Sport / Žikica Babović 70

Varalica ili genije –Kajzer, napadač koji nikad nije dao gol

Svako kolo čekamo da se desi čudo u kineskoj ligi. Čudo da jedan od najplaćenijih fudbalera na svetu konačno postigne gol (?!). Ovo “konačno” znači da mu taj “podvig” ne polazi za nogom već više od godinu dana.

Babović, ŽikicaIzvor:
Foto: Printscreen Youtube

Tačnije već 22 utakmice koje su odigrane od kako je on stigao u Kinu. Doduše, na par mečeva u prošloj sezoni nije bio u timu zbog povrede, kao i u dva u ovoj sezoni. Treba, ipak, biti pošten i reći da je Ezekijel Laveci, pojačanje Hebei Čajna Forčuna “teško” 27 miliona dolara, za 22 utakmice imao šest asistencija.

Zahvaljujući svom urnebesnom učinku u Kini Laveci je postao vest. Momak koji je igrao za Đenovu, Napoli, PSŽ, koji je 51 put oblačio dres Argentine, prevalio je u Kini put od “naslednika Maradone” do “promašene investicije”.

Upravo Lavecijeva priča iz Kine, bez namere da na bilo koji način poredimo dve potpuno različite karijere, podsetila nas je na pomalo zaboravljenu priču o “golgeteru” koji je 20 godina igrao fudbal i nije postigao gol. Duduše, neki tvrde da jeste upisao jedan, postoji navodno i snimak na Youtube, ali teško je utvrditi da li je strelac zaista on.

To je priča o prevarantu, čudaku ili geniju – Karlosu Enrikeu Rapasu Kajzeru.

Kakva je sličnost između Karlosa i Franca - Kajzera Bekenbauera?! Apsolutno nikakva! Osim ukradenog nadimka – Kajzer.

“Ni Isus nije svima udovoljio”

Foto: Printscreen Youtube

Sada već 54-godišnji Brazilac iz Rio Parda, od 1979. do 1990. godine, imao je zadivljujuću karijeru po imenima klubova, jer je “nastupao” za meksičku Pueblu, potom za ekipe iz Brazila: Botafogo, Flamengo, Fluminense, Vasko da Gamu, Ameriku i Bangu, El Paso Patriots iz SAD, francuski Ajačio. Tokom dve decenije duge karijere ne zna se tačan broj mečeva u kojima se pojavio bar na tren na terenu, ali bilo ih je možda tek oko tridesetak. Pored kluba Bangu stoji da je postigao čak i jedan gol, međutim, ostala je nedoumica kada i na kojoj utakmici je to uradio.

Kajzer je bio u tom periodu jedan od popularnijih “fudbalera” u Brazilu, družio se zvezdama poput Rikarda Roče, Renata Gauča, Karlosa Alberta Toresa, Edmunda, Romarija, Bebeta, a životna filozofija mu je bila “želim da budem fudbaler, ali ne želim da igram fudbal” i zato je stalno simulirao povrede. Čim bi došao u novi klub, na prvom treningu bi se uhvatio za nogu i onda bi usledila pauza, pa oporavak, pa odlazak.

“Jednostavno nisam želeo da igram fudbal. To što je neko drugi želeo da me vidi na terenu nije bio moj problem. Ni Isus nije mogao svima da udovolji, pa zašto bih ja”, pravdao se kasnije Karlos Kajzer.

Život je marketing

Foto: printscreen/wikipedia

On je brzo shvatio da je “život marketing”, a beg od nemaštine video je u fudbalu. Znao je da tu mogu najlakše da prođu njegovi trikovi i zato je pored kolega fudbalera uspeo da opčini i novinare, koji nisu ostali imuni na njegove izmišljene priče. U vreme kada nije bilo interneta, kada se nije mnogo znalo šta se dešava “preko plota”, bilo mu je lakše da “prospe” priču kako je u meksičkoj Puebli bio mega car i kako su mu “Meksikanci ponudili državljastvo da bi igrao za njihovu reprezentaciju”. Brazilci su progutali te priče, a članak za člankom izlazio je novinama o “novoj zvezdi brazilskog fudbala”.

Foto: Printscreen/Wikipedia

“Uvek je imao ‘mali problem’. Uvek je bio povređen. Došao je sa viškom kilograma, i nije imao kondiciju da trenira. Šutirao je loše, igrao je loše. Bio je lažni igrač, a zvali su ga Maradona. Hej, Maradona?! On jeste izgledao kao Maradona, ali debeli Maradona”, rekao je Meira za fudbalski časopis “FourFourTwo”.

Karlos nije mogao da igra, ali bi zato insistirao na slikanju svaki put kada bi se na treningu pojavila kamera ili fotoaparat. Tada mu nije bilo teško da folira. Pri prvom kontaktu s loptom glasno bi jauknuo, uhvatio se za nogu i pao...

“Tada nije bilo magnetne rezonance, morali su da mi veruju”, objasnio je Karlos Enrike.

