Istok: Hoće li neko zaustaviti Džejmsa?

Poletni i godinu dana iskusniji Baksi, čvršći Reptorsi, Čikago i Indijana sa drukčijom filozofijom, uigrani Hoksi... Ipak, jedan tim već je viđen u finalu – Klivlend Kavalirsi sa Lebronom Džejmsom na čelu.

Nikola Novaković
Podeli

Videćemo hoće li neko uspeti da pripreti Kavsima i hoće li neko neočekivano zablistati kao prošle godine Atlanta.

Osim toga, na Istoku ćemo sa iščekivanjem pratiti razvoj i nekoliko paralelnih priča – hoće li se Vizardsi učiniti dovoljno atraktivnima za Durenta, može li Van Gandi od sadašnjih Pistonsa da napravi nekadašnji Medžik, u kom smeru će zaploviti brod Niksa, gde su u ovom trenutku slavni Seltiksi...

Sezona počinje u utorak utakmicama Čikago – Klivlend i Golden Stejt – Nju Orleans.

Pročitajte intervju sa Bobanom Marjanovićem, u ponedeljak uveče čeka vas tekst o zapadnoj konferenciji, a najavu NBA sezone zaključujemo u utorak ujutru pričom o srpskom trojcu preko Atlantika.

Atlanta Hoks

Značajni dolasci: Tijago Spliter, Tim Hardavej Džunior, Volter Tavares, Džastin Holidej
Značajni odlasci: Demare Kerol, Pero Antić

U jednoj rečenici: “Mali Sparsi“ možda neće biti rezultatski briljantni kao prošle sezone, ali i dalje su u stanju da igraju fantastičnu timsku košarku i sa pravom se nadaju ponovnoj borbi za vrh Istoka.

Reputacija Denija Ferija u Atlanti je zaista čudnovata. Sa pravom je omrznut zbog rasističkih izjava o Luolu Dengu (zbog kojih je i suspendovan, a posle je i ugovor raskinut sa njim), ali se ne može poreći da je ono što je uradio na sportskom planu bilo veoma kvalitetno. Od 2012, kada je preuzeo mesto predsednika košarkaških operacija u Atlanti, Feri je tim iz Džordžije izdigao iz dugogodišnje osrednjosti i učinio ih je jednim od najznačajnijih timova na Istoku. Ključni potezi bili su slanje Džoa Džonsona i njegovog ogromnog ugovora u Bruklin i dovođenje Majka Budenholzera, dugogodišnjeg asistenta Grega Popovića.

Budenholzer je preuzeo napadački sistem iz Sparsa i instalirao tzv. “pokretni napad“ (motion offense) u svoju ekipu. To podrazumeva da tim treba da ima na parketu pet igrača koji istovremeno mogu da driblaju, šutiraju i dodaju. Otvaranje dobrih pozicija za šuteve postiže se konstantnim kruženjem lopte. Ta promena veoma je godila igračima u Atlanti, pa su Džef Tig, Kajl Korver, Demare Kerol, Pol Milsep i Al Horford imali najbolje sezone u svojim karijerama. Atlanta je mlela protivnike i sezonu je završila sa 60 pobeda, iako je poslednje dve-tri nedelje igrala sa pola gasa. U plej-ofu im je ipak nedostajalo iskustva i sreće sa povredama protiv Kavalirsa, ali postavljen je dobar osnov za dugogodišnju plej-of košarku u Džordžiji.

Ove sezone će nastaviti gde su stali prethodne. Veliki udarac jeste odlazak Demarea Kerola u Toronto, koji mu je ponudio mnogo više novca nego što je mogao da dobije u Atlanti – to je hendikep jer je Kerol svoju ulogu u odbrani izvršavao perfektno, uz solidnu produkciju sa linije za tri poena. Skoro ni za šta su dobili Tijaga Splitera, kojeg je San Antonio poslao u Atlantu da bi otvorio prostor potreban da se potpiše ugovor sa Lamarkusom Oldridžom.

Sa centarskom linijom Horford-Milsep-Spliter i sa zdravim Sefološom umesto Kerola, Atlanta ulazi u novu sezonu sa velikim ambicijama; više od svega će želeti da se osvete Klivlendu za “metlu“ iz prethodnog plej-ofa. Treba očekivati organizovanu timsku košarku i u odbrani i u napadu, mnogo ispaljenih trojki iz dobrih pozicija i više igrača koji daju doprinos u oba smera, mada je jasno da će im biti teže jer ih protivnici sada već smatraju jednim od favorita.

Boston Seltiks

Značajni dolasci: Amir Džonson, Dejvid Li, Teri Rozir (ruki), Peri Džouns III
Značajni odlasci: Brendon Bes, Fil Presi, Luiđi Datome, Džerald Volas

U jednoj rečenici: Posle sezone u kojoj su očekivanja nadmašena u svakom pogledu, tim Breda Stivensa pokušava da nastavi da se kreće u dobrom smeru, ali to nije uvek lako kao što smo videli na primeru Finiksa.

Bred Stivens je prethodne sezone sa razlogom pobrao simpatije među igračima, navijačima i ostalim trenerima u ligi. Ne samo da je realno ograničeni tim Seltiksa iz prošle sezone doveo do plej-ofa, već je i u osnovnim statističkim kategorijama njegov tim pokazivao zavidne rezultate. Npr, Boston je na kraju sezone imao dvanaestu najbolju odbranu lige, iako nije imao centra koji bi mogao da im brani reket. U toku sezone Boston se pojačao i najavio efikasniju igru u napadu u budućnosti.

Ajzea Tomas nominalno je prvi igrač tima, opak je strelac i lopta će njemu ići u završnicama neizvesnih utakmica. Ironija jeste u tome da možda neće ni startovati utakmice u prvoj petorci, ali će ih u svakom slučaju završavati. Bostonov tim je dubok, i to je svakako velika prednost u (pre)dugačkoj NBA sezoni. Na solidan broj upotrebljivih igrača iz prošle sezone, menadžment Seltiksa tokom leta doveo je iskusne visoke igrače – Dejvida Lija i Amira Džonsona. Njih dvojica su zamenili jedinog (po pitanju minuta) relevantnog člana rotacije Bostona iz prošle sezone – Brendona Besa.

U Džonsonu dobijaju ozbiljnu pretnju iz pik-en-pop situacija i solidnog skakača, a u Dejvidu Liju (šampionu iz prošle sezone) odličnog dodavača i igrača koji može da stvara poene za sebe i druge iz visokog i niskog posta. Napredak se očekuje i iznutra – Markus Smart bi trebalo da bude buduća zvezda tima (već je sjajan defanzivac), od Ejverija Bredlija očekuje se šuterski iskorak, od Džeja Kraudera može da nastane odličan epizodista koji zaokružuje petorku, a visoki igrači (Keli Olinik, Tajler Zeler, Jonas Jerebko i spomenuti Li i Džonson) svi su redom upotrebljivi NBA igrači.

