jer je doživljen u poslednjem kolu kada je već bilo izvesno da će Zvezda ovu fazu završiti na prvom mestu.

Podvig 2012. godine – Feliks Baumgartner

Najbolje ideje uvek dođu kada se najmanje nadamo, a takav slučaj je i sa podvigom ne samo 2012. godine, već cele decenije, a možda čak i veka. Naravno, reč je o projektu Red Bull Stratos, ili, kako su ga mnogi nazvali, skoku sa ivice svemira, koji je izveo Austrijanac Feliks Baumgartner. Posle više od pet godina pripreme, nekoliko odlaganja i čekanja savršenih uslova, Feliks je 14. oktobra skočio sa visine od 39.044 metra i ispisao nove stranice istorije, i to u direktnom prenosu na televiziji B92.