NBA najava, drugi deo: Dva gore, dva dole

-I/O-
Pridošli igrači via draft - Marcus Banks (13. pik), Kendrick Perkins (27. pik).
Pridošli igrači via free agency - James Posey, Theron Smith, Richard Jeter, Shelton Jones, Robert O'Kelley.
Pridošli igrači via trade - Troy Bell, Dahntay Jones, Bo Outlaw, Jake Tsakalidis.
Otišli igrači via free agency - Mike Batiste.
Otišli igrači via trade - Marcus Banks, Kendrick Perkins, Brevin Knight, Robert Archibald, Cezary Trybanski.
Istekli ugovori - / .
Igrači sa waived/renounced statusom - Chris Owens.Dolazak Jerry West-a, ili Mr. Logo in person, prošle godine u gubitnički Memphis je sasvim sigurno bila prvorazredna senzacija. Sa West-om u gradu istog momenta su poput kvasca narasle i ambicije, no na žalost svojih navijača, iako su sa 28 utakmica oborili rekord franšize u broju pobeda u sezoni, Grizzlies ponovo nisu uspeli doći do doigravanja. Uprkos tome, rad West-a jeste ocenjen pozitivno u američim medijima, prvenstveno posle dovođenja trija Wesley Person, Earl Watson, Mike Miller no čini se ipak uglavnom nakon akvizicije iskusnog trenera Hubie Brown-a koji je koliko-toliko uspeo napraviti bar konture jedne ozbiljne ekipe koja je imala na momente fenomenalne periode igre, i to pogotovo nakon All Star utakmice kada su u 15-tak utakmica bili zaista pravi strah i trepet lige. Na strani, gde do tada slabo da su i znali za pobede, odjednom su bili izuzetno drski, izigravajući ništa manje no kaznenu ekspediciju, dok je njihova arena "The Pyramid" u tom periodu bila jedna od najnegostoljubljivijih u čitavoj NBA.
No, čak ni jedan Jerry West ne može pobeći sudu možda pomalo razmaženih navijača Grizzlies-a, koji očajni zbog višegodišnjeg tavorenja u podrumu, žele opljiljive rezultate što je pre moguće. OK, Grizzlies će u sezoni 04-05 otvoriti novu, fenomenalnu arenu "The FeDex Forum", no naviknut na instant rešenja, jedan ozbiljan deo "neozbiljnih" navijača nije zadovoljan dosadašnjim radom i misle da je West mogao mnogo bolje spremiti ekipu za nastupajuću sezonu. Moj sud?
Pa realno govoreći, izuzetno je neskromno uopšte za početak staviti se u ulogu generalnog menadžera Grizzlies-a. No svakako bi bilo fer reći da je ispravno sagledavanje dosadašnjih poteza gotovo i nemoguće bez uvida u "big picture" koju u svojoj glavi drži West. A do pre samo nekoliko dana taj "big picture" je izgledao otprilike ovako: Po nekim neproverenim izveštajima Grizzlies su pokusali ozbiljno nagovoriti bivšu srednjoškolsku zvezdu Washington-a Michael Dickerson-on da, zbog ozbiljnih zdravstvenih problema, razmisli o prekidu svoje profesionalne karijere. Bez ulaženja u verovatnoće donošenja takve odluke, Grizzlies bi u tom slučaju na sledeće leto, sa igračkim kadrom iz septembra i čak uz pretpostavljenu povišicu Stromile Swift-u, bili oko $7 miliona ispod salary cap-a, te ukoliko bi tada micali bilo kog od svojih igraca, sa West-om na čelu, bili bi ozbiljni kupci jednog All Star igrača. Can we say Kobe Bryant? Uzmimo u obzir i velike izglede da će Grizzlies i sledećeg leta završiti u lutriji, sastav koji bi West mogao upakovati bio bi za svaki respekt. Međutim, dovođenjem pre svega Outlaw-a, te uz pretpostavku da sledećeg leta neće biti micanja ozbiljnijih ugovora, Memphis izgleda i definitivno ispada iz trke za All Star igračem, te su svi izgledi da će naglo pojačanje kao i ozbiljnije rekomponovanje tima ipak sačekati neku drugu priliku.
Uzimajući u obzir da su u periodu pre drafta West, Brown i pomoćni trener Tony Barone svi listom izjavljivali da se "ciljaju" dve osnovne potrebe ovog tima, jedan defanzivno orijentisani igrač na poziciji beka ili krila koga bi pokupili na draftu, kao i jedan centar koji bi došao kao slobodan agent ili kroz neku razmenu, može se izvući zaključak da je menadžment Grizzlies-a odradio ovaj period sa maksimalnim uspehom.
