Kako da vam dobro počne nova godina

Praznici u našim krajevima umeju da potraju, a za takvu priliku valja se dobro spremiti. Sportska redakcija B92 ove godine dobro se spremila i za vas priredila bogat Novogodišnji paketić, sa preko 30 intervjua i pregledima godine po sportovima.

Izvor: Svet
Podeli

Paketić je emitovan svakodnevno u poslednjih šest dana prošle i prvih šest dana ove godine.

Za kraj prazničnog perioda, a pred start dva velika takmičenja koja će zaokupiti vašu pažnju od vikenda (EP za rukometaše i Australian Open), pružićemo vam priliku da još jednom prođete kroz najatraktivnije delove našeg Paketića.

Počinjemo od čoveka koji sa druge strane okeana beleži dobre rezultate, a retko se pojavljuje u domaćim medijima. Miroslav Raduljica odlično je iskoristio priliku u Milvoki Baksima, a za B92 je pričao o odnosu javnosti prema njemu.

“Kao i obično, malo ko veruje u mene, ali eto, izgleda da moram non-stop nekoga da demantujem i dokazujem se. Ipak, nije mi teško dokle god ima onih koji mi ne žele bas najbolje. Rekao sam na početku da mislim da sam zaslužio šansu, to isto važi i za ovo priznanje. Ako neko možda misli da nisam, u SAD brojke ne lažu. Veliki deo javnosti ima pogrešnu percepciju o svemu, pa tako i o meni. Tužno je što u Srbiji imati svoj stav, karakter i biti drugačiji znači istovremeno i biti neshvaćen, izopšten ili čak omrznut. Ne obraćam paznju na stvari koje mi nisu bitne i koje mi oduzimaju energiju”. Pročitajte ceo intervju.

Vraćamo se u Evropu i pažnju poklanjamo prvom direktnom prenosu koji ćete gledati na TV B92 u 2014. Crvena zvezda Telekom u sredu od 19.15 dočekuje Bilbao Basket na startu Last 32 faze Evrokupa, a o mečevima koje ćete u narednih mesec i po fgledati na našoj televiziji priča kapiten crveno-belih Marko Simonović.

„Bilbao sam gledao dve utakmice u Endesa ligi, jako su nezgodna ekipa sa velikim imenima – neki igrači su igrali i za Real Madrid, tu je mladi Fran Pilepić. Mislim da su slučajno završili treći, spletom okolnosti, oni mogu mnogo više. Prošle sezone igrali su finale Evrokupa, a i ove godine su jedan od favorita za vrh. Iskreno, o Panioniosu ne znam mnogo – tamo igra Duvnjak i video sam se sa njim na kratko kad smo bili u Atini. Kažu da igraju dosta dobro i da im je trener zahtevan. Nosilac igre im je plej Erik Mekolum, biće težak za čuvanje, ali mislim da imamo dužu klupu, bolji sastav i verujem da smo favoriiti. Nižnij je dobra ekipa, naš trener Zoran Lukić tamo je već četiri-pet godina i lepo ih je ukomponovao. Neće biti lako ni protiv njih. Uz to, taj put je veoma težak, treba uzeti u obzir i vremensku razliku“. Pročitajte ceo intervju.

Zvezda je sezonu počela u Evroligi,a u elitnom takmičenju i u drugoj fazi bori se Partizan, koji posle meča sa Realom očekuje gostovanje u Minhenu. Kapiten Dragan Milosavljević priča o tome koliko je naporno igrati na više frontova, dok se povređuju bitni igrači.

“Bilo je dosta teško i naporno ovih proteklih meseci. Imali smo taj peh da se povredio Leo (Vesterman), a prošle se povredio (Davis) Bertans. To je velika šteta i za njih i za tim. Imali smo manji broj igrača u rotaciji na spoljnoj poziciji, bilo je dosta velikog umora na pojedinim utakmicama. Ali došao je Milenko Tepić koji je veliko pojačanje, značiće nam mnogo u narednim utakmicama.Nemamo mnogo slobodnog vremena. Trudimo se to što imamo da iskoristimo za odmor. Očekuje nas težak raspored i jak ritam u narednom periodu. Ali navikli smo da igramo dve utakmice nedeljno i na umor”. Pročitajte ceo intervju.

Sledeći Partizanov rival dolazi iz Nemačke, a tamošnju ligu sa uspehom igra bivši as crno-belih Novica Veličković, koji je tokom prethodnih godinu i po imao velike probleme sa povredom.

U jednom trenutku igraš košarku, radiš ono što voliš, dostigao si neki određeni nivo – Partizan, Real Madrid, Evroliga… A onda, odjednom ‘padneš’, pa moraš ponovo da ‘učiš da hodaš’. Uopšte nije jednostavno, ali mi je, s druge strane, to pomoglo da shvatim koliko sam bez košarke prazan. Davao sam sve od sebe da se vratim i drago mi je što sam u tome uspeo. Nije ni malo lako, pogotovo ako se uzme u obzir da sam ja imao problem sa kolenima. Nečim što je ključno za svakog košarkaša, a od krucijalne važnosti za moju poziciju. Nikada se nisam čuvao, a tako je bilo i pre i posle povrede. Presrećan sam što sam se vratio, što ponovo mogu da uživam u onome što me čini srećnim, onome što mi daje energiju i tera me da idem samo napred. Preživeo sam pakao, ali sve to je iza mene, šta da se radi. Bitno je da sam sve uspeo da preguram i da nastavim dalje". Pročitajte ceo intervju.

Veličković se tokom proleća lagano vraćao u formu u timu Mega Vizure, koji je otkrovenje 2013. u domaćoj košarci. Koncepcija kluba je u prošloj sezoni u velikoj meri bila bazirana na dominantnom centru Bobanu Marjanoviću, koji je sada najkorisniji igrač Zvezde i u Evropi i u ABA ligi. Bobi najveću zahvalnost za ogroman napredak duguje treneru mege Dejanu Milojeviću.

