Evropljani u NBA: Stopama Arvidasa, Vlada, Dražena...

Ni sada, u odnosu na sredinu prošlog veka, situacija nije previše drugačija – glavne zvezde i najbolji pojedinci i dalje su igrači crne boje kože.

Ipak, sredinom i krajem osamdesetih godina najjača liga sveta počela je da dobija poseban 'šmek', pošto su polako počeli da pristižu igrači sa drugih kontinenata, a najviše iz Evrope. Prvi među njima, za koje vlada opšte mišljenje da su utrli i značajno olakšali put ostalima, bila su dva Jugoslovena i dva Litvanca.

Arvidasa Sabonisa draftovali su Atlanta Hoksi 1985, dve godine kasnije u Golden Stejt Voriorse stigao je njegov zemljak Šarunas Marčuljonis, 1989. godine Los Anđeles Lejkersi birali su na draftu Vlada Divca, dok su se Detroit Pistonsi na istoj 'lutriji' odlučili za pokojnog Dražena Petrovića.

Getty Images

U godinama koje su sledile situacija se dijametralno promenila, sada imamo situaciju da NBA klubovi imaju kampove i skaute širom sveta, sa posebnim akcentom interesovanja na Stari kontinent, pa i ne čudi da se evropski igrači sve bolje kotiraju na draftovima, već kao tinejdžeri.

Neki od njih postali su nosioci franšiza, osvajači titula i prstenja, kao i rekorderi najbolje profesionalne lige na planeti, što je i te kako doprinelo tome da je sada potpuno normalno da evropljani dobijaju gotovo istu količinu odgovornosti kao i domaći igrači. Istovremeno, sve se više generalnih menadžera odlučuje da upravo oko njih pravi dinastiju, nudeći im devetocifrene svote novca u ugovorima.

Sportska redakcija B92 predstavlja vam listu igrača iz Evrope, vođenu kriterijumom prostog košarkaškog učinka, budućeg potencijala, ali i uticaja na igru ekipe i potencijalnu 'moć' u ligi.

10. Pau Gasol

Getty Images

Listu otvara svima dobro poznati veteran, dvostruki NBA prvak i živa legenda evropske, svetske košarke – Pau Gasol.

Posle stasavanja u Memfis Grizlisima, odnosno šampionskih dana u Los Anđeles Lejkersima i igara za Čikago Bulse, prošlog leta odlučio se da prihvati poziv Grega Popoviča i postane deo San Antonio Sparsa.

Iako u poznim igračim godinama, tridesetšetogodišnji Španac mogao bi da bude iks-faktor za Teksašane u plej-of bitkama, pre svega zbog iskustva, kvaliteta i ogromne košarkaške inteligencije.

Čini se da mu je jedan od najautentičnijih stručnjaka našao savršeno mesto u svom rigoroznom sistemu, pa i ne čudi što je toliko insistirao na njegovom dolasku, a Pau, za 25,6 minuta na parketu u proseku, beleži 12,4 poena, 7,8 skokova i blokadu.

9. Dario Šarić

Getty Images

Prvi od tri predstavnika Balkana u našem izboru jeste krilni igrač Filadelfija 76ersa Dario Šarić, dvadesetdvogodišnji ruki iz Hrvatske i glavni favorit za nagradu najboljeg novajlije. Niko pre njega nije imao 1,000 poena, 500 skokova, 150 asistencija i 100 pogođenih trojki u debitanskoj godini.

Na početku sezone delovalo je da će mu trebati vremena da se privikne na veliku promenu, koju sam dolazak u NBA donosi, ali je veoma brzo uspeo da se navikne, koriguje potrebne stvari u svojoj igri i počne da pokazuje ono što je većina stručnjaka i analitičara smatra da može.

Zajedno sa Džoelom Embidom i Robertom Korvingtonom povratio je poverenje navijača File u famozni 'proces', ali ga, kao i ostatak uglavnom mladih saigrača, čeka još puno rada na mukotrpnom putu stvaranja respektabilne franšize.

Za malo više od 26 minuta u igri u svojoj prvoj godini ima vrlo pristojne brojke – 12,9 poena, 6,3 skokova, 2,2 asistencije, dok je u nekoliko partija pokazao i lidersku crtu, kao i istančan osećaj za asistencije, što je donekle i specifično za igrače sa naših prostora.