Zahvaljujući jednom, sada se vidi, katastrofalnom potezu uprave pre 6 godina, koji je rezultirao dovođenjem veterana Othis Thorp-a iz Detroit-a u Vancouver, Grizzlies su ove godine morali proslediti ekipi Pistons svoj pik prve runde (jedini scenario po kom su mogli zadržati svoj pik je bio izvlačenje prvog pika za šta su ove godine imali zaista minimalne šanse). Niko nije verovao da Grizzlies na lutriji mogu izvući pick broj 1, no u momentu kada su iz bubnja preostale da se izvuku još samo dve kuglice sa imenima Cleveland i Memphis, očekivanja su naglo porasla. Ishod je poznat, Memphis je završio sa drugim pikom, te umesto izbora Darka Miličića ili Carmelo Anthony-a, Grizzlies su morali proslediti taj pik Detroit-u.
Iako se za vreme drafta spekulisalo sa nekim zvučnijim imanima koji bi došli u Memphis putem razmene, sem upravo prve razmene tog drafta, od zvučnih imena ostali su samo snovi. Pokupljeni Banks i Perkins su odmah prosleđeni u Boston za Troy Bell-a i Dahntay Jones-a sa kojima su ubrzo i potpisani ugovori, i iako ne treba očekivati neke spektakularne rezultate, i jedan i drugi će sasvim sigurno moći doprineti timu za vreme provedeno na parketu, pogotovo Jones koji dolazi sa Duke univerziteta, i to uprkos gužvi koja u Memphis-u vlada na njegovoj poziciji. Sve što smo videli od akcije ovog leta završava se sa dolaskom James Posey-a iz Houston Rockets-a. Posey, momak koji je odigrao 83 utakmice u regularnom delu prošle sezone, je upravo ono što Grizzlies traže. Zašto? Zato što ekipa uglavnom nije imala problem sa postizanjem poena. U pomenutom periodu (posle All Star meča) Grizzlies su bili ubedljivo najefikasniji tim lige, Dallas im je tad bio čak tri poena po meču za petama, dok su u toj kategoriji regularan deo sezone završili na odličnom osmom mestu. Problem koji je Grizzlies sprečio da dodju do nekih 40-tak pobeda prošle sezone je isključivo odbrana, tj. nemogućnost da se defanzivnim zadacima kvalitetno isprati meč do samog kraja. Memphis je, iako su jednim delom sezone dosta uspešno koristili više kombinacija zonske odbrane, završio sezonu na poraznom trećem mestu po broju primljenih poena po meču sa cifrom od 100.7 i primarni zadatak uprave Grizzlies-a jeste bio da podignu ukupnu odbrambenu sposobnost tima. Prvenstveno defanzivno orijentisani Posey upravo donosi tu agresivnu odbranu duž linija dodavanja u kojoj su Grizzlies bili deficitarni tokom prošle sezone.
Jedina razmena igrača, sem one obavljene na draftu, se desila dan pred otvaranja trening kampa. U Memphis su došli Outlaw i Tsakalidis, dok su u Phoenix zauzvrat poslati Knight, Archibald i Trybanski. Outlaw je veteran koji će stvoriti gužvu na poziciji krila, i pošto je sasvim sigurno "Big Jake" bio ono što su Grizzlies prvenstveno tražili, Outlaw, noseći velik ugovor, bio je verovatno igrač ubačen u ovu razmenu. Jake je prvo ime ove razmene, on je upravo ono što je Memphis tražio, velik i jak igrač koji će prvenstveno skinuti odgovornost u odbrani sa Gasol-a i Swift-a. Ne treba očekivati neku veću angažovanost kad je u pitanju postizanje poena, no zatvaranje promaje koja je duvala u reketu Grizzlies-a prošle sezone (gde su znali da prime i više od 60 poena) svakako da. Outlaw opet može biti bitan faktor u igri ekipe, no uz veliku gužvu na njegovoj poziciji, minuti za njega mogu biti prilično limitirani.
Od Grizzlies-a svakako ne treba očekivati spektakularnu sezonu, i iako je za sada najaviti ulazak u playoff u konkurenciji kakva vlada na zapadu otprilike u domenu mojih očekivanja da intimno upoznam Angelinu Jolie, nekih 35-40 pobeda bi verovatno bio solidan rezultat kojim bi uprava u ovom trenutku bila sasvim zadovoljna. Ekipa koja ima dosta visok timski payroll ima veliki broj kvalitetnih rešenja što omogućuje treneru Brown-u da igra sa rotacijom od čak 10-tak igrača. Od igrača od kojih se najviše očekuje treba istaći nosioce igre Jason Williams-a, Mike Miller-a i Pau Gasol-a. No, ono što se mora reći jeste da će Grizzlies ove sezone imati prilično bolji raspored igrača, kao i generalno gledano kvalitetniju ekipu od one iz prošle sezone.