„On mi je mnogo pomogao, izvukao me je iz ’rupe’ u kojoj sam bio, najviše kada je reč o samopouzdanju. Osim na tom planu, Miloje me je mnogo toga naučio i igrački. Naučio me je kako da pozicioniram lakat u različitim situacijama, da obraćam pažnju na noge protivnika i da ga napadam na različite načine u zavisnosti od toga i još brojne druge finese. Takođe, radio je sa mnom na trčanju, nije mi davao popusta zbog moje visine, morao sam da trčim koliko su trčali i bekovi. Iako su mnogi mislili da je moj prelazak u Megu još jedan stepenik ka dnu, ispostavilo se da nije bilo tako, a ja sam bio uveren u to od samog početka“. Pročitajte ceo intervju.

Dejan Milojević je već na startu trenerske karijere imao pred sobom nekoliko izazova – sa pretežno mladom ekipom je ne samo izborio domaću Superligu, nego i mesto u ABA ligi, a zatim morao kompletno da promeni stil igre jer su dva ključna igrača otišla.

"Igramo dosta drugačije. Prošle godine smo mnogo više igrali zonu, prvenstveno zbog Bobija, pošto smo gledali da ga iskoristimo najbolje što možemo. U odbrani je dominirao, bilo ga je teško prebaciti, kontrolisao je skok. Iz te zone smo imali dobru poziciju za trčanje kontranapada i sve je funkcionisalo kako treba. Ove godine je drugačiji tim, a ja kao trener moram da prilagodim igru ekipi. Igramo brzo, na mnogo koševa, mlada smo ekipa koja može mnogo da trči, pošto se ne bismo snašli u nekoj sporoj igri. Pokušavamo da igramo brzo, ali kontrolisano, što za sada daje rezultate“. Pročitajte ceo intervju.

Ako su Bobi i Novica otišli, mesto lidera Mege preuzeo je Nenad Miljenović, koji posle male minutaže u Partizanu i Radničkom sada uživa u novoj ulozi.

„Želimo da odigramo ovu sezonu što bolje moguće – svi nas gledaju kao klince, lepo igraju i lepo trče, ali mi ne želimo da nas gledaju kao klince. Mislimo da smo ozbiljna ekipa koju protivnici treba da poštuju. Mi smo ambiciozni i ove sezone želimo čak i da se borimo za trofeje. Imamo talentovan tim i verujem da možemo to da ostvarimo. U prvom delu najviše žalimo za porazom od Cibone, tu smo imali dobijen meč, ali smo na kraju izgubili u produžetku. Slede nam teške utakmice sa Partizanom i Igokeom, ti mečevi umnogome će odrediti dalji tok sezone. Zadovoljni smo kako je sve prošlo do sada, mogla je možda jedna pobeda više. Ne plašimo se nikoga i želimo trijumf u svakom meču“.Pročitajte ceo intervju.

Mega je u međuvremenu izgubila meč sa Partizanom.Jedan od ključnih igrača crno-belih tokom 2013. bio je Žofri Lovernj. Potcenjivan na početku, Žo je pokazao da je snažna volja jedan od ključnih elemenata u modernom sportu, a njemu na tom planu malo ko može da parira sa ove strane Atlantika.

Veoma sam bio srećan po dolasku u Partizan, jer je to bio moj san nakon što je klub učestvovao na fajnal foru Evrolige u Parizu. Znao sam dosta o treneru Vujoševiću, kao i o timu, dok je grad za mene u početku bio velika nepoznanica. Nije mi bilo teško da se adaptiram jer sam želeo da radim veoma jako, da naučim mnogo, kako na treningu, tako i u pripremi svake utakmice. Ništa nije teško kada postoji jasan cilj“. Pročitajte ceo intervju.

Ako je Lovernj tačno znao gde i zbog čega dolazi, novi Zvezdin bek Čarls Dženkins krenuo je u nepoznato. Njujorčanin kojem je do kraja koledža ceo život stao u pola sata puta krenuo je na drugi kraj sveta, o kojem nije mnogo znao.

„Beograd je mnogo više amerikanizovan nego što sam zamišljao. Potpuno se razlikuje od slike koju sam imao u glavi pre dolaska. Kada sam potpisao, agent mi je doneo neku knjigu o Evropi, nalik nekom turističkom vodiču, i tu sam pronašao Srbiju i video razne fotografije – tu je više prikazana unutrašnjost Srbije, ne toliko Beograd. Ja sam gradsko dete, navikao sam na velike zgrade, brz životni stil, radovao sam se drugačijem iskustvu, ali sam istovremeno bio i malo nervozan. Ipak, kada sam došao, video sam da se ne razlikuje toliko od SAD“. Pročitajte ceo intervju.

Sa novim okolnostima suočio se i reprezentativac Srbije Nemanja Bjelica, koji je posle tri godine u maloj Vitoriji tokom leta prešao u gigantski Istanbul, gde nosi dres Fenerbahčea. Posebnu motivaciju za njega je predstavljao rad sa najtrofejnijim trenerom Evrope Željkom Obradovićem.

“Željko je veliki stručnjak, odnos između igrača i trenera doveo je do savršenstva. Uvek nam izlazi u susret, a istovremeno poseduje ogroman autoritet, igrači ne mogu nikada da se opuste. Jednostavno, čovek je maksimalno posvećen svom poslu i igrači, kada to vide, daju sve od sebe da što više nauče. Za sada je sve idealno, oduševljen sam i sto posto sam siguran da nisam pogrešio što sam došao ovde. Najbitnije kod Željka jeste da budeš fokusiran sve vreme tokom treninga – ukoliko ponovimo grešku više puta, obično trčimo sprinteve. Željko se trudi da uprosti stvari igračima i da osmisli različite vežbe kako trening ne bi bio monoton. Uz to, insistira na detaljima”. Pročitajte ceo intervju.

Lagani povratak srpske košarke na mesto koje joj pripada simbolizovala je i činjenica da je Beograd prvi put imao dva evroligaša, posle večitog derbija u finalu ABA lige. I ove sezone stvari stoje dobro, Zvezda i Partizan su favoriti da se ponovo bore za naslov i još jednom zajedno stignu do elite. Dosadašnji tok takmičenja analizirao je trener Krke, novi selektor Makedonije i naš stari kolega Aleksandar Džikić.

