Kosovski fudbal – Liga šampiona, Fadilj Vokri i božja pomoć

Kosovo – Jedna pokrajina, dva nacionalna fudbalska saveza, nacionalna netrpeljivost i Albanci u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Tako bi ukratko moglo da se opiše stanje u fudbalu južne srpske pokrajine ili takozvane Republike Kosovo, zavisi od nacionalnosti i ugla onoga ko opisuje.

Miloš Ljubisavljević Srbija
Podeli
B92: MLJ
B92: MLJ

Fudbalske ekipe koje dolaze da bi igrale na Kosovu kreću se po pokrajini pod policijskom pratnjom, a vozila sa srpskim tablicama su gotovo nezamisliva pojava južno od Ibra. Srpski klubovi koji "žive" i igraju Kosovu i Metohiji nemaju policijsku pratnju, a na gostovanja idu "uz božju pomoć".

Sve ovo su u slučaju sporta na Kosovu simptomi hroničnog oboljenja, loše politike.

Na Kosovu i Metohiji se kao vodeće telo koje upravlja fudbalom predstavlja Fudbalski savez Kosova na čelu sa legendom Partizana Fadiljom Vokrijem. Međutim, svoje nadležnosti je u pojedinim sredinama zadržao i Fudbalski savez Srbije.

Kosovski savez postoji od 2008. godine kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost. Od tada do 2016. kosovski zvaničnici su insistirali na tome da „država“ i fudbalski savez čije su ingerencije dominantne južno od mosta na Ibru postanu član UEFA. Za sve to vreme, južno od Ibra u srpskim enklavama funkcionišu i klubovi iz čak tri lige koje ne priznaju kosovski savez i igraju pod grbom Fudbalskog saveza Srbije.

Jedan od tih klubova je i FK Gračanica čiji predsednik Miodrag Dimitrijević za B92 otkriva kako fudbal i sport mogu da ispaštaju kada se dva saveza "preklapaju" u nadležnostima zbog politike.

"Potpuno je odvojen fudbal. Mi sa njima ne organizujemo ni prijateljske utakmice a kamoli prvenstvene, naš stav u upravi kluba je da nećemo da igramo sa njima i ne priznajemo Kosovo, pa ni njihov savez", počinje priču Dimitrijević.

Foto B92/MLJ
Foto B92/MLJ

U okruženju u kome se i sport definiše kroz politiku, netrpeljivost se sa terena lako prenosi na ulice.

"Desilo se jednom da su neki navijači nekog albanskog fudbalskog kluba zastali u Gračanici da provociraju naše meštane u nekom kafiću i došlo je do tuče. E sad vi možete da zamislite kada bi Gračanica igrala u Uroševcu ili Đakovici kakva bi situacija bila", nastavlja predsednik gračaničkog kluba.

Dimitrijević kaže da je situacija bila napeta i pre bombardovanja 1999. godine, dok su na Kosovu i Metohiji još uvek bili srpska vojska i policija.

"Ja sam igrao za Gračanicu pre rata, igrali smo protiv Borca Uroševac u ’naše vreme’ kako mi to kažemo i pre nego su oni proglasili Kosovo. Nama su slomili autobus Albanci. Tad još. Zamislite sad tek kad bismo otišli tamo... ne bi bilo teoretske šanse da to bude bezbedno", kaže predsednik FK Gračanica.

Mada su u enklavi svi timovi kod kojih se ide na gostovanja blizu, kod onih koji su dalje uvek se ide na rizik.

"Ovde u okružnoj ligi su nam svi blizu, u enklavi. Imamo Brezovicu koja nema fudbalski teren pa igra u Gračanici, imamo klub iz Velike Hoče koji je malo dalje ali idemo sa ’KS’ tablama. Da je bezbedno, nije, mi putujemo bukvalno na rizik uvek može nešto da se desi. Nikad ne možeš da budeš sto posto siguran da neće nešto da se desi. Može da se naiđe na neke ekstremiste uvek i da ispadne problem", kaže Dimitrijević i dodaje "Uz božju pomoć funkcionišemo, kako u svakodnevnom životu, tako i fudbalski, na fudbalske utakmice idemo uz božju pomoć".

Na utakmice iz Srbije, samo uz pratnju (Foto: B92/MLJ)
Na utakmice iz Srbije, samo uz pratnju (Foto: B92/MLJ)

Srpske enklave na Kosovu i Metohiji prostorno su naslonjene na mesta naseljena Albancima koji fudbal igraju u sopstvene tri fudbalske lige: Superligi Kosova, Prvoj i Drugoj ligi. Srbi iz enklava imaju svoje takmičenje.

