Sport / Nemanja Đorđević 13

Epicentri ludila: Najveći derbiji sveta (3/3)

Fudbal je sam po sebi čista emocija, ali ima perioda kada se ono što osećamo zbog dvadesetdvojice muškaraca i lopte ne može ’meriti’ ili porediti sa bilo čim.

Nemanja ĐorđevićIzvor:
Beta/AP

Epicentri ludila: Najveći derbiji sveta (1/3)

Spomenuti period često ume da varira intenzitetom i dužinom – od nekoliko dana do nekoliko nedelja – ali je ipak lako utvrditi da epicentar ’ludila’ staje negde u intervalu između 90 i 120 minuta, ne uključujući potencijalnu ’predinfarktnu’ penal seriju.

Sve u svemu, tada sve što je zaista važno i bitno postaje apsolutno nebitno, a vaše misli i svi tipovi energije koje odajete usresređeni su na samo jednu stvar. Da vaš voljeni tim zabeleži pobedu nad najvećim, večitim rivalom.

Tada, ono što je moralno, postaje nemoralno – tada se ne biraju način i sredstva kako bi se stiglo do cilja. Tada je jedino važno da vaš tim posle poslednjeg sudijskog zvižduka visoko podigne ruke iznad glave, dok se vi u transu grlite i radujete sa ljudima koje ste da prvi put u životu videli – na tribini, u pabu, kafani, u lokalnoj ’buvari’, kladži...

Getty Images

Epicentri ludila: Najveći derbiji sveta (2/3)

Pre nekoliko dana odigran je jubilarni 150. beogradskih večiti derbi – između Crvene zvezde i Partizana, dva najveća srpska kluba, nekadašnjeg osvajača i finaliste Kupa/Lige šampiona. I, koliko god neki pokušavali da ga omalovaže i degradiraju na razne načine – istinski bi trebalo da se ponosimo duelom crveno i crno-belih – jer ne može mnogo svetskih prestonica da se pohvali takvim rivalitetom i tolikom sportskom tradicijom.

U duhu jubilarnog izdanja najveće utakmice srpskog fudbala, sportska redakcija B92 odlučila je da vam predstavi listu ’najvećih’ utakmica najvažnije sporedne stvari na planeti.

Utakmica koje imaju moć da gradove podele na pola, vekovna rivalstva koja rođenu braću i velike prijatelje pretvaraju u ljute rivale, ali im (nam), istovremeno, zauzvrat pružaju jedinstveno iskustvo i sreću, kao i dragocene, nezaboravne uspomene.

Derby della Capitale – čari drevnoga grada

Beta/AP

'Biancocelesti' osnovani su čak 27 godina pre svog velikog rivala, 1900. u severnom delu grada i kvartu Patri – nastao je 'Societa Podistica Lazio'. Posle nešto više od decenije u amaterskom rangu, klub se 1912. priključio tadašnjoj elitnoj ligi.

Italijani zaista imaju veliki broj derbija, uz Brazil i Veliku Britaniju verovatno i najviše u svetu, ali 'sveto trojstvo' italijanskog fudbala čine tri stvarno velike utakmice. O onoj koja je na trećem mestu – mogli ste da čitate u drugom delu našeg serijala, dok se priča o drugom nalazi u prvom tekstu. No, sve to u stvari znači da smo došli do večitog duela večnog grada – Lacio vs Roma.

Kada se pogleda šira slika, nema mnogo svetskh vatrenih duela kao što je ovaj između Romanista i Lacijala na legendarnom Olmpiku – možda svega nekoliko. Međutim, malo je nedostajalo da prođe ideja Benita Musolinija i da grad Rim dobije samo jedan klub 1927. godine.

Ideja vođe Nacionalne fašističke partije bila je da se rimski klubovi – Roman, Alba-Audače, Fortitudo i Lacio – dekretom Nacionalnog saveza spoje u jedan moćan tim, koji će vladati Italijom. Ipak, usprotivio mu se general Đorđo Vakaro, koji je u to vreme bio visok član rukovodstva FS Italije, i uspeo da odupre nacistima i spase Lacijale kao jedini nezavisan klub, pored novoformirane AS Rome. Takvo 'tle' i nije moglo da izrodi drugačije rivalstvo.

Beta/AP

Lacio ima osvojena dva Skudeta, šest Kupova Italije, tri Superkupa, ali i Kup pobednika Kupova i UEFA Superkup.