"Ima nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir kada se analizira ABA liga, odnosno ovaj prvi deo. Pre svega jasno je da će Evroligaški timovi i timovi koji računaju na uspeh u Evrokupu biti na vrhu tabele, to su Zvezda,Partizan, Cedevita i jednostavno u odnosu na uloženi novac između njih i ostatka lige normalno je da postoji taj kvalitativni prostor gde su pomenuti timovi jednostavno bolji, kvalitetniji i s pravom se nalaze na vrhu. Potom dolazi jedna grupa timova koja ozbiljno računa na “fajnal for”, igraju promenljivo, međutim verovatno će se boriti za prva mesta. Ima nekih timova u kojima je već bilo promena trenera, koji su upali u finansijske probleme. Liga je takva kakva je, ne znamo šta će se događati do kraja ima nekoliko sredina koje su finansijski vrlo nestabilne što nije dobro za ligu, međutim ne može se reći da je kvalitet opao iz prostog razloga što, činjenično gledano, imamo tim koji je u Top 16 Evrolige, imamo timove koji su u Evrokupu otišli dalje, a na kraju krajeva i Krka i Solnok su otišli u sledeće kolo Euročelendža, što znači da procentualno gledano, verovatno svi koji nastupamo u ABA ligi zajednički posmatrano treba da budemo zadovoljni”. Pročitajte ceo intervju.

Iako je 2013. donela mnogo zanimljivih stvari u muškoj košarci, kao reprezentacija zablistali smo u ženskoj i to na više nivoa. Juniorke su u Vukovaru osvojile bronzu, na takmičenju kojim se od trenerske karijere oprostio legendarni Zoran Kovačić Čivija.

Može da priča ko šta hoće, ali razlike u radu u muškoj i ženskoj košarci nema. Jedina razlika je u količini novca. Sa ženama je mnogo bolje raditi. Mnogo poštenije rade, bolje odrade, više slušaju. Neću da preterujem, ali srpska košarka možda ima čak i veći kvalitet u ženskoj nego u muškoj košarci. Ako se bude pravilno radilo sa decom koja su 93, 94, 95. godište, one će sigurno 2016. otići na Olimpijske igre u Brazil. Nemojte da se iznenadite i ako se vrate sa medaljom”. Pročitajte ceo intervju.

O velikom napretku ženske košarke govori i potpredsednica KSS Ana Joković, dugogodišnja reprezentativka.

"Kada smo došli imali smo 1.200 registrovanih košarkašica, a sada imamo 2.500. Moramo da shvatimo da više nismo Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, zajedno sa Republikom Srpskom, već da smo jedna mala država Srbija od sedam miliona stanovnika i da u odnosu na Francusku, Španiju, Tursku postižemo izvanredne rezultate. Imamo mlade talente sa kojima se radilo. U mlađim kategorijama imamo kontinuitet, u poslednjih 11 godina osvojili smo 15 medalja, u poslednje dve godine dve. Očekujemo od njih da ako se plasiramo na Olimpijske igre u Riju budu učesnice tog prvenstva",istakla je potpredsednica KSS. Pročitajte ceo intervju.

Ženska reprezentacija, predvođena Marinom Maljković, privukla je pažnju još tokom kvalifikacija za EP, a plasmanom u polufinale takmičenja postignut je ogroman uspeh. Srbija će sada na Svetsko prvenstvo, a Marina najavljuje još bolje dane.

Moja želja je da se nastavi sa dobrim radom u ženskoj košarkaškoj reprezentaciji Srbije, kao i da ženska košarka u našoj zemlji dobije veću podršku. Trudićemo se da na Svetskom prvenstvu, na kom ćemo učestvovati po prvi put posle 12 godina, ostvarimo što bolji rezultat, koji bi kasnije bio osnova za ostvarivanje našeg glavnog cilja, a to je plasman na Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. Znamo da nas do tamo očekuje izuzetno težak put, ali ćemo se maksimalno truditi da do tada podignemo rejting naše reprezentacije i da sačuvamo status koji smo počeli da stičemo posle Evropskog prvenstva”. Pročitajte ceo intervju.

Godina iza nas donela je na mnogo nivoa afirmaciju ženskog sporta, što je na njenom samom kraju potvrdio fantastičan uspeh rukometašica. Ipak, mnogi drugi dobri rezultati ostali su ispod radara. Jedan od njih je činjenica da dve naše fudbalerke igraju sa uspehom u Ligi šampiona. „Srpska Ronaldinja“ Jelena Čanković priča za B92 o tome kako izgleda život fudbalerke Barselone.

Barselona je grad u kojem se sve vrti oko fudbala. Muški tim je neverovatno popularan, u novinama, na televiziji se stalno priča o njima. Ali, ni ostale sekcije nisu zapostavljene, tako da se i o ženskom timu može dosta čuti u medijima. Kada god sam u mogućnosti odem na stadion da pogledam utakmice, a kada nisam uvek gledam na televiziji. Kada igra Barselona, ovde je "praznik" i mislim da ne postoji osoba koja ne gleda utakmicu, tako da sam se privikla takvom načinu funkcionisanja. Fudbalere viđam svakodnevno u sportskom centru u kojem treniramo, naravno, nemamo neki bliži kontakt sa njima, ali skoro uvek nas pozdrave kada prolaze”. Pročitajte ceo intervju.

Ako je Jelena još uvek mlada i tek će pokazati svoj puni potencijal, u ženskoj odbojci Srbija ima najbolju igračicu Evrope. Jovana Brakočević iz sezone u sezonu osvaja MVP nagrade gde god da se pojavi, a u 2013. Potpuno je dominirala sa Vakifbankom. Jovani su i dalje najdraži uspesi koje ostvari u dresu Srbije.

