EP: Bravo za Makedoniju, fijasko Francuza

U prvom delu teksta detaljnije smo se bavili osvajačem zlatne medalje Danskom, kao i selekcijama Hrvatske i Španije.

Drugi deo rezimea Evropskog prvenstva bio je namenjen isključivo osvrtu na igre reprezentacije Srbije.

Francuska, najveće razočaranje EP, i Makedonija, najveće iznenađenje, kao i sve ostale reprezentacije, tema su ovog dela teksta o Evropskom šampionatu u Srbiji.

Makedonija

Kao i košarkaši, koji su vrhunskim rezultatima na prvenstvu Evrope u Litvaniji prošle godine doveli naciju u delirijum, rukometni reprezentativci Makedonije osvojili su peto mesto i priliku da se u dodatnim kvalifikacijama bore za plasman na Olimpijske igre. Da su imali malo više sreće ili da nije bilo nekih spornih sudijskih odluka, Makedonija je bez problema mogla da se plasira u polufinale.

Preliminarnu fazu Makedonci su igrali u niškom „Čairu“ i ostvarili su po jednu pobedu, remi i poraz. U prvoj utakmici remizirali su sa Šveđanima, nakon čega su uz nekoliko kontroverznih sudijskih odluka izgubili od Nemaca rezultatom 24:23.

U poslednjim trenucima meča Kiril Lazarov, najbolji makednoski rukometaš, uputio pravi projektil ka golu Hajnevetera. Lopta se od prečke odbila na zemlju, utisak i na samom meču i posle pregledanog usporenog snimka bio je da je ona prešla gol-liniju. Ipak, sudije Leifson i Palson sa Islanda pogodak nisu priznali, Makedonija je poražena i u Beograd je otišla sa jednim bodom.

Prvi njihov meč u „Areni“ bio je presudan za dalji rasplet. Nošeni podrškom oko sedam hiljada svojih navijača vodili su protiv Danaca sa šest golova razlike, kontrolisali su igru i činilo se da ništa ne može da ih zaustavi na putu ka pobedi.

Ipak, reprezentativci Danske su se vratili – Landin je počeo da brani, a Mikel Hansen da pogađa iz svih pozicija, mada i Makedonci nisu odigrali dobru odbranu na najboljem rukometašu Danske. Neshvatljivo je da su ga u poslednjih 10-ak minuta puštali da se neometano diže na šut sa devet, a često i osam metara i „buši“ mrežu u tim trenucima nemoćnog Borka Ristovskog.

I pored toga, osam sekundi pre kraja imali su napad za pobedu. Lazarov je snažno šutirao, Landin se ispružio koliko je dug i odbranio, a lopta je došla do Danaca koji su munjevitim kontranapadom preko Lindberga postigli gol izbacivši Makedonce iz trke za medalje.

Ipak, pobedama protiv Poljske i Srbije u naredna dva meča, Makedonija je osvojila treće mesto u grupi. Zatim je u borbi za peto mesto Makedonija savladala Sloveniju i na taj način se odužila navijačima na bučnoj i odanoj podršci koju su im pružali tokom turnira.

„Alfa i omega“ makedonske reprezentacije bio je kapiten Kiril Lazarov, koji je dao 61 gol na EP. Tim učinkom Lazarov je oborio dva rekorda. Nadmašio je najbolji golgeterski učinak na jednom EP, pošto je dosadašnji rekord držao Islanđanin Olafur Stefanson (58 golova 2002 u Švedskoj).

Takođe, Lazarov je i prvi rukometaš koji je bio najbolji strelac i svetskog i evropskog prvenstva, pošto je sa 92 pogotka bio prvi strelac na šampionatu sveta 2009. godine u Hrvatskoj. On je tada postizao prosečno 9.2 gola po meču.

Lazarov je već godinama najbolji strelac Lige šampiona, a trenutno nastupa za madridski Atletiko. Izvanredno šutira iz koraka, a iako nije preterano visok (193 cm), ima izvrstan skok-šut. Veoma retko biva izblokiran i kroz šumu ruku u protivničkoj odbrani sa lakoćom pronalazi način da uputi loptu u nebranjeni deo mreže.

Pravi je vođe ekipe, uvek preuzima odgovornost u najtežim trenucima, hrabri saigrače i drži ih na okupu. Osim svega toga, nepogrešiv je izvođač sedmeraca. Ukratko, Kiril Lazarov je još jednom pokazao zašto je jedan od najboljih rukometaša današnjice.

Odličan na golu Makedonije bio je Borko Ristovski. Imao je 81 odbranu na Šampionatu, „skinuo“ je šest sedmeraca i dosta „zicera“ protivnicima. Solidno ga je odmenjivao i Petre Angelov, koji je imao 35% učinka (11/31).

Makedonci su igrali sa malim brojem igrača i verovatno bi ostvarili i bolji rezultat da su u sastavu imali još jednog ili dvojicu kvalitetnih pojedinaca. Ovako, često su ubedljivo vodili na početku i sredinom meča, ali bi zbog umora tu prednost gubili u završnici duela. To je najočiglednije bilo na spomenutom meču protiv Danske.

Podršku Lazarovu u napadu pružali su snažni kružni napadač Stojanče Stoilov, iskusno levo krilo Stevče Alušovski i bekovi Mirkulovski i Mojsovski.

Stoilov je maestralno otvarao prostor svojim bekovima, a imao je i izuzetnu realizaciju od 79% (27/34). Naumče Mojsovski poseduje solidan šut iz daljine, odličan prodor, a ume i da ’navuče’ protivničke igrače, čime je često otvarao prstor Lazarovu za šut.

Sličnih karaktersitika je i Filip Mirkulovski, pa su njih dvojica rasteretili najboljeg igrača Makedonije i omogućili mu da igra na vrhunskom nivou. Dobru rolu imao je i Vladimir Temelkov, rukometaš koji nastupa u Luksemburgu. Upisao je 15 pogodaka iz 22 pokušaja.

Makedonci su igrali veoma pokretljivu odbranu, sa dubokim izlascima na igrače i dosta kontranapada. Takav sistem iziskuje dosta energije i više igrača u rotaciji što, kako je rečeno, Makedonci nisu imali.

Francuska

Reprezentacija Francuske u Srbiju je došla u punom sastavu, sa reputacijom najmoćnije sile u istoriji svetskog rukometa. Ipak, doživeli su potpuni fijasko.

U prvom meču sa Španijom nije bilo raspoloženih za igru osim Žeroma Fernandeza sa sedam i Lika Abaloa sa šest golova, a golman Omejer je imao mizerne tri odbrane od 26 šuteva Španaca. Već tada se naslućivalo da se nešto čudno dešava.

Da poraz od ’furije’ nije bio samo loš dan, pokazala je i ne baš laka pobeda protiv slabe Rusije. Karabatić je uspeo da upiše jedan jedini pogodak na tom meču, a da nije bilo Danijela Narsisa koji je igrao gotovo bez greške, ko zna kako bi se duel završio.

U trećem kolu preliminarne faze Francuzi su doživeli novi šok – poraženi su Mađarske koju je na tom meču sa čak 21 odbranom predvodio nestvarni Nandor Fazekaš. Zubai i Haršanji tada su postigli 11 golova iz 12 šuteva Omejeru, a Karabatić je od čak 15 udaraca upućenih ka golu Mađara svega tri smestio u mrežu.

Uz očiglednu sudijsku pomoć, Francuzi su u drugoj fazi osvojili prva dva boda pobedivši Sloveniju. Dobar je bio Savijer Baraše sa šest pogodaka, Abalo je stao ne četiri, a Karabatić na dva.

Utakmica drugog kola druge faze protiv Hrvatske za „trikolore“ je bila „biti ili ne biti“. Morali su da pobede kako bi zadržali šanse za plasman u doigravanje. U tome nisu uspeli. Razneli su ih Kopljar i Čupić sa po sedam golova, a Hrvatska je pobedila sa ubedljivih 29:22.

Omejer je na kraju meča imao samo 10 odbrana, a Karabatić nije upisao nijedan pogodak.Jedini koji su zaslužili prelaznu ocenu jesu iskusni Fernandez, Baraše i donekle Abalo. Ostalih nije bilo nigde.

Protiv Islanda, u utakmici bez rezultatskog značaja, Francuzi su remizirali 29:29. Vilijam Akambre, snažni levi bek Monpeljea, tada je postigao 10 pogodaka iz 11 šuteva. Možda bi Francuzi ostvarili malo bolji rezultat da je on od starta šampionata bio potpuno zdrav. Ipak, kako su igrali, više od ispadanja u grupi reprezentativci Francuske nisu ni zaslužili. Od čelične odbrane, predvođene Dinarom, Bertranom Žilom i Karabatićem, nismo videli gotovo ništa, a na golu je neprepoznatljivo loš bio Tijeri Omejer, jedan od najboljih golmana svih vremena. Nije „skidao“ zicere kojima obično podiže moral svojih igrača. Krila, kojima Omejer inače predstavlja noćnu moru, imala su fenomenalne procente šuta ne utakmicama protiv Francuske. Odbranio je svega dva sedmerca od 14, što zvuči neverovatno kada se zna kakve je učinke imao prethodnih godina.

Njihova čuvena 3-2-1 odbrana „pucala“ je neverovatno lako. To su na pravi način koristili bekovi i krila protivničkih ekipa, pa su se Kanjeljas, Ugalde, Žvižej, Gajić, Kopljar, Čupić nadavali golova bez ikakvog ometanja ili kontakta, potpuno atipičnih za odbranu Francuza koju smo navikli da gledamo.

Iz takve odbrane nije bilo ni mnogo kontri koje bi Gigu (koji se tokom šampionata i povredio) ili Abalo pretvarali u lake golove. Očigledno je da su Didijea Dinara, jednog od najboljih defanzivaca u istoriji sporta, stigle godine i da ne može istim intenzitetom kao ranije da prati protivničke bekove i zaustavlja napade.

Kopljar, Igropulo, Lacković, Kanjeljas i ostali mnogo lakše su prolazili u igri „jedan na jedan“ nego što je to bio slučaj u Švedskoj prošle godine. Slično se može reći i za Bertrana Žila, koji je tokom karijere postavio nove standarde za igru isturenog igrača u odbrani. Na turniru u Srbiji ni on nije ispunio ni približno ono što se od njega očekivalo.

Napad Francuza delovao je prilično slabo. Krila Abalo i Gigu veoma retko dobijali su priliku da upute šut sa svoje pozicije. Prenos lopte nije išao dovoljno brzo i igrači Francuske retko su otvarali rupe u protivničkoj odbrani.

Svoje čuvene izlaske po loptu na devet metara, nakon kojih usleđuje blok, Bertran Žil nije izvodio ni dovoljno često ni dovoljno kvalitetno. Najviše su se na spoljnim pozicijama trudili Fernandez i Narsis, ali nije bilo ni prepoznatljivih ukrštanja i odvlačenja.

Sa 21 pogotkom najbolji strelac bio kapiten Fernandez. Mladi Savijer Baraše dao je 20, a Lik Abalo 18.

Baraše je u više utakmica bio potpuno statičan u napadu, loše je pratio akcije, pa su se na poziciji desnog beka smenjivali Fernandez, Karabatić, čak i Abalo. Desno krilo Francuza bio je jedan od najagilnijih na prvenstvu. Dosta se trudio, vukao je polukontre, utrčavao na drugog pivota, nekoliko puta uputio prave bombe sa pozicije desnog beka i postigao je nekoliko atraktivnih golova sa svoje pozicije.

Najviše je podbacio igrač od koga se najviše očekivalo – Nikola Karabatić. Po mišljenju mnogih najbolji rukometaš sveta, 27-godišnji bek Monpeljea igrao je katastrofalno. Postigao je samo 9 golova iz 34 šuta ka golu. Mnogo puta je izblokiran pri čistim šutevima sa devet metara, što je situacija koju nemamo često priliku da vidimo. Polukontre, u kojima je gotovo nezaustavljiv, izvodio je u najmanju ruku traljavo – šutevima preko gola, prekršajima u napadu i nepreciznim pasovima koji su često otvarali prilike za kontre protivnicima.

Danijel Narsis bio je solidan sa 16 golova. Dosta se trudio, asistirao, pokušavao da probudi Karabatića, ali to mu nije polazilo za rukom. Bertran Žil postigao je takođe 16 golova (iz 22 pokušaja), ali to je skroman učinak za igrača njegove reputacije i sposobnosti.

Naravno, potpuno bi neozbiljno bilo otpisivati najdominantniju reprezentaciju u istoriji posle jednog lošeg nastupa. Činjenica je, ipak, da su mnogi igrači koji su bila glavni protagonisti najvećih uspeha Francuza u poslednjoj deceniji, sa izuzetkom Karabatića i Abaloa, u poznim igračkim godinama.

Didije Dinar ima 35 godina, koliko ima i Žerom Fernandez, Gijom Žil i Omejer imaju po 36, Narsis 33, a Bertran Žil 34 godine. Ni 30-godišnji Gigu ne može se svrstati u kategoriju mlađih.

Igrači koji bi trebalo da ih naslede, golman Šamberija Dumulan, Sorendo, Bingo, Onrubija i drugi nisu ni približnog kvaliteta kao njihovi slavni prethodnici.

Pažnju bi trebalo obratiti na Kentina Maea, 20-godišnjeg srednjeg beka koji nastupa u nemačkom Gumersbahu. On će u narednom periodu, najverovatnije posle Olimpijskih igara u Londonu, biti član reprezentacije, a lucidnom igrom koju je prikazivao u mlađim kategorijama nagoveštava da može da izraste u vrhunskog igrača.

Da bismo dobili odgovor na pitanje da li je poslednji veliki uspeh ove generacije francuskih rukometaša bila zlatna medalja na SP 2011. nećemo morati da čekamo dugo – Olimpijske igre u Londonu održavaju se već na leto.

Ostali

U duelu za peto mesto Makedonija je savladala reprezentaciju Slovenije. Slovenci su na šampionat u Srbiju došli u podmlađenom sastavu, pojačanim sa nekoliko iskusnih rukometaša.

Na golu su minutažu sa identičnim procentom uspešnosti odbrana (32%) podelili vremešni Gorazd Škof i čuvar mreže Monepeljea Primož Prost. Branili su solidno, ali su zaustavili samo 3 sedmerca iz 23 pokušaja (Prost 0/8).

Igrali su izuzetno pokretljivu i agresivnu odbranu 3-2-1 koja je i najjačim reprezentacijama poput Hrvatske i Španije pravila velike probleme. Selektor Boris Denic forsirao je igru sa mnogo kontranapada, u kojima su se najviše istakla krila Luka Žvižej i Dragan Gajič. Žvižej je turnir završio sa 30, a Gajič, desno krilo Monpeljea, sa 48 pogodaka na svom kontu (19 iz sedmeraca, uz čak devet promašenih).

Oduševio je mladi desni bek Gorenja Jure Dolenec, sa 30 pogodaka iz samo 47 šuteva i pokazao da je pred njim blistava budućnost. Mozak ekipe bio je Uroš Zorman. Sjajni „srednjak“ zabeležio je 40 asistencija i bio je prvi dodavač šampionata. Izabran je i u idealnu postavu prvenstva. Slovenci su prikazali veoma dopadljiv rukomet. Da su imali više sreće i koncentracije, te pravedniji sudijski kriterijum u nekim mečevima, mogli su da pomrse račune i Špancima i Hrvatima.

Nemci su, kao i prošle godine u Švedskoj, potpuno razočarali. Prvi deo prvenstva u Nišu odigrali su brljantno i u Beograd došli sa maksimalna četiri boda. Međutim, u drugoj fazi osvojili su samo jedan (protiv Srbije). Ako se za poraz od Danske ne može reći da je iznenađenje, utakmica proiv Poljaka bila je potpuni šok za „pancere“. Poraženi su rezultatom 33:32 i mesto u polufinalu prepustili budućim šampionima Dancima.

Na golu je solidan bio Silvio Hajneveter. Možda bi imao još koju odbranu više da je svoju energiju više usmerio na igru, a manje na proteste kod sudija i svađanje sa protivničkim igračima.

Uve Genshajmer, jedno od najboljih levih krila sveta, bio je ispod nivoa. Dao je 26 golova, ali je imao šut iz igre 12/29, što je katastrofalan učinak za jednog od najboljih strelaca Bundeslige i Lige šampiona.

Na desnom krilu solidni su bili Patrik Grecki i Kristijan Šprenger, koji je na opšte iznenađenje izabran u idealnu postavu EP, iako je postigao samo 14 pogodaka.

Glandorf, Kaufman i Has na bekovima bili su solidni, ali je bilo očigledno koliko im je nedostajao kreativan srednji bek, kvaliteta Mihaela Krausa. Možda bi s njim Nemci i uspeli da se plasiraju u završne borbe.

Najpromenljivije partije na šampionatu pružala je reprezentacija Poljske. Veliki hendikep za njih predstavljao je izostanak prvog golmana Slavomira Šmala. Nakon poraza od Srbije, dobili su Slovačku i Dansku i u drugu fazu su preneli dva boda.

Tamo su u neverovatnoj utakmici igrali nerešeno sa Švedskom. Prvo poluvreme dobili su Skandinavci 20:9, a istim rezultatom završeno je i drugo, samo u korist Poljaka. Kasnije su glatko poraženi od Makedonije, a u poslednjem kolu pobedili su Nemce i izbacili ih iz polufinala.

Igrali su veoma kolektivno, veliki broj igrača postigao je dvocifren borj golova – Jaška, Lijevski, Tkačik, Kuščinski, Bilecki, Višnjevski, Mihal i Bartš Jurecki, Tlučinski i Jurkijevič.

Da su u sastavu imali svog najboljeg čuvara mreže, Poljaci bi bili veoma ozbiljan protivnik, sa velikim šansama da prođu u samu završnicu. Naša reprezentacija moraće dobro da se spremi za kvalifikacioni turnir za OI u Londonu, pošto se nalazi u istoj grupi sa Poljskom.

Šveđani su na EP nastupili u dosta oslabljenom sastavu. Dalibor Doder igrao je malo zbog privatnih problema, a do poslednjeg trenutka nije se znalo da li će uopšte nastupiti na takmičenju. U timu nije bilo nekoliko igrača svetske klase – Markusa Alma, pivotmena Kila, Oskara Karlena i Jonasa Kalmana, levog krila Atletika iz Madrida.

Odlično je branio Jonas Sjestrand. Igrali su Šveđani snažnu odbranu, koju su predvodili Jernemir i Karlson. Na krilima su dobri bili Lindstrom i Niklas Ekberg, dok je na spoljnim pozicijama igrač sa najvećim rejtingom bio Kim Andreson. Desni bek Kila postigao je 23 pogotka, ali u nekim važnim mečevima nije bio na nivou.

Kao i na prošlogodišnjem šampionatu sveta, odličan je bio Kim Ekdal du Ric, strelac 26 golova. Rukometaš Nanta poseduje fantastičan šut iz koraka, brz izbačaj iz skok-šuta i fin osećaj kada treba napasti protivničku zonu prodorom. Du Ric je i na EP u Srbiji pokazao da defnitivno izrasta u jednog od boljih bekova u Evropi.

Mađarska je po tradiciji došla u solidnom sastavu, dobro popunjenom na svim pozicijama. Ipak, ne poseduju nijednog igrača ekstra klase, a golmani Mikler i Fazekaš nisu se preterano istakli (osim Fazekaša u duelu sa Francuzima). Gabor Časar bio je najbolji strelac tima sa 43 gola iz 68 šuteva, solidni su bili i Tamaš Močai i Ferenc Ilješ.

Nakon pobede Hrvatske nad Francuskom, delovalo je da će u poslednjem kolu Mađari igrati protiv Hrvatske za drugo mesto, ali su naši severni susedi poraženi od Slovenije i time izgubili sve šanse za bolji plasman.

Island je u Srbiji igrao bez legendarnog Olafura Stefansona i odličnog srednjeg beka Snorija Gudjonsena. Sav teret pao je na Arnora Atlasona, Roberta Gunarsona, Valura Sigurdsona (najboljeg strelca tima sa 41 pogotkom) i Arona Palmarsona. Sa solidnim Gustafsonom na golu, Islanđani su završili takmičenje na pretposlednjem mestu u grupi u drugoj fazi i utisak je da nisu mogli bolje.

Posle prvog kruga kući su morale selekcije Češke, Norveške, Slovačke i Rusije. Jiha, kome je pomagao jedino Jan Filip na desnom krilu, nije mogao sam, pa su Česi potpuno zasluženo ispali posle prve faze. Jednostavno, nisu imali kvalitet za bolje.

Norveška je imala odličnog Olea Erevika na golu. Ipak, Mamelund, Rambo i Tvedten nisu uspeli da odvedu svoju reprezentaciju u drugi krug, iako im je, kao i Rusima, malo nedostajalo.

Rusija ima dosta zanimljivu ekipu, sa brzonogim Filipovom i Diborovom, snažnim Čipurinom i Černoivanovom i prvom zvezdom Igropulom. I pored toga, daleko su od nivoa igrača koji su boje Rusije branili devedesetih godina, izdanaka čuvene škole bivšeg SSSR-a – Andreja i Igora Lavrova, Kulešova, Kudinova, Tučkina, Torgovanova i ostalih fantastičnih rukometaša tog vremena.

U grupi u kojoj je bila Srbija poslednje mesto je zauzela Slovačka. Najbolji utisak kod Slovaka ostavio je srednji bek Peter Kukučka.

Igrao je na zaista visokom nivou – u stanju je da proigra saigrače iz nemogućih pozicija, poseduje potpuno nepredvidiv i izuzetno snažan šut iz koraka. Njegovu kreativnost odlično je iskoristio desni bek Danijel Valo. Kod Slovaka treba istaći i fenomenalne partije golmana Štohla.

Šampionat je obeležio i do apsurda pooštren kriterijum za dosuđivanje faulova u napadu.

Često su dosuđivani i nakon najmanjeg kontakta između igrača u naletu i onog u odbrani, što je do ludila dovodilo igrače, trenere i navijače i opšte je mišljenje da je to pravilo koje bi u budućnosti trebalo promeniti.