Prase u sredini

Foto: Printscreen/Youtube

"Pinokio, izgubio si"

Rikardo Roča, prijatelj Karlosa Enrikea, u par reči opisao je Kajzerov život.

"Pinokio, izgubio si. On je najveći lažov na svetu".

Na jednom treningu Kajzer je bio “prase u sredini”. Oko njega je bilo nekoliko top fudbalera, među kojima i superstar Bebeto. Bila je to igra bez kraja, mučna igra za “fejk fudbalera”, svima je bilo jasno da lažnjak nikad neće izaći iz kruga, ali...

“Njegova priča bila je uverljiva. Šarmirao bi vas čim bi počeo da priča. Odmah biste poverovali u sve što je rekao”, objašnjavao je Bebeto opčinjenost klubova lažnim Kajzerom.

Igrači su ga voleli jer je bio srećan i zabavan. Često im je organizovao i devojke za provod.

Kako je Karlos varao?

Šarmom je uvek znao da se izbori za šansu da dođe u novi klub. Farsu je započeo još u Botafogu 1980. godine kada se na treningu šetao sa plastičnim mobilnim telefonom i “odbijao ponude evropskih klubova” na lažnom engleskom jeziku, kao što je bila lažna i njegova karijera. Niko od Brazilaca nije znao šta priča, jer nisu znali engleski. Ali, pojavio se pomoćni trener koji je “razumeo mumlanje”. Kada je prevara otkrivena, morao je da traži novi klub.

U svakom timu ostao bi po par meseci, jer niko nije želeo da trpi “silne povrede” kojima je bio izložen.

Poklonio lopte navijačima da bi izbegao trening

Godine 1986. uspeo je da se domogne i Evrope, potpisao je ugovor za Ajačio, a na promociji je klub organizovao trening sa saigračima na kojem je Kajzer trebalo da pokaže svoj “ogroman potencijal”. Da bi se izvukao iz teške situacije, on je šutnuo sve lopte u publiku, ljubeći grb na dresu. Navijači su bili oduševljeni, čelnici kluba presrećni jer je “došao harizmatični Južnoamerikanac”, a saigrači su mogli na tuširanje jer više nisu imali s čim da treniraju.

Pesnicama branio čast predsednika

Foto: Printscreeen/Youtube

Nikada nije prestao da izmišlja

Kajzer nikada nije prestao da izmišlja. čak ni kada je završio “karijeru”. Gostujujući na brazilskoj tv “Globo” rekao je da je bio član argentinskog Independientea koji je 1984. godine osvojio Kup Libertadores. Karlos Enrike zaista jeste bio deo te ekipe. Ali neki drugi Karlos Enrike, argentinski.

Po povratku iz Evrope potpisao je ugovora sa Banguom, a Kastoru de Andradu, patronu kluba i moćnom čoveku koji je voleo kocku, fudbal i karneval u Riju, smučilo se da gleda Kajzera kako samo trčkara i trenira. Insistirao je na jednoj utakmici da konačno uđe u igri i tada je nastao problem. Ali, ne i nerešiv za Karlosa. Da bi izbegao izlazak na teren i razotkrivanje prevare, Karlos se tokom zagrevanja zaleteo na protivničkog navijača, sukobio se s njim i dobio crveni karton. Svi su bili u šoku, a De Andrade je tražio objašnjenje.

“Bog mi je dao oca, ali je on umro. Sada mi je dao drugog oca, kojeg su optužili da je lopov, a ja nikada neću dozvoliti da neko tako govori o mom ocu”, objasnio je Kajzer svoj postupak.

I, naravno, umesto otkaza jedan od opasnijih ljudi u Brazilu ponudio mu je novi ugovor, koji je Enrike ipak odbio da bi otišao da vara nekog drugog.

Jer Kastra više nije mogao.

On je znao ko je Kajzer, ali je voleo velikog umetnika u umetnosti varanja.

"Mrzeo sam da igram fudbal"

Foto: printscreen Youtube

Krijući se iza zatamnjenih naočara Kajzer, koji je u međuvremenu dobio nadimak “171 brazilskog fudbala” (kazneni broj koji se u zatvorima dodeljuje prevarantima), s osmehom govori o svojoj karijeri.

“Hteo sam da se zabavim. Nisam hteo da igram fudbal. Imao sam talenat, tako sam i otišao u Meksiko kao klinac. Mrzeo sam da igram fudbal, ali sam voleo da budem fudbaler”.

Žene, plaže, lagodan život. To je Kajzer dobio varajući u fudbalu.

“Sada se osećam krivim zato što nisam ispunio očekivanja nekih dobrih ljudi. Bilo ih je mnogo oko mene i očekivali su rezultat. A, ja im ga nisam dao”, rekao je jednom prilikom Kajzer.

I cela priča možda i ne bi bila toliko zanimljiva da nije trajala 20 godina!

Pripremio: Žikica Babović

Komentari 70
Čitajte
Pošalji komentar