Roma je jednom više bila šampion, u devet navarata podizala je pehar Kupa, dva puta onaj Superkupa, a trijumfovala je i u Kupu sajamskih gradova.

Od 1954. dele stadion, ali bi to moglo da se promeni već sledeće godine jer je 'Vučica' najavila selidbu.

Prvi zvanični duel večnog grada odigran je dvadesetak dana pre ulaska u tridesete godine prošlog veka, a slavila je Roma kao gost golom u samom finišu. Uskoro će se sastati po 180 put, a 'Vučica' ima 66 trijumfa, dok je 50 mečeva završeno slavljem 'Orlova'.

Njihovo prestoničko rivalstvo – simbolično nazvano 'Derby della Capitale' – još više dobija na značaju pošto se zna da su daleko manje trofejniji nego bilo koji od klubova sa ove liste. Ipak, upravo to nekako i ističe veličinu, tradiciju i sve ono što susret Rome i Lacija predstavlja u fudbalskom svetu.

Rimski derbi po svemu parira vodećim svetskim vatrenim okršajima, počev od samog fudbala do atmosfere na tribinama, ali su ipak količina otvorene mržnje i jezivog nasilja nešto što svakako odskače iz svega.

Poslednji presedan kada je okršaj na Olimpiku u pitanju dogodio se 2004. godine, kada su se početkom drugog poluvremena među navijačima pročule glasine da je policija kolima ubila dečaka ispred stadiona.

Na kraju se ispostavilo da je dečak bio pokriven podno tribine jer je imao problema sa disanjem, ali je Adrijano Galijani, predsednik Lige, ipak organizovao da se glavnom arbitru doturi mobilni telefon, pa je meč na kraju odložen.

Na ulicama je zatim nastao 'pakao', a u jednim od najvećih navijačkih nereda u novijoj istoriji Kalča –više od 50 navijača je uhapšeno, 200 povređeno, dok je i 300 policajaca moralo da zatraži medicinsku pomoć.

Prvi fatalan slučaj, ujedno i u italijanskom fudbalu, zabeležen je još 1979. godine, kada je Lacijal Vinčenco Papreli pogođen signalnom raketom u oko, dok je bio zajedno sa drugovima na severnoj tribini stadiona (Curva Sud). Ona je stigla od prekoputa (Curva Nord). Smrtonosni obračuni širili su se italijom poput pandemije, a ekipa ultrasa bilo je i među trećeligašima.

Lacijali su poznati kao pretežno desničarski ultrasi, dok Romanisti, od sredine osamdesetih, važe za levičarski orijentisane. Međutim, to nije sprečilo oba kluba da se kroz istoriju ističu morbidnim, nacističkim i rasističkim parolama i obeležijima.

Ljudi koji su bili na Olimpiku u tih čas i po tvrde da je to jedno od onih iskustava koja se ne mogu opisati rečima, več prosto moraju da se dožive. 'Ratno' stanje u gradu, more policije, tone pirotehnike i tvrd, prljavi muški fudbal. Derby della Capitale.

Türkkulübü – Eruptivni sudar Evrope i Azije

Getty Images

Galata je najtrofejniji klub Turske sa 20 titula, 15 Kupova i 14 Superkupova, a po jednom su osvajali i Kup UEFA, odnosno UEFA Superkup.

S druge strane, Fener ima jedan šampionski pehar manje, šest Kupova i devet Superkupova, ali nijedan evropski trofej.

Fudbal i fanatizam su opasna kombinacija, mogu da budu, kako bi uostalom i trebalo, savršen spoj, ali svedoci smo da je to praktično nemoguće i napojmljivo. Svaki od ovih derbija ima ono nešto što ga izdvaja iz mase i tera nas da iz ga posmatramo, ali i pričamo o njemu iz posebnog ugla. Ipak, niti jedan večiti gradski derbi nije ni nalik istanbulskom – između Galatasaraja i Fenerbahčea.

Galata i Fener simboli su turskog fudbala, dva najuspešnija kluba, sa ubedljivo najviše navijača i sportske tradicije iza sebe. To nije samo sudar dveju zaraćenih strana jednog grada, već i sudar dva kontinenta – Evrope i Azije.

Galatu je osnovao, na evropskoj strani Istanbula, Ali Sami Jen 1905, kasnije prvi predsednik i član kluba, predvodnik lokalne škole pod imenom upravo Galatasaraj. Na drugoj strani Bosfora, dve godine kasnije, Zija Sonulen, Ajetlah Bej i Necip Okaner, u tišini i strahu od rigoroznih otomanskih zakona i sultana Abudal Hamida – dogovorili su začetak Fenerbahčea.

Wikimedia Commons

"Kada smo pre nekoliko godina radili 'Podeljene gradove', ostao sam zapanjen. Jesmo i mi u biti 'divljaci', ali ono tamo je neverovatno. Snajperisti na sve strane, policije kao mrava, dolazi autobus sa ekipom Galate, a rukovodioci Fenera, uvidevši valjda da im ne preostaje ništa drugo kao jedinim prisutnima, počeli su da gađaju mobilnim telefonima i pljuju autobus gostiju", Miloš Šaranović, urednik sportske redakcije B92.

Iako su vlastodršci u to vreme strikno branili mladima da se okupljaju i igraju 'englesku' igru, prvi derbi odigran je već 1909. godine, a Fener je bio domaćin na poljani gde se danas nalazi njihov 'Sukru Saračolu' stadion. Slavii su gosti 2:0.

Od tada su igrali još 380 susreta, 'žutocrni' su uspešniji od 'žutocrvenih' sa 144, naspram 122 pobede, a kada se i meč završi bez golova – retko kada možete da kažete da nije bilo zanimljivo.

Neverovatna temperamentnost i ljubav prema fudbalu dovode do toga da dueli dva velikana sa Bosfora i nasilje idu zajedno koliko dobar i dan. Takođe, turski derbi jedan je od prvi u svetu na kojima su zabeleženi ogromni neredi, koji datiraju još iz 23. februara 1934. godine.

Jedan od najluđih događaja odigrao se u finalu Kupa u sezoni 95/96, Galatasaraj se te sezone mučio, a Fenerbahče borio sa Trabzonsporom za titulu. Počelo je podsmevanjem da Galata nije dostojan rival, da bi posle gola u nadokadi u revanšu vrednog pehara – trener 'autsajdera' Grem Sunes zabo veliku zastavu svog tima na centar Sukru Saračolua.

Kako se veče kasnije odvijalo i nije previše teško zaključiti...

Tog dana na programu je bio 'prijateljski' meč na lokalnom Taskim Stadionu, ali je od samog starta bilo jasno da se neće završiti. Obe ekipe su silno želele pobedu, a sudija je nekoliko puta morao da prekida meč u prvom poluvremenu zbog izuzetno oštrih faulova i gotovo tuče.

Sve se završilo tako što se i lokalna gospoda sa okolnih tribina, kuća i brda priključila makljaži na terenu, u međuvremenu se umešala i policija, a novinari tog vremena nekoliko dana opširno su pisali o 'ratnom stanju' na Taksimu. Ni gotovo sto godina kasnije ništa se apsolutno nije promenilo, šta više još je gore.

Iako ih u navijačkom svetu ne poštuju previše, zbog česte upotrebe hladnog oružja, niko im ne može oduzeti ono što priređuju na Saračoluu i Ali Sami Jenu. Količina pirotehnike ponekad premašuje i one u Južnoj Americi, ljudi iz Ginisa malo-malo dolaze da mere jačinu decibela, dok se traži iniciona kapisla da dođe do erupcije.

El Klasiko – Sudar giganata na holivudski način

Getty Images

Real je apsolutni rekorder po broju trofeja Lige šampiona – 10, a ima i rekordne 32 titule prvaka Španije, 19 Kupova kralja, devet Superkupova, kao i četiri titule prvaka sveta i po dva Kupa UEFA i UEFA Superkupa.

Zahvaljujući dominaciji u poslednjoj deceniji, Barsa sada ima 23 La Lige, rekordnih 27 Kupova i 11 Superkupova, kao i pet titula prvaka Evrope i tri sveta. Takođe, pet puta su osvajali UEFA Superkup, a jednom manje Kup pobednika Kupova.

Svakako najglamurozniji 'besmrtni' duel igra se na Pirinejskom poluostrvu, pošto količina marketinga, publiciteta i medijske propraćenosti nije ravna niti jednom drugom. I on takođe predstavlja sudar dve različite kulture, načina življenja, ali i totalno suprotnih ekonomskih i političkih stavova. Kada se u obzir uzmu svi veliki derbiji planete, vrednost njih samih i njihovih igrača, istorija, pobede, trofeji... Nije pogrešno reći da je El Klasiko – duel madridskog Reala I Barselone – posebna kategorija i priča za sebe.

Fudbal su u Kastilju, Madrid doneli akademici i studenti krajem pretprošlog veka, kada su se vratili sa studija na Kembridžu i Oksfordu. Najpre su svoju ideju sproveli u delu tako što su osnovali 'Football Club Sky' 1897, da bi posle serija promena, uz pomoć kralja Alfonsa XII i podršku Kraljevske fudbalske Federacije, 1920. postao poznat kao Real (kraljevski) Madrid.

Samo dve godine kasnije, u glavnom gradu Katalonije, grupa Švajcaraca, Engleza i lokalaca, predvođena Đoanom Gamperom, stvoren je simbol Katalinizma – pod motom 'Mes que un club', to jest – 'Više od kluba'.

Beta/AP (Editet)

'Kraljevski' klub i 'Blaugrana' odigrali su ukupno 230 duela (263 računajući i i prijateljske mečeve), a Real je za nijansu uspešniji sa dve pobede više od rivala – 92-90.

Iako im je rivalstvo izuzetno vatreno, dešavalo se da Nou Kamp aplaudira igraču u belom dresu (Lauriju Kaningemu 1980), dok su Madriđani na Santijago Bernabeuu ustajali zbog bravura i majstorstava Dijega Armanda Maradone, Ronaldinja Gauča i Andresa Inijeste.

Njihov duel najgledaniji je na celoj planeti.

Građanski rat, bombardovanja i kasnije II Svetski rat učinili su da se možda i dva najveća kluba današnjice nešto sporije razviju, ali su oni i pod takvim okolnostima uspevali da osvajaju titule i izbacuju velikane na fudbalsku scenu.

Navijači Barselone često vole da ističu da je njihov ljuti rival svoje veličinu izgradio uz obilatu pomoć diktatora Franciska Franka i Saveza, zbog koga je narod Katalonije svoj klub i počeo da smatra većim od kluba, a donekle i 'anti-režimskim' pokretom.

Ipak, to i nije baš tačno pošto istorija kaže da su vodeći ljudi 'Blaugrane' u tom periodu ('50 i 60') bili u veoma dobrim odnosima sa vladajućim režimom, a čak su ga i odlikovali nekoliko puta. Sve ovo vidljivo je i kroz trofeje osvojene u tome periodu.

Nije mnogo igrača igralo na obe strane, svega dvadesetak, ali je upravo jedan od tih transfera obeležio fudbal i njegovu istoriju. Legendarni Luiš Figo šokirao je sve kada je 2000. Bernabeu zamenio Nou Kampom, a vrhunac salvi, uvreda, pretnji i ko zna čega sve još dogodio se kada je izvodio korner.

Na stadionu na kom se proslavio, samo ovoga puta u dresu omraženog protivnika, a navijači su ga počastili 'svinjskom glavom i praznom flašom viskija. Glava nesrećne životinje na kraju je završila u klupskom muzeju.

Real je u gotovo svim erama imao velike uspehe (pogotovo '60 kada je osvojio čak pet uzastopnih 'ušatih' pehara), dok je Barsa u potpunosti preuzela primat od početka novog milenijuma.

Opet, s druge strane, nasilja i pukih fizičkih obračuna između navijača dve ekipe gotovo da nema, kako kroz istoriju tako i danas, sem nekoliko sporadičnih sukoba i koškanja tu i tamo. Ali uprkos tome, tenzija, netrpeljivost, pa i mržnja, mogu se uočiti 'golim okom' kada se nađu jedni naspram drugih.

Real Madrid i Barselona, njihova istorija, igrači i dueli nemerljivo su uticali na oblikovanje najvažnije sporedne stvari na svetu, do te mere da je pitanje da li bi i sam moderni fudbal danas izgledao kako izgleda. A ni Španija verovatno nikada ne bi bila prvak Evrope i sveta da nije možda i dva najveća svetska fudbalska kolektiva.

Old Firm – dve religije, dva sveta i jedan grad

Getty Images

'Kelti' imaju 46 titula, 36 Kupova i 15 Liga kupova, ali i jednu titulu prvaka Evrope.

'Policajci' poseduju osam šampionskih pehara više, tri Kupa manje, ali i 12 Liga kupova više. Međutim, 'ušati' pehar im nedostaje, dok su uspeli da osvoje jedino Kup pobednika Kupova od evropskih trofeja.

Kao što navesmo, fanatizam i fudbal su veoma, veoma opasna kombinacija, prečesto smrtonosna, a kada se na sve to dodaju i različita religijska i 'patriotska' ubeđenja dolazi do sveg opšteg meteža, haosa i bezumnog nasilja. Upravo takav jedan fudbalski meč igra se u Glazgovu, između dva najuspešnija škotska kluba, lojalista i republikanaca, katolika i protestanata – slavnih Seltika i Rendžersa.

Na udaljenosti od svega osam i po kilometara, koliko ima od Seltik Parka do Ajbroksa, 'leži' stotina onih najvećih trofeja, 400 međusobnih susreta, a iako se sve događa u prestonici Škotse cela priča daleko ima više smisla kada se u nju uključe spomenuta religija i susedna Severna Irska.

Sve navedeno uočivo je nekako samo po sebi – počev od simbola i zastava koji čine kolorit, pesama koje upotpunjavaju atmosferu, ali i samih zaštitnik grbova i simbola dveju ekipa.

Getty Images

"Kada sam odrastao, išao sam u katoličku školu, niste mogli da pronađete niti jednog navijača Rendžersa među nama. Sada je situacija dijametralno drugačija. Primera radi, moji momci idu takođe u katoličku školu, sa otprilike pet odsto (!?) ljubitelja 'Policajaca'", napisao je jedan navijač Seltika za Njujork Tajms 2012.

Seltik je formiran u katoličkoj crkvi Sveta Marija u Ist Rouz Stritu u predgrađu Kaltonu, od strane brata Valfrida 1887. godine, sa prevaoshodnim ciljem da se prikupi novac za one kojima je to najpotrebnije. Valfrid je krštenim imenom kluba želeo da istakne irske i škotske korene 'zelenobelih'.

Petnaest godina ranije, braća Mozes i Peter Meknil, Peter Kembel i Vilijam Mebet sastali su se na klupici u Vest End Parku i osnovala jedan od najstarijih svetskih klubova. Navedena četvorka činila je dobar deo prve startne postave 'Policajaca', koji su samo mesec dana kasnije po prvi put istčali na teren kao Rendžers FC.

U početku, Rendžers je privlačio protestante, uglavnom Škote, dok su se sa drugu stranu odlučivali katolički Irci koji su se tokom godina sve više nastanjivali u Glazgovu. Takvo stanje stvari, od samog starta, dovelo je do toga da je pravo čudo kada pola grada nije polupano, hiljade ljudi i policajaca povređeno, a da pri tom meč barem jednom nije prekinut jer se obračun preneo sa tribina na travu.

Prvi zvanični duel odigrali su 1888. godine, nisu previše čekali, a prvi trijumf upisao je Seltik sa ubedljivih 5:2. Ipak, nešto manje od vek i po kasnije – Rendžers ima 159 pobeda na svom kontu, a njihove komšije 14 manje.

Neki spisi kažu da je međusobnih okršaja i bilo preko 500, ali zvanično ih je sto manje. Zbog bankrota koji je Rendžers proglasio pre tri godine, na jubilarni okršaj morali smo da čekamo više nego inače, ali je apsolutno vredelo – iako rezultatske neizvesnosti i nije ni bilo.

Sa ukupnim brojem susreta, duel Seltika i Rendžersa zauzima drugo mesto večnih rivalstava, a, nažalost, u samom je vrhu kada su u pitanju smrtni slučajevi koji su direktno povezani sa fudbalom. Ni zabrana alkohola, ni zabrana okupljanja, ni zabrana uvreda na nacionalnoj i verskoj osnovi, kao ni zakon 'čelične Lejdi' nikada nisu uspeli da ukrote sve ono što donosi legendarni Old Firm – u prevodu – okršaj dva stara, dobra 'prijatelja'

Superklasiko – derbi svih derbija

Beta/AP

Čak 72 odsto Argentinaca navija ili za Boku ili za River, a ’žuto plavi’ imaju prednost od deset procenata – 41 naspram 31.