Iako je u februaru ove godine skaut Grizzlies-a Marin Sedlaček istakao upravo J.Will-a i njegov ugovor kao najveće probleme prilikom rekomponovanja ekipe, Jason je iza sebe ostavio sasvim sigurno najbolju sezonu svoje dosadašnje karijere. Posle lošeg starta cele ekipe kada su izgubili prvih 13 utakmica, J-Will je upravo nakon februara tj. All-Star utakmice odigrao spektakularnu polu-sezonu. Vođen rukom iskusnog Hubie Brown-a sa kojim je, čini se, uspostavio odličan odnos, J-Will je bio jedan od igrača u najužoj konkurenciji za "NBA Most Improved Player" nagradu, no ipak se na kraju morao zadovoljiti sa tom nagradom ali po izboru magazina "Sports Illustrated". Sa 8.3 asistencije po meču te 3.7 asistencija naspram jedne izgubljene lopte po meču, J-Will je u obe kategorije završio na fenomenalnom drugom mestu u NBA, što je neuporedivo bolje od igara koje je pružao u poslednje dve sezone sa Sacramento Kings-ima. Jason je zasigurno najodgovorniji za igru tima i samim tim jasno je da će od njega rezultati najviše i zavisiti. Ukoliko pruži partije iz drugog dela prošle sezone, izbor na All Star bi trebalo da bude sasvim legitiman. Miller i Gasol, dva nosioca ROY nagrade, bi trebalo da budu primarne opcije u napadu. Obojica imaju raznovrstan arsenal oružja i kretnji u napadu i nije im problem ubaciti po 30 poena na veče. Povreda leđa Mike Miller-a bi trebalo da je davna prošlost te se očekuje da sada, nakon što je potpisao novi šestogodisnji ugovor, uz Gasol-a čini udarni tandem ekipe u napadu. Gasol je opet u interesantnoj situaciji jer uprkos činjenici da se popularno smatra budućim osloncem Grizzlies franšize, u nekim momentima tokom prošle sezone, kao veoma izgledna najavljivala se mogućnost da se momak razmeni. Iako ih malo košta, Gasol-ova po NBA standardima lagana figura za krilnog centra je najčešći razlog sumnji u bolju budućnost Grizzlies-a okupljenih oko Španca. U kombinaciji sa Tsakalidis-om, Wright-om i Swiftom, Grizzlies će i imati značajnu snagu na niskom postu. Međutim, najveći kvalitet Grizzlies-a je ipak na njihovim spoljnim pozicijama, gde pored Posey-a, Miller-a i Outlaw-a, imaju Person-a, odličnog Battier-a (1.5 ukradena lopta prema izgubljenoj lopti po meču, drugi u ligi), i Watson-a. Dodamo li tu i Michael Dickerson-a, jednog od najtalentovanijih napadača na svojoj poziciji, koji ako uspe da ostane zdrav, sasvim sigurno može konkurisati za mesto u prvih pet, Grizzlies bi, neverovatno ali istinito, imali najjači backcourt u celoj ligi. Ostaje da se vidi da li će, naravno pod pretpostavkom da svi ostanu zdravi, Grizz biti u stanju da dođe to tih 35-40 pobeda.

Dallas Mavericks

-I/O-
Pridošli igrači via draft - Josh Howard (29. pik), Xue Yuyang (57. pik).
Pridošli igrači via free agency - Travis Best, Marquis Daniels, Jon Stefansson, Rod Gregoire, Josh Powell.
Pridošli igrači via trade - Danny Fortson, Antawn Jamison, Chris Mills, Jiri Welsch.
Otišli igrači via free agency - Raja bell, Adrian Griffin.
Otišli igrači via trade -Evan Eschmeyer, Avery Johnson, Popeye Jones, Antoine Rigadeau, Nick Van Exel, Xue Yuyang.
Istekli ugovori - Walt Williams.
Igrači sa waived/renounced statusom - / .Neka spektakularna razmena Mavs-a čekala se celog leta, i kad se činilo da od nadgradnje tima neće biti ništa, Don Nelson i vlasnik Mark Cuban su pokrenuli deal u kojem je učestvovalo čak 9 igrača, deal iz kojeg je frontoffice Dallas-a izašao kao apsolutni pobednik, ostavivši Golden State doslovce očerupan, a zbunjene navijače Warriors u pitanju "o koga smo se mi ovako zgrešili". Možda se i može postaviti pitanje da li je najboljem timu iz prošle regularne sezone nadgradnja uopšte i bila potrebna, no ukoliko se zna ko im je vlasnik, verujem da pitanje postaje izlišno.