8. Nikola Batum

Getty Images

Iskusni Nikola Batum igra svoju devetu sezonu s one strane Atlantika, a drugu u dresu Šarlot Hornetsa. Koliko ga cene, i koliko im je važan francuski reprezentativac, najbolje govori to da su čelnici Hornetsa, na čelu sa najboljim igračem svih vremena Majklom Džordanom, u julu prošle godine potpisali petogodišnji ugovor sa Nikolom vredan 120 miliona dolara.

Iako 'Strpljenovi' zauzimaju deseto mesto na Istoku, sa dve pobede manje od Portland Trejlblejzersa, odnosno mesta koje vodi u plej-of, nema sumnje da bi situacija bila dosta drugačija da nije Francuza.

Gledajući samo brojke, igra najbolju sezonu u karijeri – prosečno beležeći 15,2 poena, 6,3 skoka, 6 asistencija i nešto više od ukradene lopte po meču. Od njega više poena postiže samo prvi plej i prva zvezda ekipe Kemba Voker, dok predvodi tim kada su u pitanju proigravanja i krađe (1,1).

Gore spomenuti ugovor govori da vodeći ljudi Hornetsa vide dvadesetosomogodišnje krilo kao jedno od ključnih igrača za budućnost i njihove želje da postanu deo elitnih timova, ali je sve to malo verovatno ukoliko u narednim sezonama ne dovedu nekog iz kategorije superstarova.

7. Denis Šreder

Getty Images

Atlanta Hoksi su u poslednjoj deceni nekoliko puta menjali izgled svog rostera, neki potezi su bili logični, a neki baš i ne. Međutim, sada se već sa sigurnošću može reći da nisu pogrešili kada su odlučili da dirigentsku palicu podare Denisu Šrederu.

Dvadesettrogodišnji Nemac izrastao je ove sezone u pravog vođu tima, vidi se i da je košarkaški sazreo – rezonski pristupa nimalo jednostavnim situacijama na najzahtevnijoj poziciji u košarci, pametnije i mudrije donosi odluke u onim najvažnijim trenucima, a i sami procenti govore da je mnogo radio na svim elementima svoje igre.

Pogađa šuteve sa najvećim uspehom u odnosu na bilo kog saigrača, agresivniji je i koncentrisaniji kada treba da brani svoj koš, dok, kako vreme prolazi, ima i sve bolju saradnju sa Dvajtom Hauradom, Polom Milsapom i Kentom Bejzmorom.

Na 76 susreta ove godine, od kojih samo na jednom nije bio starter, ubacuje 18,1 poen, a lider je među Hoksima, šestim timom Istoka, i po broju asistencija – 6,3. Prosečno hvata i 3,1 loptu, ali i pravi nešto više od tri izgubljene lopte, što je nešto na čemu će morati da poradi.

6. Rudi Gober

Getty Images

Prošle godine potvrdio je da poseduje veliki potencijal, da bi to ove sezone i definitivno potvrdio, a u celoj situaciji oko Rudija Gobera najviše je profitirala Juta Džez, svakako zasluženo.

U Solt Lejk Siti je stigao u razmeni sa Denver Nagetsima, da bi igarama u Razvojnoj ligi za Bejkersfild Džem ubedio generalnog menadžera Džezera da zaslužuje još jednu godinu ugovora. Iz ove perspektive, čini se da mu je to upravo i bilo potrebno kako bi maksimalno počeo da veruje u sebe i da to kraja koristi svoje neverovatne fizičke predispozicije.

Sav trud i požrtvovanje naplatio je prošle jeseni, kada je potpisao četvorogodišnji ugovor težak 102 miliona dolara, ujedno postavši najplaćeniji francuski sportista ikada. I Džezerima se i te kako isplatilo poverenje i vera koji su imali u dvadesetpetogodišnjeg momka iz Sent Kventina.

Dobar deo zasluga za četvrto mesto Zapada ide upravo Rudiju, prvom blokeru lige (2,7) i drugom najboljem ofanzivnom skakaču, iza Andrea Dramonda. U proseku beleži 12,9 skokova i 14 poena po meču, a pri tom je postavio i novi rekord franšize sa 25 uzastopnih mečeva na kojima je imao najmanje deset skokova.

5. Kristaps Porzingis

Getty Images

Kada ga je legendarni Fil Džekson, sada generalni menadžer Njujork Niksa, odabrao kao četvrtog pika na draftu 2015. godine, Barklis centrom u Bruklinu prolamali su se zvuci nezadovoljstva... A, onda je Kristaps Porzingis ekspresno razuverio sve, pokazavši im još jednom da Džekson retko greši pri odabiru igrača.

