Epicentri ludila: Najveći derbiji sveta (2/3)

Fudbal je sam po sebi čista emocija, ali ima perioda kada se ono što osećamo zbog dvadesetdvojice muškaraca i lopte ne može ’meriti’ ili porediti sa bilo čim.

Nemanja Đorđević
Podeli
Detalj sa duela Old Etoninasa i Blekburn Roversa iz 1871. (WikiCommons)
Detalj sa duela Old Etoninasa i Blekburn Roversa iz 1871. (WikiCommons)

Spomenuti period često ume da varira intenzitetom i dužinom – od nekoliko dana do nekoliko nedelja – ali je ipak lako utvrditi da epicentar ’ludila’ staje negde u intervalu između 90 i 120 minuta, ne uključujući potencijalnu ’predinfarktnu’ penal seriju.

Sve u svemu, tada sve što je zaista važno i bitno postaje apsolutno nebitno, a vaše misli i svi tipovi energije koje odajete usresređeni su na samo jednu stvar. Da vaš voljeni tim zabeleži pobedu nad najvećim, večitim rivalom.

Tada, ono što je moralno, postaje nemoralno – tada se ne biraju način i sredstva kako bi se stiglo do cilja. Tada je jedino važno da vaš tim posle poslednjeg sudijskog zvižduka visoko podigne ruke iznad glave, dok se vi u transu grlite i radujete sa ljudima koje ste da prvi put u životu videli – na tribini, u pabu, kafani, u lokalnoj ’buvari’, kladži...

StarSport
StarSport

Epicentri ludila: Najveći derbiji sveta (1/3)

Pre nekoliko dana odigran je jubilarni 150. beogradskih večiti derbi – između Crvene zvezde i Partizana, dva najveća srpska kluba, nekadašnjeg osvajača i finaliste Kupa/Lige šampiona. I, koliko god neki pokušavali da ga omalovaže i degradiraju na razne načine – istinski bi trebalo da se ponosimo duelom crveno i crno-belih – jer ne može mnogo svetskih prestonica da se pohvali takvim rivalitetom i tolikom sportskom tradicijom.

U duhu jubilarnog izdanja najveće utakmice srpskog fudbala, sportska redakcija B92 odlučila je da vam predstavi listu ’najvećih’ utakmica najvažnije sporedne stvari na planeti.

Utakmica koje imaju moć da gradove podele na pola, vekovna rivalstva koja rođenu braću i velike prijatelje pretvaraju u ljute rivale, ali im (nam), istovremeno, zauzvrat pružaju jedinstveno iskustvo i sreću, kao i dragocene, nezaboravne uspomene.

111 godina, 94 titule, 525 bitaka za Montevideo – Nasional vs Penjarol

Beta/AP
Beta/AP

Računajući i ostala takmičenja brojka ukupno osvojenih pehara dva kluba premašuje 200.

Kada u 111 godina dugoj ligaškoj istoriji dva kluba osvoje 94 šampionska pehara, i nije teško zaključiti da urugvajski Klasiko predstavlja susret Nasionala i Penjarola.

Duel zbog koga Montevideo stane na sat i po vremena drži rekord kada su u pitanju međusobni susreti dva fudbalska tima – pošto su se do sada sastajali neverovatnih 525 puta. Penjarol u svom vlasništvu ima 49 titula prvaka, pet Kopa Libertadores i tri Interkontinetalna Kupa, a Nasional 45, kao i dva Libertadoresa manje.

Kao i većinu južnoameričkih velikana, Penjarol su osnovali engleski migranti 1891. godine, pod imenom Central Uruguay Railway Cricket Club (CURCC), kako bi radnici železnice imali način da se razonode. Osam godina godina kasnije usledio je odgovor lokalnog stanovništa i osnivanje Nasionala.

525 susreta kasnije, Penjalor ima 184 pobede, 167 susreta završeno je bez pobednika, dok je Nasional bio bolji u 174 navrata.

’Trikolori’ (Nasional) su brzo stekli veliku podršku, a kompanija je nastavila svoja ulaganja uvidevši da je napravila nešto mnogo veće, od samog tima da radnici ubijaju sate između postavljanja šina. Odziv posle osnivanja ’Suncokreta’ bio još veći – jer su Urugvajci na njih gledali kao na čuvare nacionalnog identiteta.

Atmosfera na tribinama stadiona ’Gran Parque Central’, odnosno ’Camepon del Siglo’, ne razlikuje se previše od onih iz demografske okoline. Tone pirotehnike, bubnjevi, simultano skakanje nekoliko desetina hiljada ljudi, a i cilj je takođe isti – pobeda po svaku cenu.

Revierderby – Buntovna mladež i 'nacistička' Barsa

Getty Images
Getty Images

Prvi međusobni susret imali su 1925. godine, a pobedio je BVB 3:2. Sastajali su se ukupno 146 puta, uz 57 pet pobeda Šalkea, odnosno 49 Dortmunda.

Oblast Rur u zapadnom delu Nemačke po mnogo čemu je značajna za samu zemlju, njenu istoriju i pre svega ekonomiju, ali kada njeno ime spomente prosećnom ljubitelju fudbala njegova refleksna reakcija biće – Borusija Dortmund i Šalke 04.

Imena dva najveća kluba jednog megalopolisa, čije će večno rivalstvo na početku maja ove godine napuniti 91 godinu. BVB je stacioniran u Dortmundu, koji se nalazi u središnjem delu regije i važi za administrativni, komercijalni i kulturološki centar.

Nedaleko severno od Dortmunda jeste Gelzenkirhen, najvažniji rudarski rejon Evrope XX veka, a u njemu i dom popularnih 'Rudara'.

Getty Images
Getty Images

Šalkeov nadimak potice od stare nemačke reči 'Die Knappen' koja znači 'rudari' – kada su većinu ekipe i navijača činili zaposleni u basenu.

Ime Borusija veču korene iz latinske reči za Prusku (Prusija), ali njeni osnivači kažu da su klub nazvali po lokalnoj pivari.

Tim iz Gelzenkirhena osnovan je sedam godina pre najvećeg rivala – 1904. Međutim, lokalni studenti suočili su se sa problemom već na startu jer tadašnji regionalni Sportski savez nije želeo da ih 'prizna'.

Nisu želeli da odustanu, da bi se 1912. poslužili manevrom priključivši se Šalker gimnastičarskoj sekciji. Ali, ni tu nije bio kraj njihovim mukama, pošto su još dva puta morali da se fuzionišu, pre nego što su 1904. godine napokon našli u zvaničnoj, najjačoj ligi – pod imenom Šalke 04.

BVB je imao totalnu drugačiju pozadinu nastanka. Sve je krenulo u lokalnom pabu 'Zum Vildschulz', ali ni u njihovom slučaju nije sve išlo glatko. Sa idejom i pojmom samog fudbala nije 'mirio' sveštenik Devald, čija je crkva bila sponzor lokalnog kluba – Trojstvo mladosti.

Šalke je najpre nosio crveno-žute dresove, koje su, opet, dolaskom nacista promenjene u kraljevsku plavu i belu, prve boje tima sa Vestfalena. Danas ih, zbog toga, češće nazivaju 'Kenigsblauen' po bojama dresova.

BVB ima jednu titulu više (8), ali i dva Kupa manje. Ipak, navijači Borusije mogu da se pohvale da je njihov tim osvajao oba najveća UEFA takmičenja, dok 'Rudarima' nedostaje Liga šampiona.

Na istoriju i oblikovanje rurskih rivala veliki uticaj imao je i nacistički režim sa Adolfom Hitlerom na čelu. Bolje je ili 'bolje' prošao Šalke, s obzirom da su ih nacisti početkom tridesetih uzeli pod svoju jurisdikciju, a tu je i podatak da je i sam firer navijao za njih. Vodeći ljudi Borusije su istovremeno odbili da imaju bilo šta sa novim režimom, pa su predsednik i njemu bliski ljudi ubrzo 'nestali'.