Najveća zvezda tima jeste mladi trener Bred Stivens koji beleži uspehe i u NBA ligi i posle čuda koja je pravio sa univerzitetom Batler. Odbranu je već učinio veoma čvrstom, a napad prosečnim sa ne mnogo raspoloživog talenta. Izvrsno se prilagođava protivniku, čak je i večiti talenat lige Evan Tarner kod njega igrao najbolju košarku u svojoj karijeri.

Sve navedeno trebalo bi da bude dovoljno za plej-of, ali ni Stivens nije čarobnjak, za stepenicu više će im ipak biti potreban vrhunski talentat kojeg trenutno u Masačusetsu nema. Da li će ga nabaviti kroz draft, letnju pijacu ili možda trejd (Demarkus Kazns?), videćemo.

Bruklin Nets

Značajni dolasci: Andrea Barnjani, Tomas Robinson, Vejn Elington
Značajni odlasci: Deron Vilijams, Alan Anderson, Mejson Plamli, Mirza Teletović

U jednoj rečenici: Bezidejni i nelogični sastav Netsa ne može kvalitetom konkuriše za plej-of, a nema ni utešnu nagradu u vidu potencijalnog visokog pika na draftu 2016. godine.

Kako im se tim promenio, najbolje se može videti po značaju ovih “značajnih“ pojačanja odozgo. Deron Vilijams jeste bio lošiji nego pre pet godina i često povređen, ali je i dalje bio dobar plejmejker. Mejson Plamli odrađivao je zadovoljavajujuće minute i pomagao kao bloker i egzekutor u pik-en-rolu.

Bruk Lopes jeste odličan centar u napadu i donosi gomilu poena u niskom postu i šutu sa poludistance (tako ih je prošle godine i uveo u plejof). Osim njega, malo je kvaliteta u timu. Džou Džonsonu krštenica postaje sve veći problem, zajedno sa nekonstantnošću, a Tadeus Jang jednostavno je samo solidan igrač i ništa više od toga. Poveriti ključeve napada Džeretu Džeku definitivno nije pametno, a Bojan Bogdanović je na NBA nivou spot-ap šuter i malo toga još. Dodatak Andree Barnjanija neće mnogo doprineti boljitku kluba ni u jednom aspektu.

Lajonel Holins je trener starog kova koji je udario temelje ovoj generaciji Memfis Grizlisa, ali nije naročito originalan. Napadi će se mahom vrteti oko Lopesa, a poznajući njegovu sklonost povredama, Netse čeka mnogo muke u narednoj sezoni.

Korene ove praktično bezizlazne situacije u kojoj se Bruklin našao možemo precizno lokalizovati. Po dolasku ruskog milijardera Mihaila Prohorova u klub, Mrežice su počele nekritički da gomilaju loše ugovore. Atlanta ih je odlično prevarila kada im je poslala Džoa Džonsona, Lopes i Vilijams nisu imali sreće sa povredama, a na sve to se Bruklin pri dovođenju Garneta i Pirsa odrekao praktično četiri pika prve runde i tako sebi upropastio bližu budućnost. Prohorov je na dan trejda u kojem su dobili dve legende Seltiksa rekao: “Bogovi košarke su se danas nasmešili Netsima.“ Teško da jesu.

Šarlot Hornets

Značajni dolasci: Nikola Batum, Džeremi Lin, Spenser Hoz, Tajler Hejnsbrou, Džeremi Lemb, Frenk Kaminski
Značajni odlasci: Džerald Henderson, Lens Stivenson, Mo Vilijams, Bizmek Bijombo, Noa Vonle, Džejson Maksil

U jednoj rečenici: Stršljenovi su bacili sve karte na sto ne bi li osigurali plej-of, ali posle povrede Majkla Kid-Gilkrista to ne deluje naročito realno.

Majkl Džordan je po mnogima najboljih košarkaš u istoriji, ali njegova karijera NBA funkcionera veoma je diskutabilnog uspeha (biram reči isključivo zato što je reč o Majklu Džordanu). Kao predsednik i većinski vlasnik NBA franšize Šarlot Hornets (do pre godinu dana Šarlot Bobkets), Džordan je vukao loš potez za lošim potezom. Dugo je Šarlot služio kao meta za ruganje ljudima koji prate NBA, ali je u pretprošloj sezoni pod Stivom Klifordom tim napravio veliki iskorak. Taman kada su se nazirali bolji dani za ekipu iz Severne Karoline, tim se opet vratio starim gubitničkim navikama. Na početku prethodne sezone, kada su svi očekivali opipljiviji napredak, opet je usledio pad zbog lošeg ili nikakvog doprinosa pojačanja i prosečnih igara starosedelaca.

Pred početak ove sezone menadžment Stršljenova opet se potrudio da tim učini konkurentnijim, ne bi li se konačno ustalio u plej-ofu. Stigao je provereni NBA igrač Nikola Batum u zamenu za njihovu nadu Nou Vonleja, a pojačali su se i plejadom solidnih igrača rotacije poput Džeremija Lina i Spensera Hoza. Promene nisu loše, naročito dolazak Batuma, ali same po sebi, bez napretka ostalih, one ne garantuju plej-of. Na sve to im se nadovezala i velika povreda njihovog najboljeg mladog igrača Majkla Kid-Gilkrista, koji zbog povrede ramena možda propusti i celu sezonu.

Hornetsi nemaju kontinuitet već godinama i nije ni čudo što ne mogu da učine sebe relevantnim u NBA svetu. Veliki broj improvizacija i iznuđenih rešenja ne može da zameni temeljan dugogodišnji rad. Najvieći problem jeste što Hornetsi nikako ne mogu da izaberu dobro na draftu (sećamo se Adama Morisona i Rejmonda Feltona), a Šarlot kao grad nije destinacija koja bi na osnovu svoje atraktivnosti mogla da privuče velike zvezde bez ugovora.

Ni ova sezona neće biti izuzetak u njihovom sivilu. U napadu će verovatno živnuti zamenom Batum-Lens Stivenson (koji je prošle sezone bio neizrecivo loš), dok će u odbrani bez Džeralda Hendersona, Kid-Gilkrista i Bizmeka Bijomba biti još lošiji nego inače. Nećemo moći mnogo toga lepog da vidimo na parketu, verovatno brojne izolacije za Kembu Vokera koje će se završavati šutevima iz neizglednih pozicija, i spuštanje lopte na niski post Alu Džefersonu koji jeste dobar, ali nije u stanju sâm da nosi napad na taj način.

Plasman u plej-of biće im cilj, ali iz ove perspektive deluje da će im biti potrebno mnogo da se složi mnogo toga kako bi taj cilj bio i ostvaren.

Čikago Buls

Značajni dolasci: Fred Hoiberg (trener), Bobi Portis (ruki)
Značajni odlasci: /

U jednoj rečenici: Hoibergova era ubrzanog napada počinje na čvrstim temeljima Tibodoove revolucionarne odbrane; talenta ima, ali da li će biti zdravi?