Za kraj smo ostavili priču o verovatno ’derbiju svih derbija’ – nenadmašnom Superklasiku između ’Prasića’ i ’Kokošaka’ – duelu Boke Juniors i River Plejta.

Oba kluba osnovana su početkom prošlog veka u predgrađu Buenos Ajresa – La Boka. River 1901. od strane engleskih migranata (opet, otud i Plejt, a ne Plata), a Boka četiri godine kasnije na inicijativu iseljenika iz Đenove. Boka je u početku važila za klub radničke klase, a River onih nešto imućnijih, ali od vremena posle Drugog svetskog rata oba tima imaju podjednak broj navijača u svim slojevima društva.

Za njihov prvi duel, 1905, vezuje se i zanimljiva legenda, koja kaže da su upravo međusobnim okršajem odlučili ko će napustiti zajednički stadion, ali i La Boku. River je navodno iz tog meča izašao kao poražen (3:1), pa je od tada stacioniran u severnom distriktnu Nunjes.

Beta/AP

Puerta 12 Najveća tragedija na Superklasicima dogodila se 1968. godine, kada je 71 navijač izgubio život u sektoru broj 12 ’El Monumentala’. Žrtve stampeda prosečno su bile stare 19 godina, a tačan uzrok njihove pogibije nikada nije precizno utvrđen. Ovo je najveća tragedija u istoriji južnoameričkog fudbala.

U vremenima kada je nacionalna liga sve više poprimala profesionalne oblike, prvi zvanični susret usledio je 1913. godine, a River je slavio sa 2:1. 103 godine kasnije, ’Đenovljani’ i ’Milioneri’ imaju iza sebe 290 duela – Boka je slavila u 86 navrata, 76 puta je bilo nerešeno, dok je River bio bolji u 78 susreta. Takođe, sastali su se još 119 puta u nezvaničnim mečevima, a i tu je Boka u prednosti – 45-37.

Dan derbija u Buenos Ajresu čini da Old Firm izleda kao fudbal u školskom dvorištu“, stoji u objašnjenu članka – ’50 stvari koje morate videti pre smrti’, pored slike sa jednog od Superklasika.

Osim spektakularnih predstava na terenu, ono što Superklasiko čini toliko posebnim jeste i sve ono što su Južnoamerikanci spremni da prirede kada se igra fudbal. Čini se da im je retko ko u svetu barem i blizu kada su strast, ljubav i želja za fudbalom u pitanju.

Jedni nose nadimak ’Kokoške’ (River) zbog navodnog kukavičluka, a drugi ’Prasići’ zbog ’smrada’ na ’Bombonjeri’ (za koji je ’zaslužna’ zagađena obližnja reka). Tokom godina čak 100 igrača igralo je i za jedan i za drugi klub.

Buenos Ajres je jedano od retkih prestonica sveta koja može da se pohvali da ima dva prvaka sveta.

Tokom poslednjih 50 godina nagledali smo se svega, od sveopšteg haosa na ulicama i tribinama – koji su neretko odnosili i živote, do spektakularnih koreografija i atmosfera, ali i morbidnih prozivki na račun onih od prekoputa.

Kada je River pre tri godine ispao iz prve lige, navijači Boke su već na sledeći meč na ’Bombonjeri’ uneli mrtvački sanduk u bojama Rivera, paleći sveće, uz nekoliko mrtvih kokošaka, dok je beživotna svinja bila čest gost na tribinama ’El Monumentala’.

Poslednji ’prijateljski’ Superklasiko završen je sa pet crvenih i dvocifrenim brojem žutih kartona, a naš savet vam je da ne propustite nijedan koji nam budućnost donosi jer sigurno nećete videti, čuti ili osetiti nešto slično.

p.s. Imate jedan večeras od 21,15 na Monumentalu.

Beta/AP

Došli smo do kraja naše priče o najvećim derbijima planete u najvećem i najvažnijem sportu. Nadamo se da ste uživali i da ćete nastaviti da nas čitate jer vas u budućnosti očekuje još mnogo sličnog, uzbudljivog i zanimljivog sadržaja.

U međuvremenu – podelite sa nama u komentarima koje derbije najviše simpatišete i volite da gledate.

Vaš,
B92 Sport

Komentari 13
Čitajte
Pošalji komentar