"Ponosna sam na nas, ponosna sam na to koliko smo veliki radnici, koliko smo veliki sportisti i bez te medalje na Evropskom prevenstvu treba da budemo zadovoljni, jer biti četvrti u Evropi pored svih tih velikih selekcija je uspeh. Nadam se da ćemo na svakom takmičenju biti bar četvrti, jer to ipak govori nešto o našem kvalitetu. Mislim da su svi ti rezultati zaista velika stvar, mi smo jedna mala zemlja i hajde da se zapitamo koliko mi imamo malih odbojkaša i odbojkašica? Malo, a ovo su sjajni rezultati u odnosu na sve druge svetske sile koje su u odbojkaškom vrhu, a prednjače po broju stanovnika i dece koja treniraju odbojku”. Pročitajte ceo intervju.

Odbojkaši lagano završavaju drugu deceniju konstantnog boravka u svetskom vrhu. Dve smene generacija su prošle, a fatalističke prognoze da kada se iz tima povuče i Ivan Miljković više nećemo videti postolje pale su u vodu već na prvom testu. Na EP u Danskoj Srbija je stigla do bronze, a Aleksandar Atanasijević potvrdio da je pravi naslednik niške superzvezde.

Sigurno je da nam bronza mnogo znači, posebno na psihološkom planu, jer smo svi svesni da možemo, da smo u stanju da igramo sa najboljim svetskim igračima, najboljim ekipama. Mnogo nas više respektuju posle bronze, sada svi znaju da Srbija, iako nema velike individualce, i dalje ima tim koji je za poštovanje. Najvažnije je da se koncentrišemo i borimo do kraja, jer je odbojka u našoj zemlji oduvek bila nešto posebno i na najvišem nivou i nadam se da ćemo mi, nova generacija, uspeti to da održimo“. Pročitajte ceo intervju.

Atanasijević je još kao tinejdžer otišao u inostranstvo, a njegov nekadašnji klub Partizan (danas kao Partizan Vizura) izvanredno je počeo sezonu. Crno-beli su čak na startu sezone ubedljivo pobedili neprikosnovenu Crvenu zvezdu, a jedan od ključnih faktora u seriji uspehabio je Neven Majstorović.

Potajno se nadamo tituli, na nama je da damo sve od sebe na utakmicama koje slede. Sigurno je da niko ne igra da bi izgubio ili za drugo mesto. Klub renomea kakav je Partizan uvek gaji najviše ambicije, tako da i mi, koji nosimo njegov dres, potrudićemo se da neki od trofeja vratimo u Humsku. Mislim da imamo materijal za to, na nama je da damo sve od sebe i pokažemo da smo vredni pažnje i da se nadamo nekom od trofeja“. Pročitajte ceo intervju.

Uprkos tome što je odbojka u kontinuitetu najuspešniji i svakako najorganizovaniji srpski sport od raspada SFRJ, podrška je izostala, o čemu možemo da posvedočimo i mi gledajući čitanost vesti po sportovima, ali još bolje prazne tribine čak i u najvećim mečevima domaćih klubova. Čak ni povratak uzbuđenja u večitom derbiju nije mnogo značio, možda i zato što su odnosi u odbojci izrazito fer i korektni, a ovdašnju publiku po pravilu više privlači mržnja prema rivalu, nego ljubav prema svom klubu. O tužnom prizoru praznih tribina priča kapiten Crvene zvezde, osvajača triple krune, Dušan Petković.

Sigurno je takva situacija poražavajuća za sport kao što je odbojka. Ipak je to sport koji je zanimljiv i za muške i za ženske oči. Sistem vrednovanja u tom nekom pogledu, ne samo što se tiče Zvezde, već u našoj zemlji, malo je poremećen. Nemam ništa protiv ostalih sportova, i ja rado gledam brojne sportove, ali malo guši ta pomisao da utakmicu kakva je derbi, koji nikad nije izjednačeniji, prati 300-400 ljudi, a na nekoj fudbalskoj utakmici dođe desetak hiljada ljudi. Moje mišljenje je da ljudima nije stalo da vide nešto kvalitetno, već da budu primećeni. Mislim da smo mi zaslužili bolju podršku, jer svi momci i štab ovo rade iz ljubavi. Materijalna strana ne postoji, ovde je u pitanju afirmacija mladih igrača i ljubav prema klubu na prvom mestu. Navijači bi to trebalo da prepoznaju i da dođu da nas podrže jer bi tako sve dobilo smisao, da mi vidimo da je nekome stalo da mi pravimo dobre rezultate. Ovako se desi da prošle sezone mi osvojimo sve trofeje, izgubimo jednom u prvenstvu, i to se ne nagradi podrškom“.Pročitajte ceo intervju.

Ako se Zvezdini odbojkaši s punim pravom žale da nemaju dovoljnu podršku, vaterpolisti istog kluba su proživeli sasvim suprotno iskustvo. Zvezda je u vaterpolu tokom 2013. Osvojila bukvalno sve u domaćim i evropskim takmičenjima, a najbolji igrač i kapiten Andrija Prlainovićobjašnjava koliko im je podrška publike značila.

"Sve to kroz šta smo prolazili – stvorilo je neku posebnu energiju među momcima. Mislim da je taj faktor možda i presudio u pojedinim uzbudljivim završnicama. Moram da istaknem i navijače koji su bili sjajni cele sezone. Kako na ‘Tašu’, tako i na gostovanjima. To je bilo nešto novo za mene, nešto s čim se do sada nisam sretao u karijeri. Igraš u gostima, a imaš podršku svojih navijača – neverovatno. Tu konkretno mislim na nezaboravno gostovanje u Segedinu, kada ih je na tribinama bilo preko pet stotina. Zvezda je po ‘Delijama’ jedinstvena, posebna je u svetu vaterpola. Drugi klubovi to nemaju”. Pročitajte ceo intervju.

Domaći vaterpolo iskoristio je u prethodnih godinu i po finansijsku krizu tog sporta na evropskom nivou, privukavši u domaću ligu veliki broj vrhunskih igrača, što nam je donelo dva tima na F4 Evrolige. Iako osnovan u ovoj deceniji Radnički iz Kragujevca već je osvojio jedan evropski trofej i učinio da bazen postane omiljeni izbor hiljada navijača u srcu Šumadije. Jedan od brojnih povratnika u srpsku ligu Miloš Korolija, koji se dva puta tokom karijere selio u Mađarsku, priča za B92 o razlikama tamošnjeg i ovdašnjeg vaterpola.

“Mi raspolažemo sa mnogo manjom bazom, Mađarska recimo u svakom trenutku ima tridesetak igrača koji mogu da zaigraju za reprezentaciju, oni se bore za mesto kroz svoju ligu koja je veoma ujednačena i tu nema ekstremno jakih ekipa. Rekao bih da je to i politika njihovog Saveza, na taj način nema gomilanja reprezentativaca u jednom klubu i utakmice su veoma kvalitetne”. Pročitajte ceo intervju.

Sport koji je u prethodne dve godine uspeo da se vrati u žižu javnosti svakako je rukomet, zahvaljujući tri velika takmičenja u Srbiji, dva finala i jednom četvrtom mestu naših selekcija, ali i plasmaniu muške ekipe na OI u Londonu. Rukomet je iz razumljivih razloga vrlo malo zastupljen u paketiću (jer su žene privlačile svu pažnju tokom decembra, a za vas spremamo mnogo sadržaja pred januarsko muško EP i tokom njega), ali je bio potreban osvrt na situaciju u klupskom sportu, jer su klubovi baza za reprezentaciju. Žestok šamar srpskom sportu uopšte stigao je letos iz Zaječara, gde je ugašen klub koji je imao stalne šampione u ženskoj i učesnika evrokupova u muškoj konkurenciji. Trener Partizana Aleksandar Brković objašnjava koliko je teško raditi bez novca, a to je standardno stanje srpskih rukometnih klubova.

“Ono što je potrebno klubovima jesu sredstva za život. Nažalost, u ovom momentu to nije vezano za rezultate nego za neke lične kontakte ljudi koji su na nekim pozicijama, okrenuti prema drugim sportovima. To je ono što je potrebno da bi se klubovi podigli, verujem da će toga biti i siguran sam da će naši privrednici i uopšte država prepoznati da treba dosta ulagati u srpske klubove, jer uz malo ulaganja klubovi mogu praviti bolje rezultate nego što jesu. Nama je malo falilo prošle godine da prođemo u drugi krug Lige šampiona, iako smo u teškoj finansijskoj situaciji. Nadam da će to prepoznati i ulagati u Partizan”. Pročitajte ceo intervju.

Neki drugi sportovi su u prethodnim sezonama prošli bolje – ulaganja u pripreme naših najboljih sportista donela su brzo vidljive rezultate. Srbija u atletici ima i evropske prvake i medalje sa najvećih takmičenja, i stvari prvi put idu nabolje od raspada Jugoslavije. Jedna od zvezda 2013. Bila je Ivana Španović.

Osećam se sjajno, prvo zbog toga što sam među najboljima, a potom i zbog toga što sam izglasana za najbolju. Velika je čast, ali i obaveza da pružim svoj maksimum na svakom takmičenju. Konačno sam se počastila jednom velikom medaljom i verujem da svaka sledeća godina može da bude samo bolja“. Pročitajte ceo intervju.

Godinu dana pre Ivane cela nacija upoznala je i zavolela Milicu Mandić, o čijem se sportu u ovim krajevima nije mnogo znalo sve do avgusta 2012, ali je prvo olimpijsko zlato Srbije znatno podiglo popularnost tekvondoa. Milica za B92 kaže da je tek počela serija dobrih rezultata.

"Jako je teško ostati na vrhu, na neki način skoro nemoguće. Dragan i ja smo gledali koliko je Olimpijskih šampiona učestvovalo na ovim velikim takmičenjima i pola njih nije učestvovalo, niko od olimpijskih šampiona nije uzeo medalju na Svetskom prvenstvu. Malo smo se “izduvali” posle Olimpijskih igara, ali smo ipak nastavili da treniramo, da se razvijamo, da radimo. Ipak, mislim da je neki deo rezultata došao, ali se nadam da veći rezultati tek slede”. Pročitajte ceo intervju.

Ako su ulaganja počela da stižu u neke bazične sportove, drugi još uvek imaju velike probleme. Cela zemlja bila je šokirana, kada su sa zimske Univerzijade u Južnom Tirolu iz dana u dan stizale vesti o medaljama za Srbiju, a Milanko Petrović je postao junak nacije osvajanjem odličja u bijatlonu i trčanju.

Očekivali smo ovakav uspeh, ali smo strepeli da li će sve u datom trenutku da se poklopi, i pucanje i trčanje, forma, zdravlja. Na kraju se ispostavilo da se sve poklopilo i da smo uspeli da realizujemo ono što smo postavili kao cilj na početku ove sezone. Najbolje je kada na početku sezone napravite rezultat koji ste sebi zacrtali na početku sezone i onda rasterećeno ulazite u drugi deo. Tako je u ovom slučaju, na Univerzijadu sam došao dosta rasterećen, isto kao i na trke Svetskog kupa, nisam bio opterećen time da li ću napraviti neki dobar rezultat ili ne. Potrudio sam se da uspem, ali nije bilo tenzije, da dobro startujem u Svetskom kupu, a potom sam nastavio u istom ritmu na Univerzijadi“. Pročitajte ceo intervju.

Ako su zimski sportovi nešto u čemu se ne nadamo prevelikim uspesima, na tenis već godinama gledamo kao na pravi srpski sport. Novak je dominantan na svetskoj sceni, Janko je do ove godine redovno stizao na završne Masterse, čak je i Viktor bio u samom vrhu, Ziki je bio i najbolji dubl igrač sveta, a Ana i Jelena već godinama su između pšrvog i dvadesetog mesta na ženskoj listi. Selektor Dejvis kup tima Bogdan Obradovićubeđen je da će generacije koje dolaze već od meča sa Švajcarskom pokazati da su dostojni naslednici slavnih prethodnika.

„Još nisam obavio finalne razgovore sa svim igračima. Imam informacije i od Janka. On se intenzivno oporavlja, tako da ćemo tek videti šta će biti sa njim. Razgovaraću još i sa Novakom. Svakako imamo dosta igrača. Imamo i B tim, tim naših talentovanih mladih igrača. Imamo i tim još mlađih igrača koji hrabro koračaju ka vrhu svetskog tenisa. Zimonjić je i dalje tu, i ove sezone će igrati sa Danijelom Nestorom. To je veliki plus za našu reprezentaciju. Nenad će biti u jako dobroj formi, imaće veliko samopouzdanje jer ponovo igra sa partnerom sa kojim je osvajao mnogo titula. U drugoj polovini godine će se i Viktor vratiti u profesionalni tenis. Moramo svakako da sačekamo da mladi igrači sazreju. Mi ćemo u svakom slučaju dati sve od sebe da opstanemo u toj Svetskoj grupi, da budemo u 16 najboljih reprezentacija na svetu i svakako da sačekamo trenutak kada će nam svi igrači biti spremni da igraju“. Pročitajte ceo intervju.

Godina u koju ulazimo je godina velikih izazova i z afudbalere, iako na najvećem od njih naših neće biti. No, to je plod lošeg rada u godinama iza nas, nama ostaje nada da će se nešto značajno promeniti u pristupu već u godini koja je počela. Ako ništa drugo, bar se na manjak talenata ne možemo požaliti. Jedan od njih potpuno je obeležio 2013. na domaćim terenima. Dok su se mediji koncentrisali na neke od njegovih saigrača,Miloš Jojić je najpre doneo Partizanu titulu, a zatim dominirao u gotovo svim statističkim kategorijama tokom jeseni.

"Uzeli smo titulu, postigao sam gol u derbiju koji je faktički doneo tu titulu i izjednačili se sa Zvezdom. Imali smo blagi neuspeh u Evropi, bili smo na korak od Lige Evrope, ali nismo uspeli. Što se mene lično tiče, jesenji smo prvaci, dao sam gol u derbiju, debitovao sam i postigao gol za A reprezentaciju. Igrao sam konstantno i za mladu selekciju pa mogu reći da je uspešna godina iza mene. Samim tim nisam slučajno dobio nagradu za igrača Superlige”. Pročitajte ceo intervju.

Jesen za nama u domaćem fudbalu obeležio je i Dragan Mrđa, prvi strelac Superlige. Mrđa je prethodnih sezona imao problema sa povredama, u Zvezdu je došao kasno, pa je propustio pripreme, ali kada je dobio pravu priliku pokazao je da ga osećaj za gol i dalje dobro služi. Posle života u Švajcarskoj, povratnik na Marakanu suočava se sa sasvim drugačijim okolnostima.

“Ja kada sam dolazio, pričali smo na tu temu otvoreno. Predočili su mi neke situacije, ali od toga se praktično ništa nije desilo. Desilo se nešto sasvim suprotno. Ali, šta je tu je. Svima nam je tako, jeste teško i slažem se da ni upravi nije lako jer je nasleđen ogroman dug, ali ja se nadam da ćemo uspeti da se nekako svi zajedno organizujemo i da barem funkcionišemo na nekom normalnom nivou. Ne mora to sad da bude ne znam šta, svi znamo u kakvoj je Zvezda situaciji, ali barem neki minimum da se obezbedi, da bi mirno ušli u nastavak prvenstva. Jer, kada su igrači nezadovoljni i negativni, teško se prave rezultati. Ja se nadam da ćemo uspeti da se konsolidujemo i da krenemo mirnim glavama u drugi deo prvenstva”. Pročitajte ceo intervju.

Mrđa je postigao i poslednji gol polusezone, u sudijskoj nadoknadi meča sa Vojvodinom. Novosađani su tim porazom, prvim posle 4 vezane pobede nad Zvezdom, skliznuli u sredinu tabele, iako su tokom leta proglašavani prvim favoritima Superlige. Drama na Karađorđu nastavljena je poslednjih dana decembra, kada su se u Partizan presili trener Marko Nikolić i kapiten Miroslav Vulićević.

Imam samo reči hvale za Vojvodinu, radi se o velikom klubu i drago mi je što sam bio deo takve ekipe. Zadovoljan sam periodom koji sam proveo u Novom Sadu, za četiri i po godine sam dosta napredovao kao igrač, sazreo sam, postao kapiten… Uvek sam davao sve od sebe na terenu, I bio podredjen samo uspehu tima. Nažalost, profesionalni putevi su nam se mimoišli ovoga puta, tako da, šta da se radi – sve je to fudbal. Uz svo dužno poštovanje Vojvodini, Partizan je veći klub. Klub u kome su ciljevi svake godine isti. Ja cu dati svoj maksimum da se uklopim, a ambicije nam se i te kako poklapaju. Svake godine su tu trofeji, dobre i jake utakmice, evropski mečevi”. Pročitajte ceo intervju.

U novom klubu Miroslavu će kapiten biti Saša Ilić, čovek koji je deceniju i po sinonim za FK Partizan. Na početku karijere Ilić je bio deo generacije koja je pokazala ogromni potencijal na domaćem i međunarodnom planu, ali nije uspela da ga u potpunosti iskoristi. Partizan je prethodnih godina lansirao niz velikih talenata, ali su se vremena promenila, igrači sada ne odlaze sa 22, čak ni sa 19 godina.

"Situacija se mnogo promenila po tom pitanju, Partizan danas živi od prodaje igrača i to tako danas funkcioniše, da postoji neki drugi model, da igrači mogu duže da ostanu u klubu, sigurno bi i rezultati bilo dosta bolji. Srećom, svake godine iz omladinske škole izlazi određen broj mladih koji postaju nosioci igre. Ipak, oni brzo odlaze, nakon svega nekoliko sezona, ali takva je situacija i prodaja igrača je neminovnost“.Pročitajte ceo intervju.

Jedan od onih koji je u prethodnom periodu prošao kroz ekipu iz Humske, pre nego što je zaigrao na Ostrvu je Radosav Petrović. Raća je posle ispadanja Blekburna iz Premijer lige otišao na drugi kraj Evrope, u Genčlerbirli iz Ankare. Tamo prisustvuje neverovatnoj ekspanziji turskog fudbala.

“Imaju dosta novih stadiona, mnogo klubova prave nove stadione. Oni jure organizaciju Evropskog prvenstva, ulažu u to. Od 18 klubova bar 12 ima ozbiljnu posetu i stadioni su skoro uvek puni. Da ne pričam o ovim najvećim ekipama. Stvarno su veliki fanatici, vole fudbal, publika obožava fudbal. Što se tiče organizacije klubova, ne znam kako je ranije bilo, ali kad uporedim na osnovu priča nekih igrača koji su ovde dugo, sada je na dosta višem nivou. Možda još uvek nije na nivou najjačih liga, ali s obzirom da ulažu u infrastrukturu, da ulažu mnogo u mlađe katerorije, ako ovako nastave za nekoliko godina moći će da pariraju najvećim evropskim ligama. Naravno, s obzirom na finansijski potencijal koji poseduju”. Pročitajte ceo intervju.

Ekspanziju doživljava i fudbal u Francuskoj, gde su strane gazde uložile ogroman novac u PSŽ i Monako i uzburkale tržište. U ligi u kojoj igraju neki od najboljih napadača na svetu za velikupažnju izborio se Filip Đorđević, čiji odlazak iz Nanta mediji najavljuju pored svaki prelazni rok.

"Nemam iskustva sa drugim ligama ali mislim da je francuska liga jedna od težih za igranje posebno za špiceve. Ima dosta duela, dosta se igra na duge lopte gde su ostali špicevi uglavnom mnogo jači i viši od mene, ali sam vremenom uspeo da se snađem. Trebalo mi je vremena da se prilagodim ali mislim da sam uspeo da se izborim za poziciju i da od sebe napravim cenjenog špica u francuskom prvenstvu što je veliki uspeh. Sada u Francuskoj igraju trenutno tri najbolja špica sveta (Zlatan) Ibrahimović, (Radamel) Falkao i (Edison) Kavani koji su i najplaćeniji špicevi sveta. Drago mi je da uvek kada se pomene priča o bici za prvog strelca, da sam sa tim imenima. To naravno prija svakome". Pročitajte ceo intervju.

Ako je Filip Đorđević najveća srpska zvezda u francuskoj ligi, Antonio Rukavina je sasvim sigurno to u Španiji, jer je jedini nap fudbaler koji nastupa u Primeri (mada su nastupi Šćepovića i Lekića u Segundi veoma zapaženi). Rukavina upoređuje iskustvo igranja u Španiji sa onim što je prethodno proživeo u Nemačkoj.

Ne znam koju bih reč upotrebio za utakmice u Barseloni i Madridu, atmosfera je neverovatna. San je svakog fudbalera da zaigra protiv takvih ekipa, a ja sam imao tu sreću. Na nas igrače ambijent ostavlja utisak pre početka utakmice, posebno ako prvi put igramo tamo, ali čim počne utakmica nije bitno da li igraš protiv nekog nižerazrednog kluba ili Barselone ili Reala. Naravno, ambijent je tu, ali ti se koncentrišeš na igru i ne razmišljaš o tome. Lepše je na tribinama, na terenu ne izgleda tako impresivno, sve nestaje u igri. Imao sam priliku da igram za Partizan, Borusiju i Minhen, za klubove koje spomeneš i odmah pomisliš na sjajne navijače. Ovo je prvi put da klub nije poznat po navijačima, mada u celoj ligi Bilbao se izdvaja, zbog akustičnog stadiona, imaju bučne navijače, ali mislim da su Dortmundovi bez premca“.Pročitajte ceo intervju.

Toliko intervjua smo spremili za ovu priliku, nešto smo morali da ostavimo i za događaje koji dolaze.

Osvrnite se još jednom na 2013. kroz naše preglede zbivanja u domaćem i međunarodnom fudbalu, tenisu, košarci, automotu, rukometu,odbojci, vaterpolu i ostalim sportovima, a pogledajte i koji sportisti su na veliku scenu izašli u godini koja se tek završila.

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

WRC: Opet Sebastijan ili neko drugi?

Relijem Monte Karlo startuje ovogodišnji Svetski reli šampionat, koji bi mogao da pruži dosta uzbuđenja svim ljubiteljima automobilizma. Titulu brani vozač Folksvagena Sebastijan Ožije, koji je prošle godine na tronu nasledio svog sunarodnika Sebastijana Leba i to posle potpune dominacije. Ožijea s pravom svim smatraju glavnim favoritom za novu titulu, ali je sigurno da će se ove godine dosta pomučiti ako želi ponovo da izađe kao šampion.

EP 2014: Može li neko da ugrozi Dansku i Španiju?

Da li ćemo ponovo gledati finale Danska - Španija? Da li legendarna generacija Francuske može do još jedne krune? Da li će Hrvati konačno napraviti poslednji korak i uzeti konačno nešto više od bronze? Može li Srbija da ponovi uspeh sa svog parketa? Vraća li se Švedska u borbu za medalje?

Mnogo je pitanja pred predstojeće Evropsko prvenstvo u rukometu koje će se od 12. do 26. januara održati u Danskoj. Prave odgovore dobićemo tek po okončanju takmičenja, ali vam sportska redakcija B92 donosi blagi uvid u ono što vas očekuje.

Predstavljamo vam 15 reprezentacija koje će se boriti uz Srbiju, uz stručne analize trenera RK Partizan Aleksandra Brkovića i glavnog urednika specijalizovanog rukometnog portala Balkan-handball.com Žike Bogdanovića.

Ana i Jelena – povratak na stare staze?

Srpski ženski tenis svoj zenit doživeo je 2008. i 2009. godine i tada smo imali dve igračice koje su bile prve na svetu, kao i šampionku Rolan Garosa.

U narednih nekoliko godina usledio je pad, ali ako se „po jutru dan poznaje“, ova će biti izuzetno uspešna.

Decembar je mesec kada nema mnogo akcije za teniserke, pa se tako svi spremaju za ono što ih čeka u januaru – Australijan Open, prvi Gren slem sezone, a naše devojke su ga dobro iskoristile.

Sportska redakcija B92 četvrtak 9.01. 15:15 Komentara: 14

"Orlovi": Između Portlanda i Nagoje

U Srbiji je svaki navijač selektor – svako bi nekog igrača precrtao sa spiska reprezentativaca, pozvao nekog novog, vratio nekog starog...Fudbalska sezona je završena i u ligama koje sezone igraju po sistemu "proleće-zima", a sportska redakcija B92 donosi vam pregled učinka svih srpskih fudbalera koji nastupaju tim šampionatima. Možda se neko novi sledeći put nađe na ’vašem’ spisku, možda budete imali neko novo ime za nacionalnu selekciju, a posle čitanja sva petog dela našeg teksta moći ćete bolje da argumentujete svoj stav. Zato ne propustite nastavak serijala B92 pod nazivom „Orlovi“.

Sportska redakcija B92 četvrtak 9.01. 11:30 Komentara: 9

"Orlovi" na skeneru - spoj mladosti i iskustva

Pet gradova u Danskoj će od 12. do 26. januara biti domaćini 11. Evropskog prvenstva u rukometu. Domaća selekcija nije mogla da se nada boljem scenariju, pošto će pred svojim navijačima braniti titulu osvojenu pre dve godine na takmičenju organizovanom u Srbiji.

Tada su Danci u finalu savladali upravo "Orlove“, koji osvetnički pohod kreću iz grupe A, u kojoj su im protivnici selekcije Francuske, Poljske i Rusije.

U saradnji sa glavnim urednikom specijalizovanog portala Balkan-handball Žikom Bogdanovićem i trenerom Rukometnog kluba Partizan Aleksandrom Brkovićem donosimo vam analizu reprezentacije Srbije, kao i selekcija sa kojim će se sastati u prvoj fazi takmičenja.

Rivalstva XXI veka: Da li je Rafole već srušio Fedala?

U očima najvećeg broja teniskih zaljubljenika širom sveta rivalstvo Rodžera Federera i Rafaela Nadala najveće je u istoriji tenisa. Međutim, da li je zaista tako? Dvojica momaka iz meča u meč pomeraju granice, njihovi dueli su neizvesniji, kao par su odigrali najviše okršaja u Open eri i tako su naterali ljude da preispitaju početnu pretpostavku. Deo tog ’novog’ rivalstva ponovo je Rafael Nadal, ali na Federerovo mesto došao je Novak Đoković. Pred vama su četiri grupe razloga zašto je “Rafole“ bolji od “Fedala“.

Saša Ozmo sreda 8.01. 09:00 Komentara: 102

EP u Danskoj: Može li Srbija do novog uspeha?

Rukometna 2013. godina bila je uspešna za Srbiju, a ženska reprezentacija zaokružila je fenomenalnim rezultatom i srebrnom medaljom na Svetskom prvenstvu održanom u našoj zemlji. Posle devojaka, sada je red na muškarce, koji će sportsku 2014. godinu otvoriti nastupom na šampionatu Evrope u Danskoj. Rukometaši Srbije će u zemlji aktuelnog prvaka Evrope i viceprvaka sveta braniti srebrnu medalju, a mi smo za vas spremili opširnu najavu takmičenja koje nas očekuje.

Ko je zasijao u 2013. godini?

Sportska 2013. godina bila je puna uspona i padova svetskih zvezda, ali zasijale su i neke nove. Nakon utisaka iz auto-moto sporta, tenisa, domaćeg fudbala, odbojke, rukometa, košarke, stranog fudbala, vaterpola i ostalih sportova, na redu su i nova imena koja su najavila velike domete u godini iza nas.

Ivana i Emir zasijali, priznanja, razočaranja, iznenađenja

Posle najjačih utisaka 2013. godine iz auto-moto sporta, tenisa, domaćeg fudbala, odbojke, rukometa, košarke, stranog fudbala i vaterpola, red je došao i na pregled dešavanja iz ostalih sportova. Godinu iza nas u Srbiji bez sumnje su obeležili atletičari sjajnim rezultatima na Svetskom prvenstvo u Moskvi i Evropskom dvoranskom prvenstvo u Geteborgu. Veliko iznenađenje priredili su nam Milanko Petrović i Nevena Ignjatović na Zimskoj Univerzijadi, dok u svetu u centru pažnje bili dominantni šampioni, ali i razočaranja i skandali...

Godina Zvezde i haosa, povratak Pro Reka

Poslednjih godine ozbiljno se promenila klima u svetu vaterpola, a vrhunac je doživela u 2013. godini. Povulačenje evropskih velikana Pro Reka i Mladosti i tranziciju u Partizanu u protekloj godini su iskoristili neki drugi klubovi.

Prethodnih 12 meseci pisane su istorije na Tašmajdanu i Jezeru, Crvena zvezda i Radnički pokorili su Evropu. Potpuno druga priča bila je na reprezentativnom nivou, debakl na Svetskom prvenstvu i haos u Vaterpolo savezu Srbije zabrinuli su ljubitelje ovog sporta.

Nije bilo previše velikih dešavanja u ostatku Evrope i sveta, Mađari su se vratili na vrh, a vrlo brzo se u igru vratio i Pro Reko.

Sportska redakcija B92 četvrtak 2.01. 12:00 Komentara: 3

Zbogom Fergi i Beks, Velšanin od 8 nula, Bavarska mašinerija

Ne postoji godina u kojoj se ne dogode bar 3,4 istorijska momenta u svetu fudbala, pa je tako bilo i sa 2013. godinom.

Ona će možda biti jedna od bitnijih u istoriji najvažnije sporedne stvari na svetu, a bilo je i nekoliko događaja čiji su glavni akteri bili i Srbi.

Povukle su se dve legende ove igre, uživali smo u spektakularnim nastupima nekoliko pojedinaca, divili smo se jednoj mašineriji, ali nažalost bilo je i ružnih stvari.