'Rudari' su dominirali u Gauligi Vestafen, jednoj od 16 prvih liga koje je uspostavio tadašnji režim, igravši u 14 od ukupno 18 finala, dok im je stil igre umnogome podsećao na ovaj današnji koji gaji Barselona. BVB je na prvu titulu čekao sve do 1956, ali je u međuvremenu imao značajno bolji skor u odnosu na protivnika u derbijima.

Ista strast koja je bila prisutna na početku samo se vremenom uvećavala. Atmosfera derbija može da se oseti nekoliko desetina dana pred sam meč, navijači dveju ekipa česti su gosti na poslednjim treninzima pred najvažnije duele u godini, a što se same atmosfere i kolorita tiče – najbolje je da pogledate video-klip.

De Klassieker – početak uz sudar pivskih krigli

WikiCommons
WikiCommons

Ajaks važi za jedan od najvećih i najuspešnijih svetskih klubova – u svojim riznicama ima 33 šampionska pehara Holandije, 18 Kupova i osam Superkupova, ali i četiri titule Lige šampiona i Kup UEFA.

S druge strane, Fejenord je 14 puta bio šampion, 11 puta je osvajao Kup, a dva puta Superkup. Ima i jedan 'ušati' pehar, kao i dva UEFA Kupa i trofej šampiona planete.

Holandski fudbal i njegov razvoj imali su nemerljiv uticaj na napredak i oblikovanje ovog fudbala koji danas znamo. Zemlja koja je dala nebrojano mnogo velikana najvažnijoj sporednoj stvari sveta, ali i sa 'filozofske' tačke gledišta promenila poimanje istog, živi za jedan duel – duel Ajaksa i Fejenorda.

Nema mnogo velikih rivalstava u fudbalskom svetu koji su do te mere intenzivni, kao dueli 'Kopljanika' i 'Ponosa juga', a da su u pitanju timovi iz dva različita grada.

Ajaks je osnovan 1894. godine u Amsterdamu, od nekolicine dobrih prijatelja. Iako je njihov prvi pokušaj 'ugušen', četiri godine kasnije ponovili su svoju nameru, a sudar krigli u pabu Ist Indis, koji su posećivali uglavnom Jevreji, označio je nastanak jednog od najvećih svetskih klubova.

Getty Images
Getty Images

Rekordna gledanost ostvarena je 9. januara 1966. godine na roterdamskom De Kojpu – kada je bilo prisutno 65.562 navijača, dok je najubedljiviju pobedu u istoriji ostvario Ajaks, 1984, slavivši 8:2.

Osam godina kasnije, na samom jugu Holandije u Roterdamu, lokalni radnici pokrenuli su, logično ponovo u pabu, fudbalski projekat pod nazivom Vilhelmina, da bi posle serija promena klub 1917. dobio naziv SC Fejenord, po kvartu u kom je i nastao, kao i crveno-bele boje.

Prvi duel Amsterdamaca i Roterdamaca odigran je u oktorbu 1921. godine, a završen je bez pobednika – 2:2. Od tada su se sastajali još 177 puta, a 'Kopljanici' imaju 79 trijumfa, 24 više od najvećeg rivala.

Njihove derbije od samih početaka karakterisali su efektivnost, drama i gromoglasna podrška sa tribina, ali i opšte tuče igrača, navijača i stručnih štabova. Ironija je da danas, zbog različitih sudbina dva grada u II svetskom ratu, žitelji Roterdama i navijači Fejenorda, često 'prozivaju' Ajaksovce da dolaze iz Hitlerovog grada.

Posle svega, vlasti Amsterdama i Roterdama doneli su 2009. godine odluku, u dogovoru sa Fudbalskim savezom Holandije (KNVB), da se gostujućim navijačima zabrani dolazak na Arenu, odnosno Tiganj.

Velika doza netrpeljivosti između navijača bila je prisutna još od sredine prošlog veka, a ulaskom u doba modernog fudbala nasilje, neredi i smrtni ishodi naličili su po svojoj konstantnosti i obimu onima u Engleskoj.

Uz neizostavnu pirotehniku i koreografije, međusobne tuče i sukobi sa policijom postali su svakodnevnica u zemlji 'Lala', ali se sve promenilo posle 'Bitke za Bevervijk' 1997. godine. Dvadeset trećeg dana marta te godine, došlo je jednog od najžešćih sukoba omraženih rivala, uz autoput A9, a tom prilikom je navijač Ajaksa – Karlo Pikorne – brutalno pretučen na smrt.

Ipak, i pored daleko rigoroznijih zakona, i dan danas je nasilje uobičajena pojava kada je holandski Klasiko u pitanju. Pa tako Ajaksovi navijači često demoliraju deo Roterdama kada se 'nađu u prolazu', a ni Fejenordovi ne razmišljaju previše drugačije. Uprkos svemu, 'De Klasiker' je jedan od 'dragulja' evropskog i svetskog fudbala, a kako i ne bi bio kada je svaki novi nepresušan izvor zabave.

Derby d’Italia – Anjelijevi protiv Moratijevih, Pijemont protiv Lombardije

WikiCommons
WikiCommons

Prvu titulu Torinezi su osvojili 1905. noseći roze-crne dresove, pre nego što su insipirisani Nots Kauntijem postali crno-beli. Istovremeno veliku pomoć imali su u biznismenu Ajmoneu Marsanu – koji im je omogućio da trošni stadion ’Piazza d’Armi’ zamene ’Veledrome Umberto I’.

Duel Juventusa i Intera nije samo fudbalski meč. To je okršaj Torina i Milana, dveju regionalnih prestonica i najvećih gradova severnozapadne Italije, regija sa različitim političkim i ekonomskim stavovima, ali i višedecenijska borba moćnih dinastija Anjeli i Morati.

’Bjankoneri’ su treći najstariji klub na ’Čizmi’, a zasluge za osnivanje Juvea idu na račun lokalnih školaraca, koji su 1887. odlučili da pri školi ’Massimo D’Azeglio Lyceum’ organizuju fudbalsku sekciju – među njima se našao i prvi predsednik Eugenio Kanfari.

Ključan momenat u stvaranju moćne ’Stare dame’ dogodio se 1923. godine, kada je porodica Anjeli preuza kontrolu nad klubom i načinila ga prvim profesionalnim u Italiji. Juventus je dominirao nacionalnom scenom dvadesetih i tridesetih, postavši nacionalni simbol (’Italianness’), a njegov uspon imao je velikog udela i u formiranju snažnog nacionalnog tima koji je kasnije osvojio Mundijal.

Getty Images
Getty Images

Samu kovanicu ’Derby d’Italia’ osmislio je čuveni novinar Novesenta Đani Brera 1967. – kada je Anđelo Morati kupio Internacionale – vodeći se upravo različitim životnim, političkim i ekonomskim stavovima Pijemonta i Lombardije.

No, vratimo se samom deriju – prvi susret Juventus i Inter imali su u Torinu 1909, Juve je slavio 2:0, ali im se samo dve nedelje kasnije Inter revanširao minimalnom pobedom i kasnije osvojio titulu. Rivalstvo se rasplamsalo dve decenije kasnije, a do dan danas se smatra ’najitenzivnijim’ susretom u italijanskom fudbalu – Derby D'Italia.

Do sada su se sastali u 229 navrata, Juve ima 103 trijumfa, a Inter 70. ’Stara dama’ je apsolutni rekorder sa 31 titulom, deset Kupova i po dve Lige šampiona i Klupskog SP.

Takođe, predvođeni Đovanijem Trapatonijem ’bjankoneri’ su osamdesetih godina prošlog veka postali prvi tim koji je osvojio sva tri velika takmičenja pod okriljem UEFA. S druge strane, ’nerazuri’ imaju 18 Skudeta, tri Kupa manje, isti broj svetskih titula, ali i jedan ’ušati’ pehar više.

Juventus i Inter su jedina dva kluba koja nikada nisu ispadala iz elitnog ranga takmičenja na 'Čizmi'.

Ipak, ’Derby d’Italia’ ima i mračnu stranu jer su oba tima bila u središtvu skandala ’Kalčopoli’ zbog nameštanja rezultata i uticanja na arbitre. Juve je na kraju izvukao deblji kraj, izbačen je u drugu ligu, oduzete su mu i tri titulu (iako oni to ne priznaju), dok je klub Moratija kažnjen samo oduzimanjem bodova i novčano. Ako ništa, Torinezi mogu da se pohvale i trofejom osvajača Serije B.

Nije Đani Brera slučajno ovaj duel nazvao tako kako jeste – jer se stvarno ta netrpeljivost, naboj i ogroman rivalitet vide u svakom njihovom okršaju. Poslednji takav mogli smo da gledamo u polufinalu Kupa pre nekoliko dana.

Neretno se dešava do oba tima ne završe utakmicu sa istim brojem igrača sa kojim su je počeli, a blizina gradova omogućava da navijača jednih i drugih bude u značajnom broju kada njihov tim gostuje. Pravi italijanski fudbal.

Kolevka – kako su 'Karamele' stvorile derbi

Getty Images
Getty Images

Junajted i Liverpul dva su najuspešnija i najvrednija engleska kluba kada su u pitanju trofeji u nacionalnim, ali i međunarodnim okvirima.

Junajted ima 20 titula, 11 FA Kupova, četiri Liga kupa i 20 Komjuni šilda, uz tri evropske i dve svetske titule, dok L'pul ima 18 titula, sedam FA Kupova, osam Liga kupova i 15 Komjuniti šilda, uz pet titula prvaka Evrope i tri Kupa UEFA.

Ono što smo rekli za fudbal u Južnoj Americi u istoj, ako ne i većoj, meri odnosi se i na 'trčanje za loptom' i u Velikoj Britaniji. Bez imalo muke mogli bismo da napišemo nekoliko tomova samo o večitim derbijima Ostrva, a ovoga puta smo za vas izabrali svakako najveći duel Engleske – okršaj Mančester Junajteda i Liverpula.

Istorija kaže da se fudbal prvi put u Britaniji pojavio još za vreme srednjeg veka, cirka 1.200, kada su lokalne pivare, pabovi i piljare imale svoje timove, fudbal se igrao uglavnom posle ručka, a neki istoričari navode da je fudbalska lopta bila neizostavni deo inventara prosečne porodice.

Takođe, i prva zvanična pravila nama omiljenog sporta potiču sa Ostrva, tačnije Kembridžkog Univerziteta, gde je 1848. godine praktično i osnovana prva svetska Fudbalska Asocijacija (Savez). Shodno tome, gore navedeno zaista zvuči ločigno, a i pogled samih Britanaca na fudbal nadasve je poseban.

Getty Images
Getty Images

Mančester Junajted osnovan je 1878. godine kao Njuton Helt FK, a ideja Frederika Atoka iz prva bila je da radnici u železnici i njegovim preostalim firmama igraju između sebe.

S druge strane, Liverpul je nastao 1982. posle svađe uprave Evertona i Džona Holdinga, vlasnika stadiona Enfild. 'Karamele' su nezadovoljne finansijskim delom dogovora prešle prekoputa parka na Gudison, a Holing nije želeo da mu stadion 'zvrji' prazan.

Rivalstava u Velikoj Britaniji ima bukvalno u svakoj regiji, gradu ili predgrađu, ali postoje ona neka koja se posebno ističu. Upravo jedno takvo datira iz aprila 1894. godine – kada su se prvi put jedni na druge namerili mančesterski 'Crveni đavoli' i mersisajdski 'Redsi'.

Oba tima nalaze se u severozapadnom delu Engleske, sa udaljenošću između gradova od 56 kilometara, a kao i mnogo rivalstva i ono je zasnovano na temeljima industrijske revolucije. Sve je počelo međusobnim takmičenjem preko ekonomije, a gotovo vek i po kasnije strast koju navijači dva kluba poseduju čini da fudbalski fanatici njihov rivalitet smatraju jednim od pet najvećih u svetu.

Za 122 godine odigrali su 194 duela, a Mančester vodi sa 79-64 u pobedama. Iako su oba tim izuzetno uspešna, doduše Junajted daleko više u poslednjih dvadesetak godina, Liverpul nikada nije bio prvak sveta – a tu je i nepresušan izvor navijačkog materijala u vidu informacije da su 'Redsi' poslednji put bili šampioni 1990. godine.

"Jedan moj drugar nosio je dres Brajana Robsona, a ja sam ga upitao da li smem na kratko da 'budem' on. Kada me je otac ugledao, počeo je da urla na mene – 'Pa nećeš ti da mi kaljaš porodično prezime'. Pomislio sam u trenutku da ćemo se odseliti", rekao je Stiven Džerard.

Osim po fudbalu, Englezi su u sportskom svetu poznati i kao utemeljivači 'kulturu' modernog huliganizma. Od sredine sedamdesetih, nivo nasilja i brutalnosti u obračunu sa rivalskim navijačima i policijom rapidno je rastao, a taj trend, uz karakterističnu garderobu, uskoro se proširio i na celu Evropu.

Ipak, iako su tokom godina imali zaista veliki broj velikih i važnih okršaja, neretko i za najveće trofeje, fizičko rivalstvo između dveju 'firmi' nikada nije doseglo spomenute granice. Šta više, posle tragedije na Hejselu strasti su se u tom pogledu gotovo u potpunosti smirile, ali su međusobna peckanja i domišljate prozivke – koja mu i daju onu posebnu draž – i dalje prisutna i sve duhovitija.

Reći da su stadioni puni, kad je engleski fudbal u pitanju, svojevrsni je pleonazam, ali nije na svim stadionima atmosfera ista. Naravno, u velikoj meri uticaj na nju ima i ime rivala, a sa sigurnošću možemo da tvrdimo da se 'You'll never walk alone' na Enfildu, odnosno 'Glory Glory Man United' na Old Trafordu ne pevaju glasnije – nego kada gostuju ovi drugi.

Getty Images
Getty Images

Ovo je bio drugi tekst iz serije posvećene najvećim fudbalskim utakmicama planete, dok ćete preostali imati priliku da čitate u nedelju u istom 'terminu'.

U međuvremenu – podelite sa nama u komentarima koje derbije najviše simpatišete i volite da gledate.

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

F1: Ima li neko ’lek’ za Hamiltona?

Formula 1 definitivno više nije ona ista u koju su se mnogi od nas zaljubili, ali upravo ta ljubav koju osećamo prema njoj nas tera da jedva čekamo narednu trku. Posle nešto manje od četiri meseca čekanja, konačno je pred nama Velika nagrada Australije, za koju se svi nadamo da će biti uvod u mnogo uzbudljiviju sezonu od prethodne, pa i one pre nje...

Jelena Trajković sreda 16.03. 10:15 Komentara: 22

Moto GP: Čeka li nas ’rat’ na stazi?

O svemu onome što se desilo u finišu prošlogodišnjeg Moto GP šampionata izvesno će se još dugo pričati, ali je početak nove sezone trenutak kada svi kreću od nule. Iako će svima Sepang biti u mislima, od Velike nagrade Katara će svi morati da biju sve bitke, a vozač Jamahe i aktuelni šampion Horhe Lorenco će biti taj kojeg će svi juriti.

Jelena Trajković utorak 15.03. 10:00 Komentara: 34