Tom Tibodo, za kojeg je vlada mišljenje da je najbolji defanzivni trener u ligi, otpušten je ovog leta sa mesta šefa stručnog štaba u Čikago Bulsima. Tibodo je bez sumnje uneo revoluciju u to kako se odbrana u NBA ligi igra, a njegove inovacije su tokom poslednjih pet godina postale su uobičajene širom lige. Jedna od njih je tzv. “ajs“ odbrana od pik-en-rola u kojoj se protivničkom igraču sa loptom ni po koju cenu ne dozvoljava penetracija u reket, već se napadač sa loptom u pik-en-rolu bez izuzetka usmerava ka aut linijama. Dalje, od svojih igrača tražio je sprečavanje povratnih pasova na trojku ili dugu dvojku (izbegavanje tzv. spot-ap situacija). Čuvanje obruča bilo je primarni cilj njegove odbrane, čak i po cenu dozvoljavanja šuteva sa poludistance iz driblinga. I poslednja, najinovativnija stvar koju je učinio standardom širom lige, jeste insistiranje na tome da trojica igrača odbrane uvek budu na strani na kojoj je lopta. Sve to dalo je velike rezultate u igri Bulsa – njihova odbrana u pet sezona je Tibodoove vladavine bila je dva puta prva, jednom druga, jednom peta i poslednje godine “tek“ jedanaesta u ligi.

Za sve to vreme Bulsi su igrali dobru košarku, bili konkurent za titulu, ali su ih u borbi za trofej Lerija O’Brajena zaustavile povrede. Doduše, bilo je i sezona kada su bili zdravi, ali im se tada isprečio Lebron Džejms u dresovima Majamija i Klivlenda. Ipak, ostaje veliki žal jer smo ostali uskraćeni za vrhunac ove Tibodoove generacije zbog povrede lidera Bulsa Derika Rouza. Dalji razvoj događaja je poznat, Rouz se dugo oporavljao od povreda, pa se vratio na parket znatno lošiji. Luol Deng je poslat u Majami, Karlos Buzer je postao igrač koji je kvalitetom na granici NBA lige, Žoakim Noa se takođe muči sa povredama, a sjajna klupa iz sezone 2011/2012. raspršila se širom lige u potrazi za većim ugovorima.

Nije bezgrešan bio ni sâm Tibodo, napad Bulsa tokom njegovog staža na klupi uglavnom je bio osrednji do loš (sa izuzetkom Rouzove MVP sezone). Njegov tim igrao je veoma sporo, na mali broj napada. Kritikovali su ga da previše koristi startere, da je dobrim delom i zaslužan za njihove povrede. Zamerki je bilo i na račun toga što ne daje dovoljno prostora mladim igračima, a forsira veterane čije je vreme davno prošlo, poput Kirka Hajnriha.

Prethodna sezona bila je poslednji pokušaj Bulsa u ovoj eri da napadnu titulu. Pojačali su se iskusnim, ali i dalje efikasnim Pauom Gasolom, a mnogi mladi igrači koje su Bulsi birali na draftu postali su sposobni igrači rotacije – Batler, Gibson, Snel, Mirotić. Bulsi su imali dobar sastav, ali su u plej-ofu ipak poklekli pred Lebronom još jedanput.

To je značilo promenu kursa u načinu vođenja tima i rukovodstvo je imenovalo novog trenera – Freda Hojberga, bivšeg NBA igrača i trenera univerziteta Ajova Stejt. Promena je radikalna u smislu da je Hojberg trener koji identitet svog tima gradi preko napada, za razliku od Tibodoa. Od Hojberga se očekuje da udahne vazduh napadu Bulsa, da podigne tempo igre (više kontri, manje pozicionih napada), da pospeši kruženje lopte u napadu i da organizuje napad tako da tim šutira više trojki.

Tim se u odnosu na prošlu sezonu nije menjao, ali je interesantno videti sa kojom će petorkom Bulsi startovati sledeće sezone. Za Hojbergov sistem modernog napada neophodna je četvorka koja može da šutira trojke (ima idealnog igrača tog profila u Nikoli Mirotiću). Sa druge strane, to bi značilo da bi sa klupe morao da kreće nego iz tandema Noa-Gasol, a verovatno je da ni jedan ni drugi neće biti oduševljeni takvim razvojem situacije. Povrede i dalje vrebaju, Rouz se već povredio (fraktura lica), a Noa, Gibson i ostali poznati su po velikom broju sitnih povreda svake sezone.

Rouz više nikada neće biti na onom MVP nivou, ali Bulsi su već dobili novog vođu na bekovskim pozicijama u vidu Džimija Batlera, igrača koji je najviše napredovao prošle sezone u NBA. Talenta ima, ali tek nam predstoji da vidimo kako će on funkcionisati u posve drugačijim okolnostima.

Klivlend Kavalirs

Značajni dolasci: Ričard Džeferson, Mo Vilijams, Saša Kaun
Značajni odlasci: Majk Miler, Šon Merion, Kendrik Perkins

U jednoj rečenici: Posle finala u kojem nisu bili dovoljno zdravi da priprete Golden Stejtu, Lebron i saigrači ulaze u drugu godinu projekta sa istim ambicijama, ali i sa više iskustva.

Prva godina po Lebronovom povratku u rodni Ohajo ipak se završila pozitivno za franšizu, iako titula još nije osvojena, ni posle 45 godina takmičenja u NBA. Lebron je ostao lišen pomoći najbolje dvojce pomagača koje je u timu imao (Lav i Irving su se tokom plej-ofa povredili). Koliko je sezona bila turbulentna i obeležena povredama i trejdovima, vidi se iz podatka da je sezona započeta sa startnom petorkom Irving-Vejters-Džejms-Lav-Varežao, a završenta postavom Delavedova-Šampert-Džejms-Tompson-Mozgov.

U odnosu na tim iz prošle sezone, promene su minimalne, ali, utisak je, pozitivne. Miler, Merion i Perkins su u svojim najboljim godinama bili zaista dobri igrači i vrhunski u onome što su radili, ali su u prethodnoj sezoni mogli da ponude isključivo savete mlađima u svlačionici. Nisu ni Džeferson, a ni Lebronov stari saborac Mo Vilijams u cvetu mladosti, ali od njih se ipak može očekivati opipljiv doprinos u napadu. Naročito će biti značajna Vilijamsova uloga, uzevši u obzir to da je Irving povređen i da neće igrati na početku sezone.

Da li Klivlend mora da bude i bolji da bi osvojio titulu ove sezone, ili samo zdraviji u odnosu na prošlu? I jedno i drugo. Povrede su ishod sreće jednako koliko su i rezultat fizičke pripreme, ali na poboljšanja u igri Kavalirsi definitivno mogu da utiču. Najveća rezerva koju tim iz Ohaja ima jeste doprinos Kevina Lava u napadu, a prošle sezone nije bio korišćen u meri u kojoj je to možda bilo očekivano. Njegova uloga znatno je redukovana u odnosu na ono što smo mogli da vidimo u Minesoti, ukratko, bio je prekvalifikovana streč-četvorka. David Blat često je kritikovan zbog toga, a očekuje se da će, posle godine uhodavanja, Lav opet imati šansu da nam pokaže kakav je dodavač i egzekutor sa visokog i niskog posta.

