Ubedljivi Partizan u "najvećoj utakmici Evrolige"

Podeli

Može i da mi se zameri zbog ovih reči, ali to ništa neće promeniti. U Beogradu je ove nedelje odigrana najveća utakmica Evrolige. Istina je da je bilo još zanimljivih mečeva, ali sam potpuno siguran da su pobeda i poraz baš na ovoj utakmici značili, za oba tima više od igre.

O Partizanovoj pobedi ću napisati nekoliko reči na samom kraju, pre toga nekoliko zanimljivosti vezanih za neke od preostalih mečeva 4 kola elitnog evropskog klupskog takmičenja.

Ortez više nije bez pobede - posle 3 minusa i deficita od 7 poena, francuski šampion je u sred Atine došao do svoje prve pobede, a način na koji je to izvedeno navodi na zaključak da to neće biti i poslednji trijumf. Atinjani ni ovu utakmicu nisu odigrali u kompletnom sastavu. Ovoga puta nedostajao je iskusni Hadzis, dok se na parket vratio play Jenkins (odsustvovao više od 3 nedelje, zbog saobraćajne nesreće) i to u svom  maestralnom izdanju sa 29 poena. Kako je na to ekipa odreagovala (a to, opet, ne mora da bude u direktnoj vezi) najbolji govori podatak da su Francuzi u jednom delu meča bili u plusu 24 poena. Osnova tima je bekovski par Foirest - Lukovski , za koje se može reći da poseduju retku sposobnost kvalitetne igre, bilo da je u pitanju up-tempo košarka, bilo da je u pitanju poziciona košarka. Ostatku tima, koji je, kao i uvek, skup odličnih atleta (čast izuzetku Skelinu) više odgovara nešto brži ritam, pre svih Pjetrusu , Drozdovu i Julianu, koji se odlično kreću u polju i tako prave i osvaruju prednost u odnosu na protivničke visoke igrače. Uz to, igra u napadu Orteza je u dobroj meri uravnotežena, odnosno u njoj ima mesta za "sve zainteresovane".

AEK je pokazao da ima moć da se vrati i iz "velikih dubina" (break od 14-2 ih je doveo na minus 5, tri minuta pre kraja) i sigurno je da će biti veoma neugodan protivnik za svakoga.

Barselona se  iz Ljubljane vraća neporažena, prvi put u poslednjih 6 gostovanja Olimpiji. Prvak Evrope je i dalje neporažen, iako igra nije na nivou koji bi zadovoljio Pešića. Zahtevi su veliki, očekivanja visoka, ali u skladu sa sastavom ekipe. Odbrana gostiju i dalje funkcioniše bolje od napada (18 izgubljenih lopti), jednostavno receno "veoma je teško dati gol" protiv te odbrane. Uz to, Olimpija je jadno šutirala u prvih 20 minuta – 14:2 za 3 poena, i nije ni bilo za očekivati da će Barsa sebi dopustiti luksuz neizvesne završnice.

U šahovskoj partiji u Atini, ovoga puta je gost bio pobednik - CSKA je i dalje 100 procentno uspešan u Evroligi. Panatinaikos je na ovoj utakmici bio lišen usluga Mike-a Batiste, odlične četvorke, čija bi igra sigurno pomogla, pre svega napadu zelenih, koji se na ovoj utakmici nije proslavio. Pobedonosni break Moskovljana od 11-0 u poslednja 3 minuta je odlučio pobednika, iako je početak protekao u znaku domaćina. Sigurno jedan od ključnih momenata je treći faul odsviran centru Panatinaikosa Carcarisu, već u osmom minutu (do tog trenutka je postigao 7 poena ). To je pomoglo gostima da ostvare dominaciju pod obručevima  (Jahović 16 skokova ), a uz to je težište igre u napadu domaćih pomereno ka 3 poena (šutirali tek 17-3). Obe ekipe su se u dobrom delu meča koristile agresivnijim zonskim varijantama, bez ostavljanja tzv. otvorenih šuteva.  Utakmicu je prelomio malo poznati Yudin, sa dve trojke iz dva pokušaja u poslednja 3 minuta. To je igrač zbog kojeg se, između ostalog, CSKA zahvalio izuzetno vrednom Hadživretasu, čiju minutažu ove sezone "troši" Marcus Brown i pomenuti Yudin. Ono što je izuzetno zanimljivo je broj penala koje je nekadašnji prvak Evrope šutirao na svom terenu - 6 (CSKA 23).

Gotovo duplo više koševa imali su prilike da vide gledaoci u Bolonji (nekako je tužno to što više nema potrebe da se naglašava o kom je bolonjskom timu reč), ali se na kraju ipak nisu radovali, jer je Maccabi uspeo posle 45 minuta igre da pobedi Skipper. Timovi su imali različite vizije kako do pobede, ispostavilo se da je gostujuća bila nesto "bolja". Skiper je šutirao neverovatnih 46 puta van linije 6,25m (pogodio 13 šuteva spoljni trio domaćina : Vujanić 12-2, Basile 4-0, Pozzeco 5-1, ili zajedno 21-3 ), dok su se gosti fokusirali na korišćenje svojih centara - Baston, Vujčić, Thomas - i kontranapade posle promašaja protiv njihove zonske odbrane. Uz to, pokazali su (još jednom) da do pobede mogu i bez Jasikevičijusa, koji je daleko od forme koju ju prikazao na EP u Švedskoj.

Ono što iz nedelje u nedelju ponavljam - da Maccabi MORA na Final four u Tel Avivu - i ovoga puta ima realnu osnovu. Nisam sklon teorijama zavere, ali gosti su u Bolonji šutirali 50 slobodnih bacanja (pogodili 42).

Alba više nije bez pobede, u Berlinu je pobeđen TAU (na iznenađenje mnooogih kladioničara), a utakmica će ostati zapamćena i po sledećem: prvi strelac Evrolige, Macijauskas promasio je sa linije penala posle 28 uzastopnih pogodaka, odnosno posle 94 bacanja, ako se racuna i ACB liga. Uz to, gostujući startni bekovski par, Prigioni-Macijauskas, je za 3 poena šutirao 11-0, što im svakako nije navika. Iako trener Ivanović “propoveda” odbranu, njegov tim je ove nedelje “uspeo” da primi 30 poena u poslednjih 10 minuta, od ukupno 94, koliko su Berlinci postigli, što je daleko više od proseka primljenih poena TAU Ceramice, iako su se obe ekipe odlučile za utakmicu visokog ritma.

I na kraju još par rečenica o pobedi Partizana nad Cibonom. Zagrepčani su u Beograd došli bez nekog posebnog imperativa. Sasvim solidan start u prva 3 kola EL (pobede protiv AEKa i Ortheza ) im je omogućio da na “najdraže” gostovanje dodju oslobođeni bilo kakvog moranja, te da tu rasterećenost iskoriste i pobedom materijalizuju. Doduše, rezultati Cibone u Adriatic ligi i njihovi porazi u poslednjim utakmicama su tamnijim tonovima bojili njihovu “svejedno” priču. S druge strane, Partizan je bio u “nije svejedno” poziciji i to pre svega zbog ovogodišnjih uspeha drugih ekipa u mečevima sa Cibonom, ali u drugim takmičenjima. Takođe, crno-beli su imali obavezu pred sobom da nastave sa dobrim igrama i pobedama u Evroligi. Formacijski gledano, protivnici su bili potpuno različiti. Gosti su, pre svega, ekipa koja veliki broj poena postiže iz kontranapada i u slobodnijim varijantama postavljenog napada. Taj način igre do maksimuma i na najbolji način eksploatiše kvalitete i sposobnosti centarskog tandema Žižić-Gomelac, kao i bekovskog para Penn-Rimac. Uz to, igra Cibone u napadu se u dobroj meri zasniva na igri 1 na 1, kao i velikom broju poena sa udaljenosti vece od 6,25m. Dakle, bilo je potrebno zaustaviti “trčanje” gostiju, i njihovu igru 1 na 1, pre svih Rimca.
S druge strane, do pobeda protiv Ulkera i Rome, Partizan je došao posle odličnog napadačkog učinka visokih igrača, pre svih Ostojića, kao i zrele i nesebične igre spoljne linije. Uz to, u opticaju nema potvrda sa zaglavljem OSLOBODJEN OD ODBRANE, te crnobeli deluju kompaktno i u defanzivnoj fazi igre.
Početna petorka gostiju bila je uobičajena – pomenuti bekovski par, plus radilica Mamić na trojci, a na centarskkim pozicijama Poljak i Golemac. Prvih 5 Partizana su prvi put ove sezone izašli u sledećem sastavu: CRNI bekovski par, plus beli centarski par Ćakić-Perović i Materić na trojci, ili drugim recima, Vujošević je na klupi ostavio Ostojića i Kecmana.
Kao posledica raznoraznih pritisaka, od obe ekipe se očekivao “sporiji” start, ali je početak bio upravo drugačiji, barem što se Partizana tiče, a najvise zahvaljujući Frederick-u House-u, koji je verovatno pružio  najbolju napadačku partiju u svojoj karijeri. Bek domaćina je potpuno dominirao igrom, postižući poene na “sto načina” - prodorima u levu stranu, prodorima u desnu stranu, šutevima posle blokada, šutevima u poslednjim sekundama napada, šutevima iz kontakta, šutevima preko centara, zakucavanjima u kontranapadu itd itd …( gotovo sve ono što je pokušavao i u Ljubljani) . Krajnji zbir - 39 poena, 6 skokova, 5 ukradenih lopti. Kako je košarka kolektivna “zanimacija”, House-ov lični učinak ne bi značio ništa bez podrške saigrača, a utiska sam da je svaki od njih 8, koliko ih je bilo u rotaciji (Krstić se prvi put ove sezone pojavio na klupi, uz njega je bio i Šilobad) imao svoj učinak, u pravo vreme i na pravi način (inicijativa Browna i Avdalovića, trojke  Materića i povredjenog-a-ipak-"prisutnog" Kecmana, playmakerska igra na low post poziciji Ostojića i Perovića, koji je opet na parketu proveo više od 25 minuta). Igra Partizana je bila odmerena i veoma izbalansirana, što je, verovatno, “pomalo” i zasluga  osporavanog playmakerskog dvojca, Brown – Avdalović, koji je još jedanput pokazao da odlično funkcioniše i kada su obojica istovremeno u igri, što dodatno otežava posao odbrani protivnika, a gotovo potpuno predupređuje svaki pokušaj presinga ili nekog drugog vida agresivne odbrane.
Partizan je i ovaj put ubedljivo nadskakao protivnika (30:22), uz 12 skokova u napadu, a još jedanput su bekovi odradili veliki posao u ovom segmentu igre – 12 skokova “malih”, 15 skokova “velikih”. Cibona se predstavila kao talentovana “skupina”, ali verujem da Anzulović nije zadovoljan njihovim timskim učinkom. Nedorečeni u napadačkim zadacima, tek su povremeno nalazili kolektivna rešenja u napadu, dok se češće (nego što su “planirali”) njihova odbrana svodila na individualne pokušaje zaustavljanja Partizanovih igrača. Osim u par navrata u drugih 20 minuta, gotovo da nisu ni poentirali iz kontranapada, što sam već istakao kao osnovni resurs njihovih poena.