U sličnoj situaciji kao Grizzlies, Dallas je tokom leta kao prioritet imao rešavanje pozicije centra. Kako nisu uspeli da privuku nijednog od kvalitetnih slobodnih agenata, za šta verovatno najviše treba da zahvale Jason Kidd-u, koji je odgovorio Alonzo Morning-a od odlaska u Dallas, Mavs su brzo našli način da prodrmaju javnost koja ih prati. Pošto prošloletošnja želja Cuban-a za Rashard Lewis-om nije urodila plodom, bivša Velika Trojka se ipak sa dolaskom Antawn Jamison-a pretvara u projektovanu Veliku Četvorku, dok se od Danny Fortson-a očekuje prvenstveno da bude zdrav, što bi samo po sebi bilo dovoljno da momak, uz odgovarajuću minutažu, potvrdi svoju reputaciju jednog od najboljih skakača cele lige. No, problem sa igrom Mavs-a u odbrani je i dalje nerešen, tj. takav je za one (uključujući i ovde prisutnog) koji i dalje traže bar dva zrna smisla u prošlogodišnjem uspehu kada su, uporno forsirajući zonsku odbranu, prvo stigli do 60 pobeda u sezoni a odmah zatim, preko obezglavljenih Sacramento Kings-a i do finala zapada. Da ne ostane nerazjašnjeno, Mavs jesu izašli kao pobednik iz posla sa Warriors-ima, uprkos cinjenici da je Jamison prilicno pretplaćen što ne bi trebalo da Vas brine ako nosite ime Mark Cuban. No to opet nikako ne poništava drugu činjenicu a to je da su oni ipak propustili dobru priliku da reše svoje prioritetne probleme, igru u odbrani pre svega. I Jamison i Fortson su osrednji odbrambeni igrači u najboljem slučaju, dok je sam Jamison ipak dosta lošiji od Bell/Griffin opcije, te ove sezone ne treba očekivati da se Dallas pomeri iz donjeg dela lige po broju primljenih poena po utakmici, prošle sezone su bili 16-i sa 95.2 primljena poena u proseku.
Naravno na drugom kraju terena, priča se totalno drugačija priča, mada se same brojke toliko i ne razlikuju. Dallas je završio regularni deo sezone kao ubedljivo najefikasnija ekipa u ligi sa 103 poena po meču, dok će ove sezone imati čak četiri igrača koja mogu ubaciti po 30 poena. Naravno, treba očekivati da se Jamison-ov prošlosezonski prosek malo koriguje uzimajući u obzir da će ovde, za razliku od Golden State-a, biti verovatno treća, pa možda čak i četvrta opcija u napadu. No, sa četiri igrača koje će Nelson sasvim sigurno imati u prvih pet, a to su Nash, Finley, Jamison i Nowitzki, Mavs su moderna reinkarnacija Španskih konkviskadora koji prete ne baš da obore rekord Denver-a iz kampanje 81-82 sa 126.5 poena po meču, no realno jeste očekivati da naprave solidan pomak u toj kategoriji.
Sa druge strane, neko opšte prihvaćeno mišljenje jeste da će Dallas ipak žaliti za Nick Van Exel-om. No, bez obzira što je Van Exel bio zasigurno najzaslužniji za prošlogodišnje pobede u playoff-u, Dallas ne bi trebao osetiti neki značajniji nedostatak u napadu, dok bi odbrana ipak trebala biti bolja. Razlog tome se prvenstveno ogleda u pretpostavci da će Mavs, za razliku od prošle sezone, završavati utakmice sa formacijski posmatrano pravilnijom petorkom. Najveći problem prošle sezone Mavs su imali sa Michael Finley-em, koji je zbog Nash-a i Van Exel-a, u igri jedan na jedan bio primoran da igra odbranu na protivničkim trojkama, dok će ove godine Finley ipak braniti ono mesto koje mu prirodno pripada i gde realno igra i najbolju odbranu. 29-ogodišnji Steve Nash je pokazao u protekle dve sezone da sasvim regularno može da odigra celu kampanju sa prosečnih 30 do 35 minuta, a iskusni Travis Best bi u duetu sa talentovanim Jiri Welsch-om trebao biti u stanju da vodi ekipu dok je Nash na klupi tih 10-tak minuta. Ono što u ovom momentu zaokuplja najviše pažnje medija u Dallas-u jeste činjenica da, iako je start nove sezone praktično pred vratima, o novom ugovoru Steve Nash-a nije bilo ni pomena. Nash će sledećeg leta postati slobodni agent te se postavlja pitanje da li uprava želi da ga potpiše ostavljajući ga bez novog ugoovora u poslednjoj godini tekućeg. Mnogi navijači jesu zabrinuti zbog ovoga te praktično kroz medije pokušavaju nametnuti to pitanje kao prioritetan zadatak upravi Mavs-a. No čini se da, bar kad je sama uprava u pitanju, dileme vezane za Nash-a zapravo i nema. Naime, pored toga što je i sam Donn Nelson prošao kroz sličnu situaciju, izgleda da Mark Cuban ima u vidu expansion draft koji nastupa sledećeg leta kada se ligi priključuje nova organizacija, the Charlotte Bobcats. Pošto počinju od nule, Charlotte će, da podsetimo, imati pravo da za svoju ekipu bira igrače iz ostalih 29 klubova te će svaki od klubova, pre samog drafta, morati izaći sa listom od 8 zaštićenih igrača, 8 igrača na koje Charlotte neće imati pravo. Bez potrebe da dalje ulazimo u detalje funkcionisanja expansion draft-a, Charlotte će imati mogućnost da, sa izuzetkom 8 zaštićenih igrača, pokupe bilo kog od preostalih tzv. nezaštićenih igrača. Pošto je Mark Cuban jedan od onih vlasnika koji na svom spisku imaju više od 8 igrača koje bi po svaku cenu hteli zadržati, a imajući u vidu da Charlotte naravno neće imati nikakva ekskluzivna prava na slobodne agente, upravo je ovo jedna od izglednijih varijanti za koju se veruje da je igraju Cuban i Nash, tako da su izgledi da 29-ogodišnji Nash sezonu 04-05 odigra za neku drugu ekipu po svemu sudeći minimalni.
Dallas sigurno neće odustati u većoj meri od svoje prepoznatljive "run'n'gun" igre. Razloga za to nemaju, jer igraju najefikasniju košarku u ligi a to je recept uz pomoć kojeg i ove godine misle doći na prvo mesto na kraju regularnog dela sezone. Uzimajući u obzir da su se i ostali timovi na zapadu pojačali, te da je Midwest u ovom trenutku ubedljivo najjača od sve četiri divizije, za pretpostaviti je da im taj zadatak neće biti nimalo lak. Pitanje stoji koliko je pobeda nad Sacramento Kings-ima u polufinalu konferencije stvorila realnu sliku o dometima ove ekipe u playoff-u, no čini se da je Dallas već "oguglao" na osporavanja raznih "eksperata" te da apsolutno nemaju problem vezan za koncepciju igre kojom žele doći do rezultata, a oni su, gledajući samo njihova ulaganja, sasvim sigurno šampionski.

San Antonio Spurs

-I/O-
Pridošli igrači via draft - Leandrinho Barbosa (28. pik).
Pridošli igrači via free agency - Devin Brown, Anthony Carter, Tim Duncan, Robert Horry, Rasho Nesterović, Kevin Willis, Elias Ayuso, Dewin Brown, Ernest Brown, Alex Garcia, Sean Marks.
Pridošli igrači via trade - Ron Mercer, Hedo Turkoglu.
Otišli igrači via free agency - Mengke Bateer, Speedy Claxton, Stephen Jackson.
Otišli igrači via trade -Leandrinho Barbosa, Danny Ferry.
Istekli ugovori - Steve Kerr, David Robinson, Steve Smith.
Igrači sa waived/renounced statusom - / .San Antonio je ovog leta na najbolji način demonstrirao kako menadžment tima uzimajući u obzir i buduća ograničenja vezana za plate igrača može sasvim uspešno učvrstiti i nadgraditi kvalitet šampionskog tima. I ne samo to, od svih ekipa koje su kupovale i menjale ovog leta, Spurs-i predvođeni rookie menadžerom R.C. Buford-om su celoj ligi ostavili na tabli pravi školski domaći zadatak. Istina, odlazak David Robinson-a i njegovih $12 miliona jeste ostavio solidne mogućnosti upravi Spurs-a, no uprkos tome može se reći da su u San Antonio napravili zaista izvanredan posao.
Akcija je počela prilično tiho izborom Brazilca Leandrinho Barbosa-e sa 28-e pozicije u prvom krugu drafta. Barbosa je odmah prosleđen u Phoenix koji je zauzvrat poslao prava na budući pik prve runde. Nakon samog drafta, Spurs su odlučili demantovati ionako malobrojne navode u medijima da Tim Duncan, kome je letos istekao prvi ugovor, uopšte i razmišlja o promeni kluba. Prvog dana perioda u kom je dozvoljeno potpisivanje slobodnih igrača, Spurs su odvojili oko $165 miliona za Tim Duncan-a i Rašu Nesterovića u kompletu. Duncan je potpisao sedmogodišnji ugovor za $122 miliona, što je maksimalana suma dozvoljena pravilnikom lige, dok se Nesterović "zadovoljio" sa $42 miliona u narednih 6 godina. O ponovnom potpisivanju Duncan-a nema smisla držati simpozijum, sasvim je dovoljno reći da je momak uzeo MVP nagrade za regularan deo sezone kao i za playoff seriju koju su naravno krunisali šampionskim peharom. Umesto Admirala koji je otišao u penziju, uprava je na njegovo mesto odmah dovela najkvalitetnijeg centra kog je na tržištu bilo moguće obezbediti ovog leta. Od Nesterovića se očekuje mnogo u San Antonio-u no ne treba sumnjati u mogućnosti Slovenca da odgovori postavljenim zahtevima.
OK, sada kada smo obezbedili jedan dominantan frontcourt sa kojim će Spurs biti mirni u narednih 5 godina sigurno, vreme je da se pozabavimo ostalim pozicijama. Iako je u San Antonio došlo čak 11 novih igrača, uprava Spurs-a je verovatno ipak najviše mislila o igraču koji se nije toliko cesto spominjao ovog leta, sjajnom Argentincu Manu Ginnobili-u koji se generalno smatra za sledećeg All Star igrača i jednog od najbitnijih igrača ove ekipe u skoroj budućnosti. Ako je upravi i trebalo upozorenje, ovog leta su ga dobili u primeru, možemo slobodno reći tragičnih Golden State Warriors-a. I ovde ćemo samo za trenutak pokušati objasniti ovu situaciju, pošto je pored potpisivanja Duncan-a ovo bila verovatno najvažnija stvar za upravu Spurs ovog leta. Warriors-e je bilo zaista tužno gledati jer, kako su im ruke bukvalno bile vezane postojećim ugovorima, nisu imali sem teoretske mogućnosti da zadrže Gilbert Arenas-a, odličnog igrača koji je ove sezone uzeo "Most Improved Player" nagradu. Pošto po važećem pravilniku lige, u slučaju da je matični klub iznad salary cap-a, pik iz drugog kruga draft-a koji izlazi iz svog dvogodišnjeg rookie ugovora (slučaj i Arenas-a i Ginobili-a) od kluba ne može dobiti veću ponudu od nekih $5 miliona za početnu sezonu. U slučaju Arenas-a i Warriors-a, pošto je Golden State premašio granicu salary cap-a, nisu mogli parirati ponudi Washington Wizards od oko $10 miliona po sezoni, te je Arenas potpisao za Washington. Pošto se procenjuje da će Ginobili sledećeg leta vredeti više od $5 miliona po sezoni, San Antonio u trenutku ponude Ginobili-u mora biti ispod salary cap-a da bi osigurao prava na igrača. Vodeći se ovim, Spurs su pažljivo kalkulisali i uspeli napraviti odličan sastav za nastupajuću sezonu, no isto tako bitno, imaće realne šanse da pariraju svakoj ponudi koja bi sledećeg leta mogla doći za odličnog Argentinca.
Na play-u pored Tony Parker-a, ove godine će igrati Anthony Carter koji ipak nije igrač kvaliteta jednog Claxton-a koji je napustio San Antonio, te je pitanje koliko će Parker biti opterećen na toj poziciji organizatora igre. Zbog situacije sa Ginobili-em, nisu potpisani slobodni agenti Stephen Jackson i Steve Smith, a na njihovo mesto su došli Hedo Turkoglu i Ron Mercer, obojica sa ugovorima koji ističu sledeće godine i gledano iz današnje perspektive, njihovo potpisivanje novih ugovora sa mamuzama nikako nije zapisano u kamenu. Turkoglu će verovatno biti starter uz dvojac Parker i Manu/Bowen, dok će Mercer igrati bekap krilo. Neka generalna očekivanja od Turkoglu-a će teško biti ispunjena na tom mestu startera, jer iako je pokazao da može ubaciti 30 poena na meču, Turčin može zahvaliti treneru Kings-a Adelman-u što ga je u potpunosti izbacio iz forme i veliko je pitanje da li će Hedo, posle prošlogodišnjih pretenzija na mesto startera i konačne i tužne uloge treće zamene, biti u stanju vratiti se u formu iz svoje rookie playoff serije sa LA Lakers. Sa druge strane, Robert Horry je fenomenalno rešenje za ekipu Spurs. Odličan igrač, šampion sa dva kluba, Horry je čovek koji se u potpunosti podređuje kolektivu i uspehu tima. Minute koje dobije iza Duncan-a će sasvim sigurno efikasno iskoristiti te ne sumnjam da će ga trener Popovich prilično koristiti. I na kraju, iza Nesterovića koji bi ove sezone sigurno mogao igrati i rekordni prosek minuta po meču, dolazi dovoljno upotrebljiv veteran Kevin Willis koji je potpisao novi jednogodišnji ugovor. Iako će imati čak tri nova startera, srž tima koji je prošle godine uzeo titulu je nepromenjena te će Spurs, uz činjenicu da ove sezone imaju verovatno jednu od najboljih klupa u ligi, opet biti ravnopravan kandidat za novog šampiona, naravno pod jednim uslovom, a to je zdrav Tim Duncan.

Utah Jazz

-I/O-
Pridošli igrači via draft - Aleksandar Pavlović (19. pik), Maurice Williams (47. pik).
Pridošli igrači via free agency - Carlos Arroyo, Michael Ruffin, Raja Bell.
Pridošli igrači via trade - Keon Clark, Glen Rice.
Otišli igrači via free agency - Calbert Cheaney, Karl Malone, Tony Massenburg.
Otišli igrači via trade - John Amaechi.
Istekli ugovori - John Stockton, Mark Jackson, Scott Padgett
Igrači sa waived/renounced statusom - Glen Rice.Mozda zvuči pomalo ofucano no velika je verovatnoća da će Utah Jazz ove godine ipak svirati nešto drugačiju muziku. Bluzeri su ovog leta dokazali tvrdnje jednog manjeg dela analitičara da, bar kada su u pitanju slobodni agenti koji pretenduju na nove, maksimalne ugovore, malo tržište u kombinaciji sa neatraktivnom sredinom i prosečnim igračkim kadrom bez izglednijih šansi za ulazak u playoff, nije u stanju privući atraktivne slobodne agente isključivo na osnovu činjenice da mogu da ponude "samo" maksimalne dolare.
No, uprkos svemu pomenutom, siguran sam da su navijači džezera očekivali mnogo, mnogo više od uprave kluba. Samo odlaskom Karl Malone-a i John Stockton-a, tim je imao nešto oko $22 miliona slobodnog mesta u salary cap-u, no uprkos toj, kao i činjenici da na tržištu nije bilo mnogo timova sa takvim "manevarskim prostorom", Utah Jazz nisu uspeli privući nijednog od prvobitno zamišljenih velikih pojačanja. Prvo razočaranje je bio neuspešan pokušaj potpisivanja Corey Maggette-a, beka ekipe LA Clippers koja je, kako je i najavljivala tokom leta, odgovorila na ponudu dostavljenu na adresu jednog od najperspektivnijih napadačkih talenata lige. U Salt Lake City-u je sa nevericom primljena vest da je i sledeći pokušaj dovođenja još jednog u nizu zamišljenih pojačanja propao. Atlanta Hawks su na isti način odgovorili na ponudu Jazz-a koja je došla za Jason Terry-a, te ekipa Utah u ovom trenutku na svom spisku igrača potpisanih za nastupajuću sezonu ima 12 imena, što je inače pravilnikom lige definisano kao minimalan igracki kadar. Uzimajući u obzir da na sličan način, iako se verovalo da su imali najveću ponudu, džezeri nisu uspeli dovesti bivšeg centra Indiana Pacers Brad Miller-a, Kevin O'Konnor, generalni menadžer ekipe, bi trebalo sasvim ozbiljno da razmisli o nekoj alternativnoj karijeri, jer ovo što je čovek uradio do sada je najblaže rečeno sramota. Sa $22 miliona on je uspeo ponovo potpisati Arroyo-a i dovesti Raja Bell-a i Michael Ruffin-a, te tako navesti velik broj navijača na razmišljanja da uprava zapravo namerava ući u novu kampanju toliko oslabljenja da neće biti potrebno nikakvo "namerno tankovanje" sezone da bi došli do velikih izgled za top pika sledeće godine na draft lutriji, nešto nalik Cleveland-u ove prošle sezone. Tome ide u prilog sve više navijača sa sezonskim kartama koji se javljaju sa tvrdnjama da su ih iz kluba kontaktirali sa ponudama za ovu godinu nižim za 50%. Iako u ovom trenutku na tržištu više nema atraktivnih slobodnih igrača na pozicijama koje su za njih problematične, ostaje nam naravno da sačekamo početak trening kampa i vidimo da li će bluzeri pokušati možda potpisati nekog od preostalih slobodnih agenata.