Odbrana bi trebalo da se popravi jer će Delavedova i Šampert na spoljnim, odnosno Tompson i Mozgov na unutrašnjim pozicijama, imati dosta minuta. U napadu sa Lebronom, Kajrijem i Lavom imaju pregršt opcija, ali jedno je sigurno – kada je gusto, lopta ide Lebronu u pik-en-rol situaciji.

Glavni su favorit na Istoku, i teško je zamisliti da im neko osim Čikaga uopšte i pripreti. Lebronove najbolje godine i dalje traju, valja uživati u njima.

Detroit Pistons

Značajni dolasci: Ersan Iljasova, Markus Moris, Eron Bejns, Stenli Džonson (ruki), Redži Bulok, Stiv Blejk, Deni Grejndžer
Značajni odlasci: Greg Monro, Keron Batler, Tejšon Prins

U jednoj rečenici: Van Gandi misli da u drugoj godini konačno ima igrače za svoj sistem, a od toga da li je bio u pravu pri njihovom dovođenju, zavisi da li će biti u plej-ofu ili ponovo na dnu Istočne konferencije.

Stenu van Gandiju, nekadašnjem treneru Orlanda, čelnici Detroit Pistonsa dali su odrešene ruke pred početak prošle sezone – postavili su ga na mesto trenera, ali uz mogućnost da odlučuje i o dovođenju igrača u tim, pa je sada on de facto i trener i generalni menadžer Pistonsa.

Pri dolasku je zatekao haos koji je za sobom ostavio Džo Dumars. Gomila nekompatibilnih igrača koja se tu nalazila igrala je neefikasnu košarku. Van Gandi je krenuo u totalnu rekonstrukciju tima kako bi stvorio ono što odgovara njegovom stilu igre. Najbolji primer za njegovu radikalnost jeste činjenica da je sa Džošom Smitom, najplaćenijim košarkašem u ekipi, raskinuo dugogodišnji ugovor i platio mu ogromnu odštetu, samo da bi mogao da počne ispočetka.

Ovoga leta tim iz Mičigena bio je veoma aktivan, a svi igrači koji su dovedeni se uklapaju u Van Gandijevu viziju tima. Tim je građen po uzoru na Orlando iz perioda 2007-2012, kada im je Van Gandi bio trener. Taj Orlando bio je odličan, u sezonama 2008/2009. i 2009/2010. dobio je po 59 utakmica u regularnoj sezoni i dogurao do finala konferencija, odnosno NBA finala. Potom je Dvajt Hauard napustio tim, a trener je otišao na sever da sve počne ponovo.

Očigledne su sličnosti između Orlanda od pre pet-šest godina i današnjeg Detroita. Andre Dramond je snažni centar koji je sjajan u zaštiti reketa i odličan skakač, ali ima problema sa bacanjima – slično kao Hauard. Redži Džekson i Brendon Dženings su bekovi koji su veoma efikasni u pik-en-rolu – kao što su to bili i Džamir Nelson i Rejfer Alston u Orlandu. Krila Detroita su dobri šuteri: Iljasova, Markus Moris, Entoni Toliver, ruki Stenli Džonson – podsećaju na Rašarda Luisa, Hida Turkoglua i ostale. Kaldvel-Poup podseća na Kortnija Lija iz tog vremena, Eron Bejns na ondašnjeg Marćina Gortata itd.

Kako izgleda njihova igra? Prilično je jednostavna – pik-en-rol je osnova napada iz kojeg će plejmejker (Džekson) pokušavati da pronađe centra u reketu (Dramond), ili šutere na liniji za tri poena (Iljasova, Moris, Kaldvel-Poup...). U odbrani će sve rupe pokušavati da zakrpi Andre Dramond – fizičko čudo prirode.

U pauzi između dve sezone odrekli su se odličnog Grega Monroa, centra koji je donosio mnogo poena iz niskog posta. On se nije uklapao u ovakvu igru Detroita jer zbog nedostatka šuta nije mogao da igra u Van Gandijevom sistemu na poziciji četiri, a na centru su minuti ipak garantovani Dramondu.

“Svi igrači su došli u trening kamp fizički spremni, niko nema kilograma viška osim mene“, rekao je Sten van Gandi u jednom intervjuu pred početak ove sezone. Ovo im je godina odluke, a uspeh celog poduhvata zavisiće najviše od napretka dva najbitnija šrafa – Dramonda i Džeksona. Ako žele u plej-of, Dramond mora da napravi veliki skok, da popravi očajna slobodna bacanja (38,9% u prošloj sezoni) i da bude konstantniji, a Džekson mora da se zadrži na sjajnoj realizaciji iz pik-en-rola iz finiša prethodne sezone, ali i da poboljša šut za tri poena koji je prošle godine bio mlakih tridesetak posto.

Pojačanja su značajna, ali ovaj tim ipak računa na “unutrašnji rast“ da bi tokom godina postao konkurentan. Za sada, plej-of nije očekivan, ali nije ni neuhvatljiv.

Indijana Pejsers

Značajni dolasci: Monta Elis, Džordan Hil, Čejs Badinger, Majls Tarner (ruki)
Značajni odlasci: Dejvid Vest, Roj Hibert, Luis Skola, Si-Džej Votson, Donald Sloun, Kris Kouplend, Damjan Rudež

U jednoj rečenici: Vreme masivnih centara u Indijanapolisu je prošlost, a oporavljeni Pol Džordž vraća se u konceptualno potpuno različite Pejserse koji se s pravom nadaju povratku u plej-of.

Posle Čikaga, dolazimo do još jednog tima koji će potpuno promeniti identitet ove sezone, s tim što ovde nije bilo promene na klupi, već igračkih. Glavna i osnovna od tih promena jeste (uz povratak prve zvezde tima Pola Džordža) odlazak Dejvida Vesta i Roja Hiberta. Krupni igrači na pozicijama četiri i pet nisu dovedeni da ih zamene, što znači totalno menjanje kursa u košarkaškoj filozofiji Indijane.

Posle nekoliko godina u kojima je bila glavni konkurent Lebronovom Majamiju na Istoku (u tri od četiri plejofa pod Vogelom izbacio ih je Majami), Indijana je u prošlu sezonu ušla značajno oslabljena zbog povrede Pola Džordža i ispustila je ple-of. Vogel i Leri Bird. predsednik košarkaških operacija u Indijanapolisu, doneli su odluku da krenu u korak sa trendovima u ligi i pokušaju sa svojom varijantom smol-bola – igre sa niskim petorkama.

U Pejsersima će smol-bol izgledati tako što će Džordž po povratku na teren igrati na poziciji krilnog centra, a tim će igrati daleko brže i šutirati mnogo više spolja nauštrb, prošlih sezona brojnih, šuteva iz reketa. Doveden je i Monta Elis, igrač koji je u prethodnih nekoliko godina u Dalasu potpuno sazreo i dokazao se kao bek preko kojeg se vrlo uspešno može igrati pik-en-rol, kao i Čejs Badinger, igrač koji, kada je zdrav, donosi odličnu kombinaciju odbrane i šuta za tri poena.