Odličnu igru iz ruki sezone, koja mu je dodela vicešampionsku titulu u izboru za novajliju godine, iza Karl-Entonija Taunsa, samo je dodatno nadogradio u tekućoj, što je bio rezutlat vrednog i napornog rada tokom leta.

Samo je jedan od predvodika novog talasa visokih igrača (221 centimetar, 109 kilograma) koji sve više dominiraju ligom, ali ono što najviše impresionira kod njega jeste agilnost, srčanost i nemanje straha da se suprotstavi daleko iskusnijim i snažnijim igračima o sebe, zbog čega često završala na listama top poteza monstruoznim zakucavanjima i blokadama.

Dvadesetjednogodišnji Letonac preti da postane jedan od najboljih igrača lige, istovremeno i jedan od najboljih evropljana u istoriji, čemu prosek od 18,1 poena, 7,2 skokova i dve blokade ide u prilog. Ipak, veliko je pitanje da li će mučeni Niksi uspeti da ga isprate...

4. Mark Gasol

Getty Images

Kada je 2008. godine stigao u ligu nije mu bilo nimalo lako, pošto su svi od Marka Gasola očekivali igre na nivou četiri godine starijeg brata Paua.

Ali, Mark se nije previše obazirao, koncentrisao se na rad kako bi se što pre uklopio, a već od prve utakmice počeo je da pokazuje sve ono što je karakteristično za igrače školovane u Evropi.

Besprekornom leđnom tehnikom i igrom na 'mozak' lako rešava situacije 1 na 1, njegove lucidne asistencije ubrzo su postale jedno od glavnih oružja ekipe, a, kao i svi visoki igrači sa naše liste, i on daje timu dodatnu dimenziju u igri mogućnošću da pogodi šut za tri.

Kada su u pitanju kolege centri, samo Al Horford iz Boston Seltiksa (5,0) ima više uspešnih dodavanja od njega po meču (4,6), dok Majk Konli (20,5) jedini ubacuje više poena od njega (19,8) kada je Memfis u pitanju. Kada se na to dodaju blokade (1,5) i ukradene lopte (1) jasno je koliko ima udela za sedmu poziciju na Zapadu.

3. Goran Dragić

Getty Images

Goran Dragić, poput braće Gasol i Batuma, za sebe može da kaže da je NBA veteran, s obzirom da će sledeće godine biti navršena decenija od kada igra u najjačoj ligi sveta.

Za razliku od Marka, koji je odmah po dolasku dobio značajnu ulogu, tridesetogodišnji Slovenac morao je postepeno da dolazi do 'mesta po Suncem'. Pošto iz ljubljanske Olimpije stigao u Finiks Sanse dugo se mučio, pa je posle dve godine odlučio da se godinu dana oproba u Hjuston Roketsima.

To što je prikazao u Teksasu bilo je dovoljno da na leto ponovo pakuje kofere i vrati se u Arizonu. U svojoj šestoj sezoni u potpunosti se oslobodio, dobivši ulogu prvog plejmejkera, koji je sada izrastao u vođu Majami Hita.

Odlaskom Dvejna Vejda poverena mu je komanda nad timom, za šta je on definitivno bio spreman. Predvodi ekipu sa 20,3 poena, 5,9 asistencija i 1,2 ukradene lopte, pokazujući sve čari jugoslovenske škole košarke. Na četiri utakmice do kraja sezone, pred Dragićem je težak zadatak jer četiri trijumfa sigurno vode 'Vrelinu' u doigravanje.

2. Janis Adetokumbo

Getty Images

Po njegovoj dosadašnjoj životnoj priči već može da se snimi kvalitetan film, momak rođen u Atini, šestog decembra 1994. godine, zahvaljujići nigerijskom poreklu može da se pohvali fizičkim predispozicijama – 211 centimetara, 101 kilogram – koje ga čine posebnim igračem.

Reprezentativac Grčke, Janis Adetokumbo u svojoj četvrtoj sezoni shvatio je doslovce šta znači nositi franšizu na leđima. Nije da nema pomoć saigrača, naravno, ali sigurno je da se Milvoki Baksi, bez njega, ne bi borili za peto mesto Istoka sa Atlanta Hoksima.