Leto je počelo sasvim solidno za Utah Jazz pošto su u prvom krugu sa 19-e pozicije uspeli pokupiti Aleksandra Pavlovića, tinejdžera koji je tokom pre-draft treninga ostavio impresivan utisak na menadžment ekipe. No, pored toga što je jasno da se ipak radi o jednoj investiciji za skoru budućnost i priličnom kockanju čak i za tu 19-u poziciju, Utah još uvek nije uspela potpisati mladog Pavlovića te je on, uz Carlos Delfina koji sigurno neće doći u Detroit ove godine, ostao jedini pik prve runde koji je u ovom trenutku nema potpisan ugovor za nastupajuću NBA sezonu. I iako se veruje da će Utah rešiti ovaj problem, bez Pavlovića ekipa broji samo 12 igrača. Doduše, Utah jeste uspela izvući dobar posao sa Sacramento Kings-ima koji je rezultirao dovođenjem Keon Clark-a za $5 miliona plus jedan pik druge runde budućeg drafta, no to je, pored činjenice da je za razmenu verovatno najzaslužniji genaralni menadžer Kings-a, a ne O'Konnor, zaista ništa naspram onog što su mogli da urade.
Treneru Jerry Sloan-u će verovatno biti najteže jer njegova ekipa ostaje bez dva, sasvim sigurno, najbitnija igrača. Da li je to dovoljno da dođe i do promene samog načina igre ekipe, tek će se pokazati. U ovom trenutku dva igrača od kojih se najviše očekuje su Matt Harpring i Andrei Kirilenko. Iako je Harpring nešto niži od Kirilenka, te iako se obojica mogu rotirati na više pozicija, i jedan i drugi se najbolje osećaju na poziciji krila. Obojica su odlični na oba kraja terena, vrhunski su realizatori sa svih pozicija na terenu dok odlična individualna odbrana omogućuje treneru da ih maksimalno koristi. Starteri pod košem će biti Clark i Ostertag, i mada nije toliko nemoguće videti Clarka čak i na poziciji 5, Jazz ce imati prilično visokih startnih 5. Od Clarka-a se puno očekuje, i na njemu je da po prvi put u karijeri kao starter pokuša dokazati da može igrati na nivou partija iz Toronta od pre dve godine. AK-47 će verovatno biti taj od koga se možda i najviše očekuje, no pitanje je da li su takva očekivanja uprave opravdana i realna. Kirilenko je pokazao da može da igra tih 30-35 minuta po meču na Evropskom prvenstvu u Švedskoj, no pitanje je kako će se snaći sa takvom minutažom u sezoni od 82 utakmice. Na play-u će tek biti gusto pošto će se za mesto startera Sloan morati odlučiti između Aroyo-a koji je prošle sezone odigrao čak tri utakmice (ukupno 27 minuta), DeShawn Stevensona i, pod uslovom da bude zdrav, Lopeza koji je propustio celu prošlu sezonu. Uprava jeste donela dobru odluku kad su za Amachi-a kog su poslali u Houston dobili Glen Rice-a, tj. njegovih $10 miliona. Rice je kao što se i ocekivalo ubrzo stavljen na tzv. waived listu te je, pošto ga u predviđenom roku niko nije pokušao potpisati, sada slobodan agent.
Iako su otišli Malone i Stockton, duo koji je simbolizirao ekipu tokom proteklih 19 sezona, ovo verovatno neće biti prelomna godina za Jazz u smislu da im se ne vide bolji dani u narednih 5 godina. Utah po prvi put od 1984. neće ući u playoff, to jeste sigurno, no ekipa ipak može da preživi jednu godinu bez plasmana u doigravanje. Može zbog toga što imaju talentovanu osnovu igrača sa dosta potencijala te još uvek ogromne finansijske mogućnosti, tako da, pored činjenice da je sasvim razumno za pretpostaviti da ce ući u draft lutriju sledeće godine, te da će tada, kao i ove godine, imati dosta prostora za potpisivanje slobodnih agenata ali i prihvat velikih ugovora u nekoj eventualnoj razmeni, budućnost ekipe uopšte ne izgleda toliko loše koliko se možda na prvi pogled čini. A prvi pogled ipak kaže, "Jazz će ove sezone voditi grčevitu borbu za opstanak".