Nezahvalno je prognozirati rezultat u sledećoj sezoni jer nikada nismo ni gledali Indijanu i Džordža u nečemu sličnom. Ipak, valja se setiti da je on pre povrede bio jedan od 10 najboljih igrača lige, elitna opcija u oba smera. Napad će se sigurno osetno poboljšati (mada u odnosu na onaj prošlogodišnji to nije ni teško), ali postoji i rizk da će odbrana trpeti. Roj Hibert nije bio opasan po protivnički koš koliko su njegovi treneri i navijači želeli, ali je bio silan u odbrani svog reketa. Na pozicijama četiri i pet Pejsersi nemaju igrača na visokom NBA nivou (osim Džordža koji na četvorci debituje ove sezone), a i rotaciji bekova još neko pojačanje bilo bi dobrodošlo.

U svakom slučaju, ovo je velika promena kursa, a proces neće biti kratkotrajan. No, dok je Pol Džordž zdrav i u formi, Pejsersa se svakako treba plašiti.

Majami Hit

Značajni dolasci: Amare Stodemajer, Džerald Grin, Džastis Vinslou (ruki), Džon Lukas III
Značajni odlasci: Majkl Bizli, Šabaz Nejpir, Zoran Dragić

U jednoj rečenici: Pet Rajli je okupio proverene veterane u Saut Biču i sa njima planira da napadne makar polufinale konferencije, ali povrede mogu veoma lako da poremete taj plan.

Odlazak Lebrona Džejmsa i loša sreća sa zdravljem tim su koji je igrao finale četiri puta u nizu pretvorili u tim koji je prošle sezone ostao bez plej-ofa. Pet Rajli, Erik Spolstra i Dvejn Vejd neće odustati od ovog projekta samo zato što ga je Lebron napustio. Iako nosioci igre nisu u naponu snage, i dalje ima kvaliteta za plej-of bitke.

Prošla godina zaista je bila puna pehova. Dvejn Vejd je propustio, sada već standardnih, 20 utakmica zbog povreda i umora, a Kris Boš je sezonu završio tokom Ol-star vikenda pošto je primljen u bolnicu zbog krvnih ugrušaka u plućima. Bez dva najbolja igrača, timu nije pomogao ni Goran Dragić koji je doveden iz Finiksa u isplativom trejdu za Majami, a od pomoći nisu bile ni igre Hasana Vajtsajda, koji se pojavio niotkud i dokazao se kao jedan od najboljih blokera u ligi i zauzeo mesto startera u Hitu.

U novu sezonu momci iz Majamija ulaze zdravi, ali i pojačani. Tokom godina Amareova leđa su ga učinila igračem koji može da igra dvadesetak minuta po utakmici, ali je za to vreme veoma koristan u napadu. Džerald Grin je nekada neukrotiv i nestalan, ali može ubaciti 20 svake večeri, dok je Džastis Vinslou jedan od najtalentovanijih rukija generacije, i igrač kojeg je Hit izabrao mnogo posle predviđene pozicije. Najbitnije od svega jeste da su Vejd i Boš osposobljeni za početak sezone.

Sa Vejdom na poziciji dva, Hit i dalje ima iznadprosečnog poentera i odličnog odbrambenog igrača. Najveći Vejdov problem jeste što nije naučio da šutira za tri poena; taj šut bi mu olakšao starenje u ligi, ovako mora konstantno da ide na ulaze što uzima danak na telu. Boš je i dalje jedan od najpotcenjenijih igrača lige – on je krem lige u šutu sa poludistance i odličan je za tri poena, a posao u odbrani i na skoku i dalje obavlja veoma dobro. Goran Dragić u prošloj sezoni nije napredovao koliko se očekivalo zbog sticaja nesrećnih okolnosti u Finiksu, ali i dalje donosi svestranost – dobar je i šuter i dodavač i odbrambeni igrač. Usled Vejdovih skraćenih minuta i povreda, on će veoma često biti taj koji će na sebe preuzeti najveći teret u organizaciji.

Spolstra se drži svojih postulata iz vremena Lebronovog boravka na Floridi. Uglavnom se igra u postavama u kojima četvorka može da šutira trojke (najčešće Boš), što otvara prostora za ulaze Vejda, Dragića i ostalih. U odbrani će leđa svojim spoljnim igračima čuvati Vajtsajd, i u tom smeru imaju potencijal da budu iznadprosečni.

Ukoliko ih povrede zaobiđu, imaju šansu da bude među najboljih pet na Istoku i da se nadaju prolasku u polufinale konferencije. Ipak, ako ih zdravlje ne bude služilo, ovaj sastav može se urušiti poput kule od karata.

Milvoki Baks

Značajni dolasci: Greg Monro, Grivis Vaskes, Kris Kouplend
Značajni odlasci: Zaza Pačulija, Ersan Iljasova, Džered Dadli

U jednoj rečenici: Atletski moćni mladići pod vođstvom Džejsona Kida vraćaju se još jači, a cilj im je dalji napredak i značajnija uloga u plej-ofu.

Greg Monro je letos došao u Milvoki, Viskonsin, iako je imao ponude iz Njujork Niksa i Los Anđeles Lejkersa. To možda svedoči o tome koliko su ove franšize iz dva najveća grada u SAD loše i dezorijentisane, ali treba odati priznanje i čelnicima Milvokija za to što su uradili tokom prethodne godine i učinili sebe primamljivom destinacijom za mladog centra.

Prošle sezone je Milvoki bio hit lige, mladi igrači su ga predvodili do šestog mesta na Istoku, ali je u prvoj rundi plej-ofa tim ipak glatko ispao od Čikago Bulsa. Da vidimo šta ih je učinilo toliko uspešnima prethodne godine.

Pre svega fizičke predispozicije. Prošle sezone je Milvoki imao običaj da na parket izvede petorku u kojoj su bili Karter-Viljams, Midlton, Adetokumbo, Henson i Pačulija, u kojoj je svako (osim Pačulije) znatno viši i krupniji od direktnog rivala. Pritom, onu su odlične atlete, što je Džejsonu Kidu omogućilo da postavi odbranu sa mnogo preuzimanja i presinga na loptu – ta odbrana bila e druga u ligi, odmah iza šampiona Voriorsa. Duge i brze ruke svakoga od navednihigrača zatvorile su sve prilaze košu, ali i omogućile čestu igru u tranziciji posle ukradenih lopti, a to je nešto što ovako atletski obdarenom timu izuzetno odgovara. Odbrana im je već zastrašujuća, a kako ovi igrači postaju stariji, biće sve uigranija.

Druga strana medalje jeste nedostatak šutera na parketu koji omogućava protivnicima da se povuku ka košu i sprečavaju lake poene. Ovom manjku šuta nije pomogao ni trejd u kojem je u zamenu za Brendona Najta stigao Majkl Karter-Vilijams, a štetila im je i povreda kolena njihove najvećeg talenta, Džabarija Parkera, posle samo dvadesetak odigranih utakmica prošle sezone. Upravo je Džabari Parker njihova najveća nada za budućnost jer ima potencijal da se razvije u elitnog poentera iz različitih pozicija na terenu. Pre svega, dobar je šuter, a šut je nešto što će Milvokiju biti neophodno u daljem razvoju.