"Mi igramo u okružnoj ligi Centralnog Kosova. Fudbalski savez Kosova i Metohije ima tri lige. Jedna je okrug Kosovske Mitrovice, jedna Centralnog Kosova i jedna okrug Gnjilana. Naš prvak igra baraž sa gnjilanskim krajem, pa onda još jedan baraž sa pčinjskim krajem i onda ulazimo u zonu. Sve su to srpske ekipe", kaže Dimitrijević.

Neverovatno zvuči da je najbliži klub koji se takmiči u „albanskoj“ ligi udaljen od Gračanice samo kilometar.

"Gde se nalazi najbliži albanski klub koji igra u kosovskoj ligi? Igra već u Kišnici, na kilometar odavde i to je opština Gračanica. Igraju na terenu na kome je nekada igrala Gračanica".

Do bombardovanja klubovi iz dva mesta su bili odvojeni i igrali su pod okriljem FSS, posle bombardovanja su Kišnica i Gračanica spojene, ali je Kišnica pripala Albancima koji su po rečima Dimitrijevića uzurpirali stadion sagrađen nekoliko godina pre rata.

"Pre je živelo dosta Srba, oni su se odselili pa su nam uzurpirali taj teren bukvalno. Čak imam informacije da je i vlasnik samog zemljišta Srbin".

Posle rata je fudbal na Kosovu ponovo zaživeo, ali u drugačijem obliku. Srpske lige u južnoj srpskog pokrajini su se u međuvremenu "osipale" i broj klubova se smanjivao.

"Sve ove lige su pod okriljem Fudbalskog saveza Srbije, a FK Gračanica je jedna od osam klubova koji se takmiči u centralnom Kosovu. Zvanično smo počeli da se takmičimo od 2003. godine i tada je bilo 15 klubova. Onda zbog nedostatka finansija i igrača, jer se omladina dosta opredeljuje da ide u Srbiju da studira, većina njih i stanuje u mestima u kojima studira pa ne može da igra i onda gubimo dosta igrača", kaže Dimitrijević. Zbog toga su krajem maja u humanitarnoj utakmici protiv Crvene zvezde na teren istrčali mlađi igrači, a svega nekoliko momaka u timu je imalo više od 20 godina.

Branimir Stojanović (Foto: B92/MLJ)
Branimir Stojanović (Foto: B92/MLJ)

Da je sport pod pritiskom politike svestan je i potpredsednik prištinske Vlade Branimir Stojanović. On tvrdi da se podele na nacionalnoj osnovi neće skoro prevazići, što automatski utiče na loš kvalitet sporta i njegovu tešku održivost.

"To nije tema kojom sam se ja previše bavio. Ono što je činjenica je da je sport potpuno podeljen, da je pod pritiskom politike takav kakav jeste i da se neće u skorije vreme tu mnogo šta značajnije promeniti. Sport plaća cenu političkog delovanja i to je jedna tužna realnost u kojoj mi živimo", kaže Stojanović za B92.

On dodaje i da sport nije jedina društvena sfera u kojoj Albanci vrše pritisak, ali se u i njoj vidi pat pozicija između Srba i Albanaca.

"S jedne strane Albanci žele da i u toj oblasti postave svoju zastavicu, u svim institucijama ne vodeći računa sportu. S druge strane odnos naših ljudi je takav da prosto ne prihvataju tu simboliku koja im se nameće", kaže Stojanović.

Dijaloga nije bilo previše jer ni jedna ni druga strana nemaju razumevanja za one druge. Albanci žele da Srbima na dresove nametnu grb republike Kosovo što Srbi iz južne pokrajine ne žele da prihvate.

"Čak i kada dođemo u situaciju da organizujemo neke revijalne utakmice, često dođe do nekih problema", podseća Stojanović.

Stojanović priznaje da je u određenim situacijama bilo i razumevanja sa albanske strane, ali su probleme mogli da vide novinari i igrači Crvene zvezde na administrativnom prelazu sa AP KiM pre humanitarnog meča protiv Gračanice.

Na prelazu Merdare, fudbaler Zvezde Kalid Aučo je zaustavljen zbog toga što Uganda u kojoj je rođen nije priznala Kosovo. Aučo je pušten, tek pošto je iz Prištine stigao faks da fudbaler može da prođe. U suprotnom, morao bi da se vrati u Beograd prevozom crveno-belih.