Nadimak 'Greek Freak' ga savršeno opisuje, pošto nikada niko nije igrao na način na koji to ovaj harizmatični momak čini. Kada gledate njegove poteze često vraćate nekoliko puta unazad, ne bi li ste zaista videli šta se dogodilo, sa obaveznom dozom neverice. Opet, to je potpuno prirodna reakcija kada vidite da neko, iz laganog trka, kuca vetrenjaču malo bliže od slobodnog bacanja.

Proglašen je igračem meseca marta jer je gotovo sâm doveo 'Jelene' do vrata plej-ofa, usput dovevši tim do najboljeg skora još od sezone 1975-76 (40-39). Preuzima odgovornost, rešava mečeve 'klač' šutevima, šutevima iz fej-aveja sa distance... I on ima još dosta da napreduje, a na tom putu mu sigurno pomaže pogled na pet glavnih statističkih – kada ugleda pet svojih slika – 23,1 poena, 8,7 skokova, 5,4 asistencija, 1,6 ukradenih, 1,9 blokova.

1. Nikola Jokić

Getty Images

Nije što je naš, ali zaista je najbolji i najviše obećava, a razlog tome poprilično je prost. Jer, Nikola Jokić pripada onoj retkoj grupi igrača koji u potpunosti menjaju izgled svog tima. Kada nije na parketu, Nagetsi ubacuju daleko manje poena, igraju sportije, nemaštovito i koriste tek svaki drugi posed da poentiraju, a kada jeste – napad 'Grumenja' najefikasniji je u ligi, ispred Golden Stejt Voriorsa (118,1).

Dvadesetdvogodišnji Somborac je, za razliku od njegovih vršnjaka, već u drugoj sezoni počeo da pokazuje da će biti veliki igrač, kada je Majk Meloun konačno shvatio da Joka mora da igra peticu, a ne četvorku, i da mu se ni na koji način ne sme uskraćivati sloboda odlučivanja na parketu.

Posle izlaska iz povrede početkom godine, odnosno stavljanjem na klupu i kasnijim trejdom Jusufa Nurkića u Portland Trejlblejzerse, uzeo je ekipu pod svoje i počeo da diriguje. Njegova lob dodavanja u 'rupu' u reketu postala su simbol igre Nagetsa, poput lobova Krisa Pola sa Deandra Džordana za Kliperse, dok kada igra kao u svom Somboru, Amerikanci i ceo svet mogu da vide i pâs preko glave iza leđa, trojku iz natrčavanja sa devet metara ili prodor i polaganje u stilu klasičnog beka – sa 208 centimetara i 113 kilograma.

Samo Rasel Vestbruk (41), Džejms Harden (20) i Lebron Džejms (12) imaju više tripl-dabl učinaka od njega (6). Takođe, u četiri meča nedostajala mu je ili jedna asistencija ili skok da još koji put bude dvocifren u tri kolone. Za 27,8 minuta u igri timu donosi 16,5 poena, 9,8 skokova, 4,9 asistencije, ali, kao i Janis, i njega morate da gledate da biste shvatili koliko je u stvari njegov učinak velik. Jedno je sigurno, da nije Nikole – Denver bi bio miljama daleko od borbe za plej-of...

Stara, nova škola i talas koji dolazi...

Getty Images

Osim ove desetorice sjajnih košarkaša, tu su još i Nikola Vučević, Crnogorac iz redova Orlando Medžika, koji ove sezone beleži dabl-dabl prosek u dresu tima sa Floride, vrsni šuter Bojan Bogdanović iz Hrvatske, sada jedno od tajnih oružja ambicioznih Vašington Vizardsa, Nikolin saigrač Italijan Danilo Galinari, kao i naturalizovani Španci – Serž Ibaka i Nikola Mirotić.

Lista ni tu ne staje... naši Nemanja Bjelica i Boban Marjanović, Mirza Teletović, Jusuf Nurkić, Serhio Ćaćo Rodriges, Boris Dijao, Jonas Valančunas, Luol Deng, Ivica Zubac, braća Ernangomes... A, situacija je takva da će stanovnika s našeg kontinenta biti sve više i više.

Za kraj, kada se govori o evropskim igračima greh bi bilo ne spomenuti šestog najboljeg strelca u istoriji lige i šampiona Dirka Novickog i četvorostrukog šampiona Tonija Parkera, koji, možda, još uvek nisu rekli poslednju reč...

Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)