Ove sezone je stigao i Greg Monro, igrač koji je odlično igrao u Detroitu tokom poslednjih nekoliko godina. On im daje još jednu dimenziju u napadu, odličan je realizator iz reketa, ali je pitanje koliko će mu mesta biti otvoreno, bez komplementarnih šutera. Grčki reprezentativac Janis Adetokumbo izrasta u jednog od najuzbudljivijih igrača u ligi – u odbrani može da čuva i bekove i krila i lakše centre jednako kvalitetno, dok je u napdu nezaustavljiv u kontrama zbog dugog koraka i atletskih sposobnosti.

Za sada sve ide prema planu, a da bi postali legitiman konkurent za titulu, Milvokiju je potreban još jedan vrhunski poenter. U Viskonsinu se nadaju da će ga dobiti u vidu Džabarija Parkera.

Njujork Niks

Značajni dolasci: Eron Aflalo, Kajl O’Kvin, Robin Lopes, Kevin Serafan, Derik Vilijams, Kristaps Porzingis
Značajni odlasci: Tim Hardavej, Aleksej Šved, Kol Oldrič, Džejson Smit, Kvinsi Ejsi

U jednoj rečenici: Kreće druga godina u dugačkom projektu Fila Džeksona, a u njoj je cilj pronaći igrače za budućnost i još raditi na utemeljivanju košarkaških vrednosti na Menhetnu.

U Niksima su rešili da rade temeljno, prvi put posle više od 15 godina. Za taj posao doveli su najboljeg, ili makar najslavnijeg mogućeg kandidata – Fila Džeksona. Džekson je čovek koji ne trpi osrednjost i zato se upustio u dubinsko ćišćenje tima. Njegova vizija jeste uvođenje napadačkog sistema poznatog po imenu trougao u Nikse, sistema sa kojim je osvojio 11 titula kao trener. Prošle sezone je sve delovalo katastrofalno, a nije im pomogla ni povreda Entonija, te su Niksi uz Filadelfiju bili najgori tim lige, iako je Minesota na kraju imala najslabiji skor.

Gomila prosečnih igrača prodefilovala je u plavo-narandžastom dresu, a retki su oni koji su preživeli prvu “seču“ u Medison Skver Gardenu. Dvojica koja su pokazala barem nešto, Šved i Oldrič, otišli su iz kluba vođeni različitim motivima. Rus je prihvatio unosniju ponudu iz Himkija, a Oldrič je otišao u Kliperse jer mu se borba za titulu u Klipersima činila privlačnijom od tavorenja na dnu Istočne konferencije. Lengston Galovej ispostavio se kao solidan bek, ali malo više od toga.

Pred Niksima su godine ponovne izgradnje i ništa neće ići glatko, ali ove godine bi skor na kraju sezone ipak trebalo da im bude mnoho bolji. Pored zdravog Karmela Entonija, koji je uprkos svojim bubicama i dalje jedan od najboljih košgetera na svetu, Njujorčani imaju i pristojne igrače zadatka ovog puta. Robin Lopes je dobar centar koji ume da igra odbranu, ali i da dodaje, Kajl O’Kvin ima potencijal da se razvije u dobro “pomoćno osoblje“, a Eron Aflalo će pokušati da se vrati u formu iz Orlanda i Denvera gde je bio odličan u odbrani, ali i dobar šuter za tri.

Niksima će prioritet biti ispitivanje granica do kojih seže talenat Kristapsa Porzingisa, perspektivnog Letonca sjajnog šuta, ali će ovo biti još jedna godina pripreme za buduće poduhvate, još jedna godina mukotrpnog uvođenja “trougla“. Ali ko zna, sa Karmelom plej-of nikada nije nemoguć. Doduše, neki se brinu da je i titula sa njime jednako nemoguća.

Orlando Medžik

Značajni dolasci: Skot Skajls (trener), Mario Hezonja (ruki), Džejson Smit, Si-Džej Votson, Šabaz Nejpir
Značajni odlasci: Kajl O’Kvin, Mo Harkles, Luk Ridnaur, Ben Gordon, Vili Grin

U jednoj rečenici: Skot Skajls doveden je da pokuša da grupu relativno talentovanih mladih igrača odvede na viši nivo, ali pitanje koje sve muči glasi: Ima li ovde vrhunskog talenta?

Orlando nikako ne može da se oporavi i učini sebe bitnim u NBA okvirima od odlaska Dvajta Hauarda. U zamenu za njega dobili su veliki broj draft pikova, ali njih i dalje nisu iskoristili da nađu svoju zvezdu koja će ih predvoditi u budućnosti. Igrači koje imaju jesu talentovani, ali niko od njih ne pokazuje potencijal da izraste u NBA klasu. Uz to je loša vest što su nekompatibilni jedni sa drugima.

Spoljni igrači koje imaju jesu dobri u svom poslu, ali je teško postaviti efikasan NBA napad kada trojica najboljih spoljnih igrača ne mogu da šutiraju trojke. Viktor Oladipo, Elfrid Pejton i Eron Gordon agresivni su u odbrani, ali da bi mogli da budu makar prosečni u napadu, moraju da imaju podršku šutera. Sa druge strane, centri (Vučević, Fraj) jesu dobri šuteri, ali su odbrambeno veoma slabi. Orlando se sada našao na pola puta – bekovi ne umeju da šutiraju, ali mogu da igraju odbranu, a centri mogu da šutiraju, ali ne i da igraju odbranu. To sve rezultuje ispodprosečnom produkcijom u oba smera, a sa tim je nemoguće dosegnuti plej-of.

Situacija u Orlandu slična je onoj u Milvoki Baksima, gde se takođe kuburi sa šutem za tri poena. Razlika je u tome što su njihovi igrači ipak talentovaniji, a imaju i potencijalnu NBA zvezdu u Džabariju Parkeru. Medžik se nada da je njihov Džabari mladi Dubrovčanin Mario Hezonja. Hezonja zaista iskazuje talenat, izvrstan je šuter za tri, to je ono što je Orlandu veoma potrebno, ali je daleko od toga da ga mogu nazivati spasiocem franšize. Ovo je godina u kojoj mu moraju dati šansu i videti da li on poseduje kvalitet koji ih može izbaviti iz čamotinje NBA mediokriteta.

Da prebrode ovaj prelazni period, rukovodioci Medžika angažovali su novog trenera Skota Skajlsa. On je poznat kao strog i zahtevan trener, koj, doduše ume da bude i duhovit. (Na postavljeno pitanje za vreme boravka na klupi Čikago Bulsa: „Šta Edi Kari može da uradi da poboljša učinak u skoku?“ odgovorio je „Da skoči.“) Skajlsova specijalnost jeste odbrana, čak je i za vreme boravka u Milvokiju od grupe igrača ograničenog talenta složio efikasnu NBA odbranu.

Od Orlanda sledeće sezone očekujte mnogo presinga u odbrani, uz dosta preuzimanja (za to imaju ljudstvo), a u napadu mnogo pik-en-pop akcija za Vučevića i Fraja. Očekujte takođe i mnogo promašenih trojki, ali nemojte da očekujete borbu za plej-of jer ovaj tim Medžika za njega još nije dovoljno zreo, a možda ni kvalitetan.

Filadelfija Seventisiksers

Značajni dolasci: Nik Stauskas, Karl Lendri, Džalil Okafor, Kendal Maršal
Značajni odlasci: Luk Rišar Mba a Mute, Džejson Ričardson

U jednoj rečenici: Još jedna sezona antikošarke orkestrirane od strane Sema Hinkija – nadamo se da nećemo još dugo morati da “uživamo“ u ovome i da će liga konačno promeniti pravila kako bi se “tankovanje“ predupredilo.

Malo se toga promenilo od kada je Hinki postao generalni menadžer nekada slavne Filadelfije. Mladi igrači se stavljaju u kontekst u kojem nikako ne mogu da pobeđuju, a pošto su procenjeni kao nedovoljno talentovani, šalju se u druge klubove u zamenu za pikove sa drafta na kojem se biraju novi mladi igrači. Krug deluje kao beskonačan.

Mnogi kažu da Hinki samo kupuje vreme sebi jer nije spreman da konačno napravi nekakav konkretan potez i preuzme odgovornost za njega. Za to vreme on poziva navijače da veruju “Procesu“, ali i njihovo strpljenje ima kraj. Jedino što je bitno jesu novi i novi pikovi koji nikako da postanu značajni članovi rotacije jednog legitimnog NBA ligaša.

Ovogodišnja zvezda će biti Džalil Okafor, doskorašnji centar Djuka koji je tokom cele sezone pokazivao veliki talenat za igru na niskom postu. Ono što može biti zabrinjavajuće jeste što je on protiv rivala na NCAA nivou dominirao fizički, dok u igri sa profesionalcima to nikako neće biti slučaj. Tu je i Nerlens Noel, koji ulazi u svoju drugu sezonu pošto je u prvoj dokazao da može da bude značajan odbrambeni faktor u ligi. Kovington je solidan igrač u odbrani sa mogućnošću napretka i u ofanzivi. Nik Stauskas se nikako nije snašao u Kingsima, ali je vrhunski šuter, a za takve u ligi uvek ima mesta.

Filadelfija je igrala dobru odbranu prošle sezone uprkos svemu, ali će instaliranjem Okafora i Stauskasa u prvu petorku ona neminovno pasti. Ništa ne treba očekivati od Filadelfije sledeće sezone, ali se valja nadati promeni kursa u politici vođenja kluba i konačnom prelasku u ozbiljno funkcionisanje franšize.

Toronto Reptors

Značajni dolasci: Demare Kerol, Kori Džozef, Luis Skola, Bizmek Bijombo, Entoni Benet
Značajni odlasci: Lu Vilijams, Tajler Hejnsbrou, Amir Džonson, Grivis Vaskes

U jednoj rečenici: Masai Uđiri nastavlja sa svojom “svi za jednog – jedan za sve“ filozofijom košarke, od koje ovog puta očekuje da će uroditi plodom i makar drugom rundom plejofa.

Masai Uđiri pre nekoliko godina doživeo je slavu sastavivši tim Denvera koji je bez velike zvezde bio ravnopravan sa silama i tada jakog Zapada. U sezoni 2012/2013. završili su treći, a tokom tog niza su ostvarili fantastičan skor na domaćem parketu, prikazali sjajnu timsku igru i brzu košarku Džordža Karla u kojoj se šutira mnogo trojki. Posle eliminacije od Golden Stejta, i Karl i Uđiri su neočekivano dobili otkaze u Denveru posle jedne od najuspešnijih sezona u istoriji franšize.

Uđiri se preselio na sever, u prestonicu Kanade, da se oproba u drugom timu, ali sa sličnim receptom. Prvo se oslobodio okova neefikasne košarke sa mnogo šuteva sa poludistance tako što je Rudija Geja poslao u Sakramento. Bio je veoma uspešan, sagradio je respektabilan tim oko jezgra Kajl Lauri-Demar Derozan. Tom jezgru su pridodati sjajni mladi talenti u vidu Terensa Rosa i Jonasa Valančunasa, kao i gomila iskusnih košarkaša. Sve je to bilo dovoljno za plej-of tokom prethodne dve sezone, ali dalje od prve runde nisu odmakli. Svakako, i ovo je bio uspeh, naročito ako se pogledaju timovi koji su Uđirijevom dolasku prethodili – post-bošovski Toronto bio je jedna od bezopasnijih franšiza u ligi.

Dvejn Kejsi, trener Reptorsa, možda nije taktički genije, ali ima izgrađen stil igre. Lopta brzo teče u napadu i agresivno se igra u odbrani – sve to omogućeno dubokom rotacijom, naročito u prethodnoj sezoni. Pošto ih je Vašington jednostavno pregazio u prethodnom plej-ofu (iako se verovalo da su ova dva tima slična po pitanju kvaliteta), menadžment Kanađana upustio se u promene.

Četiri značajna člana rotacije su napustila klub, među njima su najvažniji Lu Vilijams, ubojiti bek koji je bio najbolji šesti igrač lige prethodne sezone, i startni krilni centar Amir Džonson, koji je pored energije koju ulaže na skoku i u odbrani postao i veoma dobar šuter sa poludistance, pa čak i sa linije za tri poena. Neumorni Tajler Hejnsbrou i pouzdani, ali ponekad previše tromi Grivis Vaskes su takođe promenili sredinu. Ipak, stiče se utisak da pojačanja koja su stigla nadomešćuju ove izostanke.

Demare Kerol se dokazao kao elitni odbrambeni igrač i kao sposoban šuter sa linije za tri poena prošle godine u Atlanti, a Kori Džozef ima veliko iskustvo igranja u šampionskom timu San Antonija. Iskusni Luis Skola će predvoditi klupu u napadu; i dalje ima širok raspon poteza na niskom postu, iako ga noge polako izdaju. Leđa će mu čuvati korpulentni Bizmek Bijombo, koji malo toga zna u napadu, ali se odlikuje odličnom igrom u odbrani zbog čega je savršeno komplementaran igraču Skolinog profila. Minute na četvorci sigurno će zaslužiti i borac Džejms Džonson.

Naravno, većina napadačkih akcija će se i dalje vrteti oko prve dve zvezde tima – Kajla Laurija i Demara Derozana. Lauri je prvi deo prethodne sezone igrao vrhunski, delovao je kao Kris Pol Istočne konferencije. Od Ol-star vikenda njegova forma počela je osetno da pada, a samim tim i igra celokupnog tima. On je najbolji igrač, glavni plejmejker, a u ovu sezonu ulazi vidno mršaviji, pa se navijači Reptorsa nadaju da će biti i brži i da će se manje povređivati. Derozan mora da počne da šutira više trojki, a manje dugih dvojki kako bi povećao efikasnost.

Na kraju ostaje pitanje – kako napraviti korak više? Ulazak u plej-of nije loš rezultat, ali za više je potreban igrač vrhunskog kvaliteta. Valančunas i naročito Ros to očigledno nisu, a Kerol, iako skupo plaćen, ipak je igrač zadatka. Jedina nada Kanađanima jeste to da će Kajl Lauri odigrati celu sezonu na nivou na kojem je odigrao prvih četrdesetak utakmica prethodne.

Vašington Vizards

Značajni dolasci: Džered Dadli, Alan Anderson, Geri Nil, Keli Ubre (ruki), Iš Smit
Značajni odlasci: Pol Pirs, Razual Batler, Kevin Serafan, Vil Bajnam

U jednoj rečenici: Posle neuspešnog leta u kojem nisu uspeli da zadrže Pola Pirsa, momci iz prestonice učiniće sve da svoju ekipu predstave na najbolji mogući način kako bi na leto 2016. bili što atraktivniji za Kevina Durenta.

Kevin Durent je rođen u Vašingtonu i Vizardsi već neko vreme figuriraju kao potencijalno odredište za prelazak Durenta u leto 2016. On tada postaje slobodan agent i mnogi će klubovi pokušati da ga privuku u svoje redove. Vašington ima tu sitnu prednost pukom igrom slučaja, ali ostatak je na njima – kako učiniti sebe dovoljno primamljivim za jednog od najboljih košarkaša današnjice?

Dobrim rezultatima i dokazom da se u klubu temeljno radi i cilja na titulu, naravno. Problem je što je Vašington ostao bez Pola Pirsa, jednog od najznačajnih igrača u timu, uprkos godinama, a za njega nije doveo adekvatne zamene. Napad Vizardsa tokom prošle sezone nije bio dobar, trener Vitman uporno je odbijao da zaigra sa niskom petorkom, da Pirsa stavi na poziciju krilnog centra. Tokom plej-ofa se ispostavilo da je to bio dobar blef Rendija Vitmana jer je u plej-ofu Pirs konačno zaigrao na četvorci, a tim se napadački preporodio. Ipak, Atlanta je bila prejaka za Džona Vola i njegove saigrače, ali konstantni napredak radovao je navijače Vizardsa.

Letos je Pirs ipak shvatio da će mu šanse za sticanje drugog prstena u svojoj karijeri ipak biti veće u rodnom Los Anđelesu, pa se pridružio Klipersima. Na njegovo mesto je doveden Džered Dadli koji je već povređen, a nema ni sposobnost Pola Pirsa da sebi kreira poene i da pogađa ključne šuteve.

Petorke Vizardsa u kojima su i Gortat i Vol jesu nezgodne za protivnike jer je reket uvek pun, ali su za napad Vašingtona pogubne jer Nene više ne može toliko brzo da trči, a i sve njegove šuterske manjkavosti dolaze do izražaja. Na poziciji četiri će se smenjivati još i Kris Hamfriz i Dru Guden, ali je malo verovatno da će iko od njih zabeležiti značajniji učinak. Takođe, pozicija tri nije u potpunosti rešena. Odlaskom Pirsa i tu se otvara rupa, koju će morati da zakrpi Oto Porter – on jeste pokazao određeni kvalitet, ali je i dalje daleko od iskusnog Pirsa.

Sa sigurnim opcijama samo na pozicijama jedna, dva i pet, Vizardsi ne odišu pouzdanošću. Svi se nadaju da će Bredli Bil konačno biti zdrav i dokazati da može dobro da igra u kontinuitetu, a od Džona Vola se očekuje da u najmanju ruku ponovi sjajnu sezonu koju je odigrao lane. Vašington mora još više da insistira na trčanju i lakim poenima iz tranzicije jer sa Volom imaju jednog od najboljih igrača lige u tom aspektu. U napadu nas ponovo očekuju ne baš kreativne postavke Rendija Vitmana, ali bi odbrana trebalo da bude čvrsta.

Plej-of će teško ispustiti iz šaka, ali za neko veće dostignuće u njemu, trenutni kvalitet nije dovoljan.

Nikola Novaković

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

Sumorna jesen u Humskoj 1

Od januara do danas Partizan je prešao put od vodeće ekipe šampionata preko osvojene titule, kvalifikacija za Ligu šampiona i velikih ambicija, do ekipe koja na lokalnoj sceni deluje slabo, nezainteresovano i nespremno.

Srbi u NBA – nismo više epizodisti

Pre više od deset godina Predrag Stojaković i Vlade Divac su nas mesecima držali budnima celu noć dok su se borili za šampionsko NBA prstenje. U međuvremenu, Srbi su imali isključivo epizodnu ulogu u najjačoj košarkaškoj ligi sveta, ali bi od predstojeće sezone to moglo da se promeni.

Svi igraju fudbal, kad ćemo početi mi?

Ako deceniju i po ne možeš da se izboriš za učešće na turniru najboljih, ako pet godina nisi u stanju da pobediš nijednu "veliku" reprezentaciju, onda je jasno da ti nije ni mesto među najboljima. A mi to nikako da shvatimo kada je u pitanju fudbalska reprezentacija Srbije i borba za Evropsko prvenstvo.

Momak koji je spavao s loptom

Penaldo. Šteta, neću videti kako izvodi penale. A ja se baš spremio da idem na stadion da urlam, Penaldo! Zna se ko je najbolji. Ma ko ga šiša, i onako samo pada i maše rukama tražeći penal. Vi ste kupili karte za nalickanog, a ne za naše momke...

Nemanja Đorđević ponedeljak 12.10. 15:40 Komentara: 77

Frankenštajnova laboratorija

Sportski lekari nekadašnje Istočne Nemačke uz pomoć anabolika održavali su gimnastičarke niskim, piše ugledni nemački nedeljnik Špigl. Posle završetka karijera sportistkinjama su ubrizgavani hormoni rasta ekstrahovani iz leševa. Mnoge nekadašnje gimnastičarke danas su invalidi.

Sportska redakcija B92 ponedeljak 5.10. 09:45 Komentara: 50

Nova era Partizana

Košarkaški klub Partizan ulazi u novu eru, prošla su vremena apsolutne regionalne dominacije, ali u Humskoj se nadaju početku nove serije uspeha. Otišao je dugogodišnji guru crno-belog tima Duško Vujošević, nasledio ga je čovek koji je godinama predstavljao njegovu produženu ruku na terenu Petar Božić, koji ograničen finansijskim okolnostima mora da se okrene mladim i neafirmisanim igračima, u želji da zadovolji ogroman apetit vernih "grobara".

Kreće ABA: Nova liga, stari ciljevi i ambicije

Utakmicama između Zadra i Cibone, odnosno Olimpije i MZT Skoplja startuje nova sezona u ABA ligi, koja je poslednjih meseci dobila novi oblik. Titulu brani Crvena zvezda, a zbog velikih promena koje su timovi pretrpeli utisak je da će nova sezona biti mnogo neizvesnija nego prethodne. Pored ’crveno-belih’, Srbiju će u regionalnoj ligi predstavljati i Partizan, Mega Leks i Metalac, kao što je slučaj bio i prošle sezone.

Sportska redakcija B92 četvrtak 1.10. 14:30 Komentara: 24