"Radikalna politika koja je poslednjih godina sve izrazitija vrši veliki pritisak i na sportske radnike da preko njih prebija određene političke poruke. Zato i oni Albanci koji žele da budu tolerantni popustljiviji i da nađu određena kompromisna rešenja, da omoguće nama da se normalno bavimo sportom, ipak pod tim pritiskom radikalne politike ne smeju to da rade", objašnjava Stojanović.

Sport u srpskim sredinama po njegovom mišljenju funkcioniše samo zahvaljujući pojedincima entuzijastima, ali što je najbitnije, opstaje i traje.

"Bilo bi dobro kada bi se i tema sporta otvorila kao tema dijaloga u Briselu i to sigurno ne bi bilo štetno za bilo koga već bismo mogli da tražimo neka kompromisna rešenja, a ne da na kraju sportski radnici naročito oni kojima je najteže, srpski klubovi budu oni koji će platiti cenu", zaključuje potpredsednik prištinske Vlade.

Kosovo u UEFA, klubovi u kvalifikacijama za Ligu šampiona

Foto B92/MLJ
Foto B92/MLJ

Ono što je Mišel Platini najavio pre nekoliko godina desilo se 3. maja 2016. godine. Kosovo je postalo članica UEFA i FIFA, pa više neće biti ograničeno na igranje manjih prijateljskih utakmica, a klubovi pod okriljem FSK će moći da igraju "rame uz rame" sa Zvezdom, Partizanom ili nekim drugim srpskim klubom u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Jedina razlika je što kosovski klubovi startuju od prvog kola kvalifikacija.

Ni šampion Kosova Feronikelji, ni osvajač Kupa Priština nisu dobili licence za izlazak u Evropu. Licencu je dobila Trepča iz južnog dela Kosovske Mitrovice. Žreb za prvu rundu elitnog takmičenja je 19. juna, a mogući rivali Trepče su Nju Seintsi iz Velsa, Linfild iz Severne Irske i Vikingur sa Farskih Ostrva.

Predsednik FK Gračanica sumnja da će bilo koji od albanskih klubova igrati Evropu.

"Ja mislim da FIFA opet neće da ih pusti da igraju, nisam siguran da imaju terene za takmičenje u Evropi. Priština nije dobila licencu, a Priština ima najbolji stadion".

Branimir Stojanović konstatuje da se tu Srbija ne pita ništa iako je FSS više puta ulagao žalbe kada je reč o odnosu UEFA prema Kosovu.

"To je posledica određene političke odluke u organizacija u međunarodnoj zajednici i UEFA na kraju krajeva da ima takav odnos i takav stav. Posledica upravo takvog političkog stava i sponzora koji podržavaju taj proces i to je nešto na šta niko od nas ne može da utiče niti Srbija sa političkog nivoa očigledno ne može da promeni bilo šta. Srpski sport na Kosovu i Metohiji neće od toga videti ništa".

Srpski klubovi koji sada ne mogu da „profitiraju“ od mogućnosti da u slabijoj konkurenciji traže kartu za Evropu, imali su ponudu Fadilja Vokrija da se takmiče u kosovskoj ligi.

"Mi smo imali ponudu od predsednika njihovog fudbalskog saveza Fadilja Vokrija da još pre pet godina uđemo i igramo njihovu ligu i nismo to hteli da prihvatimo. Možda se to u nekom trenutku ispostavi kao greška jer evo recimo sada da smo igrali i bili prvi igrali bismo mi kvalifikacije i imali bismo predstavnike i iz Srbije i sa Kosova", napominje Miodrag Dimitrijević.

Škakljivo je pitanje o kome sam kao predsednik kluba ne može da odluči jer klub ima skupštinu. A većina članova skupštine je stavila „veto“ na Vokrijev predlog.

"Ali ne verujem da bi oni dozvolili da mi budemo prvi, tako da opet možda je bolje što nismo prihvatili. Njihov savez, to bi bio najveći poraz za njih kada bi jedna srpska ekipa bila prva i išla u kvalifikacije za Ligu šampiona. Znajući Albance, mislim da bi se koristili i drugim sredstvima da ne dozvole da budemo šampioni".

Fudbaleri Gračanice treniraju na terenu Sportskog centra Dragan Džajić u Gračanici. Imaju i školu fudbala za decu, a stariji treniraju tri puta nedeljno. Šampion male lige od osam klubova je Polet iz Lapljeg sela sa kojima su Gračaničani zakazali susret u finalu okružnog Kupa.

Ostali timovi koji se takmiče u ligi su Gracko, Čaglavica, Radnički (Velika Hoča), Brezovica, Sitnica (Lepina) i